Пређи на садржај

Тиват

Координате: 42° 25′ 54″ С; 18° 41′ 56″ И / 42.43171° С; 18.69896° И / 42.43171; 18.69896
С Википедије, слободне енциклопедије
Тиват
Тиват
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаТиват
Становништво
 — 2011.Пад 9.367
Географске карактеристике
Координате42° 25′ 54″ С; 18° 41′ 56″ И / 42.43171° С; 18.69896° И / 42.43171; 18.69896
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина6 m
Тиват на карти Црне Горе
Тиват
Тиват
Тиват на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85320
Позивни број032
Регистарска ознакаTV
Веб-сајтopstinativat.me

Тиват је град и сједиште истоимене општине у Црној Гори, у Боки которској. Према попису из 2011. има 9.367 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

О поријеклу имена Тиват постоје четири опречна мишљења. Према првом, назив Тиват изведен је од имена илирске краљице Теуте која је једно вријеме имала своју пријестоницу у Рисну, а можда и љетниковце у близини данашњег Тивта. По другом мишљењу назив би могао бити изведен од имена хришћанских светаца као што су sanctus Theodorus, Theodosius, Theodotus, Theodulus или средњовјековног (12. век) Theudo, Teodo. Треће мишљење изнето је врло кратко и без већих образложења. По том мишљењу назив потиче од келтске ријечи „тоуто“ што значи град. Четврто мишљење долази од водећих келтолога региона и тврди да је назив изведен од келтске ријечи „тивад“ (савремени велшки: tywod, што значи пијесак. Лазар Томановић 1885. године пише да је народ Тиват звао Црнилат. [1]

Црква Свети Сава

У историји Боке которске јасно се издвајају сљедеће епохе: илирска, римско-византијска, српска, млетачко-турска и аустријска. Обале тиватског залива прошле су кроз све ове епохе о чему свједоче како многи археолошки налази тако и постојећи споменици старе архитектуре као и писани историјски извори.

За илирски период који се завршава 168-7. године п. н. е. пропашћу илирске државе постоји мали број археолошких налаза. Римски период је знатно богатији. У старијој литератури навођено је мишљење да се у предјелу Бобовишта (данашње Калардово) налазио неки стари град. Помишљало се да се на том мјесту налазио и стари Агрувијум. Таква мишљења постоје и данас, али се не везују увијек за Бобовиште него и за друге локалитете у ближој или даљој околини Тивта.

Период српске владавине почиње у Котору крајем 1185. године. Од тада па све до 1370. године Котор и његов Дистрикт налазе се у оквирима српске средњовјековне државе Немањића. У XIII вијеку на Превлаци код Тивта, Свети Сава, кад је приступио оснивању српске цркве, поставио је столицу зетског епископа и ту на остацима бенедиктинског манастира саграђен је манастир посвећен Св. арханђелу Михаилу.

Тиват

Године 1420. Млетачка република је заузела которски дистрикт, као и Луштичко полуострво заједно са Превлаком.

Период од доласка Млетака па до краја 18. в. карактерише чести сукоби између њих и Турака. Веома значајну прекретницу у историји Боке Которске представљао је пад Млетачке републике 1797. године. Тада почиње један дужи период од скоро двадесет година у коме су се на територији Боке Которске смјењивале разне туђе власти док најзад 1814. године није дошла Аустрија да ту и остане до свог слома 1918. године.

Тиват се као град почео развијати тек крајем 19. века кад је основана војно поморска лука Арсенал. До изградње Арсенала земљишни посједи у Тивту су углавном били у рукама феудалне властеле Прчања, Пераста, Доброте и Котора.

Данас је Тиват модеран град оријентисан на развој туризма као приоритетне дјелатности.

Овде се налази КК Теодо Тиват. Овде се одржава Међународни карневал Тиват.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Тиват живи 7344 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,1 година (35,9 код мушкараца и 38,2 код жена). У насељу има 3118 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.483
1953. 2.835
1961. 3.368
1971. 4.225
1981. 6.280
1991. 8.230 8.079
2003. 9.697 9.467
2011. 9.367
Етнички састав према попису из 2003.[3]‍
Срби
  
 3.284 34,68%
Црногорци
  
 2.944 31,09%
Хрвати
  
 1.908 20,15%
Муслимани
  
 97 1,02%
Албанци
  
 80 0,84%
Словенци
  
 48 0,50%
Југословени
  
 46 0,48%
Мађари
  
 39 0,41%
Бошњаци
  
 28 0,29%
Египћани
  
 23 0,24%
Македонци
  
 22 0,23%
Италијани
  
 9 0,09%
Немци
  
 4 0,04%
Руси
  
 1 0,01%
Роми
  
 1 0,01%
непознато
  
 32 0,33%


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 14
  
  
 14
80+ 51
  
  
 100
75—79 81
  
  
 147
70—74 147
  
  
 168
65—69 210
  
  
 233
60—64 205
  
  
 220
55—59 207
  
  
 238
50—54 343
  
  
 399
45—49 382
  
  
 376
40—44 342
  
  
 397
35—39 344
  
  
 378
30—34 269
  
  
 288
25—29 389
  
  
 330
20—24 406
  
  
 354
15—19 374
  
  
 355
10—14 318
  
  
 297
5—9 282
  
  
 303
0—4 266
  
  
 240
Просек : 288 23
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003.
Број домаћинстава 784 1.023 980 1.254 1.889 2.562 3.145
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 3.118 552 679 602 861 283 109 23 7 1 1
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 3.764 1.330 2.225 109 77 23
Женски 3.997 1.008 2.247 544 182 16
УКУПНО 7.761 2.338 4.472 653 259 39
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.615 2 2 20 85
Женски 1.270 2 1 13 56
УКУПНО 2.885 4 3 33 141
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 50 38 187 106 178
Женски 15 17 348 130 78
УКУПНО 65 55 535 236 256
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 6 45 701 47 30
Женски 14 51 191 126 150
УКУПНО 20 96 892 173 180
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 90 0 4 24
Женски 60 0 2 16
УКУПНО 150 0 6 40

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Дворана Жупа
    Дворана Жупа
  • Аеродром Тиват
    Аеродром Тиват

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Томановић 2007, стр. 117.
  2. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  3. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  4. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тиват&oldid=28503066”