Туризам у Гани — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{rut}} Гана ({{јез-енгл|Ghana}}), или званично Република Гана ({{јез-енгл|Republic of Ghana}}) је Унитарна држ…
 
Нема описа измене
Ред 6: Ред 6:
Туристи из [[Јужна Америка|Јужне Америке]], [[Азија|Азије]] и [[Европа|Европе]] најчешћи посећују Гану.<ref name="Trade Expo International Ghana"/> [[Тропски влажни климат|Троппска клима]] присутна је у Гани током читаве године, што је један од разлога доласка великог броја туриста на ово подручје. Туристичке атракције укључују егзотични водопади, као што су Кинтамо водопади и водопад Табро, највећи у [[западна Африка|западној Африци]]. Уз обале расту [[палма|палме]], а поред плажа, туристи обилазе и пећине, планине, реке, језера, националне паркове и остале заштићена подручја. Језеро Босумтви или Босумтви ударни кратер једно је од туристичких дестанција, као и [[Волта (језеро)|језеро Волта]], највеће вештачко [[акумулационо језеро|акумулација]] на [[свет]]у са која обухвата 8.502 км².<ref>{{Cite web|url=https://www.expatistan.com/cost-of-living/accra|title=Cost of Living in Accra, Ghana|date=25 February 2017|website=Expatistan|access-date=25 February 2017}}</ref> Налази се на реци [[Волта (река)|Волти]], издуженог је облика и дугачко око 400 километара.<ref name="Trade Expo International Ghana">{{cite web|url=http://www.uniquetrustex.com/node/162/177/?ex=trade-expo-international-ghana&nid=162|title=Trade Expo International Ghana|last=|first=|publisher=uniquetrustex.com|date=|accessdate=3 June 2014|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130501221713/http://www.uniquetrustex.com/node/162/177/?ex=trade-expo-international-ghana&nid=162|archivedate=1 May 2013|df=dmy-all}}</ref><br> Статистике Светског економског форума из 2010. године показале су да је Гана била 108. од 139 омиљених туристичких дестинација на свету.<ref name=RANK>{{cite web|title=Forbes: Ghana is eleventh friendliest nation|url=http://vibeghana.com/2011/03/20/forbes-ghana-is-eleventh-friendliest-nation/|publisher=www.vibeghana.com|accessdate=3 June 2014}}</ref> Гана је остварила напредак за два места у односу на 2009. годину. Године 2011. магазин [[Форбс]] објавила је да је Гана рангирана као једанаеста најпрометнија земља на свету. Та тврдња је заснована на истраживању у 2010. години. Од свих [[Африка|афричких земаља]] које су укључене у анкету, Гана је највише рангирана.<ref name=RANK/> Гана је уједно рангирана и као седамдесета најстабилнија земља на свету и 58 најмирнија земља.<ref name="About the Global Peace Index">{{cite web | url=http://www.visionofhumanity.org/#/page/about-gpi | title=About the Global Peace Index | publisher=Vision of Humanity | year= 2013}}</ref>
Туристи из [[Јужна Америка|Јужне Америке]], [[Азија|Азије]] и [[Европа|Европе]] најчешћи посећују Гану.<ref name="Trade Expo International Ghana"/> [[Тропски влажни климат|Троппска клима]] присутна је у Гани током читаве године, што је један од разлога доласка великог броја туриста на ово подручје. Туристичке атракције укључују егзотични водопади, као што су Кинтамо водопади и водопад Табро, највећи у [[западна Африка|западној Африци]]. Уз обале расту [[палма|палме]], а поред плажа, туристи обилазе и пећине, планине, реке, језера, националне паркове и остале заштићена подручја. Језеро Босумтви или Босумтви ударни кратер једно је од туристичких дестанција, као и [[Волта (језеро)|језеро Волта]], највеће вештачко [[акумулационо језеро|акумулација]] на [[свет]]у са која обухвата 8.502 км².<ref>{{Cite web|url=https://www.expatistan.com/cost-of-living/accra|title=Cost of Living in Accra, Ghana|date=25 February 2017|website=Expatistan|access-date=25 February 2017}}</ref> Налази се на реци [[Волта (река)|Волти]], издуженог је облика и дугачко око 400 километара.<ref name="Trade Expo International Ghana">{{cite web|url=http://www.uniquetrustex.com/node/162/177/?ex=trade-expo-international-ghana&nid=162|title=Trade Expo International Ghana|last=|first=|publisher=uniquetrustex.com|date=|accessdate=3 June 2014|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130501221713/http://www.uniquetrustex.com/node/162/177/?ex=trade-expo-international-ghana&nid=162|archivedate=1 May 2013|df=dmy-all}}</ref><br> Статистике Светског економског форума из 2010. године показале су да је Гана била 108. од 139 омиљених туристичких дестинација на свету.<ref name=RANK>{{cite web|title=Forbes: Ghana is eleventh friendliest nation|url=http://vibeghana.com/2011/03/20/forbes-ghana-is-eleventh-friendliest-nation/|publisher=www.vibeghana.com|accessdate=3 June 2014}}</ref> Гана је остварила напредак за два места у односу на 2009. годину. Године 2011. магазин [[Форбс]] објавила је да је Гана рангирана као једанаеста најпрометнија земља на свету. Та тврдња је заснована на истраживању у 2010. години. Од свих [[Африка|афричких земаља]] које су укључене у анкету, Гана је највише рангирана.<ref name=RANK/> Гана је уједно рангирана и као седамдесета најстабилнија земља на свету и 58 најмирнија земља.<ref name="About the Global Peace Index">{{cite web | url=http://www.visionofhumanity.org/#/page/about-gpi | title=About the Global Peace Index | publisher=Vision of Humanity | year= 2013}}</ref>


