Навигација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
ознака: везе до вишезначних одредница
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Процес праћења и контроле кретања пловила или возила са једног места на друго}}
[[Датотека:Ursa Minor constellation map.png | 250px | десно | мини | Навигација уз помоћ Северњаче]]
[[Датотека:Ursa Minor constellation map.png | 250px | десно | мини | Навигација уз помоћ Северњаче]]
[[Датотека:Table of Geography and Hydrography, Cyclopaedia, Volume 1.jpg|thumb|250px|''Табела географије, хидрографије и навигације'', из ''Циклопедије'' из 1728. или ''Универзалног речника уметности и наука'']]
'''Навигација''' је [[наука]] и [[вештина]] вођења [[брод]]а, [[авион]]а и других [[објекат]]а с једне на другу тачку на [[Земља|Земљи]] воденим и ваздушним [[пут]]ем, те [[свемирске летелице]] кроз [[свемир]].

'''Навигација'''<ref name="hofman" /> је [[наука]] и [[вештина]] вођења [[брод]]а, [[авион]]а и других објеката с једне на другу тачку на [[Земља|Земљи]] воденим и ваздушним [[пут]]ем, те [[свемирске летелице]] кроз [[свемир]].<ref name="bow799">Bowditch, 2003:799.</ref> Област навигације обухвата четири опште категорије: копнену навигацију, поморску навигацију, ваздухопловну навигацију и свемирску навигацију.<ref name="hofman">{{cite book|last=Rell Pros-Wellenhof|first=Bernhard|title=Navigation: Principles of Positioning and Guidances|year=2007|publisher=Springer|isbn=978-3-211-00828-7|pages=5–6}}</ref>


Основни задаци навигације су одређивање [[курс]]а, удаљености између два места и одређивање позиције брода (авиона, свемирског брода) због провере стварно преваљеног пута. Средства и начини за решавање тих задатака зависе од степена развоја науке и технике, па је развој навигације уско повезан са достигнућима [[астрономија|астрономије]], [[математика|математике]], [[хидрографија|хидрографије]] и [[техника|технике]].
Основни задаци навигације су одређивање [[курс]]а, удаљености између два места и одређивање позиције брода (авиона, свемирског брода) због провере стварно преваљеног пута. Средства и начини за решавање тих задатака зависе од степена развоја науке и технике, па је развој навигације уско повезан са достигнућима [[астрономија|астрономије]], [[математика|математике]], [[хидрографија|хидрографије]] и [[техника|технике]].


== Развој навигације ==
== Развој навигације ==
{{Посебан чланак|Istorija navigacije}}
{{Посебан чланак|историја навигације }}
=== Стари век ===
=== Стари век ===
О развоју навигације у [[стари век|старом веку]] мало се зна. Најстарији начин навигације је пловидба дању у видокругу [[копно|копна]]. Од [[навигациона опрема|навигационих помоћних средстава]] употребљавао се једино ручни дубиномер. Пловидбу ноћу и [[оријентација|оријентацију]] према [[звезда]]ма око 15. века п. н. е. описује [[Хомер]] у [[Одисеја|Одисеји]].
О развоју навигације у [[стари век|старом веку]] мало се зна. Најстарији начин навигације је пловидба дању у видокругу [[копно|копна]]. Од [[навигациона опрема|навигационих помоћних средстава]] употребљавао се једино ручни дубиномер. Пловидбу ноћу и [[Национална оријентација|оријентацију]] према [[звезда]]ма око 15. века п. н. е. описује [[Хомер]] у [[Одисеја|Одисеји]].


[[Грци]] су преваљени пут и удаљеност мерили у [[стадијум]]има (око 1 / 10 [[Наутичка миља|М]]); уз обалу су се оријентисали помоћу маркантних природних и вештачких објеката на копну ([[светионик|светионици]], [[храм]]ови), а на отвореном мору по небеским телима и ветровима. Редовност [[монсун]], а на [[Индијски океан|Индијском океану]] навела је грчког поморца [[Хипал]]а (-{Ιππαλος}-) да под ветром плови из [[Арабијско полуострво|Арабије]] право у [[Индија|Индију]].
[[Грци]] су преваљени пут и удаљеност мерили у [[стадијум]]има (око 1 / 10 [[Наутичка миља|М]]); уз обалу су се оријентисали помоћу маркантних природних и вештачких објеката на копну ([[светионик|светионици]], [[храм]]ови), а на отвореном мору по небеским телима и ветровима. Редовност [[монсун]], а на [[Индијски океан|Индијском океану]] навела је грчког поморца [[Хипал]]а (-{Ιππαλος}-) да под ветром плови из [[Арабијско полуострво|Арабије]] право у [[Индија|Индију]].


