Демократска странка Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Демократском странком.
Демократска странка Србије
ДСС
Лого ДСС-а
Заменик председника Александар Поповић
Основана 26. јул 1992.
Претходне странке део Демократске странке
Седиште Париска 13, Београд
Држава Застава Србије Србија
Млади огранак Омладина ДСС
Број чланова (2012) око 93.000[1]
Идеологија Хришћанска демократија,
Евроскептицизам
Политичка позиција Десница / Десни центар
Народна скупштина
0 / 250
Скупштина Аутономне Покрајине Војводине
4 / 120
Међународно чланство Интернационална демократска унија
Боје плава
интернет страница

Демократска странка Србије (скраћено ДСС) је политичка странка у Србији. Председник странке од њеног оснивања је Војислав Коштуница. Настала је 1992. године издвајањем из Демократске странке.

Историја[уреди]

Оснивање и рад у опозицији[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демократска странка (Југославија)

Демократска странка Србије води своје порекло у Демократској странци која је основана у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 16. фебруара 1919. године у Сарајеву, уједињењем странака самосталних радикала, напредњака, либерала и српског дела Хрватско-српске коалиције. Њен први председник био је Љубомир Давидовић. После Другог светског рата и формирања нове, комунистичке државе Федеративне Народне Републике Југославије, за Демократска странка и друге политичке странке су биле забрањене, иако је Милан Грол, тадашњи председник демократа, пре тога био потпредседник у привременој југословенској Влади под вођством КПЈ и Јосипа Броза Тита.

3. фебруара 1990. године Демократска странка је обновила рад, њени чланови били су, Драгољуб Мићуновић, Коста Чавошки, Зоран Ђинђић и Војислав Коштуница и многи други.

Одвајање ДСС-а од ДС-а[уреди]

1992. године, због идеје једне коалиције са Српским покретом обнове и независним интелектуалцима под именом ДЕПОС, отцепљује се крило странке које је за ДЕПОС и формира Демократску странку Србије, за њеног председника је изабран Војислав Коштуница.

ДСС је те године учествовала на ванредним изборима за српски парламент, али је освојила мали број посланичких места.

На следећим изборима за Скупштину, 1993. године, ДСС је учествовала и освојила 7 мандата.

1996. године странка је приступила коалицији „Заједно“, коју су чинили ДС, ГСС и СПО. После избора за савезну Скупштину, ДСС је напустила коалицију. На локалним изборима у новембру исте године учествовала је самостално.

После тога, све до 2000. године, ДСС је ретко учествовала у протестима против тадашње власти, којој се супротстављала само уобичајеним средствима партијске борбе. У току НАТО бомбардовања 1999. године ДСС је показивала велику критичност и према тадашњем режиму и према НАТО бомбардовању, због чега је њен утицај растао.

Победа ДОС-а[уреди]

Јануара 2000. године, формиран је ДОС. Њега је у почетку чинило 19 странака, али је касније СПО напустио овај опозициони савез.

У лето те године, расписани су редовни избори за савезни парламент, локалну самоуправу Србије, али и ванредни избори за председника СРЈ. Опозиција је тада истакла Војислава Коштуницу као свог председничког кандидата.

24. септембра, Војислав Коштуница је убедљиво победио тадашњег председника СРЈ и кандидата владајуће странке Слободана Милошевића. Међутим, изборна комисија то није хтела да призна. Наступили су протести по целој земљи. Коначно, 5. октобра, неколико стотина хиљада људи је у Београду на силу заузело најважније државне институције и довело ДОС на власт.

Војислав Коштуница ступио је на дужност председника Југославије 7. октобра.

Улазак у Владу[уреди]

ДОС је на ванредним изборима за републички парламент освојио 176 посланичких места. ДСС је добила, по расподели међу странкама, 44 мандата.

25. јануара 2001. године, Зоран Ђинђић (председник ДС) формирао је нову Владу Србије. ДСС је добила једно министарско место, и једног потпредседника Владе.

Излазак из Владе[уреди]

Августа 2001. године, ДСС је напустила Владу и владајућу коалицију, због тога што су тврдили да је Влада Србије повезана са криминалом.[2]

Септембра 2002. године, Војислав Коштуница био је кандидат ДСС-а на изборима за председника Србије. Ушао је у други круг заједно са кандидатом којег је подржао владајући ДОС - Мирољуб Лабус.

13. октобра, Коштуница је у другом кругу освојио више гласова од Лабуса, али су због недовољног одазива бирача избори проглашени неуспелим. 8. децембра на поновљеним изборима, Коштуница је опет освојио највише гласова (испред председника СРС Војислава Шешеља) али опет избори нису успели због недовољног броја изашлих бирача.