Године 2011. Гана је зарадила 2,19 милијарди долара из туристичког сектора.<ref name="Tapping Deep into our Tourism Potential in Ghana">{{cite web|url=http://www.ghanaweb.com/GhanaHomePage/NewsArchive/artikel.php?ID=257863|title=Tapping Deep into our Tourism Potential in Ghana|last=Sakyi|first=Kwesi Atta|publisher=ghanaweb.com |date=29 November 2012|accessdate=3 June 2014}}</ref><ref name="WAO">{{cite web |work=Ministry of Tourism Ghana|publisher=''ghana.gov.gh''|url = http://www.ghana.gov.gh/index.php/news/features/5885-we-are-serious-about-overcoming-the-challenges-confronting-tourism-development|title = We Are Serious About Overcoming The Challenges Confronting Tourism Development|accessdate =3 June 2014}}</ref> Током 2012. туристички сектор у Гани зарадио је 1,7 милијарди долара, од 993.600 туриста, пружајући посао за 359.000 људи.<ref name="Ghana To Earn 8.3 Billion USD From Tourism By 2027"/><ref name="Ghana To Earn 8.3 Billion USD From Tourism By 2027">{{cite web|url=http://ghanaonlinenews.com/ghana-to-earn-8-3-billion-usd-from-tourism-by-2027/|title=Ghana To Earn 8.3 Billion USD From Tourism By 2027|work=ghanaonlinenews.com|publisher=|date=3 April 2014|accessdate=3 June 2014|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160814151418/http://www.ghanaonlinenews.com/ghana-to-earn-8-3-billion-usd-from-tourism-by-2027/|archivedate=14 August 2016|df=dmy-all}}</ref><br>За посету Гани неопходно је имати визу коју одобра Влада Гане, а изузетак су пословна путовања.<ref name="TUR">Harvard quotation. Belda. 2004. {{rp|24}}</ref>
Године 2011. Гана је зарадила 2,19 милијарди долара из туристичког сектора.<ref name="Tapping Deep into our Tourism Potential in Ghana">{{cite web|url=http://www.ghanaweb.com/GhanaHomePage/NewsArchive/artikel.php?ID=257863|title=Tapping Deep into our Tourism Potential in Ghana|last=Sakyi|first=Kwesi Atta|publisher=ghanaweb.com |date=29 November 2012|accessdate=3 June 2014}}</ref><ref name="WAO">{{cite web |work=Ministry of Tourism Ghana|publisher=''ghana.gov.gh''|url = http://www.ghana.gov.gh/index.php/news/features/5885-we-are-serious-about-overcoming-the-challenges-confronting-tourism-development|title = We Are Serious About Overcoming The Challenges Confronting Tourism Development|accessdate =3 June 2014}}</ref> Током 2012. туристички сектор у Гани зарадио је 1,7 милијарди долара, од 993.600 туриста, пружајући посао за 359.000 људи.<ref name="Ghana To Earn 8.3 Billion USD From Tourism By 2027"/><ref name="Ghana To Earn 8.3 Billion USD From Tourism By 2027">{{cite web|url=http://ghanaonlinenews.com/ghana-to-earn-8-3-billion-usd-from-tourism-by-2027/|title=Ghana To Earn 8.3 Billion USD From Tourism By 2027|work=ghanaonlinenews.com|publisher=|date=3 April 2014|accessdate=3 June 2014|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160814151418/http://www.ghanaonlinenews.com/ghana-to-earn-8-3-billion-usd-from-tourism-by-2027/|archivedate=14 August 2016|df=dmy-all}}</ref><br>За посету Гани неопходно је имати визу коју издаје Влада Гане, а изузетак су пословна путовања.<ref name="TUR">Harvard quotation. Belda. 2004. {{rp|24}}</ref>


