Пређи на садржај

Атлантски плави марлин — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Направљено превођењем странице „Atlantic blue marlin”
(нема разлике)

Верзија на датум 13. мај 2020. у 20:31

Атлантски плави марлин (Макаира нигрицанс) је врста Марлин ендемске Атлантског океана. Блиско је повезан и обично се сматра конципичним за индо-пацифички плави марлин, који се тада једноставно назива плави марлин. Неке власти још увек обе врсте разликују.

Плави марлин се храни различитим организмима у близини површине. Рачун користи за омамљивање, повређивање или убијање ножем кроз школу рибе или другог плена, а затим се враћа да поједе повређену или омамљену рибу. Марлин је популарна риба од дивљачи . Релативно висок удио масти у његовом месу чини га комерцијално вриједним на одређеним тржиштима. То је национална риба Бахамских држава, а налази се на њеном грбу.

Плави марлин је распрострањен у тропским и суптропским водама Атлантског океана . Плавокоса риба која већину свог живота проводи на отвореном мору, далеко од копна, [1] плави марлин плени на великом броју морских организама, углавном у близини површине, често користећи свој рачун за омамљивање или повређивање свог плијена.

Женке могу бити и до четири пута веће од мужјака. Максимална објављена тежина је 818 kg (1.803 lb) и дужина 5 m (16,4 ft) . Веће дужине су тражене незванично. [2]

Одрасли плави марлин има свега неколико предатора, међу којима и кита убицу, морског пса и људе. Риболов их тражи као врло цијењену дивљач, а комерцијални рибари их узимају и као усмјерени улов и као прилов у већем индустријском риболову туна. Плави марлин тренутно се ИУЦН-ом сматра угроженом врстом због прелова, посебно у међународним водама крај обала Португала, где мигрирају како би се размножавали у јунским месецима. [тражи се извор]

[ <span title="This claim needs references to reliable sources. (July 2018)">цитат је потребан</span> ]

Таксономија и етимологија

Плави марлин је смештен у род Макаира . Ово име је изведено од грчке речи мацхаира, што значи "кратак мач или савијени бодеж", а од латинске мацхаера, "мач". [3] Специфични епитет нигрицанс је латински за „постајање црним“. [4] Тхе Блуе Марлин је део Биллфисх породице Истиопхоридае и на смуђа Као реда Перциформес . Поред тога, налази се у потпореду Ксипхиоидеи и члан је поткласе Неоптеригии, што значи "нова крила". Такође је у класи Ацтиноптеригии, која обухвата Лучеперие и спини-раиед рибе, и суперкласна Остеицхтхиес, која укључује све коштаних риба. [5] [6]

Класификација атлантског плавог марлина ( М. нигрицанс ) и индо-пацифичког плавог марлина ( М. мазара ) као одвојене врсте је у расправи. Генетски подаци сугерирају, иако су две групе изоловане једна од друге, обе су исте врсте, с тим да се једина генетска размена догодила када индо-пацифички плави марлин прелази и доприноси генима атлантској популацији. [7] Одвојена студија ВП Буонаццорсија, ЈР Мцдовелл-а и Гравес-а указала је да и Индо-Пацифик и Атлантик показују "упечатљиву филогеографску поделу" митохондријских и микросателитских локуса . [8]

Синоними

Синоними за М. нигрицанс су:

Опис

Нетакнути скелет рибе у Музеју природних наука Северне Каролине

Највеће женке су више од четири пута тешке од највећих мужјака, које ретко прелазе 160 kg (350 lb) у тежини. [9] Најдуже женке могу достићи дужину од 5 m (16 ft) са рачуном, од ока до врха, која представља око 20% укупне дужине тела.

Забележена је телесна маса код највећих женских узорака од 540 to 820 kg (1.190 to 1.810 lb) , зависно од извора (неколико крупних узорака је научно верификовано). [10] Највећа плава марлиница ухваћена у ИГФА правилима риболова је из Виторија у Бразилу, која је тежила 1.402 lb (636 kg)  ; [11] риболовци појединачне марулине који достижу или прелазе 1.000 фунти често називају "грандерс".

