Жене народни хероји Југославије

С Википедије, слободне енциклопедије
Орден народног хероја
Овај чланак је део чланка о Ордену народног хероја.
На слици са Титом приликом доделе Oрдена народног хероја женама из Македоније и Србије — Савка Јаворина-Вујовић, Катарина Патрногић, Вера Ацева, Мара Нацева, Божидарка Дамњановић-Марковић и Даница Милосављевић

Жене народни хероји је назив за 91 припадницу Народноослободилачког покрета (НОП) које су у периоду од 1943. до 1974. одликоване Орденом народног хероја. Приликом одликовања, оне су добијале почасни назив народног хероја, због чега су често називане народним хероинама. Од 91 одликоване жене, њих 74 одликоване су постхумно, а њих 17 за живота. Укупно 73 одликоване жене страдале су током Народноослободилачког рата (НОР).

У редовима Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ), од 1941. до 1945, борило се преко 100.000 жена, од којих је око 25.000 погинуло. Од око 40.000 жена, колико је рањено током Народноослободилачког рата (НОР), преко 3.000 су остале тешки инвалиди. Више од 2.000 жена постале су официри НОВ и ПОЈ, а поред тога жене-борци су биле — делегати, политички комесари, командири и команданти, референти санитета, болничарке, борци, пушкомитраљесци, бомбаши, партијски и скојевски руководиоци и одборници Народноослободилачких одбора. Од око 1.700.000 жртава које је Југославија поднела током Другог светског рата око 620.000 су биле жене, а само у логорима убијено је више од 282.000 жена. Партизанску споменицу 1941. добиле су укупно 3.344 жене.

Историја[уреди | уреди извор]

Звање народног хероја установио је децембра 1941. Врховни штаб НОПО Југославије, а за првог народног хероја проглашен је марта 1942. Петар Лековић, борац Друге пролетерске бригаде. Након Лековића, звање народног хероја стекло је још 23 партизанских борца, пре него што је августа 1943. указом Врховног штаба о првим одликовањима у Народноослободилачком рату уведен Орден народног хероја. Истим указом одлучено је да се свим особама које су стекле назив народног хероја додели Орден народног хероја, а каснијим Статутом ордена одликована лица добијала су почасни назив народног хероја. Два месеца након установљена Ордена народног хероја, њиме је 15. октобра 1943. одликована прва жена — Марија Бурсаћ, борац Десете крајишке бригаде, која је умрла од последица рана задобијених приликом напада на непријатељско упориште у селу Пркоси, код Босанског Петровца. У Билтену Врховног штаба о њеном проглашењу за народног хероја пише:

По одлуци Врховног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, а на предлог V корпуса Народноослободилачке војске Југославије, додељује се назив народног хероја другарици Марији Бурсаћ, борцу-бомбашу III батаљона X крајишке бригаде. Другарица Марија била је примјер јунаштва у свим борбама и на крају дала свој живот за слободу свога народа јуришајући на ровове непријатеља код села Пркоса.[1]

Десет дана након Марије Бурсаћ, 25. октобра 1943. одликована је група народни хероја из Војводине, међу којима се налазила Соња Маринковић, чланица Покрајинског комитета КПЈ за Војводину стрељана 31. јула 1941. на Багљашу, код Зрењанина, која је била друга жена народни херој. На Дан победе, 9. маја 1945, када је објављена капитулација Нацистичке Немачке, за народног хероја проглашена је Вукица Митровић, чланица Покрајинског комитета КПЈ за Србију, стрељана 17. децембра 1941. у Јајинцима, код Београда, као заточеница логора на Бањици. Она је била трећа и последња жена проглашена за народног хероја у току Народноослободилачког рата.

До краја 1945. за народне хероје проглашене су још четири жене — Радојка Лакић, сарајевска илегалка; Драгица Правица, чланица Обласног комитета КПЈ за Херцеговину; Мајда Шилц, борац Друге словеначке ударне бригаде и Ђука Динић, чланица Месног комитета КПЈ за Београд. Године 1949. за народне хероје проглашене су још три жене — Љубица Поповић, чланица Покрајинског комитета СКОЈ-а за Црну Гору и Боку; Анка Буторац, револуционарка и загребачка илегалка и Милица Павловић Дара, секретарка Окружног комитета КПЈ за Ваљево — чиме се број жена народних хероја повећао на укупно десет.

Током масовног проглашења народних хероја, у периоду од 1951. до 1953. одликовано је укупно 78 жена (1951: 19, 1952: 7 и 1953: 52), чиме се укупан број жена народних хероја повећао на 88. Након масовног одликовања, одликоване су још свега три жене — Ката Пејновић, прва председница Антифашистичког фронта жена (1968); Олга Бан, активисткиња НОП из Пазина (1973) и Милка Боснић, чланица СКОЈ из Дрвара (1974). Последња одликована жена, Милка Боснић, била је уједно последњи одликовани народни херој из Народноослободилачког рата, као и најмлађи народни херој Југославије.

Од 16 жена колико их је одликовано за живота, прва је 5. јула 1952. одликована Спасенија Цана Бабовић, потпредседница Антифашистичког фронта жена, а након ње — 10. јула 1952. Вукосава Мићуновић, борац Четврте црногорске ударне бригаде и 13. септембра 1952. Албина Мали-Хочевар, борац Прве словеначке ударне бригаде. Осталих 13 жена, одликованих за живота, одликоване су током 1953, а Ордене народног хероја уручио им је председник ФНРЈ Јосип Броз Тито априла 1955. године.[2][3][4] Последња је умрла Андреана Дружина Олга из Словеније, која је била најдуговечнија жена народни херој и једна од укупно четворо народних херој који су напунили 100 година.[5]

Списак[уреди | уреди извор]

