Трипериодни систем — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:JomonPottery.JPG|мини|десно|Грнчарија из Ђомон периода, јапанско камено доба.]] |
|||
::'''''[[Трипериодни систем]]''' преусмерава овде. У чланку је објашњен концепт, за још информација види и [[Камено доба]]'' |
|||
[[Датотека:Solvognen-00100.jpg|мини|десно|[[Сунчева кола из Трундхолма]], из периода скандинавског бронзаног доба.]] |
|||
[[Датотека:House keys. Nahal Hever. Israel Museum, Jerusalem.JPG|мини|десно|Кључеви куће из Пећине писама.]] |
|||
{{Праисторија}} |
{{Праисторија}} |
||
[[Датотека:Brooches green.jpg|мини|200п|Два броша ([[Фибула]]) из гвозедног доба: [[Латенска култура|La Tène]] (I. век п. н. е.) и [[Римско царство|Рим]] (IV. век)]] |
|||
'''Метално доба''' је као и [[камено доба]] део '''трипериодног система''', који је ''епохални'' модел представљања тог раздобља људске историје у којем се човек одваја од камена, и почиње од метала да израђује прво оруђе, оружје и предмете свакодневне употребе. |
|||
'''Трипериодни систем''' је периодизација људске [[преисторија|преисторије]] (са неким преклапањем историјских периода у неколико регија) у три временска периода:<ref>{{cite book |last1=Lele |first1=Ajey |title=Disruptive Technologies for the Militaries and Security |date=2018 |publisher=Springer |isbn=978-981-13-3384-2 |page=xvi |url=https://books.google.ba/books?vid=ISBN9789811333842 |access-date=10. 2. 2022 |language=en |quote=Some [researchers] have related the progression of mankind directly (or indirectly) based on technology-connected parameters like the three-age system (labelling of history into time periods divisible by three), i.e. Stone Age, Bronze Age and Iron Age. At present, the era of Industrial Age, Information Age and Digital Age is in vogue.}}</ref> [[камено доба]], [[бронзано доба]] и [[гвоздено доба]];<ref>{{cite book |last1=Kipfer |first1=Barbara Ann |title=Encyclopedic Dictionary of Archaeology |date=2000 |publisher=Springer Science & Business Media |isbn=978-0-306-46158-3 |page=564 |url=https://books.google.ba/books?vid=ISBN9780306461583 |access-date=10. 2. 2022 |language=en |quote=Three-Age system: The division of human prehistory into three successive stages – Stone Age, Bronze Age, and Iron Age – based on the main type of material used in tools of the period. […] The Ages are only developmental stages, and some areas skipped one or more of the stages. At first entirely hypothetical, these divisions were later confirmed by archaeological observations.}}</ref> иако се концепт може односити и на друге трипартитне подјеле историјских временских периода. У историји, [[археологија|археологији]] и [[физичка антропологија|физичкој антропологији]], трипериодни систем је методолошки концепт усвојен током 19. вијека према којем се артефакти и догађаји из касне преисторије и ране историје могу широко распоредити у препознатљиву хронологију. [[Кристијан Јирген Томсен]], директор [[Национални музеј Данске|Краљевског музеја нордијских антиквитета]] у [[Копенхаген]]у од 1825 до 1865, првобитно је развио ову категоризацију у периоду 1816—1825. као резултат хронолошке класификације збирки музеја — резултирало је широким секвенце са артефактима направљеним сукцесивно од [[камен]]а, [[бронза|бронзе]] и [[гвожђе|гвожђа]]. |
|||
Концепт ове поделе историје потиче од традиционалног поимања, насталог у [[Антика|Антици]] и развијаног у Европи. Због тога што се овај модел сматра превише [[симплистицизам|симплицистичким]]<ref>Kristiansen, Kristian; Rowlands, Michael (1998). Social Transformations in Archaeology: global and local persepectives. London: Routledge. p. 47</ref> и по некима чак парадигматично [[еуроцентризам|еуроцентричним]]<ref name="Browman & Williams 2002">Browman, David L.; Williams, Steven (2002). New Perspectives on the Origins of Americanist Archaeology. Tuscaloosa: University of Alabama Press. p, 146</ref> у савременој [[Историја|историографији]] и [[Археологија|архологији]] подлеже критикама. Поред тврдње да у времену када се унапређују методе ''апсолутног'' датирања ''релативни'' модел застарева<ref>Connah, Graham (2010). Writing About Archaeology. Cambridge University Press. pp. 62–63</ref> каже се и да овакав концепт није апсолутно примењив на цео свет, већ само на [[Медитеран]]ски регион Европе и [[Блиски Исток|Мале Азије]] где је и настао.<ref name="Browman & Williams 2002"></ref> |
