Дринска бановина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 31. март 2013. у 22:39

Дринска бановина је била бановина Краљевине Југославије између 1929. и 1941. Њено седиште је било Сарајево, а укључивала је делове данашње Босне и Херцеговине и Србије. Име је добила по реци Дрини и, као и све бановине Југославије, намерно није била заснована на етничким, културним или географским границама.

Историја

Током Другог светског рата, 1941. године, када је Југославија капитулирала, територија бановине је била окупирана. Већи део бановине окупирала је тзв. Независне Државе Хрватске, а остатак, на територији Србије била је под немачком окупацијом. Крња Дринска бановина је наставила да постоји на подручју Недићеве Србије, а управно седиште је било у Ужицу. Бановина је укинута крајем 1941. године, да би се уместо ње формирали управни окрузи. Након Другог светског рата, територија Бановине је била подељена између Босне и Херцеговине и Србије.

Демографија

Попис становништва Краљевине Југославије 1931.^[1] (по вероисповести)
вера	број верника
православна	992.924
римокатоличка	169.613
евангелистичке	3.804
остале хришћанске	1.836
исламска	356.469
без конфесије	10.093
УКУПНО	1.534.739

Банови

Банови Дринске бановине у периоду 1929-1941. су били:^[2]

Велимир Поповић (1929-1934)
Предраг Лукић (1935-1937), именован 31. маја 1935.^[3]
Душан Давидовић (1937-1938)
Михаило Кречковић (вд.) (1938-1939)
Радослав Дуњић (1939)
Владимир Јевтић (1939)
Илија Поповић (1939-1940)
Станоје Михалџић (1940-1941)

Референце

^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини
^ World Statesmen: Bosnia and Hercegovina (језик: енглески)
^ Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата“, стр. 26, у „Гласнику“, број 42, Историјски архив Ваљево, 2008. године COBISS.SR 74951180.

Шаблон:Бановине1941

[1] Глас јавности: Попис 1931. по Бановини

[2] World Statesmen: Bosnia and Hercegovina (језик: енглески)

[3] Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата“, стр. 26, у „Гласнику“, број 42, Историјски архив Ваљево, 2008. године COBISS.SR 74951180.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 [[Датотека:Drinskabanovina.jpg|десно|мини|200п|Карта Дринске бановине (1937.)]]
 [[Датотека:Kingdom of Yugoslavia (1929-1939)-sr.svg|мини|250п|Бановине Краљевине Југославије]]
-'''Дринска бановина''' је била [[Бановине Краљевине Југославије|бановина]] [[Краљевина Југославије|Краљевине Југославије]] између [[1929]]. и [[1941]]. Њено седиште је било [[Сарајево]], а укључивала је делове данашње [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Србија|Србије]]. Име је добила по реци [[Дрина|Дрини]] и, као и све бановине Југославије, намерно није била заснована на етничким границама.
+'''Дринска бановина''' је била [[Бановине Краљевине Југославије|бановина]] [[Краљевина Југославије|Краљевине Југославије]] између [[1929]]. и [[1941]]. Њено седиште је било [[Сарајево]], а укључивала је делове данашње [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Србија|Србије]]. Име је добила по реци [[Дрина|Дрини]] и, као и све бановине Југославије, намерно није била заснована на етничким, културним или географским границама.
 == Историја ==
-Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], 1941. године, бановину су окупирале [[Силе Осовине]] и поделиле њену територију између [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] и [[Недићева Србија|Србије]] под [[Војна Управа у Србији|немачком окупацијом]]. Крња Дринска бановина је наставила да постоји на подручју Недићеве Србије, а управно седиште је било у [[Ужице|Ужицу]]. Бановина је укинута крајем 1941. године, да би се уместо ње формирали управни окрузи. Након Другог светског рата, област је подељена између Босне и Херцеговине и Србије.
+Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], 1941. године, када је Југославија капитулирала, територија бановине је била окупирана. Већи део бановине окупирала је тзв. [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], а остатак, на територији Србије била је под [[Војна Управа у Србији|немачком окупацијом]]. Крња Дринска бановина је наставила да постоји на подручју Недићеве Србије, а управно седиште је било у [[Ужице|Ужицу]]. Бановина је укинута крајем 1941. године, да би се уместо ње формирали управни окрузи. Након Другог светског рата, територија Бановине је била подељена између Босне и Херцеговине и Србије.
 == Демографија ==