Ђорђе П. Карађорђевић

За другу употребу, погледајте страницу Ђорђе Карађорђевић (вишезначна одредница).

Принц Ђорђе Карађорђевић (26. август 1887, Цетиње — 17. октобар 1972, Београд), први син краља Петра I и Зорке, кћери црногорског краља Николе I.

Детињство и школовање

Породица краља Петра је живела на Цетињу код краља Николе у периоду 1883—1894. Тада је у Србији на власти била династија Обреновића и они су на Цетињу, на неки начин, били у политичком избеглиштву. Овде су рођена сва Петрова и Зоркина деца, породичну срећу прекинула је прерана смрт кнегиње Зорке. После Зоркине смрти, Петар са децом одлази у Женеву 1894. где су у улици Монетије 10. живели следеће 4 године.

Принц Ђорђе је ишао у војну школу у царској Русији, био је то Кадетски корпус цара Александра II. Често је тада од својих другова кадета скривао своје племићко порекло, тј. да му је деда црногорски књаз Никола чије су две ћерке биле удате у Русији за племиће (Ђорђеве тетке). Његово школовање овде прекинуо је Мајски преврат 1903. када је у Србији убијен краљ Александар Обреновић и његова жена краљица Драга. Одлучено је да нови краљ буде кнез Петар Карађорђевић, који је тада живео у Женеви. Од 1903. Ђорђе је имао титулу престолонаследника, као најстарији краљев син.

Карактерне особине

Добио је име према своме прадеди — Црном Ђорђу (Карађорђу), оснивачу династије и вођи Првог српског устанка. На њега је имао неукротиву и необуздану нарав. Често је ишао на Аду у рибарење са својим професором математике и великим пријатељем Миком Аласом. Његова прека нарав доводи га у многе неприлике, био је у непријатељству са Пашићем, Аписом и официром Петром Живковићем. За разлику од њега, Петров млађи син Александар имао је много више дипломатског духа и тактике и био је Пашићев миљеник.

Абдикација

Један догађај био је преломан за Ђорђев живот — смрт његовог посилног (тј. послужитеља) Колаковића. Једном у бесу престолонаследник Ђорђе га је ударио јако ногом у стомак, од болова и повреда слуга је после неколико дана умро. Овај догађај изазвао је велику буру у српској, а нарочито у Аустроугарској штампи, па је због свега тога и своје гриже савести добровољно понудио абдикацију 14/27. марта 1909. године. Нови престолонаследник постао је Александар који тада долази из Петрограда.

Ово се догађало у време, по Србију неповољног, разрешења Анексионе кризе, што је по неким мишљењима било у вези са Ђорђевом абдикацијом. Тако "Политика" у коментару вести о абдикацији пише: "... Онај, који је био најизразитији представник националног отпора према Аустрији уклоњен је и Аустрија сад триумфује [sic]. У сећању народном то ће остати забележено за свагда, и у Србији а нарочито ван Србије. Заборавиће се све остало, а остаће само једно: да је Престолонаследник Ђорђе уклоњен зато, што је хтео рат Аустрији."

Датотека:DjordjeKaradjordjevic mackovKamen Spomenzbirka Riste Marjanovica.jpg

Принц Ђорђе Карађорђевић на Мачковом камену. Фотографија из спомен збирке Ристе Марјановића

Након те абдикације Ђорђе је остао само принц, такође пошто је краљев син негде је називан и краљевић Ђорђе (краљевић=краљев син, одатле и Краљевић Марко као син краља Вукашина).

Аустроугарска штампа је имала посебан пик на принца Ђорђа јер је за време Анексионе кризе 1908. (анексија Босне и Херцеговине од стране АУ) давао неодмерене изјаве на рачун Аустроугарске и у току демонстрације на тргу спалио аустроугарску заставу.

Принц Ђорђе је учествовао у оба балканска и у Првом светском рату, док је тешко рањен у бици на Мачковом Камену, код Крупња, септембра 1914. године.

