Скандијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Скандијум,  21Sc
Scandium sublimed dendritic and 1cm3 cube.jpg
Општа својства
Име, симбол скандијум, Sc
Скандијум у периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон


Sc

Y
калцијумскандијумтитанијум
Атомски број (Z) 21
Група, периода група 3, периода 4
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 44,955910 u
Ел. конфигурација [Ar]3d14s2
по љускама
2, 8, 9, 2
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1.814 K (1.541 °‍C)
Тачка кључања 3.103 K (2.830 °C)
Густина 2985 kg/m3
Моларна запремина 15,00×10−3 m3/mol
Топлота фузије 14,1 kJ/mol
Топлота испаравања 314,2 kJ/mol
Притисак паре 22,1 Pa (1.812 K)
Сп. топл. капацитет 568 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 3
Особине оксида слабо базни
Електронегативност 1,36 (Полинг)
1,20 (Олред)
Енергије јонизације 1: 633,1 kJ/mol
2: 1235,0 kJ/mol
3: 1235,0 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 160 (184) pm
Ковалентни радијус 144 pm
Остало
Кристална структура збијена хексагонална (HCP)
Хексагонална збијена кристална структура за скандијум
Топл. водљивост 15,8 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 1,77×106 S/m
CAS број 7440-20-2
референцеВикиподаци

Скандијум (Scлат. scandiumметал је 3. групе периодног система елемената.[1] Има 12 изотопа чије се атомске масе налазе између 40-51. Стабилан је само 45, који чини скоро 100% његовог изотопа у природи.[2]

Сматра се за један од најређих елемената, будући да га нема нигде у великим количинама, а главни минерал је тортевеитит. Открио га је Ларс Фридрик Нилсон 1879. године у Упсали, Шведска.

Једина позната једињења скандијума су његове соли са остацима органских киселина и хидриди. Та једињења немају никакав практични значај. А од биолошког значаја, претпоставља се да недостатак скандијума изазива рак, али о томе не постоје прецизни подаци.

Скандијум се добија електролизом растопа скандијум-хлорида, на цинканој катоди, при чему настаје легура цинка и скандијума, а цинк се затим уклања испаравањем при ниском притиску.

Заступљеност[уреди]

Скандијум је  заступљен у Земљиној кори у количини од око 16 ppm (енг. parts per million) у облику минерала тортевеитита, врло ретког силиката, . Поред тортевеитита, јавља се и у лантанидним минералима: монациту, гадолиниту и еугзениту.

Физичке и хемијске особине[уреди]

Скандијум је сребрнастобели, мек метал. На ваздуху се лако прекрива слојем оксида  златнорозе боје.

Хемијско понашање скандијума је сличније алуминијуму него елементима треће групе, којој и припада. Узрок томе су сличне вредности редокс-потенцијала.

Реагује са врућом водом, са киселинама гради соли. Врло дуго је имао само теоријски значај и није имао никакву практичну примену. Ипак у задње време почео је да се користи као додатак за легуре од којих се праве антене за мобилне телефоне, јер он поседује јединствене електромагнетне особине које дозвољавају редукцију величине тих антена.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Скандијум на Викимедијиној остави