Општи избори у Србији 2022. — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{кратак опис|општи избори у Србији 2022.}}
{{кратак опис|општи избори у Србији 2022.}}
{{Инфокутија Избори
{{Инфокутија Избори
| назив_избора = Избори за председника Србије 2022.
| назив_избора = Општи избори у Србији 2022.
| држава = Србија
| држава = Србија
| слика_заставе =
| слика_заставе =
Ред 50: Ред 50:


Првобитно је требало да се избори за народне посланике одрже пре 2024. године, иако је актуелни председник [[Александар Вучић]] крајем октобра 2020. најавио да ће избори бити расписани раније.<ref>{{cite web|url=https://rs.n1info.com/izbori-2020/a662868-vucic-vanredni-parlamentarni-izbori-najkasnije-3.-aprila-2022/|title=Vučić: Vanredni parlamentarni izbori najkasnije 3. aprila 2022.|publisher=N1|date=20 October 2020|language=Serbian}}</ref> Поред општих, у [[Београд]]у ће бити одржани и [[Избори за одборнике Скупштине града Београда 2022.|избори за градску скупштину]].<ref name=":6" />
Првобитно је требало да се избори за народне посланике одрже пре 2024. године, иако је актуелни председник [[Александар Вучић]] крајем октобра 2020. најавио да ће избори бити расписани раније.<ref>{{cite web|url=https://rs.n1info.com/izbori-2020/a662868-vucic-vanredni-parlamentarni-izbori-najkasnije-3.-aprila-2022/|title=Vučić: Vanredni parlamentarni izbori najkasnije 3. aprila 2022.|publisher=N1|date=20 October 2020|language=Serbian}}</ref> Поред општих, у [[Београд]]у ће бити одржани и [[Избори за одборнике Скупштине града Београда 2022.|избори за градску скупштину]].<ref name=":6" />

== Позадина ==
{{детаљније|Избори за председника Србије 2017.|Избори за народне посланике Србије 2020.|Протести у Србији 2018—2020.|Протести у Србији 2020—2021.}}
Од доласка [[Александар Вучић|Александра Вучића]] на власт 2012. године, Србија пати од [[Демократско назадовање|демократског назадовања]] у [[Ауторитарност|ауторитаризам]], праћеног опадањем [[Слобода медија у Србији|медијских]] и грађанских слобода.<ref>{{cite journal|last1=Bieber|first1=Florian|author-link=Florian Bieber|title=Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans|journal=East European Politics|date=July 2018|volume=38|issue=3|pages=337–54|doi=10.1080/21599165.2018.1490272|doi-access=free}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Maerz|first1=Seraphine F|display-authors=etal|title=State of the world 2019: autocratization surges – resistance grows|journal=Democratization|date=April 2020|volume=27|issue=6|pages=909–927|doi=10.1080/13510347.2020.1758670|doi-access=free}}</ref> Године 2017, тадашњи [[Председник Владе Републике Србије|премијер]] Вучић је убедљиво изабран за новог председника, освојивши 55 одсто гласова.<ref>{{cite web|url=https://balkaninsight.com/2017/04/02/vucic-wins-serbian-presidential-elections-04-02-2017-1/|title=Vučić wins Serbian Presidential elections|publisher=Balkan Insight|website=balkaninsight.com|date=2 April 2017}}</ref> Након избора почели су [[Протести у Србији 2017.|масовни протести]] због доминантне контроле српских медија од стране Вучића и владајуће [[Популизам|популистичке]] [[Српска напредна странка|Српске напредне странке]] (СНС).<ref>{{cite web|last1=Da Silva|first1=Chantal|title=Serbian protesters accuse media of turning blind eye, as anti-corruption rallies continue|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/serbia-protests-media-aleksandar-vucic-prime-minister-police-a7673532.html|publisher=The Independent|website=independent.co.uk|access-date=9 April 2017|date=8 April 2017}}</ref><ref>{{cite news|title=A Serbian Election Erodes Democracy|url=https://www.nytimes.com/2017/04/09/opinion/a-serbian-election-erodes-democracy.html?_r=0|website=[[The New York Times]]|access-date=9 April 2017|date=9 April 2017}}</ref> Вучић је потом именовао [[Ана Брнабић|Ану Брнабић]] за нову председницу владе,<ref>{{Cite news|last=Surk|first=Barbara|date=28 June 2017|title=Serbia Gets Its First Female, and First Openly Gay, Premier|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/2017/06/28/world/europe/serbia-ana-brnabic-prime-minister.html|access-date=23 June 2020|issn=0362-4331}}</ref> која је у почетку била независна, али се касније придружила СНС-у 2019. године.<ref>{{Cite web|date=10 October 2019|title=PM Brnabic joins Vucic's ruling Serbian Progressive Party|url=http://rs.n1info.com/English/NEWS/a533518/PM-Brnabic-joins-Vucic-s-ruling-Serbian-Progressive-Party.html|access-date=23 June 2020|website=N1}}</ref>