Оба пола имају 24 кичму, од којих 11 су прецаудал и 13 су репни. [12]

Марлин има две леђне пераје и две аналне пераје . Пераје су подржане од коштаних бодљи познатих као раса . Његова прва леђна пераја има од 39 до 43 зрака од предњег до задњег дела. [12] Његова друга леђна пераја има шест или седам зрака. Његова прва анална пераја, која је по облику и величини слична другој дорзалној пераји, има 13 до 16 зрака, а друга анална пераја има шест или седам зрака. Пекторалне пераје, које имају 19 до 22 зраке, су дуге и уске и могу се увући у стране тела. Карличне пераје су краће од пекторалних, имају слабо развијену мембрану и могу се утиснути у вентралне жлебове. Његова прва анална пераја, заједно са пекторалним и каудалним перајама, може се савити у уторе. Ово усмјерава рибу и на тај начин смањује повлачење .

Плави марлин, као и друге биљке, може брзо променити боју, ефекат створен пигментима иридофора и ћелија коже које рефлектују светлост. [13]

Најчешће, међутим, тело је плаво-црне боје на врху са сребрно белом доњом страном. Има око 15 редова бледих трака боје кобалта, од којих сваки има округле тачкице и / или танке шипке, смештене на обе стране рибе. [12] Прва мембрана леђне пераје је тамно плаве или готово црне боје и нема тачака или трагова. Остале пераје су обично смеђе-црне, понекад са наговештајем тамноплаве боје. Основе прве и друге аналне пераје имају траг сребрнасто беле боје.

Тело је прекривено густим, коштаним, издуженим љускама које имају једну, две или три задње тачке, а једна је најчешћи облик. [12]

Рачун је дуг и снажан. Чељусти и палатини (кров уста) прекривени су малим зубима налик на филе. Систем бочних линија је група неуромастова укорењених у каналима бочних линија који могу осетити слабе покрете воде и велике промене притиска. [14] Има изглед мреже. [15] Очигледан је код незрелих узорака, али код одраслих није јасан, а прогресивно се уграђује у кожу. [12] Анус је управо испред порекла прве аналне пераје.

Домет и миграција

Плави марлин се налази током целе године у тропским океанским водама Атлантика. Асортиман се шири у умереним водама Северне и Јужне хемисфере током топлијих месеци и слаже се са Екватором током хладнијих месеци. [16] Топле струје попут заливског тока у западном Атлантику имају велики утицај на њихову сезонску дистрибуцију.

Ширина опсега плавог марлина протеже се од око 45 ° С до око 35 ° С. Мање је обилног у источном Атлантику, где се углавном јавља изван Африке између земљописних ширина од 25 ° С и 25 ° Ј. Највећи број се обично налази у водама топлим од 24   ° Ц (75 ° Ц)   ° Ф), али плави марлин је нађен на температурама површинских вода чак 30,5   ° Ц (86.9)   ° Ф) и таман 21.7   ° Ц (71.1)   ° Ф) [17]

Означавање студија, коришћење конвенционалних „шпагети“ ознака и недавно скочних сателитских ознака, омогућили су истраживачима поглед на планове и навике миграције плавог марлина. Снимке означене рибе показале су вишеструка кретања између Карипских острва и Венецуеле и Бахама, као и између карипског Светог Томаса, америчких Девичких острва и западне Африке и међуропских путовања. Најистакнутије, плави марлин који је био обележен крај обале Делавара опорављен је у близини острва Маурицијус крај југоисточне обале Африке у Индијском океану - путовање у дужини од 9 254 миље. [18] Неколико риба је поново уловљено у истом општем подручју гдје су означене, што подразумијева обрнуту миграцију након / током више година, али подаци нису довољни да се прецизно утврди сезоналност. [19]

Предатори и паразити

Једном када плави марлин достигне зрелост, има мало предатора, а најважнији су вероватно велике пелагичне ајкуле, попут кратког макоа и велике беле ајкуле . [20]

Блуе Марлин има много паразита, укључујући и оне из ових група: Дигенеа (Флукес), Дидимозоидеа (Флукес ткива), Моногенеа (гиллвормс), Цестода (пљоснати), Нематода (црви), Ацантхоцепхала, (Спини-двоглавим црви), копеподи, фекалије, и колачиће колачића .

