Штампарија манастира Рујан
 Рујанско Четворојеванђеље | |
| Статус | Неактивна од 1537. |
|---|---|
| Матична држава |  Османско царство |
| Седиште | Врутци, Ужице |
| Кључни људи |
|
| Власник | Манастир Рујан |
Штампарија манастира Рујан основана је 1537. године у манастиру Рујан у селу Врутци, околина Ужица. Манастир је имао значајне приходе јер се у склопу његовог имања налазила бања, па је зарађиван новац улаган у отварање штампарије. Ипак, повај приход није био довољан за потребе штампања, па су монах Теодосије, игумани и монаси манастира направили типове од 250 гравираних дрвених плоча. У манастиру се штампала књига названа Рујанско четворојеванђеље.
Рујанско четворојеванђеље
[уреди | уреди извор]Штампарија манастира Рујно била је једна од најстаријих штампарија на Балкану. Одштампана је само једна књига, названа Рујанско четворојеванђеље, а штампао ју је монах Теодосије, који је користио дрвене типове за штампање. Манастир је у међувремену изгубио новац, па је и за даље штампање монах Теодосије морао корисити дрвене типове, штампајући Рујанско четворојеванђеље у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима. Једини потпуни сачуван примерак се налази У Националној библиотеци у Прагу у саставу Шафарикове збирке и има укупно 300 листова. Други, делимично оштећен примерак, са 296 листова се чува у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. Народна библиотека Србије је поседовала један примерак, али је он уништен у бомбардовању Београда, 1941. године. Само један одломак, од 92 листа се чува у музеју Српске академије наука и уметности.[1]
Уништавање штампарије и манастира
[уреди | уреди извор]Сазнавши за штампарију, Турци су спалили манастир до темеља, заједно са штампаријом, како би спречили даље штампање књига, 1537. године. Рујански монаси су се спасили одласком у манастир Рача. По једном запису из 1857. године, од манастирске цркве је остао само камен часне трпезе, а стубови су однесени и узидани у зграду медресе, муслиманске средње школе у Ужицу. По изградњи бране односно преграђивањем реке Ђетиње 1986. године, рушевине манастира су потопљене и налазе се на простору данашњег вештачког језера Вртуци. Нови манастир направљен је 2006. године, као наследник старог манастира Рујно.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Рујанско Четворојеванђеље”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2017. г. Приступљено 16. 08. 2017.
- ^ Tasić, Radoje. „Rujansko jevanđelje dragocjenost srpske kulture”. Glas Srpske. Приступљено 25. 12. 2014.
Литература
[уреди | уреди извор]- Медаковић, Дејан (1958). Графика српских штампаних књига XV-XVII века. Београд: Научно дело.
- Медаковић, Дејан (1993). „Старе српске штампарије”. Историја српског народа. књ. 3, св. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 425—440.
- Плавшић, Лазар (1959). Српске штампарије од краја XV до средине XIX века. Београд: Удружење графичких предузећа Југославије.
- Аћимовић, Драгољуб; Ђорђевић, Миливоје (1987). Штампарство у Ужичком крају, 1537-1987: поводом 450 година од Рујанске штампарије.
- Самарџић, Радовина (1993). Историја српског народа : пт. 1-2. Срби под турском влашћу 1537-1699. Srpska knjiiževna zadruga.
- Ђорђић, Петар (1971). Историја српске ћирилице: Палеографско-филолошки прилози (1. изд.). Београд: Завод за издавање уџбеника.
- Медаковић, Дејан (2006). Изабране српске теме: студије и прилози. Београдски издавачки-графички завод.