Коштуничин мандат председника СРЈ је престао у фебруару 2003. године са формирањем Државне заједнице Србија и Црна Гора.

После убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, 12. марта 2003, Коштуница је предлагао да се у Србији формира концентрациона Влада.[3] Међутим, тај предлог је одбијен.

ДСС је касније највише, као опозициона странка, учествовала у рушењу кабинета новог премијера Зорана Живковића. Тако је, новембра те године, дошло до пада Владе, краја ДОС-а, и расписивања ванредних скупштинских избора за 28. децембар 2003.

Избори 28. децембра 2003.[уреди]

ДСС је овим изборима била друга по броју гласова (после Српске радикалне странке) и добила је 53 посланичка места. Члан странке Драган Маршићанин изабран је фебруара 2004. године за председника Народне скупштине Републике Србије.

Долазак на власт[уреди]

Током тог месеца, ДСС је склопио савез са странком Г17 плус и монархистичком коалицијом СПО-НС о формирању будуће Владе Србије. Међутим, недостајала им је подршка још једне странке. Нису успели преговори о томе да ДС учествује у будућој власти. Војислав Коштуница је постигао договор да Социјалистичка партија Србије подржи Владу у парламенту, али да њени представници не добију министарска места.

3. марта 2004. године, Војислав Коштуница је први пут изабран за Председника Владе Србије.

На изборима за председника Србије, јуна те године, Драган Маршићанин је био кандидат владајуће коалиције. Освојио је четврто место, што је показало да Влада не ужива велику подршку народа.

На последњој скупштини ДСС, 5. јуна 2005. године, Коштуница је поново изабран за председника странке, као једини кандидат за то место, а за потпредседнике странке изабрани су Санда Рашковић Ивић, Владета Јанковић, Александар Поповић, Александар Правдић и Драган Јочић, док је портпарол странке Андрија Младеновић.

Влада Војислава Коштунице завршила је мандат после непуне три године након што су 29. и 30. октобра, грађани на референдуму одобрили нови Устав Србије, што је био најважнији политички циљ ДСС-а, а уставним законом су предвиђени избори за све нивое власти.

На превременим парламентарним изборима расписаним након доношења новог Устава 21. јануара 2007. године, ДСС је учествовала у коалицији са Новом Србијом Велимира Илића, на чијем делу листе су још били и Српски демократски покрет обнове Верољуба Стевановића и Војислава Михаиловића, као и Јединственом Србијом Драгана Марковића - Палме. Ова коалиција је названа Народњачка коалиција, и освојила је 47 посланичких места. Након избора, 15. маја 2007, ДСС је формирала Владу са Демократском странком и Г 17+ а Војислав Коштуница је поново изабран за премијера Србије.

Избори 2008.[уреди]

Након што је косовски парламент 17. фебруара 2008. године прогласио независност Косова и Метохије, Влада Србије је запала у дубоку политичку кризу.[4] Демократска странка и Г17+ залагали су се за наставак преговора Србије са Европском унијом, док је Демократска странка Србије и Нова Србија сматрале да не може бити наставка преговора са ЕУ све док она јасно не саопшти да подржава територијални интегритет Републике Србије. Пошто није дошло до договора, 8. марта исте године председник странке и тадашњи премијер Војислав Коштуница је затражио расписивање ванредних парламентарних избора. Они су ускоро расписани за 11. мај, и на њима је коалиција Демократска странка Србије-Нова Србија освојила 30 посланичких места (самом ДСС-у је припало 21). Другопласирана Демократска странка је ускоро формирала нову српску Владу заједно са коалицијом око Социјалистичке партије Србије (7. јула), па је тиме Демократска странка Србије први пут после 5. октобра прешла у опозицију.

Избори 2012.[уреди]

На парламентарним изборима маја 2012. године, Демократска странка Србије је изашла самостално и освојила 21 посланичко место у Народној скупштини Републике Србије. Првопласирана Српска напредна странка формирала је владу са Социјалистичком партијом Србије, Уједињеним регионима Србије, Партијом уједињених пензионера Србије, Социјалдемократском партијом Србије, Новом Србијом, Странком демократске акције Санџака, Покретом социјалиста и пар нестраначких личности; тако да је ДСС и овога пута остала у опозицији.

Избори 2014.[уреди]

На парламентарним изборима 2014. ДСС није прешла цензус и постала је ванпарламентарна странка први пут од свог оснивања. Војислав Коштуница је поднео оставку, а председавање странке је преузео досадањши потпредседник Александар Поповић.

Истакнути чланови[уреди]

Бивши чланови[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :