Поточање

Координате: 43° 49′ 08″ С; 19° 54′ 23″ И / 43.819° С; 19.9065° И / 43.819; 19.9065
С Википедије, слободне енциклопедије

Поточање
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаУжице
Становништво
 — 2011.Пад 509
Географске карактеристике
Координате43° 49′ 08″ С; 19° 54′ 23″ И / 43.819° С; 19.9065° И / 43.819; 19.9065
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина486 m
Поточање на карти Србије
Поточање
Поточање
Поточање на карти Србије
Остали подаци
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Поточање је насеље у Србији у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 509 становника.

Историја[уреди | уреди извор]

Поточање је добило име по великом броју извора природне чисте питке воде, чиме се нека села не могу похвалити. Настало на рекама Дервента и Ђетиња, а према неким подацима налази се на 10km удаљено од Ужица, 14km од Пожеге,а непуних 4km од Севојна. О историји краја делом сведочи РИМСКИ МОСТ, који се у народу одомаћио и као Турски мост,[1] због легенде о злату које је, наводно, сакривено негде у близини моста. Људи из села, Поточањци су били редовни учесници многих ратова, међу којима и Првог и Другог светског рата. Према врло поузданим изворима за време овог "новијег", Другог светског рата, у Поточању је све до 1943/4 године преовладавао и јако упориште имао Четнички покрет. У селу се налази споменик Двема партизанкама и лепој Шапчанки које су на путу за Ужице залутале уз Дервенту. Такође, у селу се налази ВОДОВОД, из кога се водом снабдева већина околних села, Севојно и Ужице. Од познатијих Поточањаца, могу се издвојити Влајко Брковић, бизнисмен и дугогодишњи генерални директор Ваљаонице бакра и алуминијума (1960-1973), Андрић Јован, доктор наука, Радослав Пауновић, доктор агрономије, Добросав Андрић, директор Првог партизана, Милутин Чолић, оснивач међународног филмског фестивала "ФЕСТ". У селу имамо становнике породица Петровић, Драшкић, Пауновић, Андрић, Бугариновић, Чолић, Карапанџић, Пузовић, Обрадовић, Токмаковић, Дејовић, Николић, Радовановић, Кораћ, Станимировић, Љубојевић, Вучковић, Ђоковић, Радовић, Стефановић, Јовановић, Јовичић, Љескић, као и многе друге. 

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Поточање живи 429 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,8 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 158 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 573
1953. 602
1961. 620
1971. 561
1981. 592
1991. 564 560
2002. 518 523
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
517 99,80%
Муслимани
  
1 0,19%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ливац Боре и римски мост („Политика”, 26. фебруар 2017)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]