Гуанин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гуанин
Guanine-3D-balls.png
Guanine-3D-vdW.png
IUPAC име
Други називи 2-амино-6-хидроксипурин,
2-аминохипоксантин,
Гуанин
Идентификација
ChemSpider
DrugBank DB02377
КЕГГ[1] C00242
ChEBI
RTECS MF8260000
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула C5H5N5O
Моларна маса 151,13 g/mol
Агрегатно стање Бела аморфна чврста материја
Густина 2,200 g/cm³ (израчуната)
Тачка топљења

360 °C (633.15 K) разлаже се

Тачка кључања
Растворљивост у води nerastvoran.
pKa 3,3 (амид), 9,2 (секондарна), 12,3 (примарна)[2]
Опасност
Опасност у току рада Иритант
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
1
0
 
Тачка паљења није запаљив
Сродна једињења
Сродна једињења Цитозин; Аденин; Тимин; Урацил

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Гуанин је једна од четири главне нуклеобазе које се налазе у нуклеинским киселинама (ДНК и РНК). Гуанин је дериват пурина, а у базном пару прави три водоничне везе са цитозином. Гуанин се „гомила“ вертикално са осталим нуклеобазама помоћу ароматских интеракција. Гуанин је таутомер (види кето-енол таутомеризам). Нуклеозид гуанина је гуанозин.

Гуанин је такође име беле аморфне супстанце која се налази у крљуштима одређених риба, измету одређених птица и јетри и панкреасу сисара. У ствари, име нуклеинске базе је изведено из термина 'гуано' (птичији измет), јер је гуанин први пут изолован из птичијег измета.

Референце[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Dawson, R.M.C., et al., Data for Biochemical Research, Oxford, Clarendon Press, 1959.

Спољашње везе[уреди]