Сијаринска Бања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сијаринска Бања
Gejzerske-noći.jpg
Гејзерске ноћи у Сијаринској Бањи традиционална туристичка манифестација Јужне Србије
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Медвеђа
Становништво
Становништво
 — (2011) 568
Положај
Координате 42°46′23″ СГШ; 21°36′05″ ИГД / 42.773166° СГШ; 21.6015° ИГД / 42.773166; 21.6015 Координате: 42°46′23″ СГШ; 21°36′05″ ИГД / 42.773166° СГШ; 21.6015° ИГД / 42.773166; 21.6015
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 492 m
Сијаринска Бања на мапи Србије
Сијаринска Бања
Сијаринска Бања
Сијаринска Бања на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 16246
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Сијаринска Бања је градско насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу налази се на југу Србије у општини Медвеђа на 52 km од Лесковца и 330 од Београда, на укрштању путева Лесковац-Приштина, на обалама река Бањска и Јабланице у подножју планине Гољак. Према попису из 2002. било је 568 становника (према попису из 1991. било је 530 становника).

Бања је увучена у клисуру, окружена бујном вегетацијом, клима је повољна субалпска. Бања поседује 18 извора минералне воде различитог физичко-хемијског састава и температуре од 32-72 °C. Посебну лепоту и атракцију представљају гејзери топле воде, јединствени у Европи, чији водени стуб достиже висину од 8m, поред кога се налази новоизграђени комплекс мањих базена и фонтана.

Географски положај и рељеф[уреди]

Сијаринска Бања удаљена је 52 км од Лесковца и 32 км од Лебана. Пут од Лебана води долином реке Јабланице до села Македонци, 8 км из варошице Медвеђе, а одатле клисуром Бањске Реке. Од поменутог села па све до бање води пут уз десну притоку Јабланице, уз Бањску Реку, кроз узану клисуру са стрмим падинама брда обраслим шумом.

Источно од бање налази се Приштина удаљена 30 километара. Бања се налази у подгорини планине Гољака, ниже села Сијарине, у воћарском и сточарском крају; насеље је с обе стране Бањске Реке, која извире испод Веље Главе. Лежи у котлини поменуте реке, која се провлачи између висова Сијарине, Дуката и других, између четири брда обраслих храстовом и буковом шумом. Окружена је висовима Китке, Орловог Врха и Тепеа. За време јаких киша и топљења снега река плави долину, угрожавајући насеље и поједине термалне изворе.

Надморска висина бање је 440 метара, док надморска висина околних села иде до 1.200 метара. Околна брда штите планину од јаких ветрова, те је у бањи врло пријатна клима. Шума штити бању од хладних ваздушних струја. Једини ветар који овде дува јесте дуж речне долине у правцу југоисток-северозапад. Зиме су благе без великих падавина.

Стање вегетације је повољно, под шумом је око 50 квадратних километара. Бања је везана за главну железничку пругу Београд-Скопље, преко Лесковца, сталним аутобуским саобраћаја.[1]

Назив и прошлост[уреди]

Бања носи назив по планинском раштрканом селу Сијарини. Откад и откуд потиче ово име није утврђено. По једном предању долази од “Сија Ирина” (или Јерина) - која је, у доба Византије, била великашица и господарица овог краја, сестра Јустинијанове жене, царице Теодоре. Иначе, има много трагова који говоре да је овај крај у античко доба био насељен и имао интензиван живот и то прво у доба римске империје, а касније и Византије. Постоје ископине у селима Гегља, Бучумет, Свињарница, Радиновце и Злата, па онда рудник Леце, Царичин град - по неким историчарима, престоница цара Јустинијана 527-565 (Justiniana Prima) саграђена је 536. године, а недалеко је и Ново Брдо.

Време кад је бања пронађена, односно од када се вода термалних извора почела да употребљава у лечењу, не може се тачно утврдити. Верзија да датира из доба Римљана, изгледа, није оправдана. Она се заснива на називима “Римски ров” и “Римски бунар”, али начин зидања, на пример, “Римског рова” није из тог периода, већ више одговара добу Немањића. Има података да се је зс време краља Милутина (1282—1321) знало за ову бању. У самој бањи нема трагова развијеног живота у прошлости. Међутим, ван сваког спора је да ова бања представља велику вредност и да је давног порекла. Њено подизање у новије време везано је за краља Милана (1854—1901), који је по околним селима населио Црногорце, да би бранили тадашњу границу од Турака и Арнаута, а Арнаутима у Сијарини подигао џамију и отворио школу. У старим уџбеницима могу се наћи и називи Лесковачка Бања, Стара Бања. Узводно, на запад, налази се заиста село Стара Бања, група махала, а јужно, на удаљености од седам километара, Равна Бања, али зашто ова места носе овакве називе није познато, јер у њима нема никаквих трагова бања.

