Пређи на садржај

Фолкландска Острва

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Фолкландска острва)
Фолкландска (Малвинска) Острва
енгл. Falkland Islands
шп. Islas Malvinas
Крилатица: Desire the right
Химна: God Save the King
Положај Фолкландских Острва
Главни градСтенли
Службени језикЕнглески
Владавина
Облик државеБританске прекоморске територије
 — МонархЧарлс III
 — ГувернерНишел Филипс
 — Влада за прекоокеанске територије УККристофер Пинчер
Историја
НезависностБританска прекоморска територија
Географија
Површина‍
 — укупно12.200 km2 (157)
 — вода (%)-
Становништво‍
 — 2016.[1][2]3.398 (220)
 — густина0,28 ст./km2
Економија
ВалутаФолкландска фунта
Остале информације
Временска зонаUTC -4, лети -3
Интернет домен‍.fk‍
Позивни број+500

Фолкландска Острва (енгл. Falkland Islands) или Малвинска Острва (шп. Islas Malvinas), скраћено само Фолкланди или Малвини, архипелаг су од око 200 острва под управом британске круне. Највећа од њих су Источни Фолкланд (6.610 km²) и Западни Фолкланд (4.530 km²). Укупна површина је 12.200 km². До 1985. године у саставу Фолкландских Острва били су и Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва, али она од тада имају статус посебне колоније Уједињеног Краљевства, а Фолкландска Острва су постала самоуправна прекоморска територија.

Око суверенитета над Фолкландским Острвима је 1982. године вођен Фолкландски рат између Аргентине и Уједињеног Краљевства. Аргентина је овај рат изгубила, али острва и даље сматра својом територијом.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Фолкландска острва су име добила по Фолкландском мореузу, који се налази између два главна острва архипелага. Име мореузу дао је британски морепловац Џон Стронг 1690. у част његовог патрона Ентони Карија, фолкландског висконта. Касније је и цели архипелаг добио то име.[3]

Титула фолкландског висконта је шкотска племићка титула, а сама реч фолкланд се односила на један вид власништва над земљом из времена англосаксонске Британије.

Шпанско име архипелага Малвинска острва (шп. Islas Malvinas) долази од француског назива за острва (фра. Îles Malouines), а тим именом их је крстио француски морепловац Луј Антоан де Бугенвил 1764. у част првих познатих насељеника из бретонске луке Сен Мало.[4] Након Фолкландског рата, британска власти тај назив сматрају увредљивим.[5][6]

У српском језику острва се још називају и Фокландска, што је настало транскрипцијом дублетног изговора у енглеском језику, вероватно у време Фолкландског сукоба.

Географија

[уреди | уреди извор]
Мапа Фолкландских острва

Главни град острва је Стенли (Порт Стенли) (око 2000 ст.). На острвима живи око 3000 становника. Геолошки, острва припадају Патагонији, покрајини у Аргентини. Температура варира између 3 °C и 8 °C годишње. Гајење оваца и прерада вуне је главно и најважније занимање. Власт је у рукама гувернера, кога бира Парламент Велике Британије.

Историја

[уреди | уреди извор]

Први истраживач који је 1592. године стигао на острва био је Џон Дејвис. Године 1600. холандски поморац Себалд ван Верт, приликом посете острвима, назвао их је острва Себалд. Године 1764, Источно острво насељавају Французи, а Западно Британци.

Шпанија је купила острва од Француске краљевине 1770, а четири године касније британски досељеници одлазе. Године 1816. Аргентина је окупира територију, а 1820. проглашава суверенитет над острвима. Британија враћа острва 1833. и до средине 20. века, Фолкландима управљају и Британци и Аргентинци.

Године 1960. почињу преговори под окриљем Уједињених нација око надлежности над острвима. Године 1982. Аргентинска војска заузима комплетна Фолкландска острва, али их Британци враћају под своју управу. Коначно, 1992. геолози откривају нафту и природни гас у околини острва. Након овог открића, 1995. Аргентина и Уједињено Краљевство су потписали споразум о сарадњи и заједничким истраживањима ових територија.