|||
Систем се допао британским истраживачима [[етнологија|етнологије]] — прихватили су га да би успоставили [[Раса (категоризација људи)|расне]] секвенце за британску прошлост на основу типова [[лобања|лобање]]. Иако краниолошка етнологија која је формирала њен први научни контекст нема савремену научну вриједност, ''релативна хронологија'' каменог, бронзаног и гвозденог доба остаје у употреби у општем јавном контексту,<ref>{{cite journal |last1=Morse |first1=Michael A. |title=Craniology and the Adoption of the Three-Age System in Britain |journal=Proceedings of the Prehistoric Society |date=1999 |volume=65 |pages=1–16 |doi=10.1017/S0079497X00001924 |url=https://www.cambridge.org/core/journals/proceedings-of-the-prehistoric-society/article/div-classtitlecraniology-and-the-adoption-of-the-three-age-system-in-britaindiv/EF03BD0A91D913E5CA8F7D00692AC64C |language=en |issn=2050-2729}}</ref><ref>{{cite news |last1=Richards |first1=Julian |title=Three-age system |url=https://www.bbc.co.uk/history/trail/archaeology/overview/notepads_laptops_03.shtml |access-date=10. 2. 2022 |work=www.bbc.co.uk |date=24. 1. 2005 |language=en-uk}}</ref> а трипериодни концепт је у основи преисторијска хронологија Европе, Средоземља и Блиског истока.<ref>{{cite web |title=Three-age System |url=https://www.oxfordreference.com/view/10.1093/oi/authority.20110803104443590 |website=Oxford Reference |access-date=10. 2. 2022 |language=en |doi=10.1093/oi/authority.20110803104443590}}</ref> |
|||
Упркос томе, због своје практичности, релативна хронологија [[Камено доба|Каменог доба]], са његовим металним добима [[Енеолит|бакра]], [[Бронзано доба|бронзе]] и [[Гвоздено доба|гвожђа]] и даље је у широкој употреби.<ref>{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/history/trail/archaeology/overview/notepads_laptops_03.shtml |title=BBC - History - Notepads to Laptops: Archaeology Grows Up |newspaper=BBC |date=24. 01. 2005|author=Julian Richards |accessdate= 27. 12. 2016}}</ref><ref>Bogucki, Peter (2008). "Northern and Western Europe: Bronze Age". Encyclopedia of Archaeology. New York: Academic Press. pp. 1216–1226.</ref> |
|||
Структура одржава културни и историјску позадину средоземне Европе и Блиског истока. Убрзо је прошао даље подјеле, укључујући подјелу каменог доба [[Џон Лабок|Џона Лабока]] из 1865. на [[палеолит]], [[мезолит]] и [[неолит]].<ref>{{cite web |title=John Lubbock's „Pre-Historic Times” is Published : History of Information |url=https://www.historyofinformation.com/detail.php?id=2183 |website=www.historyofinformation.com |access-date=10. 2. 2022 |language=en}}</ref> Схема, међутим, има мало или нимало користи за успостављање хронолошких оквира у подсахарској Африци, већем дијелу Азије, Америке и неким другим областима; и има мали значај у савременој археолошкој или антрополошкој дискусији за ове регије.<ref>{{cite web |title=About the three Age System of Prehistory Archaeology |url=http://www.actforlibraries.org/about-the-three-age-system-of-prehistory-archaeology/ |website=Actforlibraries.org |access-date=10. 2. 2022 |language=en}}</ref> |
|||
== Периодизација == |
== Периодизација == |
||
„Трипериодни систем” периодизацијe [[праисторија|праисторије]] се састоји из три доминантне епохе: |
|||
* '''[[Камено доба]]''' |
* '''[[Камено доба]]''' — од 2,6 милиона година—4500/2000 п. н. е. |
||
* '''[[Бронзано доба]]''' |
* '''[[Бронзано доба]]''' — од 2200—750/700 п. н. е. |
||
* '''[[Гвоздено доба]]''' |
* '''[[Гвоздено доба]]''' — од 1000—100/0 п. н. е. |
||
== Генерални опис == |
== Генерални опис == |
||
| Ред 19: | Ред 21: | ||
