Пређи на садржај

Бротња

Координате: 44° 26′ 40″ С; 16° 07′ 21″ И / 44.444567° С; 16.122637° И / 44.444567; 16.122637
С Википедије, слободне енциклопедије
Бротња
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЗадарска
ОпштинаГрачац
ОбластЛика
Становништво
 — 2011.47
Географске карактеристике
Координате44° 26′ 40″ С; 16° 07′ 21″ И / 44.444567° С; 16.122637° И / 44.444567; 16.122637
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина486 m
Бротња на карти Хрватске
Бротња
Бротња
Бротња на карти Хрватске
Бротња на карти Задарске жупаније
Бротња
Бротња
Бротња на карти Задарске жупаније
Остали подаци
Поштански број23445 Срб
Позивни број+385 23

Бротња је насељено мјесто у општини Грачац, југоисточна Лика, Република Хрватска.

Географија

[уреди | уреди извор]

Бротња је удаљена око 47 км сјевероисточно од Грачаца.

Историја

[уреди | уреди извор]

Бротња је до избијања Другог светског рата била село с хрватском етничком већином.[1] Недуго након успоставе НДХ, у лето 1941, одређени је број сељака из Бротње приступио Усташком покрету и учествовао у покољима над локалним српским становништвом, попут онога у Суваји почетком јула исте године, када је побијено око 300 српских цивила.[2][3] У осветничком походу српских устаника крајем јула 1941. Бротња је спаљена, а 37 Хрвата (већином цивила) је убијено, док је преостало хрватско становништво избегло. Овај се осветнички поход одвио супротно упутствима КПЈ и локалних устаничких команданата, Ђоке Јованића и Гојка Половине.[4]

Бротња се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Бротња се до пописа становништва 1971. налазила у саставу општине Срб, а до августа 1995. у саставу општине Доњи Лапац. Према попису становништва из 2011. године, насеље Бротња је имало 47 становника.[5]

Националност[6] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 123 141 229
Југословени 1 27
Мађари 1
остали и непознато 1 1
Укупно 125 170 229 '
Демографија[6]
Година Становника
1961. 287
1971. 229
1981. 170
1991. 125
2001. 34
2011. 47

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Bergholz, Max (2016). Violence as a generative force: identity, nationalism, and memory in a Balkan community. Њујорк: Cornell University Press. стр. 45. ISBN 978-150-170-492-5. 
  2. ^ „SNV postavio spomenik žrtvama ustaškog zločina u Donjoj Suvaji”. snv.hr. 3. jun 2021. Архивирано из оригинала 29. jun 2022. г. Приступљено 4. jul 2022. 
  3. ^ Bergholz, Max (2016). Violence as a generative force: identity, nationalism, and memory in a Balkan community. Њујорк: Cornell University Press. стр. 161. ISBN 978-150-170-492-5. 
  4. ^ Bergholz, Max (2016). Violence as a generative force: identity, nationalism, and memory in a Balkan community. Њујорк: Cornell University Press. стр. 162, 175. ISBN 978-150-170-492-5. 
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 04. 07. 2011. г. Приступљено 17. 04. 2013. 
  6. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]