Екосистеми мора — разлика између измена
Ред 34: | Ред 34: | ||
[[Датотека:Dakuma.jpg|200п|десно|слика]] |
[[Датотека:Dakuma.jpg|200п|десно|слика]] |
||
Зона плиме и осеке је станиште на коме владају тешки услови за живот, а основни проблем на овим [[биотоп|стаништима]] је ритмично повлачење [[море|морске воде]] и потпуно исушивање [[обала|обале]], која је у периоду осеке изложена јакој [[Сунце|Сунчевој]] [[светлост]] и високој [[температура|температури]]. |
Зона плиме и осеке је станиште на коме владају тешки услови за живот, а основни проблем на овим [[биотоп|стаништима]] је ритмично повлачење [[море|морске воде]] и потпуно исушивање [[обала|обале]], која је у периоду осеке изложена јакој [[Сунце|Сунчевој]] [[светлост]] и високој [[температура|температури]]. У време осеке концентрација [[соли]] постаје велика због испаравања [[вода|воде]], па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше. Bez obzira na ove probleme ,zivot u zoni plime i oseke ima i svojih povoljnosti. |
||
⚫ | У ову зону [[плима]] редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику [[планктон|планктона]], а осека редовно односи у море отпадне материје, [[јаја]] и [[ларва|ларве]] становника обале.Zbog toga je zivi svet u zoni plime i oseke bogatiji i raznovrsniji od zivog sveta u zoni stalnog udaranja morskih talasa. |
||
У време осеке концентрација [[соли]] постаје велика због испаравања [[вода|воде]], па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше. |
|||
⚫ | |||
У зони плиме и осеке живе многобројне '''''[[алге|мрке и зелене алге]]''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[пуж|пужеви]]''''', '''''[[шкољка|шкољке]]''''' и '''''[[Ракови|ракови.]]''''' |
У зони плиме и осеке живе многобројне '''''[[алге|мрке и зелене алге]]''''', '''''[[морска саса|морске сасе]]''''', '''''[[пуж|пужеви]]''''', '''''[[шкољка|шкољке]]''''' и '''''[[Ракови|ракови.]]''''' |
||
Верзија на датум 27. октобар 2013. у 17:16
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
У морским екосистемема разликују се два типа станишта:
- морско дно и
- слободна вода.
Њих насељавају различити организми који изграђују животну заједницу морског дна и животну заједницу слободне воде. Животну заједницу морског дна чине организми који могу бити причвршћени за подлогу (бентос) или се могу слободно кретати по морском дну (планктон - лебде у води ношени воденим струјама и нектон - активни пливачи).
Географски положај мора, дубина морске воде и природа морског дна најзначајнији су фактори који одређују састав и структуру морских биоценоза. Тако се разликују животне заједнице:
- тропских, умерених и поларних мора,
- плиме и осеке,
- сталног ударања таласа о обалу,
- плитководних,
- дубинских и најдубљих делова мора.
Могуће је разликовати и заједнице на каменитим, муљевитим, песковитим или шљунковитим морским днима.
Zivotne zajednice mora
U odnosu na dubinu morske vode i prirodu morskog dna, koji predstavljaju najznacajnije faktore koji odredjuju sastav i strukturu morskih biocenoza, razlikuju se zajednice u zoni stalnog udaranja talasa o obalu, zajednice u zoni plime i oseke, kao i zajednice plitkih, dubinskih i najdubljih delova mora.
Зона сталног ударања таласа о обалу
Na mestima gde se iz mora strmo izdizu manje ili vece stene, morski talasi stalno udaraju o obalu otezavajuci zivot tamosnjim organizmima, koji moraju biti prilagodjeni da povremeno zive u uslovima vazdusne, a povremeno u uslovima vodene sredine.Stalno udaranje snaznih talasa preti stanovnicima ovih stanista da budu odvojeni od podloge i odneti u dublje delove mora.Zbog toga su se ziva bica na ovakvim stanistima prilagodila na povremenu susu i stekla sposobnost da se efikasno pricvrste za stenovitu podlogu.U ovoj zoni zive mnogobrojne sluzave alge, puzevi litorine, kao i rakovi viticari i mokrice. Modrozelene alge imaju klizavo i elasticno sluzavo telo koje znacajno ublazava udare talasa.Sluz cuva osetljiva tela albi od isusivanja u vreme kada se stene nalaze na suvom.
Зона плиме и осеке
Зона плиме и осеке је станиште на коме владају тешки услови за живот, а основни проблем на овим стаништима је ритмично повлачење морске воде и потпуно исушивање обале, која је у периоду осеке изложена јакој Сунчевој светлост и високој температури. У време осеке концентрација соли постаје велика због испаравања воде, па је и велика заслањеност проблем који живи организми у овој зони морају да реше. Bez obzira na ove probleme ,zivot u zoni plime i oseke ima i svojih povoljnosti. У ову зону плима редовно доноси свежу морску воду са новим количинама хране у облику планктона, а осека редовно односи у море отпадне материје, јаја и ларве становника обале.Zbog toga je zivi svet u zoni plime i oseke bogatiji i raznovrsniji od zivog sveta u zoni stalnog udaranja morskih talasa. У зони плиме и осеке живе многобројне мрке и зелене алге, морске сасе, пужеви, шкољке и ракови.
Зона морског дна
Морско дно до дубине од око 50m је најповољније место за живот. У овој зони има довољно светлости, топлоте, кисеоника, минералних материја и хране за живот свих организама који сачињавају биоценизу мора.
Дејство таласа није тако снажно као на обали, а притисак због малих дубина није тако велики као у најдубљим деловима мора. Морске струје стално мешају воду. осим тога, разноврсни типови подлоге - камен, песак или муљ - чине морско дно још разноврснијим типом станишта. Због тога је животна заједница морског дна у зони до 50m најбујнија и најразноврснија.
На морском дну живе многобројне врсте алги, малобројне цветнице, сунђери, корали, морске сасе, црви, ракови, пужеви, шкољке, главоношци, бодљокошци и рибе.
Животна заједница слободне воде
Зона слободне воде, од површине до дубина од око 50m, представља повољно место за живот. И овде има довољно светлости, топлоте, кисеоника, минералних материја и хране за живот најразличитијих организама.
Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама биљке и животиње које чине ову биоценозу развиле најразличитије начине актвиног и пасивног пливања.
У овој зони живе многобројне једноћелијске и вишећелијске врсте лебдећих планктонских организама. Планктон чине алге, које формирају фитопланктон и животиње, које формирају зоопланктон. У биоценози слободне воде налази се и велики број најразличитијих врста медуза, главоножаца, риба и сисара, који активно пливају.
Зона дубинских делова мора
Са повећањем дубине мора погоршавају се услови за живот. У великим морским дубинама влада потпуни мрак, температура је веома ниска, у неким деловима чак близу нуле, а притисак висок. Због тога су животне заједнице у најдубљим деловима мора веома сиромашне.
У највећим морским дубинама живе најнеобичнија бића која су током дуге еволуције пронашла решења за опстанак у наизглед немогућим животним условима.
Животну заједницу у најдубљим деловима мора чине малобројне брсте бескичмењака, као што су морске сасе, морски црви, ракови и морски краставци, али и најнеобичније врсте риба.