Улица Истиклал

Улица Истиклал
(İstiklal Caddesi - Авенија Независност)
Улица Истиклал; (İstiklal Caddesi - Авенија Независност)
	Улица Истиклал у истанбулској четврти Бејоглу
Бивша имена	Cadde-i Kebir (Велика авенија)
Названа по	тријумфу Турске у рату за независност
Тип	пешачка зона
Од	четврт Галата
До	трг Таксим
Друго
Позната по	Туристички трамвај "Носталгија",; такође популарно место за одржавања свих врста парада, маршева, окупљања, али и протеста и демонстрација

Улица Истиклал или Авенија Истиклал (тур. İstiklal Caddesi ; грч. Μεγάλη Οδός του Πέραν ; фр. Grande Rue de Péra ; енгл. Independence Avenue — Улица независности) је једна од најпознатијих улица у Истанбулу (Турска). Викендом, током једног дана, ову улицу посети скоро 3 милиона људи (изузетак је био током пандемије Ковид 19). Смештена је у историјској четврти Бејоглу. Авенија Истиклал је лепо уређена пешачка улица, дуга 1,4 километра, у којој се налазе различити бутици, музичке продавнице, књижаре, уметничке галерије, биоскопи, позоришта, библиотеке, кафићи, пабови, ноћни клубови са живом музиком, историјске посластичарнице, продавнице чоколаде и ресторани.^[1]

Назив улице

Током отоманског периода авенија се звала Cadde-i Kebir (Велика авенија или Grande Rue de Péra на француском). Проглашењем Републике, 29. октобра 1923. године, назив авеније промењен је у Истиклал (Независност) у знак сећања на тријумф Турске у рату за независност.

Изглед улуце

У Авенији Истиклал углавном се налазе грађевине из периода касног отоманског царства (19. и почетак 20. века), које су грађене у стилу Неокласицизма, Неоготике, Неоренесансе, Beaux-Arts, Сецесије и у турском националном стилу овог времена. Такође се може видети и неколико зграда грађених у стилу Арт декоа, из раних година Турске Републике, као и низ новијих примера модерне архитектуре.^[2]

Локација

Улица Истиклал почиње на северном крају историјске четврти Галата (у средњем веку позната као Ђеновљанска четврт) и завршава се на Тргу Таксим. Приближно на средини авеније налази се Трг Галатасарај, на ком је смештена најстарија средња школа у Турској, Гимназија Галатасарај (Galatasaray Lisesi).^[3]

У историјској четврти Каракој (некадашња Галата), према јужном крају авеније, могуће је видети другу најстарију станицу подземне железнице на свету, опште познату као Тунел (Tünel), која је ушла у употребу 1875. године. У њеној близини налази се једна од најбољих образовних институција основаних у Турској, немачка средња школа у Истанбулу (Deutsche Schule Istanbul, или на турском Özel Alman Lisesi).

Ова космополитска авенија окружена је низом историјских и политички значајних зграда, као што су Çiçek Pasajı (Цветни пасаж) у коме се налазе мали, интимни ресторани и таверне, Balık Pazarı (Рибља пијаца), џамија Hüseyin Ağa Camii, римокатоличка црква Света Марија Драперис и Свети Антон падовански, грчка православна црква Свете Тројице (Haghia Triada), јерменска Üç Horan, неколико синагога и џамија. Осим верских објеката ту се налазе и академске институције које су током 19. века основале разне европске нације, попут Аустрије, Француске, Немачке и Италије. У Авенији Истиклал налазе се и неколико држава, укључујући Француску, Грчку, Холандију, Русију, Шпанију, Шведску и Уједињено Краљевство .

Историја

Током отоманског периода авенија је била популарно место окупљања интелектуалаца, како локалних, тако и Европљана, као и за италијанске и француске Левантине (припаднике римокатоличке цркве на Средњем истоку). Путописци 19. века тадашњи Константинопољ (данас, Истанбул ) називали су "Паризом Истока", а описујући Авенију Истиклал истицали су њен полу-европски, полу-азијски дух.

Током 70-их и 80-их авенија је накратко изгубила на популарности, када су се њени стари становници преселили у друге четврти Истанбула, а њене споредне улице (тада стереотипне, са баровима и ноћним клубовима са живом музиком, зване pavyon, изведено од речи павиљон ) населили су мигранти из руралних подручја Анадолије.