рб име и презиме датум и место рођења датум и место смрти године занимање[а] функција и начин смрти[б] датум проглашења реф
1 Јелисавета Андрејевић Анета 8. јануар 1923.
Београд
9. јануар 1943.
Ниш
20 ученица борац Топличког одреда и курир ОК КПЈ за Ниш; стрељали је Немаци на Бубњу, као заточеницу логора Црвени крст 9. октобар 1953. [6][7]
2 Вера Ацева 24. септембар 1919.
Оревец, Прилеп
10. новембар 2006.
Скопље
87 радница умрла након рата 27. новембар 1953. [6][8]
3 Спасенија Цана Бабовић[в] 25. март 1907.
Лазаревац
17. децембар 1977.
Београд
70 текстилна радница умрла након рата 5. јул 1952. [6][9]
4 Рајка Баковић 23. септембар 1920.
Оруро (Боливија)
29. децембар 1941.
Загреб
21 студент фолозофије загребачка илегалка; умрла у болници од последица мучења у усташкој надзорној служби 24. јул 1953. [10][11]
5 Олга Бан 29. јун 1926.
Заречје, Пазин
8. октобар 1943.
Пазин
17 кројачка помоћница активисткиња НОП, стрељали је Немци заједно са оцем Матом 26. септембар 1973. [12]
6 Малчи Белич 7. јун 1908.
Љубљана
31. јануар 1943.
Љубљана
34 благајница активисткиња Ослободилачког фронта; убили је Италијани у љубљанском затвору 27. новембар 1953. [10][13]
7 Вера Благојевић[г] 16. мај 1920.
Београд
18. март 1942.
Кленак, Рума
21 студент медицине чланица ОК КПЈ за Шабац; стрељали је Немци на Шицари, као заточеницу логора у Шапцу 6. јул 1953. [14][15]
8 Анка Берус 16. децембар 1903.
Сплит
2. јун 1991.
Загреб
87 гимназијски професор умрла након рата 24. јул 1953. [10][16]
9 Перса Босанац 12. јул 1922.
Ћералије, Подравска Слатина
13. јун 1943.
Сирач, Бјеловар
20 домаћица десетар у 17. славонској бригади; погинула у нападу на Сирач 23. јул 1952. [14][17]
10 Милка Боснић 1928.
Врточе, Дрвар
25. мај 1944.
Дрвар
16 ученица чланица СКОЈ-а; убили је Немци приликом десанта на Дрвар 17. мај 1974.[д] [17]
11 Марија Бурсаћ 2. август 1920.
Каменица, Дрвар
23. септембар 1943.
Видово Село, Дрвар
23 домаћица борац 10. крајишке бригаде; умрла од последица рана задобијених приликом напада на Пркосе 15. октобар 1943.[ђ] [18][19]
11 Анка Буторац 27. август 1903.
Доње Пазариште, Госпић
22. јануар 1942.
Костајница
38 текстилна радница чланица КПЈ; умрла у болници од последица мучења у усташкој надзорној служби 14. децембар 1949. [18][20]
13 Марија Видовић Абесинка 6. фебруар 1924.
Новска
29. април 1942.
Јалковец, Вараждин
18 трговачка помоћница борац Прве калничке чете; убила се да не би пала у руке усташама 27. новембар 1953. [21][22]
14 Рада Врањешевић 25. мај 1918.
Рекавице, Бања Лука
25. мај 1944.
Дрвар
26 чиновница председница ОО АФЖ за Бос. крајину и чланица Централног одбора АФЖ; убијена од Немаца приликом десанта на Дрвар 5. јул 1951. [23][24]
15 Ђина Врбица 6. мај 1913.
Подгорица
29. мај 1943.
Блатница, Теслић
30 апсолвент економије чланица Политодела 2. крајишке бригаде и чланица Централног одбора АФЖ; погинула у борби са Немцима 24. јул 1953. [23][25]
16 Мајда Врховник 14. април 1922.
Љубљана
4. мај 1945.
Клагенфурт
23 студент медицине чланица СК КПС за Целовец; убио је Гестапо, као ухапшеницу клагенфуртског затвора 5. јул 1951. [23][26]
17 Милица Вучетић 21. јануар 1920.
31. јануар 1944.
24 учитељица партијска активисткиња; убила се да не би пала у руке четницима Д. Михаиловића 27. новембар 1953. [23][27]
18 Милица Вучинић 10. мај 1921.
Церово, Никшић
20. март 1943.
Шипачно, Невесиње
21 домаћица борац 5. црногорске бригаде; погинула у борби против четника 13. јул 1953. [23][28]
19 Љубица Геровац 20. септембар 1919.
Језеране, Оточац
16. април 1942.
Језеране, Оточац
22 студент агрономије водник батаљона Марко Орешковић; погинула у борби против усташа 27. новембар 1953. [29][30]
20 Божидарка Дамњановић-Марковић Кика 25. септембар 1920.
Младеновац
17. јануар 1996.
Београд
76 учитељица умрла након рата 9. октобар 1953. [31][32]
21 Нада Димић[е] 6. септембар 1923.
Дивосело, Госпић
23. март 1942.
Стара Градишка
18 радница чланица ОК КПХ за Карловац; умрла у логору Стара Градишка, од последица болести и мучења 7. јул 1951. [33][34]
22 Ђурђелина Ђука Динић 9. новембар 1914.
Доње Коњувце, Лесковац
25. мај 1943.
Јајинци, Београд
28 текстилна радница чланица МК КПЈ за Београд; стрељали је Немци, као заточеницу логора Бањица 6. јул 1945. [33][35]
23 Резека Драгар 16. новембар 1913.
Љубљана
17. октобар 1941.
Ланцово, Радовљица
27 текстилна радница борац Рашичке чете; стрељали је Немци као заробљеника 15. јул 1952. [36][37]
24 Дара Драгишић 10. децембар 1921.
Сарајево
22. септембар 1944.
Каљај Дода, Љума (Албанија)
22 ученица борац 1. косметске бригаде; погинула у борби против балиста 9. октобар 1953. [36][38]
25 Андреана Дружина Олга 26. јануар 1920.
Трст (Италија)
7. март 2021.
Логатец, Љубљана
101 кројачица 21. јул 1953. [36][39]
26 Ката Думбовић-Ковачић 1903.
Луковац, Сисак
14. јул 1941.
Загреб
38 радница партијска активисткиња; погинула приликом организације бега из логора Керестинец 20. децембар 1951 [36][40]
27 Овадија Естреја Мара 25. децембар 1922.
Битољ
26. август 1944.
Кајмакчалан
21 радница политички комесар у 7. македонској бригади; погинула у борби против бугарских граничара 11. октобар 1953. [41][42]
28 Савка Јаворина-Вујовић 4. август 1918.
Студенци, Госпић
19. јануар 2002.
Београд
83 медицинска сестра умрла након рата 9. октобар 1953. [43][44]
29 Вида Јанежић Вилма Лучка 6. јун 1914.
Подбрдо, Толмин
6. октобар 1944.
Љубљана
30 дипломирани филозоф чланица ОК КПС и ОО ОФ за Љубљану; убијена у љубљанском затвору 21. јул 1953. [43][45]
30 Равијојла Јанковић Рава 28. јун 1919.
Осијек, Сарајево
3. новембар 1944.
Бијела Вода, Соколац
25 домаћица чланица Штаба 17. дивизије НОВЈ; погинула у борби против усташа 20. децембар 1951. [43][46]
31 Лизика Јанчар Мајда 27. октобар 1919.
Марибор
20. март 1943.
Бело, Медводе
