Пређи на садржај

Тицијано Феро

С Википедије, слободне енциклопедије
Тицијано Феро
Лични подаци
Датум рођења(1980-02-21)21. фебруар 1980. (44 год.)
Место рођењаЛатина, Италија
Занимањепевач, текстописац, музички продуцент
Музички рад
Активни период1997—до данас
Жанрпоп, ритам и блуз, латин поп, соул
Инструментвокал
Издавачка кућаEMI Music, Capitol Records
Остало
Веб-сајтtizianoferro.com

Тицијано Феро (итал. Tiziano Ferro; Латина, 21. фебруар 1980) италијански је певач, текстописац, музички продуцент и композитор. Међународну популарност стекао је 2001. песмом Perdono која је постигла велики успех на европским и светским топ листама, док је у Италији стекао статус велике звезде.

Већини својих албума поред италијанског, објавио је и на шпанском језику, а такође пева и на енглеском, португалском и француском језику.

У октобру 2010, на врхунцу популарности, Фереро је јавности признао да је хомосексуалац, и да је то тајио од јавности због страха за властиту каријеру. Међутим његово признање о приватном животу није имало никакав негативан утицај на његову даљу каријеру. Шта више, његов пети по реду солистички албум L'amore è una cosa semplice остварио је платинасти тираж у Италији током 2012. године, а исте године одржао је и велики солистички концерт на потпуно распродатом Олимпијском стадиону у Риму.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Још као дечак Феро је учио свирање на гитари и на клавиру у локалној музичкој школи у Латини.[1] Са 16 година постао је члан локалног госпел хора,[2] а ускоро је почео и да наступа у локалним баровима свирајући на клавиру и учествујући на разним караоке такмичењима.[3]

Године 1997. Феро је учествовао у селекционом такмичењу Accademia della Canzone di Sanremo, предтакмичењу за чувени фестивал у Санрему, али је елиминисан већ у првој фази такмичења. Покушавао је поново наредних година, и упркос чињеници да је изборио пласман на завршну вече фестивала у категорији младих нада, никада није успео да оствари победу на овом престижном фестивалу.[1]

Током 1999. наступао је као пратећи вокал током италијанске турнеје хип-хоп бенда Sottotono.[4][5]

Преокрет у каријери

[уреди | уреди извор]

Године 2001. Феро је потписао уговор са издавачком кућом EMI Music и већ 22. јуна исте године објавио је свој први сингл Perdono (радни назив Xdono).[6][7] Песма је у почетку наишла на веома слаб пријем код публике, али је након пласмана на италијанску топ листу синглова у септембру 2001. постигла огроман успех[8] и за кратко време остварила пластинасти тираж са преко 100.000 продатих копија.[9] Исте године (26. октобра) Феро је објавио и свој дебитантски албум Rosso Relativo.[10][11] На албуму се налазио и дебитантски хит сингл Пердоно.

Након великог успеха на италијанском тржишту, албум је током 2002. објављен и у неколико европских држава. За подручје Шпаније и Латинске Америке објављена је шпанска верзија албума под насловом Rojo relativo,[12] који је продат у преко милион примерака широм света,[13] а Феру је донео номинацију за Греми награду у категорији најбољих латино дебитаната 2003. године.

Други студијски албум 111

[уреди | уреди извор]

У новембру 2003. Феро је објавио свој други студијски албум под називом 111 Centoundici на италијанском и шпанском језику.[14] Албум је остварио рекордни успех са преко милион продатих примерака широм света[15], забележивши и четвороструки платинасти тираж у Италији.[3] Исте године Феро је проглашен за најбољег италијанског извођача у 2004. на церемонији доделе MTV Europe Music Awards 2004. у Риму.[3]

У јулу 2004. објавио је први сингл на енглеском језику Universal Prayer, дует са британском ар-ен-би певачицом Џамелијом у склопу промоције Летњих олимпијских игара 2004. у Атини.[16]

У то време Феро је живео у Мексику, прво у Куернаваки, а потом и у Пуебли где је студирао шпански језик.[17] Након што је дипломирао у августу 2005. преселио се у Манчестер у Енглеској.[18]