Бројни владини послови покренули су почетак [[Протести у Србији 2018—2020.|дуготрајних мирних антивладиних протеста]] који су почели крајем новембра 2018. године, названих „Један од пет милиона”.<ref>{{cite news|title=Prominent Kosovo Serb politician Oliver Ivanovic killed in drive-by shooting|url=https://www.telegraph.co.uk/news/2018/01/16/prominent-kosovo-serb-politician-oliver-ivanovic-killed-drive/|newspaper=The Telegraph|date=16 January 2018}}</ref><ref>{{cite web|url=https://rs.n1info.com/vesti/a438333-borko-stefanovic-napadnut-u-krusevcu/|title=Borku Stefanoviću razbijena glava tokom tribine u Kruševcu|date=23 November 2018|publisher=N1|website=rs.n1info.com|language=Serbian}}</ref><ref name=":3">{{Cite news|date=2018-12-08|title=Thousands protest in Serbia over attack on opposition politician|language=en|work=Reuters|url=https://www.reuters.com/article/us-serbia-protests-idUSKBN1O70S7|access-date=2019-01-23}}</ref><ref name=":4">{{Cite news|title=Serbians Are Fighting to Keep Democracy Alive as the Country Takes an Authoritarian Turn|language=en-US|newspaper=[[The New York Times]]|url=https://www.nytimes.com/video/world/europe/100000006309082/serbia-democracy-protest-putin.html|access-date=2019-01-23|issn=0362-4331}}</ref> Ови протести су значајно допринели јачем уједињењу опозиционих снага, од којих је највећи и најистакнутији био [[Савез за Србију]] (СзС),<ref>{{cite web|date=10 August 2020|title=Formirana Udružena opozicija Srbije, cilj smena bahatog režima|url=https://www.danas.rs/politika/formirana-udruzena-opozicija-srbije/|website=danas.rs|publisher=Danas|language=Serbian}}</ref><ref name=":10">{{Cite web|date=2018-12-29|title=Thousands march against Serbia's president for 4th week|url=https://apnews.com/f289bfd8bd894096848e64995440418d|access-date=2019-01-23|website=AP NEWS}}</ref> који су од Вучића и других високих функционера захтевали да поднесу оставке.<ref>{{Cite news|date=2019-01-12|title=Protests against Serbia's President Vucic enter sixth week|language=en|work=Reuters|url=https://www.reuters.com/article/us-serbia-protests-idUSKCN1P60PF|access-date=2019-01-23}}</ref><ref>{{Cite web|last=RFE|date=2018-12-23|title=Protesters Call On Serbian President To Resign|url=https://www.rferl.org/a/serbia-belgrade-opposition-protest-march-third-consecutive/29672069.html|access-date=2019-02-05|website=RFE|language=en-US}}</ref> Паралелно са тим, Вучић је 2019. године покренуо кампању „Будућност Србије”.<ref name="FutureForSerbia">{{cite web|date=9 February 2019|title=Protests against President Vucic spreads throughout Serbia|url=https://www.france24.com/en/20190209-protests-against-president-vucic-spreads-throughout-serbia|publisher=France 24}}</ref> Поједине опозиционе странке и коалиције су се изјасниле да [[Бојкот избора|бојкотују]] следеће парламентарне изборе, наводећи да услов није слободан и фер.<ref>{{Cite web|title=Opposition Alliance for Serbia declares boycott|url=http://rs.n1info.com/English/NEWS/a526261/Opposition-Alliance-for-Serbia-declares-boycott.html|access-date=2019-09-16|website=N1|date=16 September 2019|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|title=Organizatori protesta "1 od 5 miliona" pozvali na bojkot izbora (VIDEO)|url=https://www.danas.rs/politika/organizatori-protesta-1-od-5-miliona-pozvali-na-bojkot-izbora-video/|access-date=2019-09-03|website=Danas|language=sr}}</ref> Због ових одлука, СзС је био изазван међустраначким и коалиционим проблемима који су остали до распада коалиције у августу 2020.<ref name=":1">{{cite web|date=2020-08-12|title=Udružena opozicija Srbije – početak ne obećava|url=https://dw.com/sr/udru%C5%BEena-opozicija-srbije-po%C4%8Detak-ne-obe%C4%87ava/a-54536747|website=dw.com|publisher=Deutsche Welle|language=Serbian}}</ref> Протести су обустављени почетком 2020. због [[Пандемија ковида 19 у Србији|пандемије ковида]] у земљи.<ref>{{cite web|date=10 March 2020|title=Protesti subotom se obustavljaju dok se ne popravi epidemiološka situacija|url=http://rs.n1info.com/Vesti/a576762/Protesti-subotom-se-obustavljaju-dok-se-ne-popravi-epidemioloska-situacija.html|publisher=N1}}</ref>