== Промовисање туризма ==
== Промовисање туризма ==
Ред 14: Ред 14:
Администрацију туризма Гане води агенција Равлингс, а пре ње он није био велики извор прихода народу и држави. Администрација Равлингса је видела могућност развоја туризма, искористила ганске природне и историјске потенцијале, као и промовисање културе [[Гана|Гане]]. Такође, кроз рестаурацију старих објеката и подзивања споменика широм државе, привучен је велики број туриста.<ref>{{Cite web|url=http://www.xe.com/currency/ghs-ghanaian-cedi|title=GHS - Ghanian Cedi rates, news, and tools|last=|first=|date=|website=XE|access-date=25 February 2017}}</ref> Равлингсова администрација је подстакла Владу Гане да више улаже у туризам, као и у њену културу и да привуче стране инвеститоре.<br>Познато је да туристичка индустрија у Гани промовише [[културни туризам|културни]], рекреативни, авантуристички и туризам догађаја. Културни туризам фокусира се на фестивале, као и на промовисање историје и обилазак историјских занаменитости. Рекреативних туризам омогућава туристима да истраже ганске плаже, националне паркове и остала заштићена подручја. Авантуристички туризам укључује обилазак [[Кишна шума|кишних шума]] и животињске резервате, планинарење, вожњу чамцима, док туризам догађаја укључује ресурсе и конференције.<ref>{{Cite web|url=http://www.xe.com/currencyconverter/convert/?Amount=1&From=GHS&To=USD|title=XE Currency Converter: GHS to USD|last=|first=|date=|website=XE|access-date=25 February 2017}}</ref>
Администрацију туризма Гане води агенција Равлингс, а пре ње он није био велики извор прихода народу и држави. Администрација Равлингса је видела могућност развоја туризма, искористила ганске природне и историјске потенцијале, као и промовисање културе [[Гана|Гане]]. Такође, кроз рестаурацију старих објеката и подзивања споменика широм државе, привучен је велики број туриста.<ref>{{Cite web|url=http://www.xe.com/currency/ghs-ghanaian-cedi|title=GHS - Ghanian Cedi rates, news, and tools|last=|first=|date=|website=XE|access-date=25 February 2017}}</ref> Равлингсова администрација је подстакла Владу Гане да више улаже у туризам, као и у њену културу и да привуче стране инвеститоре.<br>Познато је да туристичка индустрија у Гани промовише [[културни туризам|културни]], рекреативни, авантуристички и туризам догађаја. Културни туризам фокусира се на фестивале, као и на промовисање историје и обилазак историјских занаменитости. Рекреативних туризам омогућава туристима да истраже ганске плаже, националне паркове и остала заштићена подручја. Авантуристички туризам укључује обилазак [[Кишна шума|кишних шума]] и животињске резервате, планинарење, вожњу чамцима, док туризам догађаја укључује ресурсе и конференције.<ref>{{Cite web|url=http://www.xe.com/currencyconverter/convert/?Amount=1&From=GHS&To=USD|title=XE Currency Converter: GHS to USD|last=|first=|date=|website=XE|access-date=25 February 2017}}</ref>


На простору Гане постоји неколико подручја која су проглашена за [[Светска баштина|Светску баштину]], које посете велики број туриста.<ref name="auto"/><ref>{{Cite journal|last=Yankholmes, A., & McKercher, B.|first=|year=2015|title=Understanding visitors to slavery heritage sites in Ghan.|url=|journal=Tourism Management|volume=|pages=|via=}}</ref><ref name=":0">{{Cite web|url=http://easytrackghana.com/travel-information-ghana_local-transportation.php|title=Local Transportation Ghana|date=25 February 2017|website=Easy Track Ghana|access-date=25 February 2017}}</ref>
На простору Гане постоји неколико подручја која су проглашена за [[Светска баштина|Светску баштину]], које посете велики број туриста.<ref name="auto"/><ref>{{Cite journal|last=Yankholmes, A., & McKercher, B.|first=|year=2015|title=Understanding visitors to slavery heritage sites in Ghan.|url=|journal=Tourism Management|volume=|pages=|via=}}</ref><ref name=":02">{{Cite web|url=http://easytrackghana.com/travel-information-ghana_local-transportation.php|title=Local Transportation Ghana|date=25 February 2017|website=Easy Track Ghana|access-date=25 February 2017}}</ref>

