Пређи на садржај

Хумани геном

С Википедије, слободне енциклопедије
Графичка репрезентација нормалног хуманог кариотипа

Хумани геном обухвата све молекуле ДНК једне гарнитуре хромозома (хаплоидног броја хромозома) човека.[1][2] Он обухвата, у ствари, два генома:

  1. сложени једарни геном који представља преко 99% укупног генома и
  2. мали митохондријски геном.

Једарни геном обезбеђује огромну већину генетичких података од суштинског значаја за синтезу полипептида на рибозомима у цитоплазми. Митохондријски геном носи информацију за мали број протеина, док је већина протеина митохондрија кодирано једарним генима и синтетише се на рибозомима у цитоплазми, а затим допрема у митохондрије.

ДНК је изграђена од 4 различите азотне базе: аденина, гуанина, цитозина и тимина, које се понављају милајардама пута у геному. Тако хумани геном има три милијарде база које су заузеле своја места у 24 различита хромозома. Од њих, 22 хромозома су аутозоми поређани од највећег (1) ка најмањем (22), а преостала два хромозома су полни: X и Y.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ International Human Genome Sequencing Consortium (2004). „Finishing the euchromatic sequence of the human genome.”. Nature. 431 (7011): 931—45. Bibcode:2004Natur.431..931H. PMID 15496913. doi:10.1038/nature03001. 
  2. ^ International Human Genome Sequencing Consortium (2001). „Initial sequencing and analysis of the human genome.”. Nature. 409 (6822): 860—921. PMID 11237011. doi:10.1038/35057062. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]