Гласачка листа коју предводи СНС, под називом [[За нашу децу]], успела је да освоји већину гласова и мандата на [[Избори за народне посланике Србије 2020.|парламентарним изборима 2020. године]],<ref name=":2">{{cite web|date=22 June 2020|title=IZBORI 2020: SNS ubedljiva i na Kosovu, Šapić pobedio na Novom Beogradu|url=https://rs.n1info.com/izbori-2020/a612402-rezultati-izbora-2020-i-reakcije/|publisher=N1|language=Serbian}}</ref> а влада је формирана крајем октобра 2020.<ref>{{Cite web|date=20 October 2020|title=Vučić: Opet izbori 2022, Vlada ograničenog trajanja, Dačić na čelu Skupštine|url=https://www.slobodnaevropa.org/a/brnabic-predlozila-novi-sastav-vlade-srbije/30903131.html|url-status=live|website=Radio Free Europe|language=Serbian}}</ref> Убрзо након завршетка избора, у земљи су избили [[Протести у Србији 2020—2021.|протести]], углавном у главном граду, [[Београд]]у.<ref name="bbc2">{{Cite web|date=7 July 2020|title=Protesti u Srbiji: Desetine povređenih i privedenih, suzavac, kamenice i pendreci i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu|url=https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-53329591|access-date=9 July 2020|website=BBC News na srpskom|language=sr-el}}</ref> Ови антивладини протести обележени су [[Полицијска бруталност|полицијском бруталношћу]] и [[насиље]]м са стране власти,<ref>{{Cite web|title=Policija na konjima ispred Skupštine, demonstranti nisu dali vatrogascima da prođu|url=https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:874980-Policija-na-konjima-ispred-Skupstine-demonstranti-nisu-dali-vatrogascima-da-prodju|access-date=9 July 2020|website=www.novosti.rs|language=sr-el}}</ref><ref>{{Cite web|title=Video: Policija pendrecima tukla muškarce koji su mirno sedeli na klupi u beogradskom parku|url=https://www.021.rs/story/Info/Srbija/247828/VIDEO-Policija-pendrecima-tukla-muskarce-koji-su-mirno-sedeli-na-klupi-u-beogradskom-parku.html|access-date=9 July 2020|website=www.021.rs|date=8 July 2020|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|last=Nedeljnik.rs|date=8 July 2020|title=Sergej Trifunović napadnut na protestu ispred Skupštine: "Pripadnici službe su želeli da bace ljagu na protest"|url=https://www.nedeljnik.rs/sergej-trifunovic-napadnut-na-protestu-ispred-skupstine-pripadnici-sluzbe-su-zeleli-da-bace-ljagu-na-protest/|access-date=9 July 2020|website=Nedeljnik|language=en-US}}</ref> док су демонстранти подељени на мирне и насилне.<ref name="bbc2" /><ref name="bbc">{{Cite news|date=8 July 2020|title=Protesters storm Serb parliament over COVID curfew|language=en-GB|work=BBC News|url=https://www.bbc.com/news/world-europe-53332225|access-date=9 July 2020}}</ref><ref>{{Cite news|date=8 July 2020|title=U Novom Sadu okupljeni na protestu demolirali prostorije SNS-a|work=Glas Javnosti|url=https://www.glas-javnosti.rs/drustvo/u-novom-sadu-okupljeni-na-protestu-demolirali-prostorije-sns-a-6418}}</ref> Овога пута ови протести су углавном трајали само до јула, док су неки спорадични протести настављени до краја 2020.<ref>{{Cite web|title=Eggs and tomatoes thrown to the Assembly – Photo|url=https://www.b92.net/eng/news/politics.php?yyyy=2020&mm=08&dd=03&nav_id=109051|access-date=14 August 2020|website=B92.net|language=en}}</ref><ref>{{Cite web|title=Protest malih privrednika, bez odgovora države na njihove zahteve|url=http://rs.n1info.com/Biznis/a678942/Protest-malih-privrednika-blokiran-centar-Beograda.html|access-date=26 December 2020|website=N1 Srbija|date=2 December 2020|language=sr-Latn}}</ref> У августу 2020, формирана је [[Удружена опозиција Србије]] (УОПС), као директна наследница [[Савез за Србију|Савеза за Србију]] (СзС).<ref name=":1" /> Ова коалиција је остала нестабилна и била је изазвана многим међустраначким проблемима.<ref name=":1" /> Због идеолошких разлика, распуштање коалиције почело је у децембру 2020. године, а до јануара 2021. је и званично распуштена.<ref>{{cite web|url=https://www.danas.rs/politika/zdravko-ponos-udruzena-opozicija-je-trenutno-u-blokadi|title=Danas: "Zdravko Ponoš — Udružena opozicija je trenutno u blokadi"|date=19 December 2020|publisher=Danas|website=danas.rs|language=Serbian}}</ref><ref>{{cite web|url=http://rtv.rs/sr_lat/politika/aleksic-udruzena-opozicija-srbije-vise-ne-funkcionise_1200389.html|title=Aleksić: Udružena opozicija Srbije više ne funkcioniše|date=21 January 2021|publisher=RTV|website=rtv.rs|language=Serbian}}</ref> Бивша алијанса је била подељена на два блока, један на челу са странкама [[Леви центар|левог центра]], а другим са странкама [[Десни центар|десног центра]].<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/politika/objavljena-jos-jedna-platforma-narodna-stranka-predstavila-svoje-zahteve-o-izbornim/3gc3nh4|title=OBJAVLJENA JOŠ JEDNA PLATFORMA Narodna stranka predstavila svoje zahteve o izbornim uslovima i "oprostila se" od Udružene opozicije Srbije (UOS)|website=Blic.rs|publisher=Blic|language=Serbian|date=21 January 2021}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://insajder.net/sr/sajt/vazno/22750/|title=Opozicija oko SSP i DS predstavila platformu za dijalog o izbornim uslovima|website=inajder.net|publisher=Insajder|language=Serbian|date=13 February 2021}}</ref>