23 студент медицине борац Доломитског одреда; заробили је и убили белогардисти 27. новембар 1953. [43][47]
32 Олга Јовичић Рита 3. фебруар 1921.
Ужичка Пожега[ж]
11. јул 1942.
Дуге, Прозор
21 студент технике политички комесар у 1. пролетерској бригади; умрла под последица рањавања у борби против усташа 20. децембар 1951. [48][49]
33 Вера Јоцић[з] 21. август 1923.
Београд
22. мај 1944.
Саса, Македонска Каменица
20 ученица заменик политичког комесара у 3. македонској бригади; умрла од последица рањавања у борби против Бугара 20. децембар 1951. [43][50]
34 Елпида Караманди 1. јануар 1920.
Лерин (Грчка)
3. мај 1942.
Лавци, Битољ
22 студент борац Битољског одреда; рањена и заробљена, а потом убијена од Бугара 10. октобар 1951. [51][52]
35 Милка Керин Похорска 1. јануар 1923.
Велики Подлуг, Кршко
31. јул 1944.
Љубно
21 домаћица политички комесар у 11. словеначкој бригади; погинула у борбама против Немаца 21. јул 1953. [51][53]
36 Слава Клавора 11. мај 1921.
Марибор
24. август 1941.
Марибор
20 студент економије партијска активисткиња; стрељали је Немци, као затвореницу мариборског затвора 27. новембар 1953. [51][54]
37 Миланка Кљајић 1924.
Старо Село, Петриња
22. јануар 1943.
Јошавица, Глина
18 домаћица борац 7. банијске бригаде; погинула у борци против Немаца 27. новембар 1953. [51][55]
38 Драгица Кончар 1. јануар 1915.
Јошан, Удбина
21. август 1942.
Загреб
27 службеница партијска активисткиња; убиле је усташе у загребачком затвору 23. јул 1952. [56][57]
39 Фана Кочовска-Цветковић 27. јул 1927.
Лавци, Битољ
17. април 2004.
Скопље
76 домаћица умрла након рата 9. октобар 1953. [56][58]
40 Данила Кумар 13. октобар 1921.
Хум, Горица
18. март 1944.
Шкофја Лока
22 трговачка помоћница чланица ПО АФЖ за Словенију; убили је Немци из заседе 20. децембар 1951. [59][60]
41 Милка Куфрин 15. октобар 1921
Пургарија, Јастребарско
28. јануар 2000
Загреб
78 студент агрономије умрла након рата 23. јул 1953. [59][61]
42 Антонија Куцлар 2. јануар 1896.
Лесно Брдо, Љубљана
3. септембар 1942.
Љубљана
46 земљорадница активисткиња ОФ; стрељали је Италијани у Грамозној јами 21. јул 1953. [59][62]
43 Радојка Лакић 12. октобар 1917.
Скендер Вакуф
28. септембар 1941.
Сарајево
23 студент филозофије партијска активисткиња; стрљале је усташе на Врацама 8. јун 1945. [63][64]
44 Вахида Маглајлић[и] 17. април 1907.
Бања Лука
1. април 1943.
Мала Крупска Рујишка, Босански Нови
35 домаћица чланица Централног одбора АФЖ; погинула приликом напада Немаца на 12. крајишку бригаду 20. децембар 1951. [65][66]
45 Загорка Зага Маливук 27. фебруар 1919.
Вршац
7. јул 1942.
Јајинци, Београд
23 радница специјална курирка ПК КПЈ за Србију; стрељали је Немци, као заточеницу бањичког логора 27. новембар 1953. [65][67]
46 Албина Мали-Хочевар 12. септембар 1925.
Виница, Чрномељ
24. јануар 2001.
Марибор
75 ученица умрла након рата 13. септембар 1952. [65][68]
47 Соња Маринковић 3. април 1916.
Стријежевица, Славонска Пожеге
31. јул 1941.
Багљаш, Велики Бечкерек
35 инжењер агрономије чланица ПК КПЈ за Војводину; стрељали је Немци на Багљашу 25. октобар 1943. [65][69]
48 Даница Матерић 1921.
Трнинић Бријег, Дрвар
15. април 1943.
Врпоље, Книн
21 домаћица помоћник политичког комесара у 10. крајишкој бригади; заробљена и потом убијена од четника М. Ђујића 27. новембар 1953. [31][70]
49 Анка Матић Грозда 9. август 1918.
Ириг
15. октобар 1944.
Ваљево
26 домаћица политички комесар у 2. војвођанској бригади; умрла од последица рањавања приликом напада на Обреновац 2. октобар 1953. [31][71]
50 Нада Матић 14. јануар 1924.
Бајина Башта[ј]
22. мај 1944.
Поља, Мојковац
20 ученица заменик политичког комесара у 2. пролетерској бригади; умрла од последица рањавања у борби против Бугара на Радочелу 6. јул 1953. [31][71]
51 Јелица Машковић Јеја 1. децембар 1924.
Плана, Колашин
13. август 1942.
Купрес
17 ученица десетар у 4. црногорској бригади; погинула у борби против усташа 20. децембар 1951. [31][72]
52 Павла Меде Катарина 29. јун 1919.
Страхињ, Накло
8. јануар 1943.
Лукања, Словенска Бистрица
23 текстилна радница Командир женског вода у Похорском батаљону; погинула у борби против Немаца 20. децембар 1951. [73][74]
53 Даница Милосављевић 15. август 1925.
Биоска, Ужице
26. фебруар 2018.
Београд
92 ученица умрла након рата 6. јул 1953. [73][75]
54 Рада Миљковић 4. фебруар 1917.
Белица, Јагодина
19. јул 1942.
Урија, Доњи Вакуф
25 борац 2. пролетерске бригаде; погинула у борби против усташа 6. јул 1953. [76][77]
55 Вукица Митровић 28. децембар 1912.
Свети Стефан, Будва
17. децембар 1941.
Јајинци,Београд
28 текстилна радница чланица ПК КПЈ за Србију; стрељали је Немци, као заточеницу логора Бањица 9. мај 1945. [76][78]
56 Вукосава Мићуновић 15. март 1921.
Велестово, Цетиње
24. фебруар 2016.
Подгорица
94 домаћица умрла након рата 10. јул 1952. [73][79]
57 Вера Мишчевић 7. април 1925.
Белегиш, Стара Пазова
10. октобар 1944.
Звечка, Обреновац
19 домаћица референт санитета у 3. војвођанској бригади; погинула у борби против Немаца 27. новембар 1953. [76][80]
58 Нада Наумовић 22. април 1922.
Крагујевац
21. октобар 1941.
Шумарице, Крагујевац
19 студент медицине чланица Рејонског комитета СКОЈ; стрељали је Немци током масовног стрељања у Крагујевцу 20. децембар 1951. [81][82]
59 Мара Нацева 28. септембар 1920.
Куманово
1. јул 2013.
Куманово
92 текстилна радница умрла након рата 27. новембар 1953. [81][83]
60 Љубица Одаџић 12. октобар 1913.
Кумане, Велики Бечкерек
10. март 1942.
Панчево
28 текстилна радница чланица ОК КПЈ за северни Банат; стрељали је Немци, као заточеницу затвора у Бечкереку 27. новембар 1953. [84][85]
61 Добрила Ојданић 15. децембар 1919.
Лубнице, Беране
1995.
Подгорица
74 земљорадница умрла након рата 10. јул 1953. [84][86]
62 Дринка Павловић[к] 7. новембар 1919.
Белановица, Љиг
14. мај 1943.
Јајинци, Београд