Биодиверзитет

[уреди | уреди извор]

Фокландска острва су биогеографски део благог антарктичког појаса[7], са јаким везама са флором и фауном Патагоније у копненој Јужној Америци.[8] Копнене птице чине већину авифауне Фокланда; На острвима се гнезде 63 врсте, укључујући 16 ендемских врста.[8] На острвима такође постоји богата разноликост чланконожаца. Фокландска флора састоји се од 163 изворне васкуларне врсте.[8] Јединог домаћег копненог сисара острва, варрах, европски досељеници су ловили до изумирања.[9]

Острва посећују морски сисари, попут јужног слона и јужноамеричког крзна, и разних врста китова; острва смештају ретке пругасте каракаре. Такође постоји пет различитих врста пингвина и неколико највећих колонија албатроса на планети.[10] Ендемске рибе око острва углавном су из рода Галакиас.[8] Фокланди су без дрвећа и имају вегетацију отпорну на ветар, претежно састављену од разних патуљастих грмља.

Економија

[уреди | уреди извор]

Економија Фокландских острва рангирана је на 222. месту од 229 на свету по БДП-у (ППП), али је на 5. месту у свету по БДП-у (ППП) по становнику.[11] Стопа незапослености била је 1% у 2016. години, а инфлација је израчуната на 1,4% у 2014.[12] На основу података из 2010. године, острва имају висок индекс хуманог развоја од 0,874[13] и умерени Гинијев коефицијент за неједнакост дохотка од 34,17.[13] Локална валута је фунта Фокландских острва која је везана за британску фунту стерлинга.[14]

Економски развој напредовао је снабдевањем бродова и узгојем оваца за висококвалитетну вуну.[15] Главне расе оваца на Фокландским острвима су Полварт и Кориједејл.[16] Током 1980-их, иако су недовољна улагања на ранчу и употреба синтетичких влакана оштетили сектор овчарства, влада је осигурала велики ток прихода успостављањем ексклузивне економске зоне и продајом риболовних дозвола „свима који желе да пецају унутар ову зону ".[17] Од завршетка Фокландског рата 1982. године, економска активност острва је све више усредсређена на истраживање нафтних поља и туризам.[18]

Демографија

[уреди | уреди извор]

Становништво Фокландских острва је хомогено, углавном потиче од шкотских и велшких имиграната који су се населили на ту територију после 1833. године[19]. Становништво рођено на Фолкланду такође потиче од Енглеза и Француза, Гибралтара, Скандинаваца и Јужноамериканаца. Попис становништва из 2016. показао је да је 43% становника рођено на архипелагу, а становници страног порекла асимилирани у локалну културу. Правни израз за право боравка је „припадност острвима“.[20] 1983. године пуно британско држављанство добили су Фокландски острвљани према Закону о британском држављанству (Фокландска острва).[19]

Значајан пад броја становништва погодио је архипелаг у двадесетом веку, јер су се многи млади острвљани преселили у иностранство у потрази за образовањем, модерним начином живота и бољим могућностима за посао,[21] посебно у британски град Саутхемптон, који је постао познат у острву као „Стенли север“.[22] Последњих година пад броја становника на острвима смањио се захваљујући имигрантима из Уједињеног Краљевства, Свете Јелене и Чилеа.[23] На попису становништва из 2012. године, већина становника навела је своју националност као Фокландски острвљани (59 процената), затим Британци (29 процената), Свето Јеленци (9,8 процената) и Чилеанци (5,4 процента). Мали број Аргентинаца такође живи на острвима.[24]

Култура

[уреди | уреди извор]

Фокландска култура заснива се на културној традицији својих британских насељеника, али је такође била под утицајем латинске Јужне Америке.[23] Фолкландери и даље користе неке изразе и називе места бивших становника Гауча.[25] Превладавајући и службени језик Фокланда је енглески, а најистакнутији дијалект је британски енглески; без обзира на то, неки становници говоре и шпански.[23] Према природњаку Вилу Вагстафу, „Фокландска острва су веома друштвено место, а заустављање на ћаскању начин је живота“.[25]