Трећи студијски албум Nessuno è solo / Nadie está solo

[уреди | уреди извор]

Трећи студијски албум (у билингуалном формату на италијанском и шпанском језику) под називом Nessuno è solo објавио је у јуну 2006. године.[19] Албуму је претходио хит сингл Stop! Dimentica који је остварио пласман на прва места топ листа у Италији и Аустрији.[20] Албум који су музички критичари описали као интиму и меланхоличну причу остварио је дијамантски статус на домаћем тржишту.[21][22][23] Песма Ti scatterò una foto уврштена је у саундтрек филма Ho voglia di te редитеља Луиса Пријета.[24]

Због неких ранијих изјава у којима је мексичке жене окарактерисао као непривлачне и мушкобањасте (ове изјаве је сам Феро касније протумачио као лош смисао за хумор), албум је наишао на доста слабе реакције код мексичке публике.[25]

Alla mia età / A mi edad

[уреди | уреди извор]

Током јуна 2008. Феро је заједно са Робертом Касалином компоновао песму Non ti scordar mai di me за другопласирану из првог серијала италијанског X Factorа Џузи Ферери.[26] Песма је наишла на одличан пријем код публике у Италији, остваривши пласман на првом месту италијанске топ листе синглова 12 недеља за редом.[27] Феро је такође радио и на дебитантском албуму Фереријеве где је написао укупно 6 песама[28] укључујући и њихову дуетску песму L'amore e basta!.[29]

Свој четврти студијски албум Феро је објавио 7. новембра 2008. под насловом Alla mia età / A mi edad, а албуму је претходио истоимени хит сингл.[30] Албум је одмах по објављивању дебитовао на првом месту италијанске топ листе албума и већ до краја те године постао најпродаванији албум те године.[31][32] И овај албум је остварио двоструки дијамантски тираж.[33]

Током новембра 2009. објављено је и прво ди-ви-ди издање уживо са наступа у Риму Alla mia età – Live in Rome са снимцима са стадиона Олимпико 24. и 25. јуна 2009. године.[34]

Италијанска верзија песме Each Tear Мери Џеј Блајџ коју је Феро отпевао остварила је пласман у врхове италијанских топ листа.[35][36]

L'amore è una cosa semplice / El amor es una cosa simple

[уреди | уреди извор]

Током октобра 2011. Феро је објавио сингл La differenza tra me e te,[37] који је претходио петом студијском албуму L'amore è una cosa semplice објављеном 28. новембра 2011.[38] И овај албум је наишао на одличан пријем код публике и пет узастопних недеља по објављивању је био у самом врху италијанске топ листе албума.[тражи се извор] Остварио је шестоструки платинасти тираж и добио титулу најпродаванијег албума у 2012. у Италији.[39]

Током пролећа и лета 2012. Феро је одржао велику италијанску концертну турнеју, која је продужена наступима у Швајцарској и Белгији.[40] Током турнеје одржао је и нови концерт на Олимпику у Риму пред преко 50.000 посетилаца.[41]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Феро је у интервјуу за италијанско издање магазина Vanity Fair од 5. октобра 2010. потврдио своје хомосексуално опредељење, правдавши дотадашње одбијање речима да се плашио за своју каријеру и репутацију. Феро је изјавио да више није у стању да води двоструки живот и да се крије од самог себе.[42][43]