== Изборни систем ==
== Изборни систем ==
[[Председник Републике Србије|Председник Србије]] се бира по систему у два круга и има мандат од пет година, иако је ограничен на два мандата у било ком реду службе.<ref>{{Cite web|last=|title=O izborima za predsednika Republike|url=https://www.rik.parlament.gov.rs/tekst/sr/78/o-izborima-za-predsednika-republike.php|url-status=live|access-date=2021-10-29|website=www.rik.parlament.gov.rs|language=sr}}</ref><ref name="electionguide">{{cite web|url=https://www.electionguide.org/elections/id/2709/|title=ElectionGuide, Serbia|website=electionguide.org|publisher=ElectionGuide|date=2 April 2017}}</ref> Ако ниједан кандидат не добије већину гласова у првом кругу, биће одржан други круг.<ref name="electionguide" /> Особа која жели да постане кандидат треба да има 10.000 потписа да би постала званични кандидат.<ref name=":0" /> Да би се кандидовало, неко мора да има најмање 18 година и не мора да буде рођени држављанин већ да има српско држављанство.<ref name=":0" />
Изборни систем за председничке изборе у Србији је [[Изборни_систем#Већински_системи|двокружни већински]], а председника бирају грађани. У случају да неки кандидат не освоји 50% изашлих бирача у првом кругу, два кандидата са најбољим учинком одлазе у други круг избора, након чега се дефинитивно одлучује будући председник. Други круг се одржава у року од 15 дана од дана одржавања првог круга. Право гласа имају сви пунолетни грађани Србије. Излазак на гласање на председничким изборима није обавезан, и [[Неуспели избори за председника Србије 2003.|након 2003.]] не постоји проценат излазности испод којег се избори сматрају неважећим.


