Милослав Самарџић — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
| Ред 34: | Ред 34: | ||
== Контроверзе == |
== Контроверзе == |
||
{{оспорено|нема референци за овакве тврдње}} |
|||
Статус „контроверзног“ аутора Милослав Самарџић добио је захваљујући [[историјски ревизионизам|ревизионистичким]] [[маргинална теорија|маргиналним]] тезама, попут оних да су четници победили у [[битка на Неретви|бици на Неретви]] и да [[Никола Калабић]] није помогао [[Одељење за заштиту народа|Озни]] у хватању [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]]. |
Статус „контроверзног“ аутора Милослав Самарџић добио је захваљујући [[историјски ревизионизам|ревизионистичким]] [[маргинална теорија|маргиналним]] тезама, попут оних да су четници победили у [[битка на Неретви|бици на Неретви]] и да [[Никола Калабић]] није помогао [[Одељење за заштиту народа|Озни]] у хватању [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]]. |
||
Верзија на датум 10. април 2014. у 15:46
 |
| Милослав Самарџић | |
|---|---|
 Интервју у редакцији “Вечерњих новости“, 2009. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. новембар 1963. |
| Место рођења | Александровац, СФРЈ |
Милослав Самарџић (Александровац, 22. новембар 1963) српски је књижевник, власник часописа Погледи.
Биографија
Милослав Самарџић је рођен 22. новембра 1963. у Александровцу, где је завршио основну и средњу школу (новинарски смер). Економски факултет у Крагујевцу завршио је 1989, на сектору маркетинг. Као студент завршио је новинарску школу „Вечерњих новости“, у зиму 1983/84. године, и постао један од крагујевачких дописника овог дневника. У „Погледе“, тада лист студената Крагујевачког универзитета, долази 1984. године. „Новости“ напушта 1986, због необјављених критичких текстова према тадашњем режиму. Крајем 1985. у „Погледима“ постаје уредник рубрике „Универзитет“, а дужност главног и одговорног уредника преузима 1987. године, на којој с мањим прекидима остаје до престанка изласка листа, 2005. године.
Прву књигу написао је и објавио као станар крагујевачког студентског дома, 1989. године. Од те године почиње и проучавање историје Другог светског рата, а нарочито Југословенске војске, односно четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Истраживао је архивску грађу у низу музеја и архива. Највише се бавио проучавањем докумената Војног архива у Београду, пре свега његове Четничке архиве, као и Немачке архиве (са преводиоцем). Хиљаде страница пронађених докумената цитира у својим књигама. У тзв. теренском делу истраживања, интервјуисао је око 50 Дражиних четника, већином официра.
1997. године написао је књигу о раду Вука Караџића, „Тајне Вукове реформе”.
Члан Удружења књижевника Србије
Живи и ради у Крагујевцу. Ожењен је, има двоје деце.
Документарне ТВ серије
Контроверзе
Статус „контроверзног“ аутора Милослав Самарџић добио је захваљујући ревизионистичким маргиналним тезама, попут оних да су четници победили у бици на Неретви и да Никола Калабић није помогао Озни у хватању Драгољуба Михаиловића.