Пређи на садржај

Хелена Блавацки

С Википедије, слободне енциклопедије
Хелена Блавацки
Датум рођења(1831-07-31)31. јул 1831.
Место рођењаЈекатеринославРуска Империја
Датум смрти26. април 1891.(1891-04-26) (59 год.)
Место смртиЛондонУједињено Краљевство
РодитељиPeter Hahn
Elena Andreyevna Fadeyeva

Хелена Петровна Блавацки (девојачко Hahn von Rottenstern; 12. август 18318. мај 1891), често позната као Мадам Блавацки, била је руски мистик и писац. Она је суоснивач Теозофског друштва 1875. године. Стекла је међународну препознатљивост као водећи теоретичар теозофије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је у аристократској породици Фон Ротенхана у Јекатеринославу, тада у Руској Империји (сада Дњепар у Украјини). Блавацка је као дете много путовала по царству. У великој мери била је самообразована. Развила је интересовање за западни езотеризам током тинејџерских година. Према њеним каснијим тврдњама, 1849. године је кренула на низ светских путовања, и посетила је Европу, Америку и Индију. Такође је тврдила да је током овог периода наишла на групу духовних адепта, „мајстора древне мудрости“, који су је послали у Шигатсе, Тибет, где су је обучили да развије дубље разумевање синтезе религије, филозофије и Наука.

И савремени критичари и каснији биографи су тврдили да су неке или све ове иностране посете биле фиктивне и да је она провела овај период у Европи. До раних 1870-их, Блавацка је била укључена у Спиритуалистички покрет; иако је бранила истинско постојање спиритуалистичких феномена, она се залагала против главне духовне идеје да су ентитети са којима се контактира били духови мртвих. Преселивши се у САД 1873. године, спријатељила се са Хенријем Стилом Олкотом и привукла пажњу јавности као духовни медиј. Тада су се појавиле и јавне оптужбе за превару.

Године 1875, у Њујорку, Блавацка је заједно са Олкотом и Вилијамом Кван Џаџом основала Теозофско друштво. Године 1877. објавила је Isis Unveiled, књигу која описује њен теозофски поглед на свет. Повезујући је блиско са езотеричним доктринама херметизма и неоплатонизма, Блавацка је описала теозофију као „синтезу науке, религије и филозофије“, проглашавајући да она оживљава „Древну Мудрост“ која лежи у основи свих светских религија. Године 1880. она и Олкот су се преселили у Индију, где је Друштво било у савезу са Арија Самајем, хиндуистичким реформским покретом. Исте године, док су били на Цејлону, она и Олкот су постали први људи из Сједињених Америчких Држава који су формално прешли на будизам.[1]

Иако јој се противила британска колонијална администрација, теозофија се брзо ширила у Индији, али су настали проблеми након што је Блавацка била оптужена да креира лажне паранормалне појаве. У тешком здравственом стању, 1885. године вратила се у Европу, где је основала ложу Блавацка у Лондону. Овде је објавила Тајну доктрину, коментар на оно што је тврдила да су древни тибетански рукописи, као и две даље књиге, Кључ теозофије и Глас тишине. Умрла је од грипа 1891. године.

Блавацка је током свог живота била контроверзна личност, коју су присталице заговарале као просвећеног Мудраца, а критичари су је исмевали као шарлатанку. Њене теозофске доктрине су утицале на ширење хиндуистичких и будистичких идеја на Западу, као и на развој западних езотеричних струја као што су ариозофија, антропозофија и покрет новог доба.

Креирање поузданих биографија о њеном животу показало се тешким за биографе јер је она у каснијем животу намерно износила контрадикторне извештаје и неистине сопственој прошлости.[2] Штавише, веома мало њених списа написаних пре 1873. је опстало, што значи да се биографи морају у великој мери ослањати на непоуздане касније наводе.[3] Извештаји о њеном раном животу које су дали чланови њене породице такође су сматрани сумњивим од стране биографа.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Lori Pierce, "Origins of Buddhism in North America", in Encyclopedia of Women and Religion in North America, Rosemary Skinner Keller, Rosemary Radford Ruether, Marie Cantlon (eds.) Indiana University Press, 2006. p. 637
  2. ^ Lachman 2012, стр. xii–xiii.
  3. ^ Goodrick-Clarke 2004, стр. 23.
  4. ^ Lachman 2012, стр. xvi.

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Спољашња датотека
Слике
Млада Х. П. фон Хан, биста украјинског вајара Алексеја Леонова
Видео-записи
Живот Х. П. Блавацке
Дан белог лотоса