250 посланика [[Народна скупштина Републике Србије|Народне скупштине]] бира се по [[Затворена листа|затвореној листи]] [[Пропорционална заступљеност|пропорционалне заступљености]] из једне изборне јединице у целој земљи. Мандати се додељују по [[Д’Онтов систем|Д’Онтовом систему]] са [[Изборни цензус|изборним цензусом]] од 3% свих датих гласова,<ref>{{cite web|url=https://www.serbianmonitor.com/en/electoral-threshold-reduced-to-3/|title=Electoral threshold reduced to 3%|publisher=Serbian Monitor|date=13 January 2020}}</ref> иако је цензус укинут за странке етничких мањина.<ref name=":0">{{cite web|url=http://www.ipu.org/parline-e/reports/2355_B.htm|title=Electoral system of Serbia|publisher=IPU}}</ref> За гласачке листиће мањина потребно је најмање 5.000 потписника да би се квалификовали за гласање, док је за не-мањинске листиће потребно 10.000.<ref name=":5">{{Cite web|date=2021-10-29|title=Detalji sporazuma Vučića i opozicije iz Skupštine|url=https://nova.rs/vesti/politika/ekskluzivno-detalji-sporazuma-vucica-i-opozicije-iz-skupstine/|url-status=live|access-date=2021-10-29|website=NOVA portal|language=sr-RS}}</ref>
Да би неко могао да постане председнички кандидат, потребно је да није претходно осуђиван, да није одслужио два председничка мандата, у ком год редоследу да их је одслужио, и потребно је да скупи и да судски овери потписе од 10 000 грађана, који могу подржати само једног председничког кандидата. За разлику од САД, где кандидат мора имати бар 35 година, или у Италији 50, у Србији не постоји доња граница по питању година које кандидат мора имати како би био биран, већ је довољно да буде пунолетан.


Тренутни председник Вучић расписаће парламентарне и председничке изборе 15. фебруара и 2. марта да би избори били одржани истог дана.<ref name=":5" /> Након расписивања избора, Народна скупштина ће бити распуштена и остаће распуштена до потврђивања нове.<ref name=":5" />
[[Председник Републике Србије]] има мандат од пет година, и ограничен је на два мандата у било ком редоследу служења.<ref>{{cite web |url=https://www.rik.parlament.gov.rs/tekst/sr/78/o-izborima-za-predsednika-republike.php |title=O izborima za predsednika Republike |author=Републичка изборна комисија |date= |website=РИК |access-date=30. април 2021.}}</ref>


== Странке и коалиције ==
== Странке и коалиције ==

Верзија на датум 27. новембар 2021. у 13:06

Општи избори у Србији 2022.
← 2017 3. април 2022.
Бр. гласова
Проценат
председник пре избора

Александар Вучић
СНС

Изабрани председник

TBD

Србија
Овај чланак је део серије о
политичком систему Србије
Устав
Извршна власт
Законодавна власт
Судска власт
Избори
Административна подела
Спољни односи

Општи избори у Србији 2022. биће одржани 3. априла 2022. године. На изборима ће бити изабран председник и посланици Народне скупштине.[1][2]

Првобитно је требало да се избори за народне посланике одрже пре 2024. године, иако је актуелни председник Александар Вучић крајем октобра 2020. најавио да ће избори бити расписани раније.[3] Поред општих, у Београду ће бити одржани и избори за градску скупштину.[1]

Позадина

За више информација погледајте: Избори за председника Србије 2017., Избори за народне посланике Србије 2020., Протести у Србији 2018—2020. и Протести у Србији 2020—2021.

