Бошњакизација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Аустроугарски политичар Бењамин Калај (1839-1903), покровитељ стварања посебне „босанске” односно „бошњачке” нације

Бошњакизација или бошњачење je назив за процес конвертовања јужнословенских муслимана са подручја Босне, Херцеговине и суседних области у посебну бошњачку нацију.

Карактеристике[уреди]

Овај процес је зачет у Босни и Херцеговини, првобитно за време аустроугарске управе (1878—1918), када су осмишљени први политички пројекти стварања интегралне „босанске”, а потом и посебне „бошњачке” нације. Интегрални „босански” пројекат се показао неостваривим још за време аустроугарске управе, пошто су не само босанскохерцеговачки Срби, већ и босанскохерцеговачки Хрвати пружили одлучан отпор стварању интегралне „босанске” нације. Стога је тежиште пренето на посебан „бошњачки” пројекат, који је стекао извесно упориште у босанско-херцеговачком беговату. Кључну улогу у осмишљавању и спровођењу поменутих пројеката одиграо је аустроугарски министар Бенјамин Калај, који је од 1882. до 1903. године био надлежан за Босну и Херцеговину.[1][2]

Бошњачки политичар Алија Изетбеговић (1925-2003), један од главних заговорника бошњакизације

Бошњачки пројекат је поново покренут у време распада Југославије, када су поједини прваци босанских Муслимана, међу којима су били Адил Зулфикарпашић, Мухамед Филиповић и Алија Изетбеговић, започели акцију у циљу преименовања етничких Муслимана у "Бошњаке". Почетком 1993. године, међу муслиманским првацима још увек није била постигнута општа сагласност по том питању, тако да је приликом тадашње ревизије Устава "Републике Босне и Херцеговине" задржана дотадашња народна одредница "Муслимани".[3]

Међутим, након ескалације муслиманско-хрватског рата током лета исте године, дошло је до даље радикализације међу муслиманским челницима. Кључни корак у правцу званичног прихватања новог бошњачког имена учињен је у септембру 1993. године на Првом бошњачком сабору у Сарајеву, када је донета коначна политичка одлука о преименовању дотадашњих југословенских Муслимана у Бошњаке. Та одлука је потом и формално озваничена у марту 1994. године, када је донет Уставни закон о измјенама и допунама Устава Републике Босне и Херцеговине, чији је 7. члан гласио: "U Ustavu Republike Bosne i Hercegovine - Prečišćeni tekst, riječ ‘Muslimani’, u različitim padežima, zamjenjuje se riječju ‘Bošnjaci’, u odgovarajućem padežu".[4]

Покренут из Сарајева, процес бошњачења је првобитно захватио Босну и Херцеговину, а потом се током наредних година проширио на североисточну Црну Гору и југозападну Србију,[5] укључујући Рашку област, као и делове Косова и Метохије. Инсистирање на наметању бошњаштва и ширењу бошњачког пројекта изван саме Босне, наишло је на противљење код дела југословенских Муслимана првенствено у Србији и Црној Гори.[6] Првобитни покушаји бошњачења нису били општеприхваћени међу етничким Муслиманима у Србији, тако да су први званични кораци ка усвајању бошњачких одредница учињени тек 1998. године, када је путем прегласавања донета одлука да се дотадашње Муслиманско национално вијеће Санџака преименује у Бошњачко национално вијеће Санџака.[7]

Слични процеси су у исто време отпочели и на подручју Црне Горе, услед чега је међу тамошњим етничким Муслиманима дошло до озбиљних подела између присталица бошњакизације и поборника очувања традиционалног муслиманског имена.[8] Успротививши се наметању бошњаштва, председник Матице муслиманске у Црној Гори, др Авдул Курпејовић је 2014. године изричито нагласио да се "великобошњачки националистички, исламски асимилаторски програм" темељи управо на Исламској декларацији Алије Изетбеговића.[9]

Почевши од 1999. године, етнички Горанци се такође суочавају са притисцима у циљу бошњакизације, а политику вештачког претварања Горанаца у етничке "Бошњаке" отворено подржавају и Привремене институције самоуправе у Приштини.[10] Са сличним притисцима су се суочили и етнички Муслимани у Хрватској, којима се од стране заговорника бошњакизације оспорава употреба појма "Муслимани" као етничке одреднице, уз истовремено форсирање њиховог превођења у бошњачки национални корпус.[11]

Терминологија[уреди]

У литератури и публицистици на српском језику, поред појма бошњакизација у истоветном значењу се употребљавају и појмови бошњачење, односно побошњавање или побошњачење. У литератури и публицистици на страним језицима, поред енглеског појма bosniakisation (односно bosniakization), такође се уоптребљавају: немачки појам bosniakisierung, француском појам bosniaquisation, италијански појам bosniacizzazione, као и слични појмови на другим језицима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Сољашње везе[уреди]