Германизација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 16: Ред 16:
[[Категорија:Германска племена]]
[[Категорија:Германска племена]]
[[Категорија:Историја Словена]]
[[Категорија:Историја Словена]]
[[Категорија:Историја Западних Словена]]
[[Категорија:Историја Јужних Словена]]


[[be:Германізацыя]]
[[be:Германізацыя]]

Верзија на датум 10. фебруар 2013. у 00:36

Германизација представља друштвени процес, обично присилног претапања других народа у Германе, првенствено Нијемце. Германизацији су посебно били изложени западнословенски и јужнословенски народи.

Германизација Словена

Германизација Словена је процес који је почео у раном средњем вијеку и био је најизраженији над полапским племенима. Њиховим падом под њемачку власт дошло је до масовног истријебљивања словенских племена, а међу њихове преживјеле остатке, масовно су досељавани њемачки колонисти. Било им је забрањено бављење трговином и занатством, а у јавном животу нису могли да употребљавају свој језик нити да користе своја словенска имена. Да би опстали морали су да раде најгоре послове, обрађивали су најлошију земљу и становали у најбиједнијим градским квартовима, самим тим су били осуђени на постепено изумирање и потпуну асимилацију. О некада бројним Полапским Словенима, као свједочанство, данас су остали само топографски називи широм источне Њемачке и презимена са словенским коријеном у модерној њемачкој нацији. То се кроз вијекове покушавало и са Пољацима, Чесима и др. а, притисак се поготово појачао после уједињења Њемачке под канцеларом Бизмарком. Истим или сличним поступцима били су угрожени и словенски народи који су били у саставу Аустроугарског царства, трећег рајха, па све до данас гдје су асимилационим процесима изложени малобројни Лужички Срби. Такође треба напоменути да је веома важну улогу играла и њемачка католичка црква чији су свештеници били најжешћи протагонисти германизације и насилног покрштавања.

Литература