Јорјо Тадић

Јорјо Тадић
Датум рођења	(1899-06-05)5. јун 1899.
Место рођења	Стари Град на Хвару, Аустроугарска
Датум смрти	4. октобар 1969.(1969-10-04) (70 год.)
Место смрти	Београд, СФРЈ

Јорјо Тадић (Стари Град на Хвару, 5. јун 1899 — Београд, 4. октобар 1969) је био хрватски историчар и академик САНУ.

Биографија

Основну школу је завршио у родном месту а класичну гимназију у Задру и Сплиту. Историју и филозофију је студирао у Загребу, Берлину, Лајпцигу, Прагу и Београду. Био је једно време суплент Поморске академије у Котору а потом професор и директор Поморско-трговачке школе у Дубровнику. За доцента Филозофског факултета у Загребу изабран је 1935. на предмету историја новог вијека. Виши саветник министарства просвете у Београду постао је 1938. године. Од 1951. радио је као редовни професор Филозофског факултета на предмету Општа историја новог века. Био је дописни члан ЈАЗУ и редовни члан САНУ а од 1959. Историјског института у Београду.

Историографски рад

Његово дело настајало је током више деценија и чини га велики број радова о средњовековној историји Дубровника и о разним темама из српске и јеврејске историје у периоду између 16. и 18. века. Хронолошки се може поделити на два периода: предратни од 1925. до 1941. и послератни од 1945. до смрти 1969. године.

Од свих истраживача дао је највише података и тумачења дубровачке историје Написао је биографије многих истакнутих личности из дубровачке историје између осталих и Фрања Гундулића, Николе Працатовића, Серафима Гучетића, Цвијете Зузорић и Јоханеса Газулуса у збирци радова Дубровачки портрети издатој 1948. године. У каснијој фази свог стварања претежно се окреће темама из привредне историје, а запоставља изучавање политичке историје. Његови радови о привредној историји имају изузетно велики истоирографски значај због изношења низа, до тада, непознатих података о овој тематици.

Био је један од најбољих латинских палеографа свога времена. Изузетно је било његово познавање рукописа дубровачких канцелара и нотара средњег века. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу (Писма и упутства Дубровачке републике I, Прилози за историју здраствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београд и Грађа о слиакрској школи у Дубровнику XVIII—XVI века у два тома).

Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости српских и балканских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ бројчаних података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Проучавањем српске економије и друштва показао је како је Србија од Косовске битке до пада Деспотовине под турску власт имала једну од најразвијенијих рударских производњи у Европи онога времена. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији. Такође је указао на значај српске рударске производње за развој Дубровачке републике. Објављивао је и радове о култури Дубровника. као историчар културе нарочиту пажњу је посвећивао биографијама и разматрао је дела појединих књижевника и ликовних уметника. Посебно је занимљив његов рад на изучавању историје свакодневног живота у Дубровачкој републици.

Библиографија

• Шпанија и Дубровник у XVI веку, Београд 1932;
• Миха Працатовић–Працат, Дубровник 1933;
• Јевреји у Дубровнику до половине XVII столећа, Сарајево 1937;
• Промет путника у старом Дубровнику, Дубровник 1939;
• Организација дубровачког поморства у XVI веку, Историјски часопис 1949:
• Дубровачки портрети I, Београд 1948.

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