Пређи на садржај

Буар

Координате: 43° 52′ 56″ С; 19° 49′ 14″ И / 43.8822° С; 19.8206° И / 43.8822; 19.8206
С Википедије, слободне енциклопедије
Буар
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаУжице
Становништво
 — 2022.Пад 1076
Географске карактеристике
Координате43° 52′ 56″ С; 19° 49′ 14″ И / 43.8822° С; 19.8206° И / 43.8822; 19.8206
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина612 m
Буар на карти Србије
Буар
Буар
Буар на карти Србије
Остали подаци
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Буар је село у општини Ужице у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 1076 становника. Буар је смештен правцем север-североисток у односу на ужичку котлину, а на падинама Јелове горе, највиши врх је Ђаков камен (1003 мнв). Село се састоји од следећих целина: Беле воде и Сињевац, Теразијски Буар или Спасовњача, Буар, Коштички Буар, Висови, Ђерићевина и Чаковина. Становништво је пореклом из северне Црне Горе и источне Херцеговине, досељавано у периоду од краја 18. века до седме деценије 19. века. Међу најстаријим фамилијама су Аџићи, Гмизовићи, Ђерићи, Челиковићи, Божовићи, Бајчетићи, Полимчевићи. Село прислављава Спасовдан. На почетку отоманске власти, село се звало Кошчица, а на крају турског владања, половином 19. века, припадало је џамији у Сињевцу, као хасовина. Све до половине 20. века, преко села је водио пут за Ваљево. У селу се налази кућа српског песника Љубомира Симовића, који је овде 1990. године написао књигу есеја Ковачница на Чаковини.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У селу Буар живи 1105 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,8 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 389 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,64.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.144
1953. 1.194
1961. 1.653
1971. 1.157
1981. 871
1991. 898 896
2002. 1.415 1.427
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.402 99,08%
Словенци
  
1 0,07%
Бошњаци
  
1 0,07%
непознато
  
9 0,63%
Становништво према полу и старости[3]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 222 216 244 271 207 251 389


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 48 70 59 105 44 42 13 7 0 1 3,64
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 588 163 384 25 15 1
Женски 580 93 386 88 12 1
УКУПНО 1.168 256 770 113 27 2
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 323 35 0 1 136
Женски 170 20 0 0 51
Укупно 493 55 0 1 187
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 9 42 36 3 31
Женски 0 5 32 10 3
Укупно 9 47 68 13 34
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 5 13 2 1
Женски 1 1 5 7 30
Укупно 1 6 18 9 31
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 9 0 0 0
Женски 5 0 0 0
Укупно 14 0 0 0

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  1. Љубомир Павловић, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.
  2. Љубомир Симовић, Ковачница на Чаковини, СКЗ, Београд, 1990.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]