Општина Грачац

С Википедије, слободне енциклопедије
Општина Грачац
Основни подаци
Држава  Хрватска
Територија Лика
Жупанија Задарска
Седиште Грачац
Становништво
Становништво Раст 4.690
Географске карактеристике
Површина 957,1 km2

Gračac Municipality.PNG
Мапа општине у Задарској жупанији

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Наташа Турбић (ХДЗ)
Позивни број +385 23
Регистарска ознака ZD

Општина Грачац је општина у југоисточној Лици, у Задарској жупанији, Република Хрватска. Сједиште општине је градић Грачац.

Географија[уреди | уреди извор]

Општина се налази у источном дијелу Задарске жупаније. На сјеверу се граничи са Личко-сењском жупанијом, односно са општинама Ловинац, Удбина и Доњи Лапац. Западно се налази град Обровац. Источно се налази Босна и Херцеговина, а јужно је Шибенско-книнска жупанија.

Насеља[уреди | уреди извор]

Насеља општине Грачац су:

Историја[уреди | уреди извор]

Из општине Грачац је 1995. издвојен Ловинац у самосталну општину, док је Грачацу прикључен Срб из некадашње општине Доњи Лапац.

Становништво[уреди | уреди извор]

По попису из 1991. године, велика предратна општина Грачац, која је обухватала данашње општине Грачац и Ловинац, имала је 10.434 становника сљедећег националног састава:

  • Срби - 8.371 (80,22%)
  • Хрвати - 1.697 (16,26%)
  • остали, неопредијељени и непознато - 366 (3,52%)

После протјеривања Срба из Републике Српске Крајине августа 1995. године, већинско становништво су постали Хрвати (57,6%), а потом слиједе Срби (38,8%). По попису становништва из 2001. године, општина Грачац имала је 3.923 становника (Хрвати 53,9%, Срби 45,1%).

Према попису становништва из 2011. године, општина Грачац је имала 4.690 становника.[1]

Срез Грачац[2]
година пописа 1953. 1948.
Срби 14.245 14.193
Хрвати 4.334 4.640
Словенци 13 13
Југословени / неопредијељени 6
Мађари 3
Чеси и Словаци 1
остали Словени 2
остали несловени 10
остали и непознато 11
укупно 18.614 18.857

Национални састав Општине Грачац[уреди | уреди извор]

година пописа укупно Срби Хрвати остали
2011. 4.690 2.118 (45,16%) 2.528 (53,90%) 44 (0.94%)
2001. 3.923 1.523 (38,82%) 2.260 (57,61%) 140 (3,57%)
1991. 10.434 8.371 (80,22%) 1.697 (16,26%) 366 (3,52%)
1981. 11.863 8.578 (72,31%) 2.150 (18,12%) 1.135 (9,57%)
1971. 14.819 11.318 (76,37%) 3.107 (20,97%) 394 (2,66%)
1961. 17.586 13.670 (77,73%) 3.736 (21,24%) 180 (1,02%)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2011. Приступљено 17. 4. 2013. 
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]