Друштвена мрежа

Уколико сте тражили филм, погледајте чланак Друштвена мрежа (филм).

Пример дијаграма друштвене мреже

Друштвена мрежа (такође и социјална мрежа) је друштвена структура састављена од појединаца (или организација) који се називају „чворови“, а који су повезани једним или више специфичних типова међузависности, као што су вредности, визије, идеје, финансијски интереси, пријатељство, сродство, заједнички интерес, финансијска размена, недопадање, сексуални односи, или односи поверења, знања или престижа. Резултујућа структура често може да буде веома комплексна. Анализа друштвене мреже посматра друштвене односе у терминима „чворова“ и „веза“. Чворови су индивидуални актери унутар мреже, а везе су њихови међусобни односи. Може да буде више различитих веза између чворова.

Друштвене мреже се могу оснивати и гасити зависно од потреба. Оснивају се како би се носиле са одређеним проблемом, најчешће у форми група за самопомоћ, мрежа НВО и група за социјални активизам. Убрзано се развијају са појавом нових технологија, посебно Интернета. Истраживање у академској средини је показало да друштвене мреже функционишу на више нивоа, почевши од породице до нивоа нације, и играју критичну улогу у одређивању начина на који ће се неки проблеми решити, како ће организације функционисати, и степен до кога ће појединац успети у достизању индивидуалних циљева. У својој најједноставнијој форми друштвена мрежа је мапа свих релевантних веза између чворова који се проучавају. Мрежа може да искористи и за одређивање друштвеног капитала индивидуалних актера. Ови концепти се често приказују у виду дијаграма друштвене мреже где су чворови тачке а линије везе. Друштвене мреже не треба мешати са сервисима за друштвене мреже као што су MySpace, Orkut, Facebook, Ning итд. или са виртуелним заједницама.

Друштвене мреже и њихова анализа је инхерентно интердисциплинарна академска област која је настала из социјалне психологије, социологије, статистике и теорије графова. Георг Зимел је аутор раних структурних теорија у социологији које наглашавају динамику тријада и „мрежу групних припадности”. Јакоб Морено је развио прве социограме током 1930-их за студирање међуљудских односа. Ови приступи су математички формализовани педесетих година прошлог века, а теорије и методе друштвених мрежа постале су свеприсутне у друштвеним и бихевиоралним наукама до 1980-их. Социјална анализа мрежа је у данашње време једна од главних парадигми савремене социологије, а примењује се и у многим другим друштвеним и формалним наукама. Заједно са другим комплексним мрежама, она је део нове области мрежне науке.

Преглед

Графикон еволуције друштвене мреже: Барасијев модел.

The social network is a theoretical construct useful in the social sciences to study relationships between individuals, groups, organizations, or even entire societies (social units, see differentiation). The term is used to describe a social structure determined by such interactions. The ties through which any given social unit connects represent the convergence of the various social contacts of that unit. This theoretical approach is, necessarily, relational. An axiom of the social network approach to understanding social interaction is that social phenomena should be primarily conceived and investigated through the properties of relations between and within units, instead of the properties of these units themselves. Thus, one common criticism of social network theory is that individual agency is often ignored although this may not be the case in practice (see agent-based modeling). Precisely because many different types of relations, singular or in combination, form these network configurations, network analytics are useful to a broad range of research enterprises. In social science, these fields of study include, but are not limited to anthropology, biology, communication studies, economics, geography, information science, organizational studies, social psychology, sociology, and sociolinguistics.

Историја

При крају 1890-их, Émile Durkheim и Ferdinand Tönnies foreshadowed the idea of social networks in their theories and research of social groups. Tönnies argued that social groups can exist as personal and direct social ties that either link individuals who share values and belief (Gemeinschaft, German, commonly translated as "community") or impersonal, formal, and instrumental social links (Gesellschaft, German, commonly translated as "society"). Durkheim gave a non-individualistic explanation of social facts, arguing that social phenomena arise when interacting individuals constitute a reality that can no longer be accounted for in terms of the properties of individual actors. Georg Simmel, writing at the turn of the twentieth century, pointed to the nature of networks and the effect of network size on interaction and examined the likelihood of interaction in loosely knit networks rather than groups.