== Знаменита места ==

=== Национални парк Какум ===

Национални парк Какум налази се у обалним деловима Централног региона [[Гана|Гане]], а површине 375 km². Основан је 1931. године као [[резерват природе]], а трансформисан је у национални парк 1992. године након што је спроведено испитивање флоре и фауне. Простор је покривен тропским шумама.<ref name=Parks>{{Cite web| url = http://data.iucn.org/dbtw-wpd/edocs/2010-073.pdf| format = pdf| title = Parks and reserves of Ghana: Management Effectiveness Assessment of Protected Areas| accessdate = 12. 4. 2013.| publisher = IUCN}}</ref><ref name=Unesco>{{Cite web| url = http://whc.unesco.org/en/tentativelists/1396/| title = Kakum National Park (Assin Attandanso Reserve) (#)| accessdate = 11. 4. 2013.| publisher = UNESCO}}</ref><ref name=NGO>{{Cite web| url = http://www.microsfere.org/en/kakum-national-park/index.htm| title = Kakum National Park| accessdate = 11. 4. 2013.| publisher = Microsfere}}</ref> Јединственост овог парка лежи у чињеници да је основан на иницијативу локалног становништва, а не од Државног одсека за дивље животиње, који је одговоран за очување дивљих животиња у Гани.<ref name=Unesco/><ref name=Life>{{Cite web| url = http://www.birdlife.org/datazone/sitefactsheet.php?id=6324| title = Kakum National Park - Assin Attandaso Resource Reserve| accessdate = 11. 4. 2013.| publisher = Bird Life}}</ref><br />Велики број животињских врста настањује парк, а оне укључују [[Дијана заморац|дијану заморца]], бонго антилопу, [[Жутолеђи дујкер|жутолеђег дујкера]] и [[афрички слон|афричког слона]]. Парк представља битну регију и за птичији свет, признат од стране [[BirdLife International]] организације. У парку је пописано 226 врста птица, укључујући осам врста које су светски заштићене, а једна од тих врсти је ''Agelastes meleagrides''. Девет врста кљунорога и зелених папагаја пописане су у парку. Подручје је такође богато [[лептир]]има, а нова врста октирвена је 1993. године. Од 2012. године најгушће крдо [[шумски слон|шумских слонова]] у Гани, налази се у овом националном парку.<ref name="Karlya2012">{{cite book| last = Karlya| first = Maria| title = Ghana (Other Places Travel Guide)| url = https://books.google.com/books?id=-Usaa39rAmwC&pg=RA1-PA120| accessdate = 14. 4. 2013.| date = 7. 3. 2012.| publisher = Other Places Publishing| isbn = 978-1-935850-10-6| pages = 120–}}</ref>

Одбор за музеје и споменике Републике Гане предложио је да парк буде проглашен [[Светска баштина|Светском баштином]] под окриљем [[УНЕСКО|Унеска]].

=== Национални парк Моле ===

Национални парк Моле је највећи [[национални парк]] на простору [[Гана|Гане]].<ref name="Bradt-Ghana">{{Cite book | last = Briggs| first = Philip J.| title = Ghana, 4th (Bradt Travel Guide) | publisher = Bradt Travel Guides | year = 2007| id = ISBN 1-84162-205-2}}</ref> Парк је стациониран на северозападном делу државе кроз [[савана|саване]] на обалном екосистему, на [[надморска висина|надморској висини]] од 150 m, док се јужни делови парка налазе на вишим пределима.<ref name="Brashares2001">{{cite journal| title = Human demography and reserve size predict wildlife extinction in West Africa| journal = Proceedings of the Royal Society B| year = 2001| first1 = Justin S. | last1 = Brashares| author2 = Peter Arcese, Moses K. Sam| volume = 268| issue = 1484| doi = 10.1098/rspb.2001.1815| pmid = 11747566| pmc = 1088902| pages = 2473–2478}}</ref><ref name="SackeyEtAl">{{cite journal| title = The Impact of Elephants on the Woody Vegetation of Mole National Park, Ghana| journal = Journal of the Ghana Science Association | year = 2008| first1 = I| last1 = Sackey| last2 = Hale| first2 = WHG| volume = 10| issue = 2| url = http://ajol.info/index.php/jgsa/article/view/18038| doi = 10.4314/jgsa.v10i2.18038| pages = 28–38}}</ref>Улаз у парк налази се у оближњем граду Ларабанга.<ref name="Bradt-Ghana" /> Реке Лови и Моле протичу кроз парк, а током дугих сушних сезона пресуше.<ref>{{cite journal| title = Trace Element Budget in an African Savannah Ecosystem| journal = Biogeochemistry| year = 1993| doi = 10.1007/BF00004137| first1 = R. T. | last1 = Bowell| author2 = R. K. Ansah| volume = 20| issue = 2| pages = 103–126}}</ref> У овој области годишње падне 1000 мм падавина. Рађена је дугогодишња студија на простору парка, како би се решио проблем ловаца на животиње на заштићеном подручју.<ref name="Brashares2001"/><br>Простор парка извојен је као резерват за дивље животиње 1958. године. Године 1971. пресељено је становништво из њега, а земљиште је проглашено националним парком. Парк није доживео значајан развој као туристичка дестинација од свог оснивања. Недовољно је финансиран, а постоји забринутост због сече шуме и лова, али се заштита [[ендемизам|ендемских врста]] [[антилопе|антилопа]] побошљала од оснивања националног парка.<ref name="East">{{Cite book| last = East| first = R. (Rod)| title = African Antelope Database 1999| year = 1999| publisher = IUCN Species Survival Commission| location = Gland, Switzerland| isbn = 978-2-8317-0477-7| author2 = IUCN/SSC Antelope Specialist Group.}}</ref><ref name="StuartEtAl">{{Cite book| last = Stuart| first = S. N.| last2 = Adams| first2 = Richard J.| last3 = Jenkins| first3 = Martin| last4 = | first4 = | title = Biodiversity in Sub-Saharan Africa and its Islands : Conservation, Management, and Sustainable Use (Occasional Papers of "Hte Iucn" Species Survival Com)| year = 1990| publisher = IUCN| location = Gland, Switzerland| isbn = 978-2-8317-0021-2| pages = }}</ref>