[[Злато]] и [[бакар]] били су први [[метал]]и откривени још у [[неолит]]у. Ови метали налазе се у [[река]]ма, [[стене|стенама]], површини земље. Вероватно је [[праисторијски човек]], сасвим случајно открио како се топи метал. Наложио је [[ватра|ватру]] у коју је упала бакарна руда, а потом када се ватра угасила и бакар охладио, човек је у охлађеном пепелу пронашао грумуљице метала. Становници [[Мала Азија|Мале Азије]] су у 6 миленијуму п. н. е. први савладали вештину издвајања метала из руде. Зидали су пећи од [[глина|глине]] високе око два метра, у којима су топили руду и правили калупе који су служили за обликовање истопљеног метала. Топљење руде и даља обрада метала представљају почетак развоја [[металургија|металургије]]. Међутим, бакар се није показао као најбољи метал. Сечива су се лако кривила и тупила јер је бакар мекан метал, тако да се и даље највише користило оружје од камена. Људи су тражећи начин да побољшају својства бакра, открили [[бронза|бронзу]], мешавину бакра и [[калај]]а. Калај је у то време био веома редак и скуп метал и само неки су могли да га приуште и можда намерно, мажда сасвим случајно неко је помешао бакар и калај, можда да би повећао количину метала и направио бронзу. |
[[Злато]] и [[бакар]] били су први [[метал]]и откривени још у [[неолит]]у. Ови метали налазе се у [[река]]ма, [[стене|стенама]], површини земље. Вероватно је [[праисторијски човек]], сасвим случајно открио како се топи метал. Наложио је [[ватра|ватру]] у коју је упала бакарна руда, а потом када се ватра угасила и бакар охладио, човек је у охлађеном пепелу пронашао грумуљице метала. Становници [[Мала Азија|Мале Азије]] су у 6 миленијуму п. н. е. први савладали вештину издвајања метала из руде. Зидали су пећи од [[глина|глине]] високе око два метра, у којима су топили руду и правили калупе који су служили за обликовање истопљеног метала. Топљење руде и даља обрада метала представљају почетак развоја [[металургија|металургије]]. Међутим, бакар се није показао као најбољи метал. Сечива су се лако кривила и тупила јер је бакар мекан метал, тако да се и даље највише користило оружје од камена. Људи су тражећи начин да побољшају својства бакра, открили [[бронза|бронзу]], мешавину бакра и [[калај]]а. Калај је у то време био веома редак и скуп метал и само неки су могли да га приуште и можда намерно, мажда сасвим случајно неко је помешао бакар и калај, можда да би повећао количину метала и направио бронзу. |
||
Кад је откривена легура бронзе око 3500 год. п. н. е. то је била својеврсна револуција металургије, која је повећала ефикасност оружја јер је бронза тврђи метал. [[Бронзано доба]] почело је око 3000 год. п. н. е. То је уједно и крај неолита и [[преисторија|праисторије]] уопште. Од тада почиње [[историја|историјско доба]], односно [[стари век]], јер се тада јављају први писани историјски извори. Бронзано доба је завршено око 1200 год. п. н. е., пошто је преовладала употреба оруђа и оружја од још тврђег метала |
Кад је откривена легура бронзе око 3500 год. п. н. е. то је била својеврсна револуција металургије, која је повећала ефикасност оружја јер је бронза тврђи метал. [[Бронзано доба]] почело је око 3000 год. п. н. е. То је уједно и крај неолита и [[преисторија|праисторије]] уопште. Од тада почиње [[историја|историјско доба]], односно [[стари век]], јер се тада јављају први писани историјски извори. Бронзано доба је завршено око 1200 год. п. н. е., пошто је преовладала употреба оруђа и оружја од још тврђег метала — [[гвожђе|гвожђа]]. |
||
Гвожђе је откривено на једном од многобројних грчких острва богатих рудом [[Бакар|бакра]]. Сматра се да је један ковач наишао на црвени прах и одлучио да види шта ће се десити ако покуша да га истопи. Прва обрада гвожђа је вероватно успела после много труда јер је [[гвожђе]] врло тврдо, а и данас то је један од најзначајнијих метала у употреби. Тада је почело [[гвоздено доба]], доба у којем и данас живимо. Пошто је гвоздено оруђе довело до смањења времена утрошеног на производњу хране и предмета који су неопходни за живот, човек је почео да у слободно време усавршава своје занате: копање руде, обраду метала, израду посуђа од керамике и слично. У ово доба настали су први градови и државе, заједнице људи које имају уређене законе и организовано друштвено уређење. Развој друштва је допринео настанку друштвених слојева. Аристократи (племство) су постали конкуренти за владара државе. |
