Царева џамија у Билећи
| Царева џамија | |
|---|---|
_02.jpg) Царева џамија у центру Билеће | |
  Царева џамија Локација на мапи Босне и Херцеговине | |
| Основне информације | |
| Локација | Билећа, Република Српска, БиХ |
| Координате | 42° 52′ 47″ С; 18° 25′ 49″ И / 42.879775° С; 18.430338° И |
| Религија | ислам |
| Град |  Билећа |
| Општина |  Билећа |
| Ентитет |  Република Српска |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Статус | Непокретно културно добро Републике Српске |
| Архитектонски опис | |
| Оснивање | 1895. обнова: 1965. и 2011. |
| Завршетак изградње | крај 19. века |
| Цена изградње | 40.000 куна |
| Датум рушења | 1950. и 1992. |
| Спецификације | |
| Дужина | 11,4 м² |
| Ширина | 11,4 м² |
| Број минарета | 1 |
| Висина минарета | 23 m |
| Материјали | камен |
Царева џамија, позната и под именом Обрадовића џамија, или једноставно Градска џамија, налази се у центру Билеће, у Републици Српској, БиХ. Проглашена је за непокретно културно добро Републике Српске.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Царева џамија изграђена је 1895. године, на темељима старе џамије, новцем којег је дала Земаљска влада БиХ (40.000 куна) и домаће становништво. По томе је најмлађа џамија у Херцеговини.
Билећки муслимани су се обратили цару Францу Јозефу у Беч, са представком и замолили да се џамија у Билећи изгради од тесаног камена као и црква, што им је и одобрено. Цар је дао одобрење и поклонио ћилим.* [2]
Минарет Цареве џамије је био оштећен од удара грома 1925. године, и то његов доњи део, каца, који је касније рестауриран. За време Другог светског рата, џамија је била оштећена. Године 1965. ова оштећења су санирана. Тада је изграђена гасулхана и ограђен харем џамије.
Преко пута џамије налазила се до 1941. године зграда мектеба, која је саграђена почетком 20. века. Зграда је у току Другог светског рата јако оштећена, а након 1950. године је срушена.
Царева џамија је минирана 1992. године и том приликом су потпуно уништени кров, минарет и ентеријер џамије, док су зидови знатно оштећени. Поново је обновљена 2011. године.
Опис и карактеристике[уреди | уреди извор]
Према концепту просторне организације, Царева џамија припада типу једнопросторних џамија диментија 11,4x11,4 метара, са каменим минаретом висине 23 метра. Камени минарети квадратне основе налазе се једино уз џамије у Херцеговини. Минарети четвртастог облика имале су Теларевића џамија у Бијељанима код Столца, џамије у околини Билеће: Авдића џамија у Планој, џамија у Кљунама, Кружњу и Свињашници, џамије на подручју Невесиња: Перкушића џамија у Невесињу, Челебића џамија у Доњој Бијењи, џамија у Крушевљанима, затим, џамија у Главатичеву код Коњица, Фатиме кадуне у Мостару.
Централни простор џамије је покривен је унутрашњом куполом са теменом на висини од 11 метара до коте – пода џамије. Купола је покривена шестострешним шаторастим кровом, дрвене конструкције. Шаторасти кров је ослоњен на осмоугаони тамбур. Прелаз из квадратне основе у тамбур остварен је преко четири тромпе.
У ентеријеру је михраб без декора, минбер од камена и дрвени махфил.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Царева џамија”. kons.gov.ba. Приступљено 13. 10. 2016.
- ^ У Билећкој џамији све до рата чували ћилим цара Франца Јозефа[мртва веза], avaz.ba, Приступљено 15. новембра 2017. године (језик: бошњачки)
Литература[уреди | уреди извор]
- Хивзија Хасандедић, Муслиманска баштина у источној Херцеговини, Ел-Калем, Сарајево, 1990. година
- Мехмед Мујезиновић, Исламска епиграфика у БиХ, књига II, Сарајево паблишинг, Сарајево 1998. година