=== Средњи век ===
=== Средњи век ===
Научне методе навигације у [[Западна Европа|западну Европу]] пренели су [[Арапи]], у чијим се школама у [[Шпанија|Шпанији]] у [[12. век]]у учила и примена астрономије у навигацији. Другом половином 12. века конструисан је [[астролаб]] и помоћни инструмент ''ноктурнал'', којим се могло одредити [[звездано време]] и положај [[Северњача|Северњаче]] у односу на [[небески пол]], а тиме и [[географска ширина]] на мору.
Научне методе навигације у [[Западна Европа|западну Европу]] пренели су [[Арапи]], у чијим се школама у [[Шпанија|Шпанији]] у [[12. век]]у учила и примена астрономије у навигацији.<ref name="oxfordShipsAndSea">''The Ty Pros Companion to Ships and the Sea'', Peter Kemp ed., 1976 {{ISBN|0-586-08308-1}}</ref> Другом половином 12. века конструисан је [[астролаб]] и помоћни инструмент ''ноктурнал'', којим се могло одредити [[звездано време]] и положај [[Северњача|Северњаче]] у односу на [[небески пол]], а тиме и [[географска ширина]] на мору.


Шира примена бродског [[компас]]а и [[поморска карта|поморске карте]], напредак у бродоградњи у [[14. век]]у, унели су више сигурности и поузданости у вођењу брода уз обалу, а уз употребу астролаба, и на отвореном мору.
Шира примена бродског [[компас]]а и [[поморска карта|поморске карте]], напредак у бродоградњи у [[14. век]]у, унели су више сигурности и поузданости у вођењу брода уз обалу, а уз употребу астролаба, и на отвореном мору.
Ред 18: Ред 21:
Највештији [[навигатор]]и (пилоти) у то време били су поморци италијанских приморских градова, нарочито [[Венеција|Венеције]] и [[Ђенова|Ђенове]], а на северу поморци [[Ханза|Ханзе]]. Венецијанци су употребљавали посебне табеле назване ''мартологио'', сличне таблицама за сабирање курсева, којима су израчунавали приближну позицију брода на отвореном мору (сабрану позицију) након једрења од познате полазне позиције. Преваљени пут у појединим курсевима рачунали су помоћу пешчаног сата и брзине брода, процењене одока.
Највештији [[навигатор]]и (пилоти) у то време били су поморци италијанских приморских градова, нарочито [[Венеција|Венеције]] и [[Ђенова|Ђенове]], а на северу поморци [[Ханза|Ханзе]]. Венецијанци су употребљавали посебне табеле назване ''мартологио'', сличне таблицама за сабирање курсева, којима су израчунавали приближну позицију брода на отвореном мору (сабрану позицију) након једрења од познате полазне позиције. Преваљени пут у појединим курсевима рачунали су помоћу пешчаног сата и брзине брода, процењене одока.


[[Португалија]] је почетком [[15. век]]а постала центар развоја навигације. Томе је највише допринио [[Хенрик Морепловац]] који је систематизовао целокупно тадашње знање о навигацији. Око [[1483]]. формирана је у Португалији посебна комисија за навигацију, која је саставила табелу деклинација [[Сунце|Сунца]], подесну за израчунавање географске ширине помоћу висине Сунца у [[Меридијан (географија)|меридијану]], и побољшала астролаб.
[[Португалија]] је почетком [[15. век]]а постала центар развоја навигације. Томе је највише допринио [[Хенрик Морепловац]] који је систематизовао целокупно тадашње знање о навигацији. Око [[1483]]. формирана је у Португалији посебна комисија за навигацију, која је саставила табелу деклинација [[Сунце|Сунца]], подесну за израчунавање географске ширине помоћу висине Сунца у [[Меридијан (географија)|меридијану]], и побољшала астролаб.<ref>{{cite book |author=Comandante Estácio dos Reis |title=Astrolábios Náuticos |year=2002 |publisher=INAPA |isbn=978-972-797-037-7}}</ref><ref name="ancruzeiros.pt">{{cite web |url=http://www.ancruzeiros.pt/anci-astrolabio.html |title=Archived copy |access-date=2013-04-02 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20121122134304/http://www.ancruzeiros.pt/anci-astrolabio.html |archive-date=2012-11-22 }}</ref>