Авенија Истиклал данас

Током касних 80-их и раних 90-их, под патронатом Градске општине Истанбула и Општине Бејоглу извршена је рестаурација улице. Обновљене су зграде, поплочана је новим застором, а враћена је и трамвајска линија, позната као туристичка атракција - Истанбулски трамвај "Носталгија",^[3] што је авенији вратило стари шарм и популарност. Авенија Истиклал поново је постала центар уметности и разоноде у Истанбулу, што је резултирало растом цена некретнина. Отворене су бројне нове уметничке галерије, књижаре, кафићи, пабови, ресторани, продавнице и хотели.^[4] Простори око авеније постали су домаћини многих међународних уметничких фестивала, попут годишњег Истамбулског филмског фестивала.

Авенија Истиклал је такође популарно место одржавања свих врста парада, маршева, окупљања и протеста (попут познатих демонстрација 2013.) У септембру 1955. године, током антигрчког истанбулског погрома, Авенија је током једне ноћи опљачкана. После тог инцидента била прекривена комадима стакла, спаљеним аутомобилима, одећом, разбијеном белом техником и другом робом изнешеном из обијених продавница.^[5] Године 2016, 19. марта, на раскрсници улица Истиклал и Бало, током самоубилачког бомбашког напада живот је изгубило петоро људи.^[6]^[7]^[8]

Панорамски поглед са трга Галатасарај на Авенију Истиклал и главни улаз у Гимназију Галатасарај

Види још

Референце

^ „Ultimativni vodič kroz Istanbul – top 16 stvari koje treba videti”. Zajedno oko sveta. Приступљено 20. 10. 2020.
^ „Istiklal - šetnja glavnom ulicom Istanbula. Ulica Istiklal - najprometnija u Istanbulu Kako doći iz Sultanahmeta do Istiklala”. Zizu Hotel. Приступљено 20. 10. 2020.
^ ^а ^б Brosnahan, Tom. „İstiklal Caddesi, Beyoğlu-Istanbul”. Turkey Treavel Planner. Приступљено 20. 10. 2020.
^ „ISTANBUL U STAMBOLU NA BOSFORU 2.deo”. JASMIN&JASMIN PUTOVANJA. Архивирано из оригинала 25. 09. 2020. г. Приступљено 20. 10. 2020.
^ Binnaz Tugba Sasanlar.A Historical Panorama of an Istanbul Neighborhood: Cihangir from the Late Nineteenth Century to the 2000s Bogaziçi University. 2006
^ „Istanbul shopping area hit by suicide bomber”. BBC. 19. 3. 2016. Приступљено 20. 10. 2020.
^ Tuysuz, Gul; Karimi, Faith; Botelho, Greg (20. 3. 2016). „Istanbul explosion: Suicide bomber had ISIS links, says Turkey's interior minister”. CNN. Приступљено 20. 10. 2020.
^ Dearden, Lizzie (19. 3. 2016). „Istanbul explosion: At least five dead as tourist shopping area Istiklal Street hit by suicide bombing in Turkey”. Independent. Приступљено 20. 10. 2020.

Спољашње везе

„The Top Things To See And Do In Istiklal Street, Istanbul”. Culture Trip. Приступљено 20. 10. 2020.

[1] „Ultimativni vodič kroz Istanbul – top 16 stvari koje treba videti”. Zajedno oko sveta. Приступљено 20. 10. 2020.

[2] „Istiklal - šetnja glavnom ulicom Istanbula. Ulica Istiklal - najprometnija u Istanbulu Kako doći iz Sultanahmeta do Istiklala”. Zizu Hotel. Приступљено 20. 10. 2020.

[Turkey_Treavel_Planner-3] а ^б Brosnahan, Tom. „İstiklal Caddesi, Beyoğlu-Istanbul”. Turkey Treavel Planner. Приступљено 20. 10. 2020.

[4] „ISTANBUL U STAMBOLU NA BOSFORU 2.deo”. JASMIN&JASMIN PUTOVANJA. Архивирано из оригинала 25. 09. 2020. г. Приступљено 20. 10. 2020.

[5] Binnaz Tugba Sasanlar.A Historical Panorama of an Istanbul Neighborhood: Cihangir from the Late Nineteenth Century to the 2000s Bogaziçi University. 2006

[6] „Istanbul shopping area hit by suicide bomber”. BBC. 19. 3. 2016. Приступљено 20. 10. 2020.

[7] Tuysuz, Gul; Karimi, Faith; Botelho, Greg (20. 3. 2016). „Istanbul explosion: Suicide bomber had ISIS links, says Turkey's interior minister”. CNN. Приступљено 20. 10. 2020.

[8] Dearden, Lizzie (19. 3. 2016). „Istanbul explosion: At least five dead as tourist shopping area Istiklal Street hit by suicide bombing in Turkey”. Independent. Приступљено 20. 10. 2020.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]