Пређи на садржај

Тибор Живковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Тибор Живковић
Лични подаци
Датум рођења(1966-03-11)11. март 1966.
Место рођењаМостар, СФРЈ
Датум смрти26. март 2013.(2013-03-26) (47 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Научни рад
Пољеисторија
ИнституцијаФилозофски факултет у Београду

Тибор Живковић (Мостар, 11. март 1966Београд, 26. март 2013[1]) био је српски историчар чија су се истраживања већином односила на рани средњи век у Србији, Бугарској, Хрватској и Грчкој; затим српско-византијске односе, као и етничке симбиозе.[2][3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основно и средње школовање завршио је у Београду. Дипломирао је на Катедри за стари век Филозофског факултета у Београду 1990. године. Магистрирао је 1996. године са тезом Славизација на територији Србије од VII-XI века, која је касније објављена као књига под насловом Словени и Ромеји (2000).

Од 1997. године радио је у Историјском институту САНУ. Докторирао је 2000. године са дисертацијом Словени под влашћу Византије од VII до XI века (до 1025. год.), на основу које је касније штампана књига у два издања (2002, 2007), под насловом Јужни Словени под византијском влашћу (600—1025).[4]

Био је директор Историјског института од 2002. до 2010. године, као и главни и одговорни уредник Редакционог одбора издања Историјског института.[3]

Аутор је документарног серијала Историја Срба – Рани средњи век, у шест полусатних епизода, за који је сам написао сценарио и урадио режију. Документарци су објављени 2007. години у продукцији издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске, и приказнаи на бројним телевизијским станицама у Србији и региону.[4]

Последње радове је посветио пручавању и анализи основних извора раног средњег века у Југоситочној Европи: Летопис попа Дукљанина и О управљању царством Константина VII Порфирогенита, из којих су проистекле књиге Gesta Regum Sclavorum II (2009), De conversione Croatorum et Serborum – A Lost Source (2012), на енглеском језику. Постхумно је 2013. објављен превод ове књиге Изгубљени извор Константина Порфирогенита, као и књига Anonymi descriptio Europae Orientalis (2013), на којој су сарађивали и Владета Петровић, Александар Узелац и Драгана Кунчер.[4]

Делимична библиографија

[уреди | уреди извор]

Монографије

[уреди | уреди извор]

Чланци и расправе

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Друштво за проучавање средњовековне босанске историје. In memoriam: Тибор Живковић Архивирано на сајту Wayback Machine (11. мај 2013), Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ „Др Тибор Живковић 1966-2013.“ Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2014), Историјски институт, Београд, 2013.
  3. ^ а б Нова српска политичка мисао: „Сами смо одсекли део наше историје“, интервју са Тибором Живковићем направила Јована Папан, 12. март 2013, приступ 27. март 2013
  4. ^ а б в Филиповић 2014, стр. 269.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]