== Етимологија ==
{{рут}}
The term stems from the 1530s, from [[Latin]] ''navigationem'' (nom. ''navigatio''), from ''navigatus'', pp. of ''navigare'' "to sail, sail over, go by sea, steer a ship," from ''navis'' "ship" and the root of ''agere'' "to drive".<ref>{{Cite web|url=https://www.etymonline.com/|title=Etymonline - Online Etymology Dictionary|website=www.etymonline.com}}</ref>

== Основни концепти ==

===Latitude===
{{Further|Latitude}}
Roughly, the latitude of a place on Earth is its angular distance north or south of the [[equator]].<ref name="bow4">Bowditch, 2003:4.</ref> Latitude is usually expressed in [[degree (angle)|degrees]] (marked with °) ranging from 0° at the [[Equator]] to 90° at the North and South poles.<ref name="bow4"/> The latitude of the [[North Pole]] is 90° N, and the latitude of the [[South Pole]] is 90° S.<ref name="bow4" /> Mariners calculated latitude in the Northern Hemisphere by sighting the [[pole star]] ([[Polaris]]) with a [[sextant]] and using sight reduction tables to correct for height of eye and atmospheric refraction. The height of Polaris in degrees above the horizon is the latitude of the observer, within a degree or so.

===Longitude===
{{Further|Longitude}}
Similar to latitude, the longitude of a place on Earth is the angular distance east or west of the [[prime meridian]] or [[Greenwich meridian]].<ref name="bow4"/> Longitude is usually expressed in [[degree (angle)|degrees]] (marked with °) ranging from [[prime meridian|0°]] at the Greenwich meridian to [[180th meridian|180°]] east and west. [[Sydney]], for example, has a longitude of about [[151st meridian east|151° east]]. [[New York City]] has a longitude of [[74th meridian west|74° west]]. For most of history, mariners struggled to determine longitude. Longitude can be calculated if the precise time of a sighting is known. Lacking that, one can use a [[sextant]] to take a [[Lunar distance (navigation)|lunar distance]] (also called ''the lunar observation'', or "lunar" for short) that, with a [[nautical almanac]], can be used to calculate the time at zero longitude (see [[Greenwich Mean Time]]).<ref name="Norie 1828 pg 222">
{{cite book
| last =Norie
| first =J.W.
| title =New and Complete Epitome of Practical Navigation
| year =1828
| location =London
| url =http://www.mysticseaport.org/library/initiative/ImPage.cfm?PageNum=3&BibId=13617&ChapterId=30
| access-date =2007-08-02
| page =222
| url-status=dead
| archive-url =https://web.archive.org/web/20070927203111/http://www.mysticseaport.org/library/initiative/ImPage.cfm?PageNum=3&BibId=13617&ChapterId=30
| archive-date =2007-09-27
}}</ref> Reliable [[marine chronometer]]s were unavailable until the late 18th century and not affordable until the 19th century.<ref name="Norie 1828 pg 221">
{{cite book
| last =Norie
| first =J.W.
| title =New and Complete Epitome of Practical Navigation
| year =1828
| location =London
| url =http://www.mysticseaport.org/library/initiative/ImPage.cfm?PageNum=2&BibId=13617&ChapterId=30
| access-date =2007-08-02
| page =221
| url-status=dead
| archive-url =https://web.archive.org/web/20070927202912/http://www.mysticseaport.org/library/initiative/ImPage.cfm?PageNum=2&BibId=13617&ChapterId=30
| archive-date =2007-09-27
}}</ref><ref name="Taylor 1851 pg 195">{{Cite book
| last = Taylor
| first = Janet
| title=An Epitome of Navigation and Nautical Astronomy
| publisher = Taylor
| edition = Ninth
| year = 1851
| url=https://archive.org/details/anepitomenaviga00taylgoog
| quote = Nautical Almanac 1849-1851.
| access-date=2007-08-02
| page = 295f
}}
</ref><ref name="Watchmakers and their Work, pg 230">
{{cite book
| first=Frederick James
| last=Britten
| title = Former Clock & Watchmakers and Their Work
| year = 1894
| publisher=Spon & Chamberlain
| location = New York
|url=https://archive.org/details/formerclockwatc00britgoog
| quote=Chronometers were not regularly supplied to the Royal Navy until about 1825
|access-date=2007-08-08
| page=[https://archive.org/details/formerclockwatc00britgoog/page/n242 230]
}}</ref> For about a hundred years, from about 1767 until about 1850,<ref>Lecky, Squire, ''Wrinkles in Practical Navigation''</ref> mariners lacking a chronometer used the method of lunar distances to determine Greenwich time to find their longitude. A mariner with a chronometer could check its reading using a lunar determination of Greenwich time.<ref name="Norie 1828 pg 221"/><ref name = "Roberts">{{cite book
|last= Roberts |first= Edmund |author-link= Edmund Roberts (diplomat)
|title= Embassy to the Eastern courts of Cochin-China, Siam, and Muscat: in the U.S. sloop-of-war Peacock ... during the years 1832–3–4
|url= https://books.google.com/books?id=aSgPAAAAYAAJ
|date= 1837 |publisher= Harper & brothers
|page= 373 |no-pp= <!-- 0 hides automatic 'p' or 'pp'.-->
|chapter= Chapter XXIV―departure from Mozambique
|isbn= 9780608404066 |chapter-url= https://books.google.com/books?id=aSgPAAAAYAAJ&pg=PA365
|access-date= April 25, 2012
|edition= Digital
|quote= ...what I have stated, will serve to show the absolute necessity of having firstrate chronometers, or the lunar observations carefully attended to; and never omitted to be taken when practicable.
}}</ref>