Од доласка Александра Вучића на власт 2012. године, Србија пати од демократског назадовања у ауторитаризам, праћеног опадањем медијских и грађанских слобода.[4][5] Године 2017, тадашњи премијер Вучић је убедљиво изабран за новог председника, освојивши 55 одсто гласова.[6] Након избора почели су масовни протести због доминантне контроле српских медија од стране Вучића и владајуће популистичке Српске напредне странке (СНС).[7][8] Вучић је потом именовао Ану Брнабић за нову председницу владе,[9] која је у почетку била независна, али се касније придружила СНС-у 2019. године.[10]

Бројни владини послови покренули су почетак дуготрајних мирних антивладиних протеста који су почели крајем новембра 2018. године, названих „Један од пет милиона”.[11][12][13][14] Ови протести су значајно допринели јачем уједињењу опозиционих снага, од којих је највећи и најистакнутији био Савез за Србију (СзС),[15][16] који су од Вучића и других високих функционера захтевали да поднесу оставке.[17][18] Паралелно са тим, Вучић је 2019. године покренуо кампању „Будућност Србије”.[19] Поједине опозиционе странке и коалиције су се изјасниле да бојкотују следеће парламентарне изборе, наводећи да услов није слободан и фер.[20][21] Због ових одлука, СзС је био изазван међустраначким и коалиционим проблемима који су остали до распада коалиције у августу 2020.[22] Протести су обустављени почетком 2020. због пандемије ковида у земљи.[23]

Гласачка листа коју предводи СНС, под називом За нашу децу, успела је да освоји већину гласова и мандата на парламентарним изборима 2020. године,[24] а влада је формирана крајем октобра 2020.[25] Убрзо након завршетка избора, у земљи су избили протести, углавном у главном граду, Београду.[26] Ови антивладини протести обележени су полицијском бруталношћу и насиљем са стране власти,[27][28][29] док су демонстранти подељени на мирне и насилне.[26][30][31] Овога пута ови протести су углавном трајали само до јула, док су неки спорадични протести настављени до краја 2020.[32][33] У августу 2020, формирана је Удружена опозиција Србије (УОПС), као директна наследница Савеза за Србију (СзС).[22] Ова коалиција је остала нестабилна и била је изазвана многим међустраначким проблемима.[22] Због идеолошких разлика, распуштање коалиције почело је у децембру 2020. године, а до јануара 2021. је и званично распуштена.[34][35] Бивша алијанса је била подељена на два блока, један на челу са странкама левог центра, а другим са странкама десног центра.[36][37]

Изборни систем

Председник Србије се бира по систему у два круга и има мандат од пет година, иако је ограничен на два мандата у било ком реду службе.[38][39] Ако ниједан кандидат не добије већину гласова у првом кругу, биће одржан други круг.[39] Особа која жели да постане кандидат треба да има 10.000 потписа да би постала званични кандидат.[40] Да би се кандидовало, неко мора да има најмање 18 година и не мора да буде рођени држављанин већ да има српско држављанство.[40]

250 посланика Народне скупштине бира се по затвореној листи пропорционалне заступљености из једне изборне јединице у целој земљи. Мандати се додељују по Д’Онтовом систему са изборним цензусом од 3% свих датих гласова,[41] иако је цензус укинут за странке етничких мањина.[40] За гласачке листиће мањина потребно је најмање 5.000 потписника да би се квалификовали за гласање, док је за не-мањинске листиће потребно 10.000.[42]

Тренутни председник Вучић расписаће парламентарне и председничке изборе 15. фебруара и 2. марта да би избори били одржани истог дана.[42] Након расписивања избора, Народна скупштина ће бити распуштена и остаће распуштена до потврђивања нове.[42]

Странке и коалиције

Ово је списак странака, које су најавиле учешће на општим изборима 2022. године.

