Пређи на садржај

Велика Попина

Координате: 44° 17′ 16″ С; 16° 01′ 57″ И / 44.28770183981732° С; 16.03246454377719° И / 44.28770183981732; 16.03246454377719
С Википедије, слободне енциклопедије
Велика Попина
Скретање за Велику Попину
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЗадарска
ОпштинаГрачац
ОбластЛика
Становништво
 — 2011.71
Географске карактеристике
Координате44° 17′ 16″ С; 16° 01′ 57″ И / 44.28770183981732° С; 16.03246454377719° И / 44.28770183981732; 16.03246454377719
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина659 m
Велика Попина на карти Хрватске
Велика Попина
Велика Попина
Велика Попина на карти Хрватске
Велика Попина на карти Задарске жупаније
Велика Попина
Велика Попина
Велика Попина на карти Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број23442 Отрић
Позивни број+385 23

Велика Попина је насељено мјесто у општини Грачац, југоисточна Лика, Република Хрватска.

Географија[уреди | уреди извор]

Велика Попина је удаљена 22 километра од Грачаца, 14 километара од Срба и 45 километара од манастира Крупа.

Култура[уреди | уреди извор]

У Великој Попини је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Велика Попина припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[1] У Великој Попини се налази Храм Српске православне цркве Светог пророка Илије саграђен 1876. године које је дјелимично страдао у Другом свјетском рату, а оштећен у посљедњем рату 1995. године.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Црква Св. Илије у Великој Попини

У насељу постоје остаци античког гробља и двије Градине, као и рушевина старог православног манастира (тзв. Манастирина) из 11. вијека. У Европи постоји још неколико Попина (у Србији код Трстеника, у Бугарској на Дунаву и у Албанији). Попина је у историји три пута пустјела и сва три пута око Илиндана. Дио данашњег српског становништва населио се прије, а дио послије турске окупације Лике.[тражи се извор]

Ту у "Попини" је крајем 18. века (1780) била српска православна парохија, са свештеником Милошем Личином.[2]

Протјеран из Далмације, епископ далматински Симеон Кончаревић је једно вријеме живио у Попини, одакле је преко архимандрита управљао епархијом.[3]

У Првом свјетском рату, на простору Велике Попине (и цијеле Тромеђе) био је јак покрет Зеленог кадра (бјегунаца из аустроугарске војске). Паралелно са тим, Попина је дала преко 120 солунских добровољаца.

Под утицајем КПЈ У Другом светском рату (1942. год) у насељу је дошло до подјеле бораца на партизански и четнички покрет, а непосредни повод била је диференцијација на бази укључења у борбу против италијанских окупационих снага (које су капитулирале већ 1943. године).

Велика Попина се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током операције Олуја многи Срби су прогнани из Велике Попине.

Становништво[уреди | уреди извор]

У попису становништва од 1857. до 1880. садржи дио података насеља Отрић. Садржи податке за бивша насеља Горњи Лабуси, Доњи Лабуси, Подљут и Српски Кланац. У 1880. дио података садржан је у насељу Отрић.

Према попису из 1991. године, насеље Велика Попина је имало 352 становника, међу којима је било 335 Срба, 1 Југословен и 16 осталих. Према попису становништва из 2001. године, Велика Попина је имала 53 становника[4], а по најновијем попису 2011. има 71 становника.[5]

Националност[6] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 335 412 703 915
Југословени 1 22 1
Хрвати 6
Македонци 1
остали и непознато 16 1 5
Укупно 352 435 710 921
Демографија[6]
Година Становника
1910. 1.373
1921. 1.552
1931. 1.518
1948. 1.144
1953. 1.074
1961. 921
1971. 710
1981. 435
1991. 352
2001. 53
2011. 71

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Велика Попина је имало 352 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
335 95,17%
Југословени
  
1 0,28%
непознато
  
16 4,54%
укупно: 352

Презимена[уреди | уреди извор]

Презимена из Велике Попине:

  • Стојсављевићи — Срби православци (Славе Аранђеловдан)
  • Лабуси — Срби православци (Славе Никољдан)
  • Новаковићи — Срби православци (Славе Аранђеловдан)
  • Лукићи — Срби православци (Славе Аранђеловдан)
  • Грубишићи и Јованићи — Срби православци (Славе Ђурђевдан)
  • Шкундрићи — Срби православци (Славе Јовањдан)
  • Бркљачи — Срби православци (Славе Јовањдан)
  • Шепе — Срби православци (Славе Никољдан)

Некадашња презимена у Великој Попини:

  • Зубер
  • Миљевић
  • Стојаковић
  • Чекалиш
  • Пекић
  • Икић

Знамените личности[уреди | уреди извор]

  • Софија Ћопић рођ. Новаковић, мајка књижевника Бранка Ћопића
  • Лука Лабус Лукина, познати лички хајдук
  • Никола Новаковић (1919—1994), атлетичар - дисциплина: бацање кугле. Био је првак Југославије 1938. год. у Љубљани (13,40 м) и 1939. год. у Београду (13,23 м). Био је првак Србије у бацању кугле 1942. год.
  • др. Небојша Стојсављевић, неуролог
  • Јован "Џон" Лукић бивши голман Лидса, Арсенала и репрезентације Велике Британије
  • Душан Стојсављевић, рођен 1989, одбојкаш ОК Црвена звезда
  • Нена Стојсављевић, академски сликар, живи и ради у Београду
  • Горан Шепа - Гале Кербер, рок музичар, певач и оснивач рок групе Кербер

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Велика Попина”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 19. 9. 2012. 
  2. ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године
  3. ^ „Симеон (Кончаревић) епископ далматински (1751—1762)”. Српска православна црква: Епархија Далматинска. Приступљено 11. 9. 2011. 
  4. ^ „Попис становништва 2001.”. Приступљено 17. 4. 2013. 
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 4. 7. 2011. г. Приступљено 17. 4. 2013. 
  6. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]