Животни циклус

Раст и зрелост

Атлантско плави марлин достиже сексуалну зрелост у доби од две до четири године. Мужјаци достижу полну зрелост у тежини од 35—44 kg (77—97 lb) и женки на 47—61 kg (104—134 lb) . [21] Плава марлиница се размножава крајем лета и јесени. Женке могу да роде чак четири пута у једној сезони. Они често испуштају више од седам милиона јајашаца одједном, око 1 mm (0,039 in) у пречнику. Мало ко је достигао сексуалну зрелост. Млада планктона слободно лута у пелагичној зони океана. Личинке насељавају западни централни Атлантик, крај јужних Сједињених Држава, Јамајке, Бахама, Доминиканске републике и Порторика, а такође југозападног Атлантика од Бразила . [9] Личинке могу нарасти до 16 mm (0,63 in) за један дан. Са својих бочних и леђних површина су плаво-црне боје, док су на вентралној страни беле. И каудална пераја и каудална петељка (узак део тела рибе на који је причвршћен каудална или репна пераја ) су јасни. На глави се појављују два плавкастоплава боја, а неке особе имају тамније мрље на леђима. У адолесцената је прва дорзална пераја велика и конкавна, постепено се смањује сразмерно величини тела уз континуирани раст. [22] Мужјаци могу живети 18 година, а женке до 27.

Исхрана

Ларве се хране разним зоопланктоном заједно са висећим јајима риба и другим личинкама. Они напредују храњењем широког спектра риба, посебно скомбрида, попут скуше и туне, лигњи, а нарочито близу океанских острва и коралних гребена, на малолетним обалним рибама. Студије садржаја у стомаку откриле су да мањи школски скомбриди попут фрегате скуше, туне од метка и кошуље туне чине значајан део њихове исхране. Рибе лигње и дубоког мора попут помфрета и скуше су такође важни предмети плијена у одређеним подручјима. Блуе Марлин забележено је да се плен велик као Вхите Марлин, као и Иелловфин и БИГЕИЕ туну у 100-лб опсегу. Супротно томе, они су такође способни да се хране ситним, али бројним пленом као што су филефисх и снапефисх .

Научници и риболовци дуго расправљају у којој мери плави марлин и друге рибе из ове групе користе своју издужену горњу вилицу за храњење. Истраживање јапанског садржаја стомака у риби у комерцијалном риболовном риболову у Јапану из 2007. године открило је да је 130 нерасвађених предмета плијена добијених од 227 плавих марлина имало копање, просецање и друге повреде за које се процењује да су нанете рачуном. [23]

Биоакумулација

Познато је да се тешки метали накупљају у атлантском плавом марлину, процесу познатом као биоакумулација . Током 2017. године, Тексашки паркови и дивље животиње издали су савет о потрошњи за сву плаву марлиницу уловљену уз обалу Тексаса на основу присуства живе . [24]

Економски значај

Approximately triangular piece of pink-to-red fish
Марлин филет од 8 оз (230 г)

Комерцијални риболов

Марлин има комерцијалну вредност широм света, а током 2000. године забележени улов износио је 3.064 тоне. [9] У Јапану је посебно цењен због сасхимија . Месо плавог марлина понекад се пуши и продаје га продавачи на путевима.

Плави марлин је често уловљен као излов у риболову с парангалом на туне.

