Урош Дреновић

Урош Дреновић
Домобрански мајор Емил Ратај, усташки логорник Константин Урумовић, Урош Дреновић и усташки котарски предстојник Марко Јунгић, у Мркоњић Граду (Врцар Вакуфу) 1942.
Лични подаци
Датум рођења	11. новембар 1911.
Место рођења	Ситница, Аустроугарска
Датум смрти	31. мај 1944.
Место смрти	Чађавица, Краљевина Југославија

Урош Дреновић (Ситница, 11. новембар 1911 — Чађавица, 31. мај 1944) је био четнички војвода током Другог светског рата. Био је квислинг и сарађивао је са НДХ и Вермахтом у борби против партизана.

По капитулацији био је један од вођа устанка у западној Босни, а када су се устаници поделили, он се са својим присталицама одвојио од партизана и оформио четничке јединице. Убрзо, 1942. године приближио се властима НДХ те са њима и са немачким окупатором склопио споразум о сарадњи. Споразумом је договорена заједничка борба против партизана, слободно кретање локалног становништва и помоћ државе угроженима. Учествовао је са трупама НДХ у рату против јединица НОВЈ, посебно у офанзиви на Козару. Погинуо је 1944. године приликом савезничког напада на немачке положаје. На простору Мањаче и околине данас има велики број поштовалаца који га сматрају заслужним што је сачувао локално српско становништво од великих жртава.

Биографија

Младост

Урош Дреновић је рођен у угледној српској трговачкој породици. Грађанску школу је завршио у Мркоњић Граду. У Сарајеву је завршио Учитељску школу, а школу резервних војних официра у Билећи, након чега се као учитељ запослио у Бараћима. У Бараћима се оженио свештеничком кћерком Надеждом Гојић 1939. године која му је родила сина. У Други свјетски рат ушао је као резервни официр са звањем поручника.

Други светски рат

Почетак устанка и разлаз са партизанима

Почетак устанка у Босни обележило је јединство побуњеног народа. У то време није постојала политичка подвојеност већ јединствени народни покрет против окупатора, и посебно против злочина НДХ над српским становништвом. Дреновић је био командант батаљона у саставу партизанског одреда. Крајем 1941. године долази до кризе у партизанским покретима Далмације, Книнске крајине, Лике и источне и западне Босне. У раздору у устаничком покрету западне Босне нарочито су се истицали учитељи Лазар Тешановић и Урош Дреновић и трговац Раде Радић. Када је сазнао да се формирају четнички одреди, Дреновић је затражио на устаничкој одредској конференцији у Герзову 10. децембра 1941. године да се његов батаљон преименује у четнички батаљон „Петар Кочић“ уз обећање да ће остати у вези са партизанским делом одреда. Његов захтев је прихваћен, али убрзо долази до потпуног разлаза Дреновића са партизанима. Тада се није знало да је Дреновић још у новембру успоставио везу са официром Гестапоа, капетаном Меснером из Бањалуке и да га је Маснер упутио на сарадњу са италијанском обавештајном службом, будући да се област Мркоњић-Града налазила у италијанској окупационој зони. За узврат, капетан Меснер је наредио усташама у Бањалуци да пусте из затвора у "Каштелу" једино Дреновићевог оца Милана, док су све остале (700 људи) поубијали. Приликом напада 3. КНОП одреда на Италијане у Мркоњић-Граду, 25. фебруара, Урош Дреновић са четничким батаљоном "Кочић" је издао акцију и прешао на страну Италијана. Поред тога, партизани су оптужили Дреновића и за убиство заменика политичког комесара Јозе Немеца фебруара 1942. године на ослобођеној територији. Од почетка 1942. године долази до потпуног разлаза Дреновића и партизана. Дреновић је оптужен за сарадњу са Недићем, НДХ и Италијанима, али никада није доказано да је уопште био под командом Михајловића и ЈВУО, штавише не постоје ни чврсти докази да је до 1943. и био у контакту са Михајловићем нити да је био под његовом командом, те се стога може сматрати да Дреновић испрва није ни био део ЈВУО већ да је био самостални господар рата на подручју које је контролисао и да је склапао споразуме и савезе са ким је он лично хтео.