Анализа друштвених мрежа

Анализа друштвених мрежа (у вези са теоријом мрежа) је постала кључна техника у модерној социологији, антропологији, социолингвистици, географији, социјалној психологији, студијама о комуникацији, информатичким наукама, организационим наукама, економији, биологији, а такође као популаран предмет у другим областима.

Види још

• Сервис за друштвену мрежу
• Виртуелне организације
• Електронско пословање
• Интернет
• Нетикеција
• Веб
• Комуникација на друштвеним мрежама

Литература

• Mauro, Rios; Petrella, Carlos (2014). The Chimera of Social Networks (Original in Spanish: La Quimera de las Redes Sociales). Bubok España. ISBN 978-9974-99-637-3. 
• Wellman, Barry; Berkowitz, S. D. (1988). Social Structures: A Network Approach. Structural Analysis in the Social Sciences. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-24441-1. 
• Scott, John (1991). Social Network Analysis: a handbook. Sage. ISBN 978-0-7619-6338-7. 
• Wasserman, Stanley; Faust, Katherine (1994). Social Network Analysis: Methods and Applications. Structural Analysis in the Social Sciences. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-38269-4. 
• Barabási, Albert-László (2003). Linked: How everything is connected to everything else and what it means for business, science, and everyday life. Plum. ISBN 978-0-452-28439-5. 
• Freeman, Linton C. (2004). The Development of Social Network Analysis: A Study in the Sociology of Science. Empirical Press. ISBN 978-1-59457-714-7. 
• Barnett, George A. (2011). Encyclopedia of Social Networks. Sage. ISBN 978-1-4129-7911-5. 
• Kadushin, Charles (2012). Understanding Social Networks: Theories, Concepts, and Findings. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-537946-4. 
• Rainie, Lee and Barry Wellman. (2012). Networked: The New Social Operating System. MIT Press. ISBN 978-0262017190
• Estrada, E. (2011). The Structure of Complex Networks: Theory and Applications. Oxford University Press. ISBN 978-0-199-59175-6
• Aneja, Nagender and Gambhir, Sapna. (2013). Ad-hoc-Social-Network-A-Comprehensive-Survey
• Ferguson, Niall (2018). The Square and the Tower: Networks and Power, from the Freemasons to Facebook. Penguin Press. ISBN 978-0735222915. 
• Faust, Stanley Wasserman; Katherine (1998). Social network analysis : methods and applications (Reprint. изд.). Cambridge [u.a.]: Cambridge Univ. Press. ISBN 978-0521382694. 

Спољашње везе

• Од друштвених мрежа до умреженог друштва- Научни чланак
• The International Network for Social Network Analysis INSNA - professional society of social network analysts, with more than 1.000 members
• Organizational Network Mapping - SNA applied in business organizations
• Virtual Center for Supernetworks
• VisualComplexity.com - a visual exploration on mapping complicated and complex networks
• Dynamic Centrality in Social Networks
• NetLab at the University of Toronto, studies the intersection of social, communication, information and computing networks
• Network Science Center at the U.S. Military Academy at West Point, NY
• Social Life of Routers - social network analysis applied to computer systems
• FAS.research - network visualizations produced using social network analysis
• Building networks for learning- A guide to on-line resources on strengthening social networking.
• Program on Networked Governance - Program on Networked Governance, Harvard University

Рецензирани часописи

• Social Networks
• Network Science
• Journal of Social Structure
• Journal of Mathematical Sociology
• Social Network Analysis and Mining (SNAM)
• „Connections”. Toronto: International Network for Social Network Analysis. ISSN 0226-1766. Архивирано из оригинала 2013-07-18. г. 

Уџбеници и образовни ресурси

• Networks, Crowds, and Markets (2010) by D. Easley & J. Kleinberg
• Introduction to Social Networks Methods (2005) by R. Hanneman & M. Riddle
• Social Network Analysis Instructional Web Site by S. Borgatti
• Guide for virtual social networks for public administrations (2015) by Mauro D. Ríos (in Spanish)

Сетови података

• Pajek's list of lists of datasets
• UC Irvine Network Data Repository
• Stanford Large Network Dataset Collection
• M.E.J. Newman datasets
• Pajek datasets
• Gephi datasets
• KONECT – Koblenz network collection
• RSiena datasets