Итријум — разлика између измена
м robot Adding: is |
м robot Adding: io |
||
Ред 159: | Ред 159: | ||
[[he:איטריום]] |
[[he:איטריום]] |
||
[[hr:Itrij]] |
[[hr:Itrij]] |
||
[[io:Yitrio]] |
|||
[[is:Yttrín]] |
[[is:Yttrín]] |
||
[[it:Ittrio]] |
[[it:Ittrio]] |
Верзија на датум 31. јул 2005. у 17:15
| |||||||||||||||||||||||||||||||
Општи податци | |||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол,атомски број | Итријум, Y, 39 | ||||||||||||||||||||||||||||||
Припадност скупу | прелазних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||
група, периода | IIIB, 5, d | ||||||||||||||||||||||||||||||
густина, тврдоћа | 4472 kg/m3, bd | ||||||||||||||||||||||||||||||
Боја | сребрносива | ||||||||||||||||||||||||||||||
Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
атомска маса | 88,90585 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
атомски радијус | 180 (212) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
ковалентни радијус | 162 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
ван дер Валсов радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
електронска конфигурација | [Kr]4d15s2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
e- на енергетском нивоу | 2, 8, 18, 9, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
оксидациони број | 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
Особине оксида | слабо базни | ||||||||||||||||||||||||||||||
кристална структура | хексагонална | ||||||||||||||||||||||||||||||
физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||
температура топљења | 1799 K (1526 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
температура кључања | 3609 K (3336 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
молска запремина | 19,88×10-3 m3/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
топлота испаравања | 363 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
топлота топљења | 11,4 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
притисак засићене паре | 5,31 Pa (1799 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
брзина звука | 3300 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
Електронегативност | 1,22 (Паулинг) 1,11 (Алфред)</ | ||||||||||||||||||||||||||||||
специфична топлота | 300 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
специфична проводљивост | 1,66×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||
топлотна проводљивост | 17,2 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
I енергија јонизације | 600 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
II енергија јонизације | 1180 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
III енергија јонизације | 1980 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
IV енергија јонизације | 5847 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
V енергија јонизације | 7430 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
VI енергија јонизације | 8970 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
VII енергија јонизације | 11190 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
VIII енергија јонизације | 12450 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
IX енергија јонизације | 14110 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
X енергија јонизације | 18400 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||
тамо где другачије није назначено, |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=продукат распада, w.e.=wychwyt elektronu |
Итријум (Y, латински ytrium) - је метал IIIB групе
Има 32 изотопа чије се атомске масе налазе између 80-99. Постојан је само један - изотоп 89, који представља 100% природног састава тог елемента.
Заступљен је у земљиној кори у количини од 30ppm (ang. parts per million) у облику минерала ксенотимита.
Откривен је 1794 године од стране J. Gadolina у Финској.
То је један од четри елемената који су добили имена по Шведским градовима.
Гради хидриде, оксиде, флуориде и хидроксиде. Хидриди итријума се користе као врло јака редукциона сретства.
Биолошки значај - предпоставља се да изазива рак.
У чистом облику итријум је сребрносив метал. На његовој површини се ствара постојан слој оксида, као и код алуминијума. Његове хемијске особине подсећају на магнезијум. Лако се пали али се не пали сам од себе. Са водом реагује веома споро градећи хидроксид. У чистом облику се користи као један од елемената у производњи телевизијских екрана. Лампе од легуре итријума са Волфрамом се користе у рендгенографији.