=== Заштићено подручје Анкаса ===

Заштићено подручје Анаса је подручје на југозападном делу државе у Западној регији, око 365 километара од [[Акра|Акре]], близу границе са [[Обала Слоноваче|Обалом Слоновае]]. У простор заштићеног подручја уврћен је и Национални парк Нини Сухијен на западу и шумски резерват Анкаса на југу.<ref>[http://www.ghanawildlifesociety.org/page.php?page=209&section=32&typ=1&subs= Ghana Wildlife Society:ANKASA NATIONAL PARK (Accessed June 2014)]</ref> Подручје заузима површину од 500 km², а у њему се протежу тропске зимзелене [[Кишна шума|кишне шуме]].<ref name=":0">{{Cite journal|last=Tilahun|first=Mesfin|last2=Damnyag|first2=Lawrence|last3=Anglaaere|first3=Luke C.N.|title=The Ankasa Forest Conservation Area of Ghana: Ecosystem service values and on-site REDD + opportunity cost|url=https://doi.org/10.1016/j.forpol.2016.08.011|journal=Forest Policy and Economics|volume=73|pages=168–176|doi=10.1016/j.forpol.2016.08.011}}</ref> Кроз подручје теку четири реке, постоји велики број речних потока и [[водопад]]а.<ref name=":0" /><ref>{{Cite journal|last=Hall|first=J. B.|last2=Swaine|first2=M. D.|date=1976|title=Classification and Ecology of Closed-Canopy Forest in Ghana|jstor=2258816|journal=Journal of Ecology|volume=64|issue=3|pages=913–951|doi=10.2307/2258816}}</ref><br>Пописано је више од 800 васкуларних врста биљака, 639 врста лептира и више од 190 врста птица, укључујући [[слон]]ове, [[леопард]]е, [[шимпанзе]], [[Дијана заморац|дијана заморце]], бонго антилопу и друге.<ref name=":0" />

=== Дворац Сао Хорхе да Мина де Оро ===

Сао Хорхе да Мина де Оро позната и као Елмина и Сент Џорџ, је [[тврђава|утврђење]] и [[дворац]] у граду [[Елмина]] у [[Гана|Гани]]. Изграђена је [[1482]]. године као португалско трговачко и војно утврђење на Златној обали близу ушћа реке Бења. Ово је прво утвређење које су [[Португалци]] изградили у својој западноафричкој колонији, а уједно и прва европска грађевина јужно од [[Сахара|Сахаре]]. Служила је као трговачко место за откуп [[злато|злата]] и [[слоновача|слоноваче]] из континенталног залеђа.

[[Холанђани]] су преузели тврђаву [[1637]] након две битке које су водили против Португалаца. Они су дворац опасали великим зидинама и претворили га у увтрђење које су назвали Кенрадсбург. Елмина је Холанђанима служила као главно административно средиште свих колонијалних операција на Златној обали.<ref name="Portuguese In WA">''The Portuguese In West Africa'', Cambridge University Press, 1950, p. 93.</ref> [[Британци]] су преотели тврђаву са дворцем [[1872]]. године и преименовали га у Сент Џорџ.<ref>{{cite web|title=St. George’s Castle (Elmina Castle), Elmina (1482)|url=http://www.ghanamuseums.org/forts/fort-st-george-castle.php|accessdate=9. 1. 2016}}</ref>