24 учитељица руководилац партијске технике у Нишу; стрељали је Немци, као заточеницу логора Бањица 6. јул 1953. [87][88]
63 Милица Павловић Дара 8. март 1915.
Чачак
8. јун 1944.
Лелић, Ваљево
29 средњошколски професор секретар ОК КПЈ за Ваљево; заробили је и заклали четници Д. Михаиловића 14. децембар 1949. [87][89]
64 Анка Пађен 9. јануар 1924.
Црно, Цриквеница
10. март 1945.
Лешће, Карловац
21 радница борац 43. истарске дивизије; погинула у борби против усташа током Карловачке операције 20. децембар 1951. [84][90]
65 Ибе Паликућа 1927.
Дебар
22. септембар 1944.
Шутрово, Кичево
17 домаћица заменик политичког комесара у 6. бригади НОВ Албаније; погинула у борбама против балиста 8. октобар 1953. [87][91]
66 Катарина Патрногић 30. октобар 1921.
Призрен
1. децембар 1971.
Београд
50 студент права умрла након рата 27. новембар 1953. [87][92]
67 Ката Пејновић 23. март 1899.
Смиљан, Госпић
10. новембар 1966.
Загреб
67 земљорадница умрла након рата 3. јун 1968. [87][93]
68 Олга Петров 1. децембар 1921.
Баранда, Панчево
9. мај 1942.
Јајинци, Београд
21 учитељица партијска активисткиња; стрељали је Немци, као заточеницу логора Бањица 27. новембар 1953. [94][95]
69 Смиља Покрајац 8. фебруар 1920.
Медак, Госпић
18. март 1943.
Брувно, Грачац
23 учитељица чланица ОО АФЖ за Лику; убила се да не би пала у руке четницима М. Ђујића 20. децембар 1951. [94][96]
70 Љубица Поповић 9. јануар 1921.
Медун, Подгорица
9. децембар 1942.
Орахово, Подгорица
21 радница партијска активисткиња; убила се да не би пала у руке четницима Д. Михаиловића 12. јул 1949. [97][98]
71 Драгица Правица 28. октобар 1919.
Бијелач, Требиње
27. јун 1942.
Угарци, Требиње
22 студент филозофије секретар ОК КПЈ за Херцеговину; стрељали је четници Д. Михаиловића 8. јун 1945. [97][99]
72 Нада Пурић 9. март 1903.
Ваљево
27. новембар 1941.
Београд
38 службеница партијска активисткиња; умрла од последица тортуре у Специјалној полицији 6. јул 1953. [97][100]
73 Јованка Радивојевић 19. септембар 1922.
Призрен
јул 1943.
Косовска Митровица
20 ученица секретар СК СКОЈ за Косовску Митровицу; стрељали је Немци као затвореницу митровачког затвора 6. јул 1953. [101][102]
74 Лепа Радић[л] 19. децембар 1925.
Гашница, Босанска Градишка
11. фебруар 1943.
Босанска Крупа
17 домаћица чланица ОК КПЈ за Средњи Дубовик; заробили је и обесили Немци 20. децембар 1951. [101][103]
75 Даринка Радовић 6. јануар 1896.
Клока, Наталинци
23. мај 1943.
Рајковац, Топола
47 земљорадница активисткиња НОП; заклали је четници Д. Михаиловића заједно са ћеркама Радмилом и Станком 9. октобар 1953. [101][104]
76 Вера Радосављевић Нада 22. септембар 1922.
Брусник, Зајечар
8. септембар 1943.
Зајечар
20 ученица чланица СК КПЈ за Неготин; стрељали је Немци, као заточеницу зајечарског затвора 5. јул 1951. [101][105]
77 Анђа Ранковић[љ] 26. април 1909.
Избиште, Вршац
11. јун 1942.
Нови Дулићи, Гацко
33 текстилна радница заменик политичког комесара у 2. пролетерској бригади; погинула у борби против четника Д. Михаиловића 6. јул 1953. [101][106]
78 Зорка Реганцин 21. децембар 1921.
Поље, Љубљана
јануар 1944.
Љубљана
22 радница партијска курирка; убили је Немци у љубљанском затвору 27. новембар 1953. [107][108]
79 Софија Ристић 15. новембар 1902.
Маслошево, Крагујевац
18. март 1944.
Манојловци, Топола
41 земљорадница активисткиња НОП; заклали је четници Д. Михаиловића 9. октобар 1953. [107][109]
80 Мира Светина 15. мај 1915.
Идрија
6. јул 2007.
Љубљана
92 учитељица умрла након рата 27. новембар 1953. [110][111]
81 Силвира Томазини 2. децембар 1913.
Трст (Италија)
13. август 1942.
Косовска Митровица
28 гимназијски професор председница одбора АФЖ у Косовској Митровици; стрељали је Немци, као заточеницу митровачког затвора 27. новембар 1953. [112][113]
82 Вида Томшич 26. јун 1913.
Љубљана
10. децембар 1998.
Љубљана
85 правница умрла након рата 27. новембар 1953. [112][114]
83 Радмила Трифуновић Хитра 15. септембар 1919.
Александровац, Пожаревац
5. мај 1943.
Орешковица, Петровац на Млави
23 студент медицине чланица СК КПЈ за моравски срез; убила се да не би пала у руке недићевцима 27. новембар 1953. [21][115]
84 Иванка Трохар 17. јануар 1923.
Фужине, Делнице
31. октобар 1944.
Драганић, Карловац
21 домаћица чланица ОК СКОЈ за Горски котар; обесиле је усташе, као заточеницу карловачког затвора 24. јул 1953. [21][116]
85 Јелена Ћетковић[м] 21. август 1916.
Цетиње
14. мај 1943.
Јајинци, Београд
26 кројачица секретар МК КПЈ за Београд; стрељали је Немци, као заточеницу логора Бањица 5. јул 1952. [33][117]
86 Тончка Чеч Олга 16. мај 1896.
Клек, Трбовље
3. новембар 1943.
Аушвиц (Пољска)
45 службеница секретара ОК КПС за Цеље; умрла у логору Аушвиц 21. јул 1953. [18][118]
87 Лидија Шентјурц 18. март 1911.
Храстник
25. децембар 2000.
Љубљана
89 професор умрла након рата 27. новембар 1953. [119][120]
88 Мајда Шилц 17. март 1923.
Кржети, Содражица
14. јул 1944.
Ново Место
21 трговачка помоћница секретар СКОЈ у 10. словеначкој бригади; погинула у борби против немачко-домобранских снага 19. јун 1945. [121][122]
89 Радмила Шишковић 6. септембар 1923.
Велико Орашје, Велика Плана
3. мај 1943.
Фоча
19 ученица политички комесар у 2. пролетерској бригади; умрла од последица рањавања у борби против четника Д. Михаиловића на Дрини 20. децембар 1951. [121][123]
90 Михаела Шкапин 29. септембар 1922.
Велико Поље, Сежана
15. новембар 1943.
Жировски врх, Шкофја Лока
21 радница заменица политичког комесара у 16. словеначкој бригади; погинула у борби против Немаца 4. септембар 1953. [121][124]
91 Милка Шобар Наташа 29. децембар 1922.
Горње Лазе, Чрномељ
17. август 1943.
Свети Крижа, Литија
20 ученица политички комесар у 5. словеначкој бригади; погинула у борби против немачко-домобранских снага 20. децембар 1951. [119][125]
  • Посебном бојом означене су жене народни хероји одликоване за живота