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book
| last = Cutler
| first = Thomas J.
| title = Dutton's Nautical Navigation
| edition = 15th
| date = December 2003
| publisher = Naval Institute Press
| location = Annapolis, MD
| isbn = 978-1-55750-248-3
}}
* {{cite book| author =Department of the Air Force| author-link =United States Air Force| title =Air Navigation| url =http://www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/11/afpam11-216/afpam11-216.pdf| access-date =2007-04-17| date =March 2001| publisher =Department of the Air Force| url-status=dead| archive-url =https://web.archive.org/web/20070325022639/http://www.e-publishing.af.mil/pubfiles/af/11/afpam11-216/afpam11-216.pdf| archive-date =2007-03-25}}
* {{cite book
| last = Great Britain Ministry of Defence (Navy)
| title = Admiralty Manual of Seamanship
| publisher = [[The Stationery Office]]
| year = 1995
| isbn = 978-0-11-772696-3
}}
* {{cite book|author1=Bernhard Hofmann-Wellenhof|author2=K. Legat|author3=M. Wieser|title=Navigation: principles of positioning and guidance|url=https://books.google.com/books?id=losWr9UDRasC|access-date=7 February 2012|year=2003|publisher=Springer|isbn=978-3-211-00828-7}}
* {{cite book
| last = Maloney
| first = Elbert S.
| title = Chapman Piloting and Seamanship
| url = https://archive.org/details/chapmanpilotings00elbe_1
| edition = 64th
| date = December 2003
| publisher = Hearst Communications Inc.
| location = New York
| isbn = 978-1-58816-089-8
| url-access = registration
}}
* {{cite book
|author=National Imagery and Mapping Agency
|author-link=National Imagery and Mapping Agency
|title=Publication 1310: Radar Navigation and Maneuvering Board Manual
|url=http://www.nga.mil/portal/site/maritime/
|format=PDF
|edition=7th
|year=2001
|publisher=U.S. Government Printing Office
|location=Bethesda, MD
|url-status=dead
|archive-url=https://web.archive.org/web/20070307132409/http://www.nga.mil/portal/site/maritime/
|archive-date=2007-03-07
}}
* {{cite book
| last = Turpin
| first = Edward A.
| author2 = McEwen, William A.
| title = Merchant Marine Officers' Handbook
| edition = 4th
| year = 1980
| publisher = Cornell Maritime Press
| location = Centreville, MD
| isbn = 978-0-87033-056-8
}}
* {{Cite EB1911|wstitle=Navigation|volume=19|pages=284–298|first=William Robert|last=Martin}}
* {{Cite EB1911|wstitle=Pytheas|volume=22|pages=703–704|first1=Edward Herbert|last1=Bunbury|author-link=Edward Bunbury|first2=Charles Raymond|last2=Beazley|author-link2=Raymond Beazley}}
* {{Citation | last1 =Raol| first1 =Jitendra | last2 =Gopal | first2 =Ajith | year =2013 | title =Mobile Intelligent Autonomous Systems | url = https://books.google.com/books?id=HaS91phGuRQC&q=sanskrit+navgati&pg=PA141 | publisher = CRC Press Taylor and Francis Group |location=Boca Raton, FL | isbn =978-1-4398-6300-8 }}
* {{cite book |last1=Bellwood |first1=Peter |last2=Fox |first2=James J. |last3=Tryon |first3=Darrell |title=The Austronesians: Historical and Comparative Perspectives |date=2006 |publisher=Australian National University Press |isbn=9781920942854 |url=https://press.anu.edu.au/publications/series/comparative-austronesian-series/austronesians}}
* {{cite book|first1= Waruno|last1=Mahdi|editor1-last =Blench|editor1-first= Roger |editor2-last=Spriggs|editor2-first=Matthew|title =Archaeology and Language III: Artefacts languages, and texts|chapter =The Dispersal of Austronesian boat forms in the Indian Ocean|volume = 34|publisher =Routledge|series =One World Archaeology |year =1999|pages=144–179|isbn =0415100542}}