Рекреативни риболов

Спортски риболовци први су пут наишли на плавог марлина на Бахамима 1920-их и раних тридесетих година прошлог века, када су пионирски рибичи велике дивљачи као што су Ван Цампен Хеилнер и С. Кип Фаррингтон започели истраживање вода на обали Биминија и Цат Цаи-а. Од тада, плави марлин је познат као једна од највећих свјетских риба. Спортска потрага за марлином и другим биљкама претворила се у индустрију вишемилионских долара која обухвата стотине компанија и хиљаде радних места за оператере бродица, градитеље чамаца, марине, дилере и произвођаче и дилере за риболов .

Најпознатији спортски риболов плавог марлина налази се уз источну обалу и заљевску обалу Сједињених Држава, Бермуда, Бахаме и још неколико карипских острва (посебно Ст Тхомас и Порторико ). Рекреативни риболов на плавог марлина одвија се и на Хавајима, Бразилу, Венецуели и атлантској обали Мексика, нарочито на полуострву Јукатан . У источном Атлантику, спортски риболов плавог марлина постоји од Алгарве обале Португала на северу до Анголе на југу и укључује острва Азоре, Канаре, Зеленортске Острва, Мадеиру и острво ускрснућа .

Међународни рекорд дивљачи за рибу, који се бави светским рекордом у вези с плавим марлином, тренутно износи 1.402   2 оз   кг). [22] Ова риба је уловљена у Виторији у Бразилу.

Очување

Плави марлин је под великим притиском риболова парангалом. Само у карипском региону јапански и кубански риболовци годишње пређу хиљаду тона. Сва пловила унутар 200 mi (320 km) од обале САД-а потребно је да се пусти било која ухваћена биљка . Међутим, стопа преживљавања отпуштене рибе је ниска због оштећења приликом хватања. [22]

Макаира нигрицанс је наведена као угрожена врста од стране Међународне уније за заштиту природе . Греенпеаце Интернатионал је 2010. године на своју црвену листу морских плодова додао плаву марлину. [25]

Спортски риболовци били су на челу напора за очување популације плавог марлина. Првобитни напори на развоју електронских тагова за праћење високо селидбене рибе изведени су на марлину на Хавајима, у сарадњи с риболовцима на Хавајском међународном турниру биљака. [18]

У популарној култури

Ернест Хемингваи са уловљеним плавим марлином

И Зене Греи и Ернест Хемингваи, који су ловили плавог марлина са Флориде, на Бахамима и најпознатије на Куби, много су писали о њиховој потјери.

У Хемингваиевој роману Старац и море, рибар по имену Сантиаго три дана се бори с плавим марлином на обали Кубе. [1] [26]