Мапа[уреди | уреди извор]

Преглед места рођења или становања жена народних хероја пре почетка Народноослободилачког рата
Жене народни хероји Југославије на мапи Југославије
Јелисавета Андрејевић Анета (Ниш)
Јелисавета Андрејевић Анета (Ниш)
Вера Ацева (Ореовац, код Прилепа)
Вера Ацева (Ореовац, код Прилепа)
Рајка Баковић (Загреб)
Рајка Баковић (Загреб)
Олга Бан (Заречје, код Пазина)
Олга Бан (Заречје, код Пазина)
Малчи Белич, Мајда Врховник, Резека Драгар и Зорка Регацин (Љубљана)
Малчи Белич, Мајда Врховник, Резека Драгар и Зорка Регацин (Љубљана)
Анка Берус (Сплит)
Анка Берус (Сплит)
Спасенија Цана Бабовић (Лазаревац)
Спасенија Цана Бабовић (Лазаревац)
Вера Благојевић (Шабац)
Вера Благојевић (Шабац)
Перса Босанац (Ћералије,Подравска Слатина)
Перса Босанац (Ћералије,Подравска Слатина)
Милка Боснић (Врточе,Дрвар)
Милка Боснић (Врточе,Дрвар)
Марија Бурсаћ (Каменица,Дрвар)
Марија Бурсаћ (Каменица,Дрвар)
Анка Буторац (Доње Пазариште,Госпић)
Анка Буторац (Доње Пазариште,Госпић)
Марија Видовић (Новска)
Марија Видовић (Новска)
Рада Врањешевић (Рекавице, Бања Лука)
Рада Врањешевић (Рекавице, Бања Лука)
Ђина Врбица (Подгорица)
Ђина Врбица (Подгорица)
Милица Вучетић (Јежевица, Чачак)
Милица Вучетић (Јежевица, Чачак)
Милица Вучинић (Церово, Никшић)
Милица Вучинић (Церово, Никшић)
Љубица Геровац (Језеране, Оточац)
Љубица Геровац (Језеране, Оточац)
Божидарка Дамњановић (Младеновац)
Божидарка Дамњановић (Младеновац)
Нада Димић (Дивосело, Госпић)
Нада Димић (Дивосело, Госпић)
Ђука Динић (Доње Коњувце, Лесковац)
Ђука Динић (Доње Коњувце, Лесковац)
Андреана Дружина (Трст, Италија)
Андреана Дружина (Трст, Италија)
Дара Драгишић (Сарајево)
Дара Драгишић (Сарајево)
Ката Думбовић (Луковац, Сисак)
Ката Думбовић (Луковац, Сисак)
Овадија Естреја (Битољ)
Овадија Естреја (Битољ)
Савка Јаворина (Студенци, Госпић)
Савка Јаворина (Студенци, Госпић)
Вида Јанежић (Подбрдо, Толмин)
Вида Јанежић (Подбрдо, Толмин)
Равијојла Јанковић Рава (Осијек, Сарајево)
Равијојла Јанковић Рава (Осијек, Сарајево)
Лизика Јанчар Мајда и Слава Клавора (Марибор)
Лизика Јанчар Мајда и Слава Клавора (Марибор)
Олга Јовичић (Краљево)
Олга Јовичић (Краљево)
Вера Јоцић (Скопље)
Вера Јоцић (Скопље)
Елпида Караманди (Лерин, Грчка)
Елпида Караманди (Лерин, Грчка)
Милка Керин Похорска (Велики Подлуг, Кршко)
Милка Керин Похорска (Велики Подлуг, Кршко)
Миланка Кљајић (Старо Село, Петриња)
Миланка Кљајић (Старо Село, Петриња)
Драгица Кончар (Јошан, Удбина)
Драгица Кончар (Јошан, Удбина)
Фана Кочовска (Лавци, Битољ)
Фана Кочовска (Лавци, Битољ)
Данила Кумар (Хум, Горица)
Данила Кумар (Хум, Горица)
Милка Куфрин (Орешје Окићко, Јастребарско)
Милка Куфрин (Орешје Окићко, Јастребарско)
Антонија Куцлар (Лесно Брдо, Љубљана)
Антонија Куцлар (Лесно Брдо, Љубљана)
Радојка Лакић (Кнежево)
Радојка Лакић (Кнежево)
Вахида Маглајлић (Бања Лука)
Вахида Маглајлић (Бања Лука)
Албина Мали-Хочевар (Виница, Чрномељ)
Албина Мали-Хочевар (Виница, Чрномељ)
Зага Маливук (Вршац)
Зага Маливук (Вршац)
Соња Маринковић (Стријежевица, Славонска Пожега)
Соња Маринковић (Стријежевица, Славонска Пожега)
Даница Матерић (Трнинић Бријег, Дрвар)
Даница Матерић (Трнинић Бријег, Дрвар)
Анка Матић (Ириг)
Анка Матић (Ириг)
Нада Матић (Ужице)
Нада Матић (Ужице)
Јелица Машковић (Плана, Колашин)
Јелица Машковић (Плана, Колашин)
Павла Меде Катарина (Страхињ, Наколо)
Павла Меде Катарина (Страхињ, Наколо)
Даница Милосављевић (Биоска, Ужице)
Даница Милосављевић (Биоска, Ужице)
Рада Миљковић (Белица, Јагодина)
Рада Миљковић (Белица, Јагодина)
Вукица Митровић (Свети Стефан, Будва)
Вукица Митровић (Свети Стефан, Будва)
Вукосава Мићуновић (Велестово, Цетиње)
Вукосава Мићуновић (Велестово, Цетиње)
Вера Мишчевић (Белегиш, Стара Пазова)
Вера Мишчевић (Белегиш, Стара Пазова)
Нада Наумовић (Крагујевац)
Нада Наумовић (Крагујевац)
Мара Нацева (Куманово)
Мара Нацева (Куманово)
Љубица Одаџић (Кумане, Зрењанин)
Љубица Одаџић (Кумане, Зрењанин)
Добрила Ојданић (Лубнице, Беране)
Добрила Ојданић (Лубнице, Беране)
Милица Павловић Дара (Чачак)
Милица Павловић Дара (Чачак)
Анка Пађен (Црно, Црквеница)
Анка Пађен (Црно, Црквеница)
Ибе Паликућа (Дебар)
Ибе Паликућа (Дебар)
Катарина Патрногић (Призрен)
Катарина Патрногић (Призрен)
Ката Пејновић (Смиљан, Госпић)
Ката Пејновић (Смиљан, Госпић)
Олга Петров (Баранда, Панчево)
Олга Петров (Баранда, Панчево)
Смиља Покрајац (Медак, Госпић)
Смиља Покрајац (Медак, Госпић)
Љубица Поповић (Медун, Подгорица)
Љубица Поповић (Медун, Подгорица)
Драгица Правица (Бијелач, Требиње)
Драгица Правица (Бијелач, Требиње)
Нада Пурић (Ваљево)
Нада Пурић (Ваљево)
Јованка Радивојевић (Призрен)
Јованка Радивојевић (Призрен)
Лепа Радић (Гашница, Бос. Градишка)
Лепа Радић (Гашница, Бос. Градишка)
Даринка Радовић (Рајковац, Топола)
Даринка Радовић (Рајковац, Топола)
Вера Радосављевић (Брусник, Зајечар)
Вера Радосављевић (Брусник, Зајечар)
Анђа Ранковић (Избиште, Вршац)
Анђа Ранковић (Избиште, Вршац)
Софија Ристић (Манојловци, Топола)
Софија Ристић (Манојловци, Топола)
Мира Светина (Идрија)
Мира Светина (Идрија)
Силвира Томазини (Косовска Митровица)
Силвира Томазини (Косовска Митровица)
Вида Томшич (Љубљана)
Вида Томшич (Љубљана)
Радмила Трифуновић (Александровац, Жабари)
Радмила Трифуновић (Александровац, Жабари)
Иванка Трохар (Фужине, Делнице)
Иванка Трохар (Фужине, Делнице)
Јелена Ћетковић (Цетиње)
Јелена Ћетковић (Цетиње)
Тончка Чеч Олга (Трбовље)
Тончка Чеч Олга (Трбовље)
Лидија Шентјурц (Храстник)
Лидија Шентјурц (Храстник)
Мајда Шилц (Кржети, Содражица)
Мајда Шилц (Кржети, Содражица)
Радмила Шишковић (Велико Орашје, Велика Плана)
Радмила Шишковић (Велико Орашје, Велика Плана)
Михаела Шкапин (Велико Поље, Сежана)
Михаела Шкапин (Велико Поље, Сежана)
Милка Шобар (Горње Лазе, Чрномељ)
Милка Шобар (Горње Лазе, Чрномељ)
Featured Star red.svg — одликоване посмртно Featured Star purple.svg — одликоване за живота