Након осамостаљења Гане, Елмина је служила и као полицијска станица и [[школа]], а накнадно је претворена у [[музеј]]. Дворац је део [[Унеско]]ве светске културне баштине од [[1979]]. године.<ref>{{cite web|title=Forts and Castles, Volta, Greater Accra, Central and Western Regions|url=http://whc.unesco.org/en/list/34|accessdate=9. 1. 2016}}</ref>

Верзија на датум 18. септембар 2018. у 01:28

Гана (енгл. Ghana), или званично Република Гана (енгл. Republic of Ghana) је унитарна конститутивна демократија држава која излази на Гвијнејски залив, део Атлантског океана, у западној Африци.[1] Територијално Гана заузима 238. 535 km². Граничи се са Обалом Слоноваче на западу, Буркином Фасо на северу и Тогом на истоку. На Сонинке језику реч Гана значи „краљ ратник”.[2]
Туризам у Гани је индустрија којом руководи Министарство туризма Гане, док је министарство Гане одговорно за развој и промоцију активности везаних за туризам.[3]

Туристичке атрације и статистике

Туристи из Јужне Америке, Азије и Европе најчешћи посећују Гану.[4] Троппска клима присутна је у Гани током читаве године, што је један од разлога доласка великог броја туриста на ово подручје. Туристичке атракције укључују егзотични водопади, као што су Кинтамо водопади и водопад Табро, највећи у западној Африци. Уз обале расту палме, а поред плажа, туристи обилазе и пећине, планине, реке, језера, националне паркове и остале заштићена подручја. Језеро Босумтви или Босумтви ударни кратер једно је од туристичких дестанција, као и језеро Волта, највеће вештачко акумулација на свету са која обухвата 8.502 км².[5] Налази се на реци Волти, издуженог је облика и дугачко око 400 километара.[4]
Статистике Светског економског форума из 2010. године показале су да је Гана била 108. од 139 омиљених туристичких дестинација на свету.[6] Гана је остварила напредак за два места у односу на 2009. годину. Године 2011. магазин Форбс објавила је да је Гана рангирана као једанаеста најпрометнија земља на свету. Та тврдња је заснована на истраживању у 2010. години. Од свих афричких земаља које су укључене у анкету, Гана је највише рангирана.[6] Гана је уједно рангирана и као седамдесета најстабилнија земља на свету и 58 најмирнија земља.[7]

Године 2011. Гана је зарадила 2,19 милијарди долара из туристичког сектора.[8][9] Током 2012. туристички сектор у Гани зарадио је 1,7 милијарди долара, од 993.600 туриста, пружајући посао за 359.000 људи.[10][10]
За посету Гани неопходно је имати визу коју издаје Влада Гане, а изузетак су пословна путовања.[11]

Промовисање туризма

Културни туризам Гане развија се нарочито због фестивала под називом Пан—афрички историјски фестивал или Панфст. Феситвал је културни догађај са намером афричког развоја. Одбија се у два града, Елмини и Кејп Коусту. Фстивал траје од осам до девет дана, а почиње церемонијалним полагањем венаца. Догађаји током фестивала укључују карневалски дан, прославу рођендана Рите Марли и академска предавања о женама и младима. Панфест је директна манифестација која промовише ганску културу и представља велики извор прихода за државу.[12]

Администрацију туризма Гане води агенција Равлингс, а пре ње он није био велики извор прихода народу и држави. Администрација Равлингса је видела могућност развоја туризма, искористила ганске природне и историјске потенцијале, као и промовисање културе Гане. Такође, кроз рестаурацију старих објеката и подзивања споменика широм државе, привучен је велики број туриста.[13] Равлингсова администрација је подстакла Владу Гане да више улаже у туризам, као и у њену културу и да привуче стране инвеститоре.
Познато је да туристичка индустрија у Гани промовише културни, рекреативни, авантуристички и туризам догађаја. Културни туризам фокусира се на фестивале, као и на промовисање историје и обилазак историјских занаменитости. Рекреативних туризам омогућава туристима да истраже ганске плаже, националне паркове и остала заштићена подручја. Авантуристички туризам укључује обилазак кишних шума и животињске резервате, планинарење, вожњу чамцима, док туризам догађаја укључује ресурсе и конференције.[14]

На простору Гане постоји неколико подручја која су проглашена за Светску баштину, које посете велики број туриста.[12][15][16]