Вагстаф описује локалну кухињу као "врло британску по карактеру, од које се користи домаће поврће, локална јагњетина, овчетина, говедина и риба". Уобичајено између оброка су „домаћи колачи и кекси са чајем или кафом“.[25] Друштвене активности су, према Вагстафу, "типичне за мали британски град са разним клубовима и организацијама који покривају многе аспекте живота заједнице".[25]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Национална агенција за статистику [Headline-Results-from-Census-2016.pdf]
  2. ^ „Falkland Islands Census 2012: Headline results” (PDF). Falkland Islands Government. 10. 9. 2012. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 5. 2013. г. Приступљено 19. 12. 2012. 
  3. ^ Peter J. Pepper. „Port Desire and the Discovery of the Falklands”. Falkland Islands Newsletter, No. 78, March 2001. Архивирано из оригинала 23. 8. 2011. г. Приступљено 6. 3. 2010. 
  4. ^ Falkland Islands Guide: Falkland Islands, Name
  5. ^ „AGREEMENT OF 14th JULY 1999”. Falklands.info. Архивирано из оригинала 23. 8. 2011. г. Приступљено 23. 7. 2007. 
  6. ^ „PSYOP of the Falkland Islands War”. psywar.org. Архивирано из оригинала 4. 7. 2007. г. Приступљено 23. 7. 2007. 
  7. ^ Jónsdóttir, Ingibjörg (2007). „Botany during the Swedish Antarctic Expedition 1901–1903”. Ур.: Jorge Rabassa; Maria Laura Borla. Antarctic Peninsula and Tierra del Fuego. Leiden, Netherlands: Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-41379-4. 
  8. ^ а б в г Clark, Malcolm; Dingwall, Paul (1985). Conservation of Islands in the Southern Ocean. Cambridge, England: IUCN. ISBN 978-2-88032-503-9. 
  9. ^ Hince, Bernadette (2001). The Antarctic Dictionary. Collingwood, Melbourne: CSIRO Publishing. ISBN 978-0-9577471-1-1. 
  10. ^ Chura, Lindsay R. (30 June 2015). "Pan-American Scientific Delegation Visit to the Falkland Islands". Science and Diplomacy. The ocean’s fecundity also draws globally important seabird populations to the archipelago; the Falkland Islands host some of the world’s largest albatross colonies and five penguin species.
  11. ^ The World Factbook — Central Intelligence Agency. Cia.gov. Retrieved on 20 September 2017.
  12. ^ "Falkland Islands (Islas Malvinas)". Central Intelligence Agency. Retrieved 10 July 2013.
  13. ^ а б Avakov, Alexander (2013). Quality of Life, Balance of Powers, and Nuclear Weapons. New York: Algora Publishing. ISBN 978-0-87586-963-6. 
  14. ^ "Regions and territories: Falkland Islands". BBC News. 12 June 2012. Retrieved 26 June 2014.
  15. ^ Calvert, Peter (2004). A Political and Economic Dictionary of Latin America. London: Europa Publications. ISBN 978-0-203-40378-5. 
  16. ^ "Agriculture". Falkland Islands Government. Retrieved 13 February 2016.
  17. ^ Royle 2001, стр. 170
  18. ^ Hemmerle 2005, стр. 319
  19. ^ а б Laver 2001, стр. 9
  20. ^ "Falkland Islands Census Statistics, 2006" (PDF). Falkland Islands Government. Archived from the original (PDF) on 16 December 2010. Retrieved 4 June 2010.
  21. ^ Gibran, Daniel (1998). The Falklands War: Britain Versus the Past in the South Atlantic. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company, Inc. ISBN 978-0-7864-0406-3. 
  22. ^ Falklands still home to optimists as invasion anniversary nears, The Guardian, Andy Beckett, 19 March 2012
  23. ^ а б в Minahan, James (2013). Ethnic Groups of the Americas. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. ISBN 978-1-61069-163-5. 
  24. ^ "Falklands Referendum: Voters from many countries around the world voted Yes". MercoPress. 28 June 2013. Retrieved 22 July 2013.
  25. ^ а б в г Wagstaff, William (2001). Falkland Islands: The Bradt Travel Guide. Buckinghamshire, England: Bradt Travel Guides, Ltd. ISBN 978-1-84162-037-4. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фолкландска_Острва&oldid=27835703”