Томингај
Томингај | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Задарска |
Општина | Грачац |
Област | Лика |
Становништво | |
— 2011. | 26 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 20′ 50″ С; 15° 50′ 32″ И / 44.34708486048013° С; 15.84214171637893° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 610 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 23440 Грачац |
Позивни број | +385 23 |
Томингај је насељено мјесто у општини Грачац, југоисточна Лика, Република Хрватска.
Географија
[уреди | уреди извор]Томингај је удаљен око 7 км сјеверно од Грачаца.
Историја
[уреди | уреди извор]Насеље Томингај је добило име по проти Томи Будисављевићу, дједу Георгине Тесле, рођеном 1750. Његова ћерка Софија Будисављевић се удала за проту Николу Мандића и добили су и ћерку Георгину, мајку Теслину. У селу је боравио и српски научник Никола Тесла када га је отац Милутин Тесла послао након опоравка од болести код Николиног ујака проте Петра Мандића, каснијег митрополита дабробоснанског Николаја Мандића. У књизи "Преписка Ђенерала Будислава Будисављевића" из 1911. је сачувано једно писмо проте Милутина Тесле, сину генерала Буде, Александру. У писму, поред осталог стоји и ово: "Супруга моја, унука Кавалира Проте Будисављевића, твоја сродница, добро се држи и мило те поздравља… Дјеце имам, једног сина (Николу) који је свршијо вишу реалку, и три кћери од којих једна се скоро удала у добру кућу, незнам још, оћели јој муж бити беамтер или попо! Сад мој драги пјесниче, ја ти срдачно захваљујем на стиховима и братској честитки! Остајем љубећи те у духу и поздрављајући. Твој ревни поштоватељ и брат Милутин Тесла, Протопр. намјестник."
Томингај се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. Током операције Олуја многи Срби су прогнани из Томингаја.
Усташки злочини
[уреди | уреди извор]На подручју среза Грачац непосредно пред Други светски рат живело је 27.859 становника. Срби су чинили око 70%, Хрвати око 29%, док 1% отпада на цигане и остале. У току рата укупно је страдало 3.227 лица од тога 2.994 српске националности или 92,77% и 221 хрвата или 6,84%. Од 2.994 укупно страдала лица српске националности, у директном усташком геноциду убијено је 1.869 или 62,42%.
Први страдају тако што се одазивају усташком позиву за одлазак на рад у Немачку. Међу њима је било 48 мушкараца из села Томингај. Сви су побијени у близини куће Томе Марчетића, где су и затрпани. После рата из те рупе ексхумирано је 130 лешева, што показује да то није једина група која је стигла на „рад“.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 1991. године, насеље Томингај је имало 292 становника, међу којима је било 279 Срба и 13 осталих. Према попису становништва из 2011. године, насеље Томингај је имало 26 становника.[1]
Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 279 | 252 | 326 | 395 |
Југословени | 14 | 1 | 2 | |
Хрвати | 3 | 3 | ||
остали и непознато | 13 | 3 | 1 | |
Укупно | 292 | 269 | 331 | 400 |
Демографија[2] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 400 | |
1971. | 331 | |
1981. | 269 | |
1991. | 292 | |
2001. | 21 | |
2011. | 26 |
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Томингај је имало 292 становника, следећег националног састава:
Знамените личности
[уреди | уреди извор]- Георгина Тесла, мајка српског научника Николе Тесле
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Тромеђа: Томингај Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2016) (језик: српски)