Странка Главна идеологија Политичка позиција Лидер Места у НС
СНС и партнери Популизам Велики шатор Александар Вучић 198
СПС - ЈС - КП - ЗС Популизам Велики шатор Ивица Дачић 32
ССП - ДС - НС - ПСГ- ПЗП Европеизам Леви центар до Десног центра Мариника Тепић 0
ДСС-ПОКС Национални конзерватизам Десница Милош Јовановић 0
ДЈБ Десничарски популизам Десница Саша Радуловић 0
СДС - Нова Социјални либерализам Центар Борис Тадић 0
Двери Национализам Десница Бошко Обрадовић 0
СРС Ултранационализам Крајња десница Војислав Шешељ 0
ССЗ Национални конзерватизам Крајња десница Милица Ђурђевић 1
ЗЗС Зелена политика Леви центар Небојша Зеленовић 0
РС Мањинска политика, либерализам Центар Никола Сандуловић 0
СВМ Мањинска политика Десни центар Иштван Пастор 9
СДАС Мањинска политика Десница Сулејман Угљанин 3
ПДД Мањинска политика Десница Шаип Камбери 3
СПП - ДПМ Мањинска политика Десни центар Усаме Зукорлић 4

Предвиђања

Парламентарни избори

Испитивања
Испитивања Датум СНС СПС ССП ДЈБ НАДА НС ДВЕРИ ССЗ СРС ПСГ ДС СДС
3. август 2021. 58.2 9.0 4.5 3.8 4.0 2.5 2.0 2.0 1.5 1.4 1.2
27. јун 2021. 59.8 8.9 4.2 3.0 5.1 1.2 1.9 1.9 1.6 0.5 1.2
10. мај 2021 60.0 8.1 3.3 3.9 3.9 2.2 1.6 2.0 1.8 1.5 0.4