У погледу историјских збивања, неки подаци упућују на то да се овде одиграла битка између Срба из Дубочице и Турака, 14. септембра 1854. године. Други опет упућују на закључак да се је ова битка одиграла код Врањске Бање. За време Турака у бањи је био само чардак Саид-паше.

Крајем 15. и 18. века била су велика исељавања живља из овог краја, а њихова села населили су Албанци, од којих се је већина после ослобођења 1877-78 повукла на Косово. Године 1896. почели су да се овде насељавају Срби и Црногорци.[1]

Геолошки састав[уреди]

Околина Сијаринске Бање богата је рудама. У изворном пределу Јабланице постоји кршна купа вулкана Мркоња, под којим избијају понајвећи извори вреле воде у Србији. У изворном пределу Медвеђе има еруптивних стена, које се преко Петрове Горе и Соколске Планине могу повезати за копаоничку вулканску област.[2]

Професор др Милан Т. Луковић, професор др Коста В. Петковић и геолог Никола Милојевић објавили су 1954. године истраживање у коме кажу да је утврђено да су најстарије стене, које заузимају и највећи простор, кристаласти шкриљци прве групе. Стене су испресецане многобројним прслинама испуњене кварцом, ређе арагоном, затим минералним материјалом (пиритом, галенитом и другим сулфатима). Кроз ове прслине су испробијале и еруптивне жице. Под дејством хладне и топле воде минерали се распадају. Такав кристаласти терен, испробијан већим масама еруптивних стена, чини леву обалу Бањске Реке. Дуж прслина се креће вода у виду минералних извора и избија на површину.

Кристаласти шкриљци падају према истоку и југу. Контакт између шкриљаца представљен је једним раседом у дужини од 800 метара. Правац пружања раседа је југозапад-југоисток. Највећи број минералних извора Бање избија на овом раседу, а само неколико од кристаластих шкриљаца.[3]

Минерални извори[уреди]

Јабланички крај, као вулкански предео, повезан низом слојева земље који носе у себи разноврсне руде, има и многобројне дубинске минералне воде. Тако, на пример, у селу Тулару постоје извори хладне киселе и киселе сумпоровите воде. У Сијаринској Бањи има места кроз која унутрашња врелина земље, кроз врелину минералних извора, напоље избија. Такви извори, познато је, избијају у близини вулканских стена. Овде, врели минерални извори излазе из андезита, вулканске стене која је настала избијањем лаве из дубине, па се по површини сливала и скамењивала. У Сијаринској бањи, на дужини од само 800 метара има више од 20 извора термоминералне воде различите температуре, састава и терапијске вредности. Ови извори представљају велико природно богатство. Зона ових извора заузима површину од 3,2 хектара. Пре каптажних радова, нагомилавањем нарочито аргона, запушивали су се и, уз тутњаву, избијали на другим местима.

Извори избијају из великих дубина тако да температура воде иде и до 70 степени. Могу се поделити на две групе:

  • алкално киселе хипертерме са карактером гвожђевитих и слабо мурјалних вода - готово сви извори за лечење купањем
  • алкални кисељаци - извори за лечење пијењем.

Сијаринска Бања има 23 до сада утврђена, каптирана, хемијски анализирана и регистрована извора. Само два - “Хисар” и “Рај”, налазе се на десној, док се сви остали извори налазе на левој обали реке.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Сијаринска Бања живи 411 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,5 година (36,1 код мушкараца и 36,9 код жена). У насељу има 175 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 104
1953. 106
1961. 255
1971. 307
1981. 582
1991. 530 495
2002. 632 568
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
282 49,64 %
Албанци
  
231 40,66 %
Црногорци
  
45 7,92 %
Југословени
  
1 0,17 %
непознато
  
0 0,0 %


Лечење[уреди]

Лечење се обавља у Специјалној болници за рехабилитацију „Гејзер“. Медицински блок обухвата најсавременију опрему за:

У Сијаринској Бањи се лече:

  • реуматска обољења,
  • обољења локомоторног система и посттрауматских стања,
  • обољења дигестивног тракта,
  • неуролошка обољења,
  • гинеколошка обољења,
  • обољења бубрега и мокраћних путева,
  • обољења органа за дисање,
  • обољења крви,
  • обољења метаболизма,
  • кардиоваскуларна обољења и
  • кожна обољења.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Атанасије Младеновић, Сијеринска Бања. Лесковац, 1958. год, издање часописа Наша реч
  2. Ј. Жујовић, Постање земље и наше домовине. Београд, 1929. год, издање Српске књижевне задруге, Поучник V, део II
  3. Др Милан Т. Луковић, др Коста В. Петковић, Никола Милојевић - Геолошки анали Балканског полуострва, књига XXII, Београд, 1954. год. (стране 137-139)
  4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]