Сарадња са усташким режимом у НДХ

Датотека:Sporazumcetniciustase.jpg

Оверени препис уговора о сарадњи од 27. априла 1942. године између власти НДХ и војводе Уроша Дреновића. (Документ се налази у војно-историјском архиву, Arhiv VII, Ca, k. 234, reg. br. 3/2)

Урош Дреновић је један од три четничка команданата који су сарађивали са властима НДХ. Дреновић је лета 1942. године боравио у окупираној Бањалуци, након потписивања низа уговора између четничких одреда и НДХ. Дреновића су четнички команданти поставили за „референта за односе са ХДХ“. Војвода Урош Дреновић је потписао уговор о сарадњи са хрватским оружаним снагама и цивилним властима НДХ о заједничкој борби против партизана, те о слободи кретања и материјалној помоћи државе локалном становништву. Четнички команданти су од 1942. године широм НДХ склапали споразуме са хрватским цивилним и војним властима, како би заштитили српско становништво од страдања и одмазде окупатора због партизанских акција.

Урош Дреновић је 27. априла 1942. године пред властима НДХ у Варцар Вакуфу дао следећу писмену изјаву:

„ »Потписати изјављујем, да сам увек признавао Независну Државу Хрватску, али да сам отишао у шуму, да спасим голи живот народа у овом крају, као и себе, које су неодговорни елементи почели немилице убијати и пљачкати. Уједно изјављујем, да ћу заједно са својим наоружаним људима, када очистимо заједно са хрватском војском, према наређењима војног команде читав овај територију од комунистичких банди, ставити се на потпуно расположење са својим наоружаним људима домобранству « ”

Дреновићева улога у бици на Козари

Главни чланак: Битка на Козари

Урош Дреновић је са четничким врхом активно учествовао у припремама за усташко-Немачку офанзиву против слободне територије на козари. Био је присутан на седници на којој се говорило о предстојећој офанзиви на Козару. То сведочи записник са седнице четничког врха 7. јуна 1942. године и његов реферату коме он између осталог каже:Записник са седнице

„ Пропаганде нема уоп-ште код нас. Партизани говоре да је њихова читава Босна. Народу се може изложити и лепо казати све што је на ствари. Позадина мора разумевати наш рад, а рад у позадини мора да буде организован. Даље реферише о стању партизана који су се сада груписали у Козари и Грмечу. На њих ће напасти, према оба-вештењима која он има бити извршена офанзива 14. ов. мј Хрвати ће бити нарочито опрезни око Видов дана, аи из Лондона путем радија поручују да борба за сад стане. Мислим да је народ једино на тај начин спашен, што смо закључили овај споразум. ”

Јединице под командом Уроша Дреновића и Марчетића активно су учествовале у нападу на Козару заједно са усташким, немачким и мађарским јединицама, свеукупно око 2.000 четника под командом наведених.

Средином јула батаљон Петар Кочић је прерастао у одред Петар Кочић, у чији састав су ушли Гвоздени батаљон и 3. батаљон четничког пука »Мањача«. Главни штаб босанских четника је настојао да ојача одред „Петар Кочић“, који је био највише изложен нападима партизана. Циљ је био да се у њега привуку бивши борци партизанског 3. крајишког партизанског одреда и повеже се са Динарском дивизијом у Босанском Грахову и Книнској крајини.

Истовремено са завршетком борби на Козари, партизани су разбили четничко-домобранске групе које су кретале из Мркоњић-Града, заузеле Гламоч и Кључа и преузеле иницијативу на овом сектору. Приближавање пролетерских бригада из правца Прозора, Горњег Вакуфа, Доњег Вакуфа и Бугојна је спречило повезивање западнобосанских четничких јединица и Динарске дивизије и деморалисало четнике за борбу против партизана.

Дреновић је 21. јула 1942. наредио да се од Врбљанске чете, која је бројала 120 бораца, формира Врбљански четнички батаљон, а од група око Гламоча, у којима је такође било око 120 четника, Гламочки четнички батаљон. Групе око Гламоча је требало до формирања батаљона, да крстаре кроз шумовито подручје између Мркоњић-Града и Гламоча, нападају мање групе партизана и ометају стварање војнопозадинских партизанских установа. До формирања ових јединица није дошло због дезертирања четника проузрокованих успесима партизанских јединица.

Војна сарадња Дреновићевих јединица са НДХ

Велики жупан Велике жупе Брибир и Сидрага, усташки стожерник Давид Синчић је 17. јуна 1942. године послао из Книна надређенима телеграм:

"Постигнута сарадња са четничким вођама Богуновић, Ђујић, Роквић, Рађеновић. Четници по договору са мном и добијеним упутствима иду према Гламочу састати се са четницима Дреновића и домобранима где одредити план даљих заједничких акција.