* {{cite journal
| last = Bilic
| first = Tomislav
| date= March 2009
| title = The Myth of Alpheus and Arethusa and Open-Sea Voyages on the Mediterranean--Stellar Navigation in Antiquity
| journal = International Journal of Nautical Archaeology
| volume = 38
| issue = 1
| pages = 116–132
| doi = 10.1111/j.1095-9270.2008.00189.x
}}
*{{cite conference
| last = Bloomberg
| first = Mary
|author2=Göran Henricksson
| title = Evidence for the Minoan origins of stellar navigation in the Aegean
| book-title = Actes de la Vème conférence annuelle de la SEAC
| pages = 69–81
| year = 1997
| location = Gdansk
}}
*{{cite book
|last = Bowditch
|first = Nathaniel
|author-link = Nathaniel Bowditch
|title = The American Practical Navigator
|publisher = [[National Imagery and Mapping Agency]]
|url = http://www.irbs.com/bowditch/
|location = Bethesda, MD
|year = 2002
|isbn = 0-939837-54-4
|url-status = dead
|archive-url = https://web.archive.org/web/20070624193729/http://www.irbs.com/bowditch/
|archive-date = 2007-06-24
}}
*{{cite EB1911 |last=Bunbury |first=Edward Herbert |last2=Beazley |first2=Charles Raymond |wstitle=Pytheas |volume=22 |pages=703–704}}
*{{cite book
|last=Homer.
|editor=link
|title=The Odyssey
|url=https://archive.org/details/theodyssey01727gut
|id=Book V.
|editor2=link
}}
* {{cite EB1911 |last=Martin |first=William Robert |wstitle=Navigation |volume=19 |pages=284–289}}
* {{cite book
|last= Taylor
|first= E. G. R.
|editor=link
|title= The haven-finding art; A History of Navigation from Odysseus to Captain Cook
|year=1971
|publisher=American Elsevier Publishing Company, INC.
|location=New York
|editor2=link
}}
* {{cite book |author=Hiawatha Bray |title=You Are Here: From the Compass to GPS, the History and Future of How We Find Ourselves |isbn=978-0465032853 |year=2014 |publisher=Basic Books }}
* {{Cite book |last=Juan Francisco Maura |title=Españoles y portugueses en Canadá en tiempos de Cristóbal Colón |publisher=Universidad de Valencia |year=2021 |location=https://parnaseo.uv.es/Lemir/Textos/Juan_Maura_Lemir.pdf}}
* {{Cite journal|last=Christie|first=Anthony|date=1957|title=An Obscure Passage from the "Periplus: ΚΟΛΑΝΔΙΟϕΩΝΤΑ ΤΑ ΜΕΓΙΣΤΑ"|journal=Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London|volume=19|pages=345–353|doi=10.1017/S0041977X00133105|via=JSTOR}}
* {{Cite book|last=Hourani|first=George Fadlo|title=Arab Seafaring in the Indian Ocean in Ancient and Early Medieval Times|publisher=Princeton University Press|year=1951|location=New Jersey}}</ref>{{rp|102-103}}<ref name=":0">Shaffer, Lynda Norene (1996). ''Maritime Southeast Asia to 1500.'' M.E. Sharpe.
* {{Cite book|last=Johnstone|first=Paul|title=The Seacraft of Prehistory|publisher=Harvard University Press|year=1980|isbn=978-0674795952|location=Cambridge}}<
* {{cite journal|last1=Dewar|first1=Robert E.|last2=Wright|first2=Henry T.|date=1993|title=The culture history of Madagascar|journal=Journal of World Prehistory|volume=7|issue=4|pages=417–466|doi=10.1007/bf00997802|hdl-access=free|hdl=2027.42/45256|s2cid=21753825}}
* {{cite journal|vauthors=Burney DA, Burney LP, Godfrey LR, Jungers WL, Goodman SM, Wright HT, Jull AJ|date=August 2004|title=A chronology for late prehistoric Madagascar|journal=Journal of Human Evolution|volume=47|issue=1–2|pages=25–63|doi=10.1016/j.jhevol.2004.05.005|pmid=15288523}}