Робијање

После смрти краља Петра 1921. власт је и званично преузео његов млађи син, Александар. Њихова нетрпељивост тада је све више расла. Принц Ђорђе је ухапшен 1925. године и годинама је боравио у затвору, монтирани су лекарски извештаји да је неурачунљив итд. После убиства краља Александра 1934. у Марсељу, принц Ђорђе се понадао да ће бити пуштен на слободу. Међутим кнез намесник Павле и краљица Марија нису имали жељу да га ослободе и он је у затвору дочекао и Други светски рат.

Ослободили су га Немци, надајући се да ће успети да га увуку у политичку комбинаторику у окупираној Србији. Понудили су му да буде владар окупиране Србије, што је он одлучно одбио и тако стекао поштовање народа, савезника, али и самих комуниста. Ту понуду је прихватио генерал Милан Недић. Немци му онда нуде да се пресели у Бели двор и тако изокола, де факто да постане нека врста владара Србије из прикрајка, што он опет одбија. Знајући за његов углед унутар самог српског народа, Немци га остављају на миру.

Када је ослобођен Београд одмах се састао са генералом Пеком Дапчевићем, честитавши му на победи. Одбио је понуду генерала Дапчевића да добије од државе лични аутомобил и шофера тврдећи да му је довољан и његов бицикл.

Живот после Другог светског рата

Принц Ђорђе 1904. године

После Другог светског рата нова власт је прогласила државним непријатељем, одузела држављанство и конфисковала имовину свим члановима династије Карађорђевић који су били у изгнанству. Једино је принц Ђорђе остао у Београду и живео мирно у слободи као пензионер. Чини се да је комунистичка власт имала више разумевања за њега од рођеног брата. У позним годинама оженио се Радмилом Радоњић, нису имали деце.

Умро је у Београду, у дубокој старости, 17. октобра 1972. године. Сахрањен је у задужбини свога оца, цркви св. Ђорђа на Опленцу код Тополе. Поред њега је сахрањена и његова жена Радмила.

Аутобиографија

Главни чланак: Истина о моме животу

Написао је аутобиографију „Истина о моме животу“, у којој је пред крај свог живота сабрао сећања свега онога што је проживео. Посебно су занимљиви делови књиге где се он сећа живота на цетињском двору краља Николе и где га посматра из угла унука.

Генеолошко стабло

Преци Ђорђа Карађорђевића, три колена уназад

Ђорђе Карађорђевић	Отац: Петар I Карађорђевић	Деда (по оцу): Александар Карађорђевић, кнез Србије	Прадеда: Карађорђе Петровић, вожд
			Прабаба: Јелена Јовановић
		Баба (по оцу): Персида Ненадовић, кнегиња Србије	Прадеда: Јеврем Ненадовић, војвода
			Прабаба: Јованка Миловановић
	Мајка: Зорка Петровић	Деда (по мајци): Никола Први Петровић, књаз Црне Горе	Прадеда: Мирко Петровић, велики војвода
			Прабаба: Анастасија Мартиновић
		Баба (по мајци): Милена Петровић, кнегиња Црне Горе	Прадеда: Петар Вукотић, војвода
			Прабаба: Јелена Војводић

Спољашње везе

• Карађорђевићи Видео материјал
• Информације о гробу принца Ђорђа Карађорђевића

Везе ка страницима новина

• „Чудан принц“, Дејан Медаковић, Вечерње новости, део фељтона, 23. мај 2003.
• „Принц рђавих манира“, Живорад Лазић, Вечерње новости, део фељтона, 18. фебруар 2005.
• „У сенци Николе Пашића и Јосипа Броза“, Зорица Јанковић, Време, 14. мај 2009.
• „Принц са грешком“, др Бранислав Глигоријевић, Вечерње новости, фељтон, 18. - 29. март 2010.
• „Лажно лудило принца Ђорђа“, Влада Арсић, Прес, 13. јун 2010.