Општина Медвеђа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Медвеђа
Грб општине Медвеђа
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Јужна и источна Србија
Округ Јабланички округ
Седиште Медвеђа
Становништво
Становништво Пад 7.438
Географске карактеристике
Површина 524 km2

Serbia Medveđa.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Небојша Арсић (СНС)
Веб-сајт www.medvedja.org.rs
Етничка мапа општине Медвеђа 2002. године

Општина Медвеђа је општина у Јабланичком округу у Србији. Према попису из 1991. године, општина Медвеђа je имаla 13.368 становника, а према попису из 2002. године 10.760. Попис из 2011. године, који су Албанци делимично бојкотовали, показује да општина има 7.438 становника.

Граничи се са општинама Бојник, Лебане, Куршумлија, Косовска Каменица, Подујево и Приштина.

Географија[уреди]

Јабланички управни округ, коме општина Медвеђа припада, се налази у центру јужног дела Балканског полуострва. Граничи се са Пчињским округом на југу, Косметом на западу и Бугарском на истоку. Округ се на северу граничи са Нишким, Топличким и Пиротским округом.

Општина припада групи брдско-планинских општина са 95% таквог терена. Већина насеља на територији општине није повезана адекватном путном мрежом са седиштем општине. Кроз Медвеђу пролази магистрални пут Лесковац - Приштина, а асфалтним путем са општинским местом су повезана насеља: Сијаринска Бања, Газдаре, Леце, Горњи Гајтан, Доњи Гајтан, Туларе, Реткоцер, Спонце, Тупале, Боровац, Горњи Бучумет, Средњи Бучумет, Доњи Бучумет и Стубла.

Историја[уреди]

Налазишта са остацима праисториске културе из разних периода налазе се у Медвеђи, Петриљу, Лапаштици, Дренцу (Вртоп), Лецу, Лисавцу и Расовачи, Гајтану, Тулару, Горњем Бучумету, Шишинцу, Боровцу, Брвенику, и у другим насељима.

Кроз Горњу Јабланицу Водио је значајан римски пут преко Тулара, Медвеђе, Лебана и Лесковца према Приштини и Пироту.

У документима средњег века налазимо поред Дубочице и географске појмове Гољак и Подгор, као и мале жупе Бања, Медвеђа и Туларе, затим Брвеник, Лапаштица, Маћедонце, Медвеђа, Петриље, Прпоре, Спонце, Тупале, Медевце, Стара Бања, Стубла и Црни Врх. На простору Горње Јабланице видљиви су остаци некадашњих насеља из Немањићке Дубочице – у Рујковцу, Медвеђи, Газдару, Лецу, Гајтану, Дренцу, Стубли, Реткоцеру, Великој Брајини (Брвеник), Тулару, Грбавцу, Медевцу, Врапцу, Свирцу, Боровцу, Сијарини, Сијаринској Бањи, Тупалу и другим.

По ослобођењу јужне Србије почиње насељавање Горње Јабланице у јесен 1879 године. Српске избеглице са Косова (Крива река, Лаб) и Метохије (Пећ, Исток, Клина и Кијево), Затим источне Србије, Бучја и Зебитинца код Књажевца, са ширег јужноморавског подручја (Власотинце, Добро Поље, Црна Трава, Власина, Пчиља), потом из старе Херцеговине и Црне Горе- Мораче, Добриловине, Дробњака, Жупе, Затраја, Пиве, Језера, Шарана, Ускока, Бјелопавлића, Глухог Дола, са Голије, Гусиња Банања и других крајева. Херцеговци и Црногорци населили су се у Горњу јабланицу у таласима 1880, 1882, 1886, 1889, 1890, 1892 и 1904-1906 из племена брда (Ровчани, Маричани, Пипери, Бјелопавлићи, Кучи, Братоножићи, Васојевићи са Величанима) из старе Херцеговине (Ускоци, Дробњаци, Шаранци, Пивљани, Бањани), затим из катунске нахије(Чевљани, Цуце, Бјелице, Пјешивци), али и из Ријечке нахије. Поменуто становништво населило је насеља дуж српско-турске границе и било је пограничних стража 16 српских караула.

Краљ Александар Карађорђевић је, на предлог министра унутрашњих дела, "решио да село Медвеђа, у срезу јабланичком, а по изјављеној жељи грађана, прогласи за варошицу под истим именом". Овај краљевски "новогодишњи поклон" Горњојабланичанима је стигао тек после четвртог покушаја да њихово место добије виши статус.

Желели су Медвеђани да постану варошани још 1900. године. Тада је група најугледнијих Горњојабланичана први пут званично, али без успеха, покренула такву иницијативу, и то, занимљиво је, са захтевом да се промени и име места у – Дубочица.

После завршетка Првог светског рата, упорни Горњојабланичани, пре свих кафеџија Димитрије Младеновић Митко, поново су, четврти пут, обновили поступак и, коначно, 31. децембра 1921. године краљ је потписао указ којим је Медвеђа постала варош.

Демографија[уреди]

Етничка припадност грађана Медвеђе према попису из 1991. године:

Етничка припадност грађана Медвеђе према попису из 2002. године:

Етничка припадност грађана Медвеђе према попису из 2011. године:

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
6.429 86,43 %
Албанци*
  
527 7,08 %
Роми
  
145 1,95 %
Црногорци
  
143 1,92 %
остали
  
194 2,60 %
  • Део Албанаца је бојкотовао попис.[2]

Привреда[уреди]

Општина Медвеђа је једна од најнеразвијенијих општина у Републици Србији. Поседује многе природне погодности за развој туризма, јер се у близини налази бањско лечилиште са више десетина минералних извора у Сијаринској Бањи, као и извори у Тулару. На подручју Медвеђе постоје многи минерални ресурси, који могу да се експлоатишу, као што су руда, мермер и полудраги камен оникс.

Најперспективнија грана индустрије је рударство у предузећу Рудник и флотација „Леце“, у склопу Концерна „Фармаком МБ“ из Шапца. Велике изгледе за развој има пољопривреда, пре свега у гранама као што су сточарство (овце, козе, краве) и воћарство (шљиве, крушке, јабуке, дуње). Осим примарне пољопривредне производње, јаку грану привређивања има и дрвна индустрија и прерада сировина. Потенцијали се нарочито огледају у преради сирових производа из природе (печурака, шумског биља, воћа и поврћа), као и прерада млека за сир, кајмак и јогурт.

Туризам[уреди]

Носилац туризма у општини Медвеђа је Сијаринска Бања, која се налази на 10км од Медвеђе, 50км од Лесковца, 70км од Приштине и око 320км од Београда. Највећи потенцијали су минерални извори, којих је 18 у дужини од 800м, а регистрованих извора има 26, а специфичну туристичку атракцију представља гејзер. Поред Сијаринске бање постоји и бања у Тулару која је интересантна само као излетничка дестинација, а близина Царичиног Града даје шансу за већу и разноврснију понуду туристима.

Насељена места[уреди]

Политика[уреди]

Од 1999. до 2001. године, албански терористи су извршавали војне операције у области, са циљем да се област општина Прешева, Медвеђе и Бујановца одвоји од Србије и припоји Косову које је требало да се одвоји од Републике Србије и припоји Републици Албанији, као део идеје о Великој Албанији. За разлику од Прешева и Бујановца, Медвеђа има српску већину.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]