Дискографија

[уреди | уреди извор]
Албуми

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Tiziano Ferro – Biografia” (на језику: Italian). Rockol.it. Приступљено 23. 10. 2011. 
  2. ^ „Tiziano Ferro – Biography”. AllMusic. Приступљено 23. 10. 2011. 
  3. ^ а б в „Tiziano Ferro: La biografia” (на језику: Italian). MTV Italy. Архивирано из оригинала 15. 11. 2009. г. Приступљено 24. 10. 2011. 
  4. ^ „Le vostre domande a Tiziano Ferro”. la Repubblica (на језику: Italian). 13. 6. 2009. Архивирано из оригинала 17. 07. 2009. г. Приступљено 23. 10. 2011. 
  5. ^ Andrea Laffranchi (28. 4. 2004). „Ragazzi, sto arrivando”. Corriere della Sera (на језику: Italian). Приступљено 23. 10. 2011. 
  6. ^ „Tiziano Ferro, il 22 giugno 2001 "XDONO" arrivava nelle radio italiane...” (на језику: Italian). fattitaliani.it. 20. 6. 2011. Архивирано из оригинала 25. 04. 2012. г. Приступљено 23. 10. 2011. 
  7. ^ „Tiziano Ferro: esce in autunno il nuovo album” (на језику: Italian). 20. 6. 2011. 
  8. ^ „Tiziano Ferro – Xdono”. italiancharts.com. Приступљено 23. 10. 2011. 
  9. ^ Leila Cobo (15. 3. 2003). „Latin Notas – Seeing doubl”. Billboard. стр. 24. Приступљено 21. 10. 2011. 
  10. ^ „Rosso relativo” (на језику: Italian). EMI Music. Архивирано из оригинала 25. 04. 2012. г. Приступљено 05. 05. 2013. 
  11. ^ Gordon Masson (10. 11. 2001). „Retailers hope EMI 'Echoes' Int's Merchants Rate Major's Schedule”. Billboard. стр. 59. Приступљено 23. 10. 2011. 
  12. ^ „Tiziano Ferro – Rojo Relativo” (на језику: Spanish). Fnac. Приступљено 23. 10. 2011. 
  13. ^ Mark Worden (10. 9. 2004). „Artists to Watch”. Billboard. стр. 64. Приступљено 23. 10. 2011. 
  14. ^ Giacomo Pellicciotti (11. 11. 2003). „Tiziano Ferro fa il bis La musica mi ha salvato”. la Repubblica (на језику: Italian). Приступљено 29. 10. 2011. 
  15. ^ „Tiziano in tour” (на језику: Italian). MTV Italy. 16. 6. 2004. Приступљено 17. 10. 2011. [мртва веза]
  16. ^ Andrea Laffranch (22. 7. 2004). „Ferro: il primo oro l'ho conquistato io”. Corriere della Sera (на језику: Italian). Приступљено 29. 10. 2011. 
  17. ^ „Biografía de Tiziano Ferro”. Terra (на језику: Spanish). 16. 9. 2005. Приступљено 9. 4. 2013. 
  18. ^ Gianni Poglio (11. 4. 2012). „Il nuovo Tiziano Ferro. Bella la vita quando non hai più niente da nascondere”. Panorama.it (на језику: Italian). Архивирано из оригинала 1. 2. 2013. г. Приступљено 9. 4. 2013. 
  19. ^ „Tiziano Ferro presenta 'Nessuno è solo': 'Fiero di essere pop'” (на језику: Italian). Rockol.it. 16. 6. 2006. 
  20. ^ „Tiziano Ferro – Stop! Dimentca (song)”. italiancharts.com. Приступљено 29. 10. 2011. 
  21. ^ Marinella Venegoni (22. 6. 2006). „Ferro: non faccio sesso da 7 anni”. La Stampa (на језику: Italian). Архивирано из оригинала 4. 9. 2012. г. Приступљено 5. 5. 2013. 
  22. ^ „Artisti – Tiziano Ferro” (на језику: Italian). festivalbar.it. Приступљено 17. 10. 2011. 
  23. ^ „Parliamo di.. – Parliamo di.. Tiziano Ferro” (на језику: Italian). radio7.it. Архивирано из оригинала 7. 4. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2011. 
  24. ^ Giancarlo Passarella (2. 2. 2007). „Ti Scattero' Una Foto, il nuovo videoclip di Tiziano Ferro in anteprima Sabato 3 Febbraio” (на језику: Italian). MusicalNews.com. Архивирано из оригинала 20. 8. 2013. г. Приступљено 29. 10. 2011. 