Референце

  1. ^ а б „Izbori 3. aprila”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2021-09-02. 
  2. ^ „Nova.rs: Predsednički, parlamentarni i beogradski izbori 3. aprila”. N1 (на језику: српски). 2021-10-23. Приступљено 2021-10-23. 
  3. ^ „Vučić: Vanredni parlamentarni izbori najkasnije 3. aprila 2022.”. N1. 20. 10. 2020. 
  4. ^ Bieber, Florian (јул 2018). „Patterns of competitive authoritarianism in the Western Balkans”. East European Politics. 38 (3): 337—54. doi:10.1080/21599165.2018.1490272 Слободан приступ. 
  5. ^ Maerz, Seraphine F; et al. (април 2020). „State of the world 2019: autocratization surges – resistance grows”. Democratization. 27 (6): 909—927. doi:10.1080/13510347.2020.1758670 Слободан приступ. 
  6. ^ „Vučić wins Serbian Presidential elections”. balkaninsight.com. Balkan Insight. 2. 4. 2017. 
  7. ^ Da Silva, Chantal (8. 4. 2017). „Serbian protesters accuse media of turning blind eye, as anti-corruption rallies continue”. independent.co.uk. The Independent. Приступљено 9. 4. 2017. 
  8. ^ „A Serbian Election Erodes Democracy”. The New York Times. 9. 4. 2017. Приступљено 9. 4. 2017. 
  9. ^ Surk, Barbara (28. 6. 2017). „Serbia Gets Its First Female, and First Openly Gay, Premier”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 23. 6. 2020. 
  10. ^ „PM Brnabic joins Vucic's ruling Serbian Progressive Party”. N1. 10. 10. 2019. Приступљено 23. 6. 2020. 
  11. ^ „Prominent Kosovo Serb politician Oliver Ivanovic killed in drive-by shooting”. The Telegraph. 16. 1. 2018. 
  12. ^ „Borku Stefanoviću razbijena glava tokom tribine u Kruševcu”. rs.n1info.com. N1. 23. 11. 2018. 
  13. ^ „Thousands protest in Serbia over attack on opposition politician”. Reuters (на језику: енглески). 2018-12-08. Приступљено 2019-01-23. 
  14. ^ „Serbians Are Fighting to Keep Democracy Alive as the Country Takes an Authoritarian Turn”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2019-01-23. 
  15. ^ „Formirana Udružena opozicija Srbije, cilj smena bahatog režima”. danas.rs. Danas. 10. 8. 2020. 
  16. ^ „Thousands march against Serbia's president for 4th week”. AP NEWS. 2018-12-29. Приступљено 2019-01-23. 
  17. ^ „Protests against Serbia's President Vucic enter sixth week”. Reuters (на језику: енглески). 2019-01-12. Приступљено 2019-01-23. 
  18. ^ RFE (2018-12-23). „Protesters Call On Serbian President To Resign”. RFE (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-05. 
  19. ^ „Protests against President Vucic spreads throughout Serbia”. France 24. 9. 2. 2019. 
  20. ^ „Opposition Alliance for Serbia declares boycott”. N1 (на језику: енглески). 16. 9. 2019. Приступљено 2019-09-16. 
  21. ^ „Organizatori protesta "1 od 5 miliona" pozvali na bojkot izbora (VIDEO)”. Danas (на језику: српски). Приступљено 2019-09-03. 
  22. ^ а б в „Udružena opozicija Srbije – početak ne obećava”. dw.com. Deutsche Welle. 2020-08-12. 
  23. ^ „Protesti subotom se obustavljaju dok se ne popravi epidemiološka situacija”. N1. 10. 3. 2020. 
  24. ^ „IZBORI 2020: SNS ubedljiva i na Kosovu, Šapić pobedio na Novom Beogradu”. N1. 22. 6. 2020. 
  25. ^ „Vučić: Opet izbori 2022, Vlada ograničenog trajanja, Dačić na čelu Skupštine”. Radio Free Europe. 20. 10. 2020. 
  26. ^ а б „Protesti u Srbiji: Desetine povređenih i privedenih, suzavac, kamenice i pendreci i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu”. BBC News na srpskom (на језику: српски). 7. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020. 
  27. ^ „Policija na konjima ispred Skupštine, demonstranti nisu dali vatrogascima da prođu”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 9. 7. 2020. 
  28. ^ „Video: Policija pendrecima tukla muškarce koji su mirno sedeli na klupi u beogradskom parku”. www.021.rs (на језику: енглески). 8. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020. 
  29. ^ Nedeljnik.rs (8. 7. 2020). „Sergej Trifunović napadnut na protestu ispred Skupštine: "Pripadnici službe su želeli da bace ljagu na protest"”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 9. 7. 2020. 
  30. ^ „Protesters storm Serb parliament over COVID curfew”. BBC News (на језику: енглески). 8. 7. 2020. Приступљено 9. 7. 2020. 
  31. ^ „U Novom Sadu okupljeni na protestu demolirali prostorije SNS-a”. Glas Javnosti. 8. 7. 2020. 
  32. ^ „Eggs and tomatoes thrown to the Assembly – Photo”. B92.net (на језику: енглески). Приступљено 14. 8. 2020. 
  33. ^ „Protest malih privrednika, bez odgovora države na njihove zahteve”. N1 Srbija (на језику: српски). 2. 12. 2020. Приступљено 26. 12. 2020. 
  34. ^ „Danas: "Zdravko Ponoš — Udružena opozicija je trenutno u blokadi"”. danas.rs. Danas. 19. 12. 2020. 
  35. ^ „Aleksić: Udružena opozicija Srbije više ne funkcioniše”. rtv.rs. RTV. 21. 1. 2021. 
  36. ^ „OBJAVLJENA JOŠ JEDNA PLATFORMA Narodna stranka predstavila svoje zahteve o izbornim uslovima i "oprostila se" od Udružene opozicije Srbije (UOS)”. Blic.rs. Blic. 21. 1. 2021. 
  37. ^ „Opozicija oko SSP i DS predstavila platformu za dijalog o izbornim uslovima”. inajder.net. Insajder. 13. 2. 2021. 
  38. ^ „O izborima za predsednika Republike”. www.rik.parlament.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-10-29. 
  39. ^ а б „ElectionGuide, Serbia”. electionguide.org. ElectionGuide. 2. 4. 2017. 
  40. ^ а б в „Electoral system of Serbia”. IPU. 
  41. ^ „Electoral threshold reduced to 3%”. Serbian Monitor. 13. 1. 2020. 
  42. ^ а б в „Detalji sporazuma Vučića i opozicije iz Skupštine”. NOVA portal (на језику: српски). 2021-10-29. Приступљено 2021-10-29. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општи_избори_у_Србији_2022.&oldid=24170562”