Аденин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аденин
Adenine.svg
Adenine-3D-balls.png
Adenine-3D-vdW.png
Називи
IUPAC назив
9H-пурин-6-амин
Други називи
6-аминопурин
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.724
EC број 200-796-1
KEGG
RTECS AU6125000
UNII
Својства
C5H5N5
Моларна маса 135,13 g/mol
Агрегатно стање бели или бледо жути лигхт кристали
Густина 1,6 g/cm³ (израчуната)
Тачка топљења 360–365 °C (разлаже се)
0,103 g/100 mL
Растворљивост занемарљива у етанолу
Киселост (pKa) 4,15 (секондарна), 9,80 (примарна)[1]
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C 147,0 J/K·mol
96,9 kJ/mol
Опасности
Смртоносна доза или концентрација (LD, LC):
227 mg/kg (пацов, орално)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Аденин је једна од две пуринске нуклеобазе, које се користе у формирању нуклеотида нуклеинских киселина ДНК и РНК. У ДНК, аденин (A) се везује за тимин (T) помоћу две водоничне везе, како би помогао у стабилизацији структуре нуклеинске киселине. У РНК се аденин везује за урацил (U).

Аденин формира аденозин, нуклеозид, када се причврсти за рибозу, и дезоксиаденозин када се причврсти за дезоксирибозу, и гради аденозин трифосфат (АТП), нуклеотид, када му се додају три фосфатне групе. Аденозин трифосфат је изузетно значајан јер се у ћелијском метаболизму користи као једна од основних метода за трансфер хемијске енергије између реакција.

У старијој литератури, аденин се некад назива именом Витамин Б4. Међутим, више се не сматра правим витамином (види Витамин Б).

Комплементарност[уреди]

У молекулима нуклеинских киселина аденин се везује двоструком водоничном везом за пиримидинске базе:

  • тимин у наспрамном полинуклеотидном ланцу ДНК
  • урацил у полинуклеотидном ланцу РНК.

Та особина назива се комплементарност и на њој се заснива секундарна структура нуклеинских мкиселина.

Пар аденин-тимин кога одржавају две водоничне везе има облик који је исти као пар гуанин-цитозин кога одржавају најмање две водоничне везе. Од свих азотних база се могу направити парови (два аденина, аденин и гуанин, гуанин и цитозин, два цитозина, тимин и гуанин) али само за парове А-Т и Г-Ц кажемо да су комплементарни зато што само та два пара база имају потпуно истоветан просторни облик, и само они могу да се сложе у двоструку спиралу тако да дају савршено стабилну структуру.

Референце[уреди]

  1. Dawson, R.M.C., et al., Data for Biochemical Research, Oxford, Clarendon Press, 1959.

Спољашње везе[уреди]