Гвожђе је откривено на једном од многобројних грчких острва богатих рудом [[Бакар|бакра]]. Сматра се да је један ковач наишао на црвени прах и одлучио да види шта ће се десити ако покуша да га истопи. Прва обрада гвожђа је вероватно успела после много труда јер је [[гвожђе]] врло тврдо, а и данас то је један од најзначајнијих метала у употреби. Тада је почело [[гвоздено доба]], доба у којем и данас живимо. Пошто је гвоздено оруђе довело до смањења времена утрошеног на производњу хране и предмета који су неопходни за живот, човек је почео да у слободно време усавршава своје занате: копање руде, обраду метала, израду посуђа од керамике и слично. У ово доба настали су први градови и државе, заједнице људи које имају уређене законе и организовано друштвено уређење. Развој друштва је допринео настанку друштвених слојева. Аристократи (племство) су постали конкуренти за владара државе. |
||
== Критицизам модела == |
== Критицизам модела == |
||
Најважнија спрега шире примене система ''три периода'' лежи у чињеници да је изрстао у Европи из тежње да се објасне историјски подаци са овог континента и из западне Азије. Међутим, развој познавања историје других делова света, социјално-технолошки развој паралелан са Евроспким у Америци, Аустралазији и Африци тражи шири, мултикултурални приступ објашњењу развоја људске цивилизације.<ref name="Browman & Williams 2002" |
Најважнија спрега шире примене система ''три периода'' лежи у чињеници да је изрстао у Европи из тежње да се објасне историјски подаци са овог континента и из западне Азије. Међутим, развој познавања историје других делова света, социјално-технолошки развој паралелан са Евроспким у Америци, Аустралазији и Африци тражи шири, мултикултурални приступ објашњењу развоја људске цивилизације.<ref name="Browman & Williams 2002" /> |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{ |
{{извори}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 10. фебруар 2022. у 22:26
| Део серије о људској историји и преисторији |
| Људска историја и преисторија |
|---|
| ↑ пре рода Homo (плиоцен) |
|
Преисторија (трипериодни систем) |
| Забележена историја |
| ↓ Будућност (холоцен) |
Трипериодни систем је периодизација људске преисторије (са неким преклапањем историјских периода у неколико регија) у три временска периода:[1] камено доба, бронзано доба и гвоздено доба;[2] иако се концепт може односити и на друге трипартитне подјеле историјских временских периода. У историји, археологији и физичкој антропологији, трипериодни систем је методолошки концепт усвојен током 19. вијека према којем се артефакти и догађаји из касне преисторије и ране историје могу широко распоредити у препознатљиву хронологију. Кристијан Јирген Томсен, директор Краљевског музеја нордијских антиквитета у Копенхагену од 1825 до 1865, првобитно је развио ову категоризацију у периоду 1816—1825. као резултат хронолошке класификације збирки музеја — резултирало је широким секвенце са артефактима направљеним сукцесивно од камена, бронзе и гвожђа.
Систем се допао британским истраживачима етнологије — прихватили су га да би успоставили расне секвенце за британску прошлост на основу типова лобање. Иако краниолошка етнологија која је формирала њен први научни контекст нема савремену научну вриједност, релативна хронологија каменог, бронзаног и гвозденог доба остаје у употреби у општем јавном контексту,[3][4] а трипериодни концепт је у основи преисторијска хронологија Европе, Средоземља и Блиског истока.[5]
Структура одржава културни и историјску позадину средоземне Европе и Блиског истока. Убрзо је прошао даље подјеле, укључујући подјелу каменог доба Џона Лабока из 1865. на палеолит, мезолит и неолит.[6] Схема, међутим, има мало или нимало користи за успостављање хронолошких оквира у подсахарској Африци, већем дијелу Азије, Америке и неким другим областима; и има мали значај у савременој археолошкој или антрополошкој дискусији за ове регије.[7]
Периодизација
„Трипериодни систем” периодизацијe праисторије се састоји из три доминантне епохе:
- Камено доба — од 2,6 милиона година—4500/2000 п. н. е.
- Бронзано доба — од 2200—750/700 п. н. е.
- Гвоздено доба — од 1000—100/0 п. н. е.