Статистика[уреди | уреди извор]

Од укупно 91 жене проглашене за народног хероје, њих 74 су одликоване постхумно, а 17 за живота. Њих 73 погинуле су за време Народноослободилачког рата, а највећи број жена народних хероја погинуо је током 1943. године. Прва жена народни херој погинула у току рата била је Ката Думбовић, партијска активисткиња из Загреба, погинула 14. јула 1941. приликом организације неуспелог бега заточеника из логора Керестинец, док је последња у рату страдала Мајда Врховник, чланица Среског комитета КП Словеније за Целовец, коју је 4. маја 1945. стрељао Гестапо у Клагенфурту. Најмлађа жена народни херој је шеснаестогодишња Милка Боснић из Дрвара, погинула током немачког десанта, док је најстарија четрдесетседмогодишња Даринка Радовић, из Рајковца, код Тополе, коју се заједно са ћеркама заклали четници.

Просечан животни век жена народних хероја погинулих у рату је 24,7 година, а њих 19 страдале су пре навршене 21 године.[н] Укупно 60 жена хероја (82%) погинуло је пре 30 године, док су њих 13 (18%) погинуле са више од 30 година. Просечни животни век жена народних хероја умрлих након рата је 81,5 година, а њих 9 је доживело дубоку старост (преко 85 година). Једина жена народни херој која је напунила 100 године је Андреана Дружина Олга.

Број жена одликованих Орденом народног хероја представља свега 6,8% од укупног броја одликованих припадника НОВ и ПОЈ (1.323). У поређењу са бројем проглашених хероја у другим земљама, пре свега источне Европе, проценат одликованих жена у Југославији је висок. Примера ради за Хероје Совјетског Савеза проглашена је 12.777 особа, од чега су њих 95 жене (0,7%). Од 95 жена Хероја Совјетског Савеза њих 90 одликовано је за заслуге у Великом отаџбинском рату.