{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
Ред 24: Ред 233:
* [https://web.archive.org/web/20070624193729/http://www.irbs.com/bowditch/ „Амерички практични навигатор"] Nathaniela Bowditcha (.pdf)
* [https://web.archive.org/web/20070624193729/http://www.irbs.com/bowditch/ „Амерички практични навигатор"] Nathaniela Bowditcha (.pdf)
* [http://www.navigacija.net/ "Navigacija"]
* [http://www.navigacija.net/ "Navigacija"]
* [https://www.gutenberg.org/ebooks/27642 ''Lectures in Navigation''] by Ernest Gallaudet Draper
* [https://archive.today/20121208170816/http://alsworld.topcities.com/bwgg/index.html How to navigate with less than a compass or GPS]


{{нормативна контрола}}
{{нормативна контрола}}

Верзија на датум 16. април 2022. у 12:07

Навигација уз помоћ Северњаче
Табела географије, хидрографије и навигације, из Циклопедије из 1728. или Универзалног речника уметности и наука

Навигација[1] је наука и вештина вођења брода, авиона и других објеката с једне на другу тачку на Земљи воденим и ваздушним путем, те свемирске летелице кроз свемир.[2] Област навигације обухвата четири опште категорије: копнену навигацију, поморску навигацију, ваздухопловну навигацију и свемирску навигацију.[1]

Основни задаци навигације су одређивање курса, удаљености између два места и одређивање позиције брода (авиона, свемирског брода) због провере стварно преваљеног пута. Средства и начини за решавање тих задатака зависе од степена развоја науке и технике, па је развој навигације уско повезан са достигнућима астрономије, математике, хидрографије и технике.

Развој навигације

Главни чланак: историја навигације

Стари век

О развоју навигације у старом веку мало се зна. Најстарији начин навигације је пловидба дању у видокругу копна. Од навигационих помоћних средстава употребљавао се једино ручни дубиномер. Пловидбу ноћу и оријентацију према звездама око 15. века п. н. е. описује Хомер у Одисеји.

Грци су преваљени пут и удаљеност мерили у стадијумима (око 1 / 10 М); уз обалу су се оријентисали помоћу маркантних природних и вештачких објеката на копну (светионици, храмови), а на отвореном мору по небеским телима и ветровима. Редовност монсун, а на Индијском океану навела је грчког поморца Хипала (Ιππαλος) да под ветром плови из Арабије право у Индију.

Средњи век

Научне методе навигације у западну Европу пренели су Арапи, у чијим се школама у Шпанији у 12. веку учила и примена астрономије у навигацији.[3] Другом половином 12. века конструисан је астролаб и помоћни инструмент ноктурнал, којим се могло одредити звездано време и положај Северњаче у односу на небески пол, а тиме и географска ширина на мору.

Шира примена бродског компаса и поморске карте, напредак у бродоградњи у 14. веку, унели су више сигурности и поузданости у вођењу брода уз обалу, а уз употребу астролаба, и на отвореном мору.

Највештији навигатори (пилоти) у то време били су поморци италијанских приморских градова, нарочито Венеције и Ђенове, а на северу поморци Ханзе. Венецијанци су употребљавали посебне табеле назване мартологио, сличне таблицама за сабирање курсева, којима су израчунавали приближну позицију брода на отвореном мору (сабрану позицију) након једрења од познате полазне позиције. Преваљени пут у појединим курсевима рачунали су помоћу пешчаног сата и брзине брода, процењене одока.