Генерални опис
Злато и бакар били су први метали откривени још у неолиту. Ови метали налазе се у рекама, стенама, површини земље. Вероватно је праисторијски човек, сасвим случајно открио како се топи метал. Наложио је ватру у коју је упала бакарна руда, а потом када се ватра угасила и бакар охладио, човек је у охлађеном пепелу пронашао грумуљице метала. Становници Мале Азије су у 6 миленијуму п. н. е. први савладали вештину издвајања метала из руде. Зидали су пећи од глине високе око два метра, у којима су топили руду и правили калупе који су служили за обликовање истопљеног метала. Топљење руде и даља обрада метала представљају почетак развоја металургије. Међутим, бакар се није показао као најбољи метал. Сечива су се лако кривила и тупила јер је бакар мекан метал, тако да се и даље највише користило оружје од камена. Људи су тражећи начин да побољшају својства бакра, открили бронзу, мешавину бакра и калаја. Калај је у то време био веома редак и скуп метал и само неки су могли да га приуште и можда намерно, мажда сасвим случајно неко је помешао бакар и калај, можда да би повећао количину метала и направио бронзу.
Кад је откривена легура бронзе око 3500 год. п. н. е. то је била својеврсна револуција металургије, која је повећала ефикасност оружја јер је бронза тврђи метал. Бронзано доба почело је око 3000 год. п. н. е. То је уједно и крај неолита и праисторије уопште. Од тада почиње историјско доба, односно стари век, јер се тада јављају први писани историјски извори. Бронзано доба је завршено око 1200 год. п. н. е., пошто је преовладала употреба оруђа и оружја од још тврђег метала — гвожђа.
Гвожђе је откривено на једном од многобројних грчких острва богатих рудом бакра. Сматра се да је један ковач наишао на црвени прах и одлучио да види шта ће се десити ако покуша да га истопи. Прва обрада гвожђа је вероватно успела после много труда јер је гвожђе врло тврдо, а и данас то је један од најзначајнијих метала у употреби. Тада је почело гвоздено доба, доба у којем и данас живимо. Пошто је гвоздено оруђе довело до смањења времена утрошеног на производњу хране и предмета који су неопходни за живот, човек је почео да у слободно време усавршава своје занате: копање руде, обраду метала, израду посуђа од керамике и слично. У ово доба настали су први градови и државе, заједнице људи које имају уређене законе и организовано друштвено уређење. Развој друштва је допринео настанку друштвених слојева. Аристократи (племство) су постали конкуренти за владара државе.
Критицизам модела
Најважнија спрега шире примене система три периода лежи у чињеници да је изрстао у Европи из тежње да се објасне историјски подаци са овог континента и из западне Азије. Међутим, развој познавања историје других делова света, социјално-технолошки развој паралелан са Евроспким у Америци, Аустралазији и Африци тражи шири, мултикултурални приступ објашњењу развоја људске цивилизације.[8]
Референце
- ^ Lele, Ajey (2018). Disruptive Technologies for the Militaries and Security (на језику: енглески). Springer. стр. xvi. ISBN 978-981-13-3384-2. Приступљено 10. 2. 2022. „Some [researchers] have related the progression of mankind directly (or indirectly) based on technology-connected parameters like the three-age system (labelling of history into time periods divisible by three), i.e. Stone Age, Bronze Age and Iron Age. At present, the era of Industrial Age, Information Age and Digital Age is in vogue.”
- ^ Kipfer, Barbara Ann (2000). Encyclopedic Dictionary of Archaeology (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. стр. 564. ISBN 978-0-306-46158-3. Приступљено 10. 2. 2022. „Three-Age system: The division of human prehistory into three successive stages – Stone Age, Bronze Age, and Iron Age – based on the main type of material used in tools of the period. […] The Ages are only developmental stages, and some areas skipped one or more of the stages. At first entirely hypothetical, these divisions were later confirmed by archaeological observations.”
- ^ Morse, Michael A. (1999). „Craniology and the Adoption of the Three-Age System in Britain”. Proceedings of the Prehistoric Society (на језику: енглески). 65: 1—16. ISSN 2050-2729. doi:10.1017/S0079497X00001924.
- ^ Richards, Julian (24. 1. 2005). „Three-age system”. www.bbc.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „Three-age System”. Oxford Reference (на језику: енглески). doi:10.1093/oi/authority.20110803104443590. Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „John Lubbock's „Pre-Historic Times” is Published : History of Information”. www.historyofinformation.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ „About the three Age System of Prehistory Archaeology”. Actforlibraries.org (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2022.
- ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именомBrowman & Williams 2002.
Спољашње везе
- The Metal Ages Encyclopaedia Britannica Online. (језик: енглески)