Знаменита места

Национални парк Какум

Национални парк Какум налази се у обалним деловима Централног региона Гане, а површине 375 km². Основан је 1931. године као резерват природе, а трансформисан је у национални парк 1992. године након што је спроведено испитивање флоре и фауне. Простор је покривен тропским шумама.[17][18][19] Јединственост овог парка лежи у чињеници да је основан на иницијативу локалног становништва, а не од Државног одсека за дивље животиње, који је одговоран за очување дивљих животиња у Гани.[18][20]
Велики број животињских врста настањује парк, а оне укључују дијану заморца, бонго антилопу, жутолеђег дујкера и афричког слона. Парк представља битну регију и за птичији свет, признат од стране BirdLife International организације. У парку је пописано 226 врста птица, укључујући осам врста које су светски заштићене, а једна од тих врсти је Agelastes meleagrides. Девет врста кљунорога и зелених папагаја пописане су у парку. Подручје је такође богато лептирима, а нова врста октирвена је 1993. године. Од 2012. године најгушће крдо шумских слонова у Гани, налази се у овом националном парку.[21]

Одбор за музеје и споменике Републике Гане предложио је да парк буде проглашен Светском баштином под окриљем Унеска.

Национални парк Моле

Национални парк Моле је највећи национални парк на простору Гане.[22] Парк је стациониран на северозападном делу државе кроз саване на обалном екосистему, на надморској висини од 150 m, док се јужни делови парка налазе на вишим пределима.[23][24]Улаз у парк налази се у оближњем граду Ларабанга.[22] Реке Лови и Моле протичу кроз парк, а током дугих сушних сезона пресуше.[25] У овој области годишње падне 1000 мм падавина. Рађена је дугогодишња студија на простору парка, како би се решио проблем ловаца на животиње на заштићеном подручју.[23]
Простор парка извојен је као резерват за дивље животиње 1958. године. Године 1971. пресељено је становништво из њега, а земљиште је проглашено националним парком. Парк није доживео значајан развој као туристичка дестинација од свог оснивања. Недовољно је финансиран, а постоји забринутост због сече шуме и лова, али се заштита ендемских врста антилопа побошљала од оснивања националног парка.[26][27]

Заштићено подручје Анкаса

Заштићено подручје Анаса је подручје на југозападном делу државе у Западној регији, око 365 километара од Акре, близу границе са Обалом Слоновае. У простор заштићеног подручја уврћен је и Национални парк Нини Сухијен на западу и шумски резерват Анкаса на југу.[28] Подручје заузима површину од 500 km², а у њему се протежу тропске зимзелене кишне шуме.[29] Кроз подручје теку четири реке, постоји велики број речних потока и водопада.[29][30]
Пописано је више од 800 васкуларних врста биљака, 639 врста лептира и више од 190 врста птица, укључујући слонове, леопарде, шимпанзе, дијана заморце, бонго антилопу и друге.[29]

Дворац Сао Хорхе да Мина де Оро

Сао Хорхе да Мина де Оро позната и као Елмина и Сент Џорџ, је утврђење и дворац у граду Елмина у Гани. Изграђена је 1482. године као португалско трговачко и војно утврђење на Златној обали близу ушћа реке Бења. Ово је прво утвређење које су Португалци изградили у својој западноафричкој колонији, а уједно и прва европска грађевина јужно од Сахаре. Служила је као трговачко место за откуп злата и слоноваче из континенталног залеђа.

Холанђани су преузели тврђаву 1637 након две битке које су водили против Португалаца. Они су дворац опасали великим зидинама и претворили га у увтрђење које су назвали Кенрадсбург. Елмина је Холанђанима служила као главно административно средиште свих колонијалних операција на Златној обали.[31] Британци су преотели тврђаву са дворцем 1872. године и преименовали га у Сент Џорџ.[32]

Након осамостаљења Гане, Елмина је служила и као полицијска станица и школа, а накнадно је претворена у музеј. Дворац је део Унескове светске културне баштине од 1979. године.[33]

