Заблаће (Чачак)

Координате: 43° 50′ 48″ С; 20° 27′ 00″ И / 43.8467° С; 20.4500° И / 43.8467; 20.4500
С Википедије, слободне енциклопедије

Заблаће
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЧачак
Становништво
 — 2011.Пад 1170
Географске карактеристике
Координате43° 50′ 48″ С; 20° 27′ 00″ И / 43.8467° С; 20.4500° И / 43.8467; 20.4500
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина198 m
Заблаће на карти Србије
Заблаће
Заблаће
Заблаће на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32223
Позивни број032
Регистарска ознакаČA

Заблаће је шумадијско насеље у Србији у долини Западног Поморавља у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 1170 становника. До 1965. ово насеље је било седиште Општине Заблаће коју су чинила насељена места: Балуга (Трнавска) (тадашњи званични назив само Балуга), Бањица, Брезовица, Горичани, Јежевица, Качулице, Кукићи, Липница, Мршинци, Петница, Премећа, Рајац, Слатина, Вапа, Виљуша, Заблаће и Жаочани (тадашњи званични назив Заочани). После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Чачак.

Овде се налазе Родна кућа Владислава Петковића Диса, Железничка станица Заблаће, Запис липа у Трсинама (Заблаће) и Запис Јововића јабука (Заблаће), као и Црква Светог Архангела Гаврила и ОШ „Владисав Петковић Дис”.

Из овог места је био носилац Карађорђеве звезде Миљко Танасијевић.[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Заблаће живи 1000 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,0 година (39,5 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 392 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.010
1953. 1.037
1961. 1.052
1971. 1.081
1981. 1.251
1991. 1.276 1.264
2002. 1.226 1.245
2011. 1.170
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.219 99,42%
Црногорци
  
3 0,24%
Словенци
  
1 0,08%
Македонци
  
1 0,08%
непознато
  
2 0,16%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Немачким топовима тукао Немце („Политика”, 11. август 2018)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]