Ради деловања против партизана ради постигнућа додира са хрватском војском четници извршили напад на Пеуље, Црни Луг, Грковци, Подгору, Тичево мало и велико успехом. Четници за сарадњу са нама и борбу проти партизана немају оружја, стријељива и хране. Потребно их снабдети преко Книна или у часу додира са нашом војском у Гламочу. Ради потребне оружане акције наших домобрана из Книна с четницима према Гламочу, Босанском Петровцу, јужној Лици, потребно Заповједничтво седме оперативне зоне у Книну послати појачања у људству, оружју, нарочито стројница, бацачима мина и војним возилима.

Четници повели акцију проти партизана из Медка према Стрмица. Потребно је повезати ову акцију са акцијом наше војске из Госпића. Четници очекују за своје акције упутства нашег војничког Заповједничтво. Поруке слати преко Книна или крилашима у Босанско Грахово као што је већ учинило Заповједничтво трећег војног збора четницима Бранка Богуновића. Горње доставите Заповједничтво трећег војног збора Сарајево и Министарству спољних послова за Вранчића.''"

Из овог се види да је постојала потпуна сарадња и савезнички однос јединица под командом војводе Уроша Дреновића са органима и војском НДХ, те помоћ НДХ у оружју, муницији и чак и људству лојалним четничким јединицама. Са друге стране не постоји ни један доказ да су ови четнички одреди савезништво са НДХ остварили са знањем генерала Михајловића, напротив може се сматрати да су услчед недостатка контроле и командовања те услед пуцања веза у ланцу командовања ове акте починили самостално и на своју руку, без знања команде ЈВУО и генерала Михајловића.

Лојалност Уроша Дреновића Трећем Рајху и усташком режиму у Загребу била је изузетна о чему говори и немачки извор, Збирка докумената немачког Петнаестог брдског армијског корпуса Т314 ролна 566. У тим документима се види директан навод пословних састанака Уроша Дреновића са службеницима НДХ, преговори о новчаним трансакцијама између НДХ и Дреновића, као и заједнички пословни подухвати. Закљукак немачких официра је био да је Урош Дреновић уживао огромно поверење представника Трећег Рајха и био веран савезник, али и да је уживао огромно поверење усташког режима у Загребу који је како Немци наводе „намеравао да Дреновића постави за Саборског представника свих Православаца“

Према оцени личности коју је дао у свом извештају мајор ЈВУО Славољуб Врањешевић 3. фебруара 1943. године Урош Дреновић је био врло слаб командант, иако окретан и добар борац није поседовао командантске карактеристике. По извештају мајора Врањешевића Урош Дреновић је био болесно амбициозан човек и патио од умишљене величине те се радо додворавао и Хрватима и Немцима, а уз то је слао и поклоничку делегацију патријарху Хрватске православне цркве Гермогену у Загреб. Мајор Врањешевић закључује да су ове Дреновићеве карактеристике довеле до слома његовог одреда.

Јединице четника лојалних НДХ нису само учествовале у борбеним операцијама у служби НДХ којој су исказали лојалност већ су имали за задатак логистичку и позадинску подршку НДХ и немачким војним јединицама. Тако се наводи да су четници војводе Дреновића били задужени за чување и поправку путева којим су се кретали јединице Вермахта, али су били овлаштени да од сељака за рачун НДХ и Трећег Рајха врше откуп хране, стоке и дрвне грађе а сви ти послови су ишли преко команде четничких снага у босни и између осталих и преко војводе Дреновића и других који су од тога имали и личну корист.

Урош Дреновић је своју срадњу и лојалност НДХ уновчавао и практичном продајом заробљених припадника НОВЈ усташком режиму Тако имамо навод сатника Анта Зичарића команданта усташке бојне из писма упућеног главном стожеру усташке војнице у Загребу од 28. маја 1942. године у коме он каже:

„ За ухваћене вође партизана траже од нас откупнину, а и новац за припомоћ, па из тога видим, да би се новцем много тога дало постићи ... Мишљења сам да морају постојати посебне новчане навјере (кредити) за обавештења, јер сам установио да већину четничких вођа можемо за новац или било какву услугу купити ... ”

О горчини сукоба који је настао разлазом са партизанима говори и сам Дреновић приликом састанка четничких команданата где се он жали како су због уговора са НДХ који је он потписао, партизани њему и његовим борцима наденули надимак „српске усташе“

Однос са Дражом Михајловићем

На суђењу Дражи Михајловићу, сазнало се да Урош Дреновић у ствари никада није био у контакту са командом ЈВУО, те да Михајловић у прво време- није ни чуо за њега и да није знао за Дреновићеву сарадњу са Немцима и Усташама те да је за то сазнао тек приликом читања оптужнице и на самом суђењу.

„ Председник: А учешће Дреновића?

