Туларе (Медвеђа)
Туларе | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Јабланички |
Општина | Медвеђа |
Становништво | |
— 2022. | 104 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 47′ 21″ С; 21° 27′ 19″ И / 42.789166° С; 21.455333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 649 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 16247 |
Позивни број | 016 |
Регистарска ознака | LE |
Туларе је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 104 становника.
Овде се налазе Манастир Брајина, Туларска бања и запис клен код цркве.
Географски положај и тип села
[уреди | уреди извор]Насеље је подигнуто у северозападном делу истоимене котлинице (555 m), на морфолошкој граници и споју котлинског дна и обода, у подножју Ђаловог (845 m) и Мркоњског виса (1 017 m), огранака Гољака (1 181 m). Туларска котлиница је део долине Туларске реке, леве саставнице Јабланице. Туларе је лоцирано у средњем току Туларске реке, удаљено 63 кm југозападно од Лесковца, седишта Јабланичког округа, односно 24 кm од варошице Медвеђе, седишта општине којој припада.
Спада у рурална насеља разбијеног типа (џематског варијетета).
Клима
[уреди | уреди извор]Туларе има одлике жупне микроклиме због његове знатне надморске висине, положаја у котлиници и заштићености од ветрова. Његово поднебље је свеже, погодно за одмор и разне видове рекреације. Због знатне надморске висине падавине су повећане, а за летње доба године карактеристични су чести пљускови.
Хидрографске карактеристике
[уреди | уреди извор]Кроз село протиче Туларска река.
Највећа туристичка вредност Тулара су његови термоминерални извори. Они се одликују јаком минерализацијом и важнијим физичко-хемијским својствима, те омогућују шире лечилишне индикације, те и комбиновано лечење.[1]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Туларе живи 129 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (40,4 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 63 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 0 | 6 | ||
75—79 | 3 | 2 | ||
70—74 | 3 | 8 | ||
65—69 | 10 | 8 | ||
60—64 | 6 | 9 | ||
55—59 | 2 | 6 | ||
50—54 | 5 | 2 | ||
45—49 | 6 | 1 | ||
40—44 | 6 | 3 | ||
35—39 | 4 | 7 | ||
30—34 | 4 | 8 | ||
25—29 | 8 | 4 | ||
20—24 | 2 | 2 | ||
15—19 | 6 | 5 | ||
10—14 | 3 | 4 | ||
5—9 | 5 | 9 | ||
0—4 | 5 | 4 | ||
Просек : | 40,4 | 43,8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 65 | 21 | 35 | 5 | 3 | 1 |
Женски | 71 | 14 | 36 | 18 | 3 | 0 |
УКУПНО | 136 | 35 | 71 | 23 | 6 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 32 | 18 | 0 | 0 | 2 |
Женски | 21 | 9 | 0 | 0 | 4 |
УКУПНО | 53 | 27 | 0 | 0 | 6 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 3 | 0 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 3 | 0 | 1 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 3 | 2 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 2 | 3 | 2 |
УКУПНО | 0 | 0 | 5 | 5 | 2 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 3 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јовић, Др Горан С. (2005). Туристички потенцијали насеља Јабланице. Ниш: Природно-математички факултет у Нишу. стр. 75. ISBN 86-83481-30-1.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Ethnic composition, all places: 2022 census”. pop-stat.mashke.org.