Статистички преглед о женама народним херојима
Жене народни хероји према републици и покрајини рођења
Босна и Херцеговина Македонија Хрватска Црна Гора Словенија Србија ужа Србија Војводина Косово ван Југославије Укупно
10[њ] 6[о] 17[п] 8[р] 19[с] 27 19[т] 6[ћ] 2[у] 4[ф] 91
Жене народни хероји страдале у НОБ према години страдања
1941. година 1942. година 1943. година 1944. година 1945. година Укупно
9[х] 18[ц] 25[ч] 19[џ] 2[ш] 73
Жене народни хероји према години одликовања
1943. 1945. 1949. 1951. 1952. 1953. 1968. 1973. 1974. Укупно
2[аа] 5[аб] 3[ав] 19[аг] 7 [ад] 52 1[ађ] 1[ае] 1[аж] 91
Жене народни хероји страдале у рату по години живота
до 20 21—25 26—30 31—40 преко 41 Укупно
19 31 12 7 4 73
Жене народни хероји умрле након рата по години живота
до 65 66—75 76—85 86—95 преко 96 Укупно
1 4 5 7 1 18
Начин смрти жена народних хероји погинулих у току рата
погинуле у борби убијене (стрељане, заклане...) умрле (од мучења у затвору, логору...) умрле (од рањавања) убиле се Укупно
25 32 5 6 5 73