Оптужени: Дреновић је био толико далеко од мене да да нисам био у контакту са њим

Председник: А да ли сте знали да је сарађивао са Немцима у том периоду?

Оптужени: Ја сам за њега сазнао из оптужнице, а Током испитивања.

”

У дањем току процеса, Михајловић је кориговао мало своју изјаву, али је и даље негирао да је он у опште имао контролу над Дреновићем, него да га није нити поставио нити га је могао смењивати, из чега се стиче утисак, да је Дреновић био ван контроле ЈВУО и да никада није добио званични чин, звање или команду од генерала Михајловића и ЈВУО.

Тужилац је Михајловићу поднео на увид Михајловићеве телеграме у којима је он властитом руком писао да је Дреновић сарађивао са усташама, Немцима и италијанима- што је Михајловић потврдио као истинито- али уз опаску да је за то сазнао тек касније услед немогућнсоти контроле и комуникације.

Урош Дреновић као личност и разлози његове колаборације

Извештај 15. брдског армијског корпуса Вермахта о финансијској сарадњи Уроша Дреновића и власти НДХ од 1. маја 1943. (страница бр. 689 Т314, рол 566, фрејм 685

Пошто је био под јаким утицајем своје жене, Урош Дреновић напушта свој одред и са породицом се настањује у Мркоњић-Граду Приликом другог партизанског напада на Јајце, 1942. године, међу погинулима у немачко-домобранском утврђењу била је и Дреновићева супруга. По речима својих савременика, Урош Дреновић био је човек ниског морала склон личном богаћењу и ратном профитерству. За време рата продавао је дрвну грађу НДХ и Трећем Рајху, а према својим неистомишљеницима примењивао је бољшевичке методе разрачунавања. Такође, наводи се и да је био као командант врло лош и неактиван. У извештајима немачких јединица говори се о одличној сарадњи и приљежности Дреновића Независној Држави Хрватској, која је чак једно време планирала да га постави у Сабору као заступника свих „Православаца“ односно Срба у НДХ.

Од стране изасланика Драже Михајловића, мајора ЈВуО Врањешевића - Дреновић је окарактерисан као болесно амбициозан човек и неспособни војни командант. Мајор Врањешевић га криви да је био под утицајем жене те је под њеним утицајем једноставно напустио одред и преселио се у Мркоњић-град са породицом, што је довело до пропасти одреда.

Погибија

Дреновић је погинуо на Чађавици, 31. маја 1944. године у нападу Краљевског ратног ваздухопловства, након неуспеха немачког десанта на Дрвар.

Сахрана

Гроб Уроша Дрновића и црква Клисина у Стричићима

Војводу Уроша Дреновића сахранили су припадници равногорског покрета на врху Мањаче, гдје је сахрањен 2002. након ексхумације са мјеста на коме је раније био тајно сахрањен.

Дреновић је први четнички војвода из Другог свјетског рата чији су посмртни остаци сачувани, а након распада Југославије сахрањени уз почасти његових сабораца и других равногораца.

Биба Радановић са Мањаче је локацију Дреновићевог гроба чувао у тајности све до 21. јула. 2002. године (Свети Прокопије), када су Дреновићеви остаци пренесени на место где и се и сад налазе. Тим поводом му је подигнут споменик уз благослов Српске православне цркве и Борачке организације Републике Српске и основан је први Свесрпски сабор на Мањачи који ће прерасти у традиционални Свесрпски сабор.

Улице у Бањалуци и Мркоњић Граду носе име војводе Уроша Дреновића.

Види још

• Мањача
• Југословенска војска у отаџбини
• Борачка организација Републике Српске

Литература

• Shadows on the mountain: the Allies ... - Google Books. Books.google.com. Приступљено 26. 09. 2010. 
• ЗБОРНИК ДОКУМЕНАТА И ПОДАТАКА НОР-а. том ИВ - документи НОВЈ - БОРБЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ (PDF). Београд: Војноиздавачки завод. 
• Карасијевић, Драго (1985). Пети ударни корпус НОВЈ. Београд: Војноиздавачки завод. 
• Миловановић, Никола (1991). Дража Михаиловић. Београд: Пегаз. COBISS.SR 2328588. 
• Лековић, Мишо. Офанзива пролетерских бригада у лето 1942. (PDF). Приступљено 20. 3. 2013. 
• Миловановић, Никола. Дража Михаиловић. Znaci.net. Приступљено 20. 3. 2013. 

Спољашње везе

• Погледи (језик: српски)
• Равна Гора (језик: српски)
• Равногорски покрет Вишеград (језик: српски)
• Равногорски покрет отаџбине српске (језик: српски)
• Равногорски покрет (језик: српски)