Такође видети

  • Списак националних животиња
  • Марлин риболов

Референце

  1. ^ а б Blue Marlin, National Geographic, Приступљено 2008-11-11 .
  2. ^ Obituaries, Telegraph (2019-07-22). „Colonel Finlay Maclean, Military Knight of Windsor who once caught a 456 lb, 21-foot long blue marlin – obituary”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 2019-07-23. 
  3. ^ Quattrocchi, Umberto (2000), CRC World Dictionary of Plant Names, CRC, ISBN 978-0-8493-2677-6, Приступљено 2009-01-29 
  4. ^ Thacker, Jason R.; Henkel, Terry W (1. 5. 2004), „New Species of Clavulina from Guyana”, Mycologia, 96 (3): 650—657, JSTOR 3762182, PMID 21148885, doi:10.2307/3762182, Приступљено 2009-02-07 
  5. ^ Makaira nigricans Atlantic blue marlin, FishBase, Приступљено 2008-11-15 
  6. ^ Scientific Name: Makaira nigricans Lacepède, 1802, ITIS, Архивирано из оригинала 7. 9. 2014. г., Приступљено 2009-01-25 
  7. ^ Graves, J. E. (1998), „Molecular Insights Into the Population Structures of Cosmopolitan Marine Fishes”, Journal of Heredity, 89 (5): 427—437, doi:10.1093/jhered/89.5.427 , see page 429.
  8. ^ Buonaccorsi, V. P.; Mcdowell, J. R. & Graves, J. E. (2001), „Reconciling patterns of inter-ocean molecular variance from four classes of molecular markers in blue marlin (Makaira nigricans)”, Molecular Ecology, 10 (5): 1179—1196, PMID 11380876, doi:10.1046/j.1365-294X.2001.01270.x .
  9. ^ а б в Makaira nigricans, Animal diversity web, Приступљено 2008-10-13 .
  10. ^ „Blue Marlins, Makaira nigricans at”. Marinebio.org. Приступљено 2012-06-28. 
  11. ^ „FLMNH Ichthyology Department: Blue Marlin”. Flmnh.ufl.edu. Приступљено 2012-06-28. 
  12. ^ а б в г д Vol. 5. Billfishes of the World (PDF), FAO Species Identification and Data Programme, Приступљено 2008-11-11 .
  13. ^ Fritsches, Kerstin A.; Partridge, Julian C.; Pettigrew, John D.; Marshall, N. Justin (2000), „Colour vision in billfish” (PDF), Philosophical Transactions of the Royal Society B, The Royal Society, 355 (1401): 1253—6, PMC 1692849 Слободан приступ, PMID 11079409, doi:10.1098/rstb.2000.0678, Приступљено 2008-01-02 
  14. ^ The lateral line system of fish: structure, function and behavioral relevance, Jacobs University, Архивирано из оригинала 27. 3. 2008. г., Приступљено 2009-02-11 
  15. ^ Makaira nigricans Blue Marlin, MarineBio, Приступљено 2009-01-25 
  16. ^ Luckhurst, Brian E.; Prince, Eric D.; Llopiz, Joel K.; Snodgrass, Derke; Brothers, Edward B. (2006), „Evidence Of Blue Marlin (Makaira nigricans) spawning in Bermuda waters and elevated mercury levels in large specimens” (PDF), Bulletin of Marine Science, USA: Rosenstiel School of Marine and Atmospheric Science of the University of Miami, 79 (3): 691—704, Архивирано из оригинала (PDF) 7. 5. 2009. г., Приступљено 11. 2. 2011 
  17. ^ Proceedings of the International Billfish Symposium (PDF), NOAA Department of Commerce, Приступљено 2008-11-15 
  18. ^ а б http://www.tunaresearch.org/index.php?option=com_content&view=article&id=111&Itemid=232
  19. ^ Blue Marlin, Makaira nigricans, Movements in the Western North Atlantic Ocean: Results of a Cooperative Game Fish Tagging Program, 1954–88 (PDF), NMFS CooperativeGameFish Tagging Program, Приступљено 2008-11-17 
  20. ^ Makaira nigricans (Atlantic Blue Marlin), Zipcode Zoo, Приступљено 2008-11-18 
  21. ^ Preliminary Results on Reproductive Biology of Blue Marlin, Makaira Nigricans (LACÉPÈDE, 1803) in the Tropical Western Atlantic Ocean, ICCAT, Архивирано из оригинала 26. 1. 2009. г., Приступљено 2009-01-20 
  22. ^ а б в Atlantic Blue Marlin, Florida Museum of Natural History, Архивирано из оригинала 26. 1. 2009. г., Приступљено 2009-01-29 
  23. ^ Shimose, T.; Yokawa, K.; Saito, H.; Tachihara, K. (2007). „Evidence for use of the bill by blue marlin, Makaira nigricans, during feeding”. Ichthyological Research. 54 (4): 420—422. doi:10.1007/s10228-007-0419-x. 
  24. ^ „Fish Consumption Bans and Advisories”. Texas Parks and Wildlife Department. Приступљено 2017-11-15. 
  25. ^ Greenpeace International Seafood Red list Архивирано 5 фебруар 2010 на сајту Wayback Machine
  26. ^ Valenti, Patricia Dunlavy (2002), Understanding The Old Man and the Sea, The Greenwood Press, ISBN 978-0-313-31631-9, Приступљено 2008-11-17 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атлантски_плави_марлин&oldid=23130126”