  25. ^ „Dejan solo a Tiziano”. El Universal (на језику: Spanish). 4. 10. 2006. Архивирано из оригинала 05. 10. 2013. г. Приступљено 10. 4. 2013. 
  26. ^ Francesco Marchetti (9. 10. 2008). „Intervista a Fabrizio Giannini: il talento, la discografia italiana, Giusy Ferreri e Tiziano Ferro” (на језику: Italian). wuz.it. Архивирано из оригинала 27. 01. 2012. г. Приступљено 29. 10. 2011. 
  27. ^ „Giusy Ferreri – Non ti scordar mai di me (song) – Italian Singles Chart”. italiancharts.com. Приступљено 29. 10. 2011. 
  28. ^ Andrea Conti (28. 11. 2009). „Giusy Ferreri torna a novembre”. TGCOM (на језику: Italian). Архивирано из оригинала 26. 01. 2010. г. Приступљено 29. 10. 2011. 
  29. ^ Luca Benedetti (30. 3. 2009). „L'irresistibile fattore Giusy”. Corriere della Sera (на језику: Italian). Приступљено 22. 10. 2011. 
  30. ^ „Tiziano Ferro, in radio il nuovo singolo "Alla mia età"”. La Stampa (на језику: Italian). 3. 10. 2008. Архивирано из оригинала 3. 8. 2012. г. Приступљено 29. 10. 2011. 
  31. ^ „Musica: Classifice, Tiziano Ferro subito primo col nuovo album” (на језику: Italian). Adnkronos. 17. 11. 2008. Приступљено 29. 10. 2011. 
  32. ^ „"Alla mia età"di Tiziano Ferro è il cd più venduto del 2009”. La Stampa. 19. 1. 2010. Архивирано из оригинала 4. 8. 2012. г. Приступљено 29. 10. 2011. 
  33. ^ „Alla Mia Età è disco di diamante”. Tiziano Ferro Official Site. 1. 10. 2009. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 5. 4. 2013. 
  34. ^ „Musica: Tiziano Ferro, esce 'Alla mia età – Live in Rome'” (на језику: Italian). Adnkronos. 19. 11. 2009. Приступљено 29. 10. 2011. 
  35. ^ Matteo Cruccu (15. 3. 2010). „Mary J. Blige: vittima di abusi come la ragazzina di "Precious"”. Corriere della Sera (на језику: Italian). Приступљено 29. 10. 2011. 
  36. ^ „Top Digital Download – Classifica settimanale dal 15/03/2010 al 21/03/2010” (на језику: Italian). Federation of the Italian Music Industry. Архивирано из оригинала 29. 5. 2012. г. Приступљено 29. 10. 2011. 
  37. ^ „La differenza tra me e te: il nuovo singolo di Tiziano Ferro” (на језику: Italian). Sky Italia. 14. 10. 2011. Архивирано из оригинала 16. 10. 2011. г. Приступљено 29. 10. 2011. 
  38. ^ Andrea Laffranchi (24. 11. 2011). „Ferro e l' amore semplice "Ho scacciato i fantasmi"”. Corriere della Sera (на језику: Italian). Приступљено 28. 11. 2011. 
  39. ^ „Classifiche annuali 2012 FIMI GfK: Domina il repertorio Italiano”. FIMI (на језику: Italian). 14. 1. 2013. Архивирано из оригинала 17. 1. 2013. г. Приступљено 4. 4. 2013. 
  40. ^ „Tiziano Ferro: date tour estivo 2012”. Team World (на језику: Italian). 27. 4. 2012. Архивирано из оригинала 22. 01. 2013. г. Приступљено 4. 4. 2013. 
  41. ^ Chiara Colasanti (22. 7. 2012). „Tiziano Ferro all’Olimpico: lacrime, sudore e tanta passione”. Woonko (на језику: Italian). Архивирано из оригинала 11. 11. 2012. г. Приступљено 4. 4. 2013. 
  42. ^ Castaldo, Gino (5. 10. 2010). „Ferro: Sono omosessuale e ho la libertà di poterlo dire” [Ferro: I'm gay and I have the freedom to say so] (на језику: Italian). La Repubblica. Приступљено 6. 10. 2010. 
  43. ^ „Ferro: Italian Singer Tiziano Ferro: I'm Gay”. The Advocate. 6. 10. 2010. Приступљено 16. 10. 2010. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Тицијано Феро на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тицијано_Феро&oldid=28791360”