Португалија је почетком 15. века постала центар развоја навигације. Томе је највише допринио Хенрик Морепловац који је систематизовао целокупно тадашње знање о навигацији. Око 1483. формирана је у Португалији посебна комисија за навигацију, која је саставила табелу деклинација Сунца, подесну за израчунавање географске ширине помоћу висине Сунца у меридијану, и побољшала астролаб.[4][5]

Етимологија

The term stems from the 1530s, from Latin navigationem (nom. navigatio), from navigatus, pp. of navigare "to sail, sail over, go by sea, steer a ship," from navis "ship" and the root of agere "to drive".[6]

Основни концепти

Latitude

За више информација погледајте: Latitude

Roughly, the latitude of a place on Earth is its angular distance north or south of the equator.[7] Latitude is usually expressed in degrees (marked with °) ranging from 0° at the Equator to 90° at the North and South poles.[7] The latitude of the North Pole is 90° N, and the latitude of the South Pole is 90° S.[7] Mariners calculated latitude in the Northern Hemisphere by sighting the pole star (Polaris) with a sextant and using sight reduction tables to correct for height of eye and atmospheric refraction. The height of Polaris in degrees above the horizon is the latitude of the observer, within a degree or so.

Longitude

За више информација погледајте: Longitude

Similar to latitude, the longitude of a place on Earth is the angular distance east or west of the prime meridian or Greenwich meridian.[7] Longitude is usually expressed in degrees (marked with °) ranging from 0° at the Greenwich meridian to 180° east and west. Sydney, for example, has a longitude of about 151° east. New York City has a longitude of 74° west. For most of history, mariners struggled to determine longitude. Longitude can be calculated if the precise time of a sighting is known. Lacking that, one can use a sextant to take a lunar distance (also called the lunar observation, or "lunar" for short) that, with a nautical almanac, can be used to calculate the time at zero longitude (see Greenwich Mean Time).[8] Reliable marine chronometers were unavailable until the late 18th century and not affordable until the 19th century.[9][10][11] For about a hundred years, from about 1767 until about 1850,[12] mariners lacking a chronometer used the method of lunar distances to determine Greenwich time to find their longitude. A mariner with a chronometer could check its reading using a lunar determination of Greenwich time.[9][13]

Референце

  1. ^ а б Rell Pros-Wellenhof, Bernhard (2007). Navigation: Principles of Positioning and Guidances. Springer. стр. 5—6. ISBN 978-3-211-00828-7. 
  2. ^ Bowditch, 2003:799.
  3. ^ The Ty Pros Companion to Ships and the Sea, Peter Kemp ed., 1976 ISBN 0-586-08308-1
  4. ^ Comandante Estácio dos Reis (2002). Astrolábios Náuticos. INAPA. ISBN 978-972-797-037-7. 
  5. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2012-11-22. г. Приступљено 2013-04-02. 
  6. ^ „Etymonline - Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com. 
  7. ^ а б в г Bowditch, 2003:4.
  8. ^ Norie, J.W. (1828). New and Complete Epitome of Practical Navigation. London. стр. 222. Архивирано из оригинала 2007-09-27. г. Приступљено 2007-08-02. 
  9. ^ а б Norie, J.W. (1828). New and Complete Epitome of Practical Navigation. London. стр. 221. Архивирано из оригинала 2007-09-27. г. Приступљено 2007-08-02. 
  10. ^ Taylor, Janet (1851). An Epitome of Navigation and Nautical Astronomy (Ninth изд.). Taylor. стр. 295f. Приступљено 2007-08-02. „Nautical Almanac 1849-1851.” 
  11. ^ Britten, Frederick James (1894). Former Clock & Watchmakers and Their Work. New York: Spon & Chamberlain. стр. 230. Приступљено 2007-08-08. „Chronometers were not regularly supplied to the Royal Navy until about 1825” 
  12. ^ Lecky, Squire, Wrinkles in Practical Navigation
  13. ^ Roberts, Edmund (1837). „Chapter XXIV―departure from Mozambique”. Embassy to the Eastern courts of Cochin-China, Siam, and Muscat: in the U.S. sloop-of-war Peacock ... during the years 1832–3–4 (Digital изд.). Harper & brothers. стр. 373. ISBN 9780608404066. Приступљено 25. 4. 2012. „...what I have stated, will serve to show the absolute necessity of having firstrate chronometers, or the lunar observations carefully attended to; and never omitted to be taken when practicable.” 

Литература

Спољашње везе

Навигација на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Навигација&oldid=24495041”