Шаренград

За друге употребе, погледајте страницу Шаренград (вишезначна одредница).

Шаренград
Шаренград
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Вуковарско-сремска
Град	Илок
Област	Срем
Становништво
— 2011.	528
Географске карактеристике
Координате	45° 13′ 52″ С; 19° 16′ 48″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	92 m
Шаренград Шаренград на карти Хрватске
Шаренград Шаренград на карти Вуковарско-сријемске жупаније
Остали подаци
Поштански број	32234 Шаренград
Позивни број	+385 32

Шаренград је насељено мјесто града Илока, у западном Срему, Република Хрватска.

Географија

Налази се на десној обали Дунава, низводно од Вуковара, према Илоку. Приградско је насеље града Илока и у његовом је саставу заједно с насељима Бапска и Мохово.

Историја

Поред села налази се тврђава Шаренград или Атија (лат. Castellum Athya). Током векова припадао је мађарским феудалцима. Данас има остатака једне куле и дела бедема.

Почетком 18. века у Шаренграду, који је тада био веће и значајније место живео је Хаџи Мојсије Рашковић од Старог Влаха, који се потписивао са "Обрштар (пуковник) над целом рацком (српском) милицијом у Краљевству Славонији, заповедник у Шаренграду и оберкапетан у Илоку".

Крајем 18. века, поред илирског и славонског имена за католике, за православне се тада више веже рашко име, па су на дан 7.12.1799., фрањевци из Нашица споменули у свом летопису неке несреће које су се појавиле у рашкој (Rassicensi) заједници у Шаренграду.

У месту је 1860. године било око 800 католика и 200 православаца. Ту су црква и школа, у којима администрира тада поп Венијамин Бороцки.

Године 1885. место је било у саставу Ердевичког изборног среза са својих 230 душа.

Привреда

Главна делатност становништва је пољопривреда.

Становништво

На попису становништва 2011. године, Шаренград је имао 528 становника.

Демографија
Година	Становника
1991.	1.005
2001.	838
2011.		528

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Шаренград је имало 1.005 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати			904	89,95%
Срби			48	4,77%
Словаци			7	0,69%
Југословени			6	0,59%
Мађари			4	0,39%
Муслимани			3	0,29%
Словенци			2	0,19%
Македонци			1	0,09%
Немци			1	0,09%
Црногорци			1	0,09%
остали			2	0,19%
неопредељени			10	0,99%
непознато			16	1,59%
укупно: 1.005

Литература

• Нашички фрањевци (2012). Записник фрањевачког самостана у Нашицама, књ. 2 (1788.-1820). Нашице, Славонски Брод, Загреб: Хрватски институт за повијест - Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 5. ISBN 978-953-7606-13-8.