  1. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  2. ^ Jackson, John G. (2001). Introduction to African Civilizations. Сједињене Америчке Државе: Citadel Press. стр. 201. ISBN 978-0-8065-2189-3. 
  3. ^ „Ministry of Tourism & Modernization of The Capital City”. www.ghanaweb.com. Приступљено 3. 6. 2014. 
  4. ^ а б „Trade Expo International Ghana”. uniquetrustex.com. Архивирано из оригинала 1. 5. 2013. г. Приступљено 3. 6. 2014. 
  5. ^ „Cost of Living in Accra, Ghana”. Expatistan. 25. 2. 2017. Приступљено 25. 2. 2017. 
  6. ^ а б „Forbes: Ghana is eleventh friendliest nation”. www.vibeghana.com. Приступљено 3. 6. 2014. 
  7. ^ „About the Global Peace Index”. Vision of Humanity. 2013. 
  8. ^ Sakyi, Kwesi Atta (29. 11. 2012). „Tapping Deep into our Tourism Potential in Ghana”. ghanaweb.com. Приступљено 3. 6. 2014. 
  9. ^ „We Are Serious About Overcoming The Challenges Confronting Tourism Development”. Ministry of Tourism Ghana. ghana.gov.gh. Приступљено 3. 6. 2014. 
  10. ^ а б „Ghana To Earn 8.3 Billion USD From Tourism By 2027”. ghanaonlinenews.com. 3. 4. 2014. Архивирано из оригинала 14. 8. 2016. г. Приступљено 3. 6. 2014. 
  11. ^ Harvard quotation. Belda. 2004. ‍:24
  12. ^ а б Jemima., Pierre,. The predicament of blackness : postcolonial Ghana and the politics of race. The University of Chicago Press. ISBN 9780226923024. OCLC 819853928. 
  13. ^ „GHS - Ghanian Cedi rates, news, and tools”. XE. Приступљено 25. 2. 2017. 
  14. ^ „XE Currency Converter: GHS to USD”. XE. Приступљено 25. 2. 2017. 
  15. ^ Yankholmes, A., & McKercher, B. (2015). „Understanding visitors to slavery heritage sites in Ghan.”. Tourism Management. 
  16. ^ „Local Transportation Ghana”. Easy Track Ghana. 25. 2. 2017. Приступљено 25. 2. 2017. 
  17. ^ „Parks and reserves of Ghana: Management Effectiveness Assessment of Protected Areas” (pdf). IUCN. Приступљено 12. 4. 2013. 
  18. ^ а б „Kakum National Park (Assin Attandanso Reserve) (#)”. UNESCO. Приступљено 11. 4. 2013. 
  19. ^ „Kakum National Park”. Microsfere. Приступљено 11. 4. 2013. 
  20. ^ „Kakum National Park - Assin Attandaso Resource Reserve”. Bird Life. Приступљено 11. 4. 2013. 
  21. ^ Karlya, Maria (7. 3. 2012). Ghana (Other Places Travel Guide). Other Places Publishing. стр. 120—. ISBN 978-1-935850-10-6. Приступљено 14. 4. 2013. 
  22. ^ а б Briggs, Philip J. (2007). Ghana, 4th (Bradt Travel Guide). Bradt Travel Guides. ISBN 1-84162-205-2. 
  23. ^ а б Brashares, Justin S.; Peter Arcese, Moses K. Sam (2001). „Human demography and reserve size predict wildlife extinction in West Africa”. Proceedings of the Royal Society B. 268 (1484): 2473—2478. PMC 1088902 Слободан приступ. PMID 11747566. doi:10.1098/rspb.2001.1815. 
  24. ^ Sackey, I; Hale, WHG (2008). „The Impact of Elephants on the Woody Vegetation of Mole National Park, Ghana”. Journal of the Ghana Science Association. 10 (2): 28—38. doi:10.4314/jgsa.v10i2.18038. 
  25. ^ Bowell, R. T.; R. K. Ansah (1993). „Trace Element Budget in an African Savannah Ecosystem”. Biogeochemistry. 20 (2): 103—126. doi:10.1007/BF00004137. 
  26. ^ East, R. (Rod); IUCN/SSC Antelope Specialist Group. (1999). African Antelope Database 1999. Gland, Switzerland: IUCN Species Survival Commission. ISBN 978-2-8317-0477-7. 
  27. ^ Stuart, S. N.; Adams, Richard J.; Jenkins, Martin (1990). Biodiversity in Sub-Saharan Africa and its Islands : Conservation, Management, and Sustainable Use (Occasional Papers of "Hte Iucn" Species Survival Com). Gland, Switzerland: IUCN. ISBN 978-2-8317-0021-2. 
  28. ^ Ghana Wildlife Society:ANKASA NATIONAL PARK (Accessed June 2014)
  29. ^ а б в Tilahun, Mesfin; Damnyag, Lawrence; Anglaaere, Luke C.N. „The Ankasa Forest Conservation Area of Ghana: Ecosystem service values and on-site REDD + opportunity cost”. Forest Policy and Economics. 73: 168—176. doi:10.1016/j.forpol.2016.08.011. 
  30. ^ Hall, J. B.; Swaine, M. D. (1976). „Classification and Ecology of Closed-Canopy Forest in Ghana”. Journal of Ecology. 64 (3): 913—951. JSTOR 2258816. doi:10.2307/2258816. 
  31. ^ The Portuguese In West Africa, Cambridge University Press, 1950, p. 93.
  32. ^ „St. George’s Castle (Elmina Castle), Elmina (1482)”. Приступљено 9. 1. 2016. 
  33. ^ „Forts and Castles, Volta, Greater Accra, Central and Western Regions”. Приступљено 9. 1. 2016. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туризам_у_Гани&oldid=20882765”