Фото галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ за оне које су преживеле рат унето је занимање од пре рата
  2. ^ само за погинуле
  3. ^ Simple GA.svg чланак о Спасенији Цани Бабовић је од стране Википедијине заједнице проглашен за добар
  4. ^ Cscr-featured.svg чланак о Вери Благојевић је од стране Википедијине заједнице проглашен за сјајан
  5. ^ Најмлађи је и последњи одликовани народни хероји из НОБ
  6. ^ Прва је жена проглашена за народног хероја
  7. ^ Cscr-featured.svg чланак о Нади Димић је од стране Википедијине заједнице проглашен за сјајан
  8. ^ Одрасла је у Краљеву, због чега се оно у већини литературе наводи као њено родно место
  9. ^ Simple GA.svg чланак о Вери Јоцић је од стране Википедијине заједнице проглашен за добар
  10. ^ Simple GA.svg чланак о Вахиди Маглајлић је од стране Википедијине заједнице проглашен за добар
  11. ^ Одрасла је у Ужицу, због чега се оно у већини литературе наводи као њено родно место
  12. ^ Simple GA.svg чланак о Дринки Павловић је од стране Википедијине заједнице проглашен за добар
  13. ^ Simple GA.svg чланак о Лепи Радић је од стране Википедијине заједнице проглашен за добар
  14. ^ Simple GA.svg чланак о Анђи Ранковић је од стране Википедијине заједнице проглашен за добар
  15. ^ Cscr-featured.svg чланак о Јелени Ћетковић је од стране Википедијине заједнице проглашен за сјајан
  16. ^ Пунолетство се у Краљевини Југославији стицало са 21 годином
  17. ^ Милка Боснић, Марија Бурсаћ, Рада Врањешевић, Дара Драгишић, Равијојла Јанковић Рава, Радојка Лакић, Вахида Маглајлић, Даница Матерић, Драгица Правица и Лепа Радић
  18. ^ Вера Ацева, Овадија Естера Мара, Вера Јоцић, Фана Кочовска, Мара Нацева и Ибе Паликућа
  19. ^ Олга Бан, Анка Берус, Перса Босанац, Анка Буторац, Марија Видовић, Љубица Геровац, Нада Димић, Ката Думбовић, Савка Јаворина, Миланка Кљајић, Драгица Кончар, Милка Куфрин, Соња Маринковић, Анка Пађен, Ката Пејновић, Смиља Покрајац и Иванка Трохар
  20. ^ Ђина Врбица, Милица Вучинић, Јелица Машковић, Вукица Митровић, Вукосава Мићуновић, Добрила Ојданић, Љубица Поповић и Јелена Ћетковић
  21. ^ Малчи Белич, Мајда Врховник, Резека Драгар, Вида Јанежић, Лизика Јанчар, Милка Керин, Слава Клавора, Данила Кумар, Антонија Куцлар, Албина Мали-Хочевар, Павла Меде Катарина, Зорка Регацин, Мира Светина, Вида Томшич, Тончка Чеч Олга, Лидија Шентјурц, Мајда Шилц, Михаела Шкапин и Милка Шобар
  22. ^ Јелисавета Андрејевић Анета, Спасенија Цана Бабовић, Вера Благојевић, Милица Вучетић, Божидарка Дамњановић Кика, Ђука Динић, Олга Јовичић Рита, Нада Матић, Дана Милосављевић, Рада Миљковић, Нада Наумовић, Дринка Павловић, Милица Павловић, Нада Пурић, Даринка Радовић, Вера Радосављевић, Софија Ристић, Радмила Трифуновић и Радмила Шишковић.
  23. ^ Зага Маливук, Анка Матић, Вера Мишчевић, Љубица Одаџић, Олга Петров и Анђа Ранковић
  24. ^ Катарина Патрногић и Јованка Радивојевић
  25. ^ Рајка Баковић, Андреана Дружина, Елпида Караманди и Силвира Томазини
  26. ^ Ката Думбовић, 14.7; Соња Маринковић, 31.7; Слава Клавора, 24.8; Радојка Лакић, 28.9; Резека Драгар, 17.10; Нада Наумовић, 21.10; Нада Пурић, 27.11; Вукица Митровић, 17.12. и Рајка Баковић, 29.12
  27. ^ Анка Буторац, 22.1; Љубица Одаџић, 10.3; Вера Благојевић 18.3; Нада Димић, 20.3, Љубица Геровац, 16.4; Марија Видовић, 29.4; Елпида Караманди, 3.5; Олга Петров, 9.5; Анђа Ранковић, 11.6; Драгица Правица, 27.6; Зага Маливук, 7.7; Олга Јовичић, 11.7; Рада Миљковић, 19.7; Јелица Машковић и Силвира Томазини, 13.8; Драгица Кончар, 21.8; Антонија Куцлар, 3.9 и Љубица Поповић, 9.12.
  28. ^ Павла Меде Катарина, 8.1; Јелисавета Андрејеовић Анета, 9.1, Миланка Кљајић, 22.1, Лепа Радић, 11.2; Смиља Покрајац, 18.3; Милица Вучинић и Лизика Јанчар, 20.3; Малчи Белчи, 31.3; Вахида Маглајлић, 11.4; Даница Матерић, 15.4; Радмила Трифуновић Хитра и Радмила Шишковић, 3.5; Дринка Павловић и Јелена Ћетковић, 14.5; Даринка Радовић, 23.5; Ђука Динић, 25.5; Ђина Врбица, 29.5; Јованка Радивојевић, мај; Перса Босанац, 13.6; Милка Шобар, 17.8; Вера Радосављевић, 8.9; Марија Бурсаћ, 23.9; Олга Бан, 8.10; Тончка Чеч Олга, 3.11. и Михаела Шкапин, 15.11.
  29. ^ Зорка Регацин, јануар; Милица Вучетић, 21.1; Данила Кумар и Софија Ристић, 18.3; Нада Матић, 22.5; Вера Јоцић, 23.5; Милка Боснић и Рада Врањешевић, 25.5; Милица Павловић, 8.6; Мајда Шилц, 14.7; Милка Керин, 31.7; Естреја Овадија Мара, 26.8; Дара Драгишић и Ибе Паликућа, 22.9; Вилма Јанежић 6.10; Вера Мишчевић, 10.10; Анка Матић, 15.10; Иванка Трохар, 31.10. и Равијола Јанковић, 3.11.
  30. ^ Анка Пађен, 10.3. и Мајда Врховник, 4.5.
  31. ^ Марија Бурсаћ, 15.10. и Соња Маринковић, 25.10.
  32. ^ Вукица Митровић, 9.5; Радојка Лакић и Драгица Правица 8.6; Мајда Шилц, 19.6. и Ђука Динић, 6.7
  33. ^ Љубица Поповић, 12.7. и Анка Буторац и Милица Павловић Дара, 14.12.
  34. ^ Рада Врањешевић, Мајда Врховник и Вера Радосављевић, 5.7; Нада Димић, 7.7; Елпида Караманди, 11.10; Ката Думбовић, Равилоја Рава Јанковић, Олга Јовичић Рита, Вера Јоцић, Данила Кумар, Вахида Маглајлић, Јелица Машковић, Павла Меде Катарина, Нада Наумовић, Анка Пађен, Смиља Покрајац, Лепа Радић, Радмила Шишковић и Милка Шобар, 20.12.
  35. ^ Спасенија Цана Бабовић и Јелена Ћетковић, 5.7; Вукосава Мићуновић, 10.7; Резека Драгар, 15.7;Перса Босанац и Драгица Кончар, 23.7. и Албина Мали-Хочевар, 13.9.
  36. ^ Ката Пејновић, 3.6.
  37. ^ Олга Бан, 26.9.
  38. ^ Милка Боснић, 17.5.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зборник НОР 1949, стр. 357.
  2. ^ „Predaja odlikovanja narodnim herojima NR Srbije i NR Makedonije”. foto.mij.rs. n.d. 
  3. ^ „Predaja odlikovanja narodnim herojima iz NR Slovenije”. foto.mij.rs. n.d. 
  4. ^ „Predaja odlikovanja narodnim herojima NR Crne Gore”. foto.mij.rs. n.d. 
  5. ^ „Šercerjeva Olga: stoti rojstni dan zadnje narodne herojinje”. dnevnik.si. 29. 1. 2020. 
  6. ^ а б в Vojna enciklopedija 1973, стр. 733.
  7. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 25.
  8. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 22.
  9. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 45.
  10. ^ а б в Vojna enciklopedija 1973, стр. 734.
  11. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 57.
  12. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 60.
  13. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 67.
  14. ^ а б Vojna enciklopedija 1973, стр. 735.
  15. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 83.
  16. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 72.
  17. ^ а б Narodni heroji 1 1982, стр. 102.
  18. ^ а б в Vojna enciklopedija 1973, стр. 737.
  19. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 131.
  20. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 132.
  21. ^ а б в Vojna enciklopedija 1973, стр. 764.
  22. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 314.
  23. ^ а б в г д Vojna enciklopedija 1973, стр. 765.
  24. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 328.
  25. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 329.
  26. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 331.
  27. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 332.
  28. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 335.
  29. ^ Vojna enciklopedija 1973, стр. 741.
  30. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 260.
  31. ^ а б в г д Vojna enciklopedija 1973, стр. 750.
  32. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 178.
  33. ^ а б в Vojna enciklopedija 1973, стр. 738.
  34. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 188.
  35. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 190.
  36. ^ а б в г Vojna enciklopedija 1973, стр. 739.
  37. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 196.
  38. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 197.
  39. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 203.
  40. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 211.
  41. ^ Vojna enciklopedija 1973, стр. 740.
  42. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 246.
  43. ^ а б в г д Vojna enciklopedija 1973, стр. 743.
  44. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 322.
  45. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 312.
  46. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 318.
  47. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 311.
  48. ^ Vojna enciklopedija 1973, стр. 744.
  49. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 349.
  50. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 329.
  51. ^ а б в г Vojna enciklopedija 1973, стр. 745.
  52. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 366.
  53. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 376.
  54. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 383.
  55. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 385.
  56. ^ а б Vojna enciklopedija 1973, стр. 746.
  57. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 396.
  58. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 390.
  59. ^ а б в Vojna enciklopedija 1973, стр. 747.
  60. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 437.
  61. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 433.
  62. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 432.
  63. ^ Vojna enciklopedija 1973, стр. 748.
  64. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 445.
  65. ^ а б в г Vojna enciklopedija 1973, стр. 749.
  66. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 479.
  67. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 483.
  68. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 482.
  69. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 495.
  70. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 517.
  71. ^ а б Narodni heroji 1 1982, стр. 518.
  72. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 514.
  73. ^ а б в Vojna enciklopedija 1973, стр. 751.
  74. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 529.
  75. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 547.
  76. ^ а б в Vojna enciklopedija 1973, стр. 752.
  77. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 559.
  78. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 570.
  79. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 535.
  80. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 565.
  81. ^ а б Vojna enciklopedija 1973, стр. 753.
  82. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 20.
  83. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 17.
  84. ^ а б в Vojna enciklopedija 1973, стр. 754.
  85. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 39.
  86. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 41.
  87. ^ а б в г д Vojna enciklopedija 1973, стр. 755.
  88. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 77.
  89. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 78.
  90. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 63.
  91. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 68.
  92. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 73.
  93. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 83.
  94. ^ а б Vojna enciklopedija 1973, стр. 756.
  95. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 93.
  96. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 107.
  97. ^ а б в Vojna enciklopedija 1973, стр. 757.
  98. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 114.
  99. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 123.
  100. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 133.
  101. ^ а б в г д Vojna enciklopedija 1973, стр. 758.
  102. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 145.
  103. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 144.
  104. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 152.
  105. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 150.
  106. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 162.
  107. ^ а б Vojna enciklopedija 1973, стр. 759.
  108. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 167.
  109. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 171.
  110. ^ Vojna enciklopedija 1973, стр. 761.
  111. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 233.
  112. ^ а б Vojna enciklopedija 1973, стр. 763.
  113. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 283.
  114. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 288.
  115. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 292.
  116. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 293.
  117. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 161.
  118. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 150.
  119. ^ а б Vojna enciklopedija 1973.
  120. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 245.
  121. ^ а б в Vojna enciklopedija 1973, стр. 762.
  122. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 251.
  123. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 254.
  124. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 255.
  125. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 258.

Литература[уреди | уреди извор]