Социјална фобија — разлика између измена
Uklanjanje jekavice iz 2 reci ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
допуна чланка |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
| MeshID = D010698 |
| MeshID = D010698 |
||
}} |
}} |
||
'''Социјална фобија''' је неразумљив, претеран [[страх]] од одласка у [[друштво]], од јавног наступа, па чак и од самог присуства и погледа других [[човек|људи]]. Посебно може бити интензиван [[страх]] од непосредног додира са другим [[човек|људима]], од [[контакт]]а лицем у лице, очи у очи. Социјална фобија може варирати од благе зебње и нелагодности до паничног [[страх]]а при самој помисли на излазак међу људе. Порекло социјалне фобије је у осећању несигурности, инфериорности, стида и осећања кривице или у потиснутим агресивним и егзибиционистичким [[тежња]]ма.<ref>{{РСР}}</ref> |
'''Социјална фобија''' или '''Социјална анксиозност''' је неразумљив, претеран [[страх]] од одласка у [[друштво]], од јавног наступа, па чак и од самог присуства и погледа других [[човек|људи]]. Посебно може бити интензиван [[страх]] од непосредног додира са другим [[човек|људима]], од [[контакт]]а лицем у лице, очи у очи. Социјална фобија може варирати од благе зебње и нелагодности до паничног [[страх]]а при самој помисли на излазак међу људе. Порекло социјалне фобије је у осећању несигурности, инфериорности, стида и осећања кривице или у потиснутим агресивним и егзибиционистичким [[тежња]]ма.<ref>{{РСР}}</ref> |
||
Особа се боји да ће се осрамотити пред људима, да ће испасти глупа, необразована. Таква особа избегава сусрете с већим групама људи, избегава говоре на јавном месту. С тиме се и надовезују физички симптоми: [[знојење]], лупање срца, дрхтање гласа, удова. Особа осећа [[мучнина|мучнину]] и јавља се нагон на [[повраћање]]; [[главобоља]], напетост мишића. Таква особа избегава сва места у којима би могла да осећа нелагоду, срам. Пример томе је [[ксенофобија]], страх од странаца. |
Особа се боји да ће се осрамотити пред људима, да ће испасти глупа, необразована. Таква особа избегава сусрете с већим групама људи, избегава говоре на јавном месту. С тиме се и надовезују физички симптоми: [[знојење]], лупање срца, дрхтање гласа, удова. Особа осећа [[мучнина|мучнину]] и јавља се нагон на [[повраћање]]; [[главобоља]], напетост мишића. Таква особа избегава сва места у којима би могла да осећа нелагоду, срам. Пример томе је [[ксенофобија]], страх од странаца. |
||
Прва линија лечења социјалног поремећаја је [[Когнитивна терапија|когнитивна бихејвиорална терапија]] (КБТ).<ref name="Pilling2013">{{Cite journal|last=Pilling|first=S|last2=Mayo-Wilson, E|last3=Mavranezouli, I|last4=Kew, K|last5=Taylor, C|last6=Clark, DM|last7=Guideline Development, Group|date=May 22, 2013|title=Recognition, assessment and treatment of social anxiety disorder: summary of NICE guidance.|url=http://centaur.reading.ac.uk/40688/1/Recognition%2C%20assessment%20and%20treatment%20of%20social%20anxiety%20disorder%20summary%20of%20NICE%20guidance.pdf|journal=BMJ (Clinical Research Ed.)|volume=346|pages=f2541|doi=10.1136/bmj.f2541|pmid=23697669}}</ref> Лекови као што су ССРИ су ефикасни за социјалну фобију, посебно [[Paroksetin|пароксетин]].<ref name="Liebowitz">{{Cite journal|last=Liebowitz|first=Michael R.|last2=Schneier|first2=Franklin R.|last3=Bragdon|first3=Laura B.|last4=Blanco|first4=Carlos|date=2013-02-01|title=The evidence-based pharmacotherapy of social anxiety disorder|journal=International Journal of Neuropsychopharmacology|volume=16|issue=1|pages=235–249|doi=10.1017/S1461145712000119|issn=1461-1457|pmid=22436306|doi-access=free}}</ref> |
|||
КБТ је ефикасна у лечењу овог поремећаја, било да се примењује појединачно или у групном окружењу.<ref>{{Cite journal|last=Hofmann|first=S. G.|last2=Smits|first2=J. A.|year=2008|title=Cognitive-behavioral therapy for adult anxiety disorders: A meta-analysis of randomized placebo-controlled trials|journal=The Journal of Clinical Psychiatry|volume=69|issue=4|pages=621–632|doi=10.4088/JCP.v69n0415|pmc=2409267|pmid=18363421}}</ref> Когнитивне и бихевиоралне компоненте настоје да промене мисаоне обрасце и физичке реакције на ситуације које изазивају анксиозност. Пажња која се посвећује социјалном анксиозном поремећају значајно је порасла од 1999. године са одобрењем и маркетингом лекова за његово лечење. [[Лекови на рецепт|Преписани лекови]] укључују неколико класа [[Антидепресив|антидепресива]]: [[Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina|селективне инхибиторе поновног узимања серотонина]] (ССРИ), [[Инхибитор поновног преузимања серотонина-норадреналина|инхибиторе поновног узимања серотонин-]] норадреналина (СНРИ) и [[Inhibitor monoaminske oksidaze|инхибиторе моноаминске оксидазе]] (МАОИ).<ref name=":0">{{Cite journal|last=Blanco|first=C.|last2=Bragdon|first2=L. B.|last3=Schneier|first3=F. R.|last4=Liebowitz|first4=M. R.|year=2012|title=The evidence-based pharmacotherapy of social anxiety disorder|journal=The International Journal of Neuropsychopharmacology|volume=16|issue=1|pages=235–249|doi=10.1017/S1461145712000119|pmid=22436306|doi-access=free}}</ref> Други често коришћени лекови укључују [[Beta blokator|бета блокаторе]] и [[Бензодиазепин|бензодиазепине]]. |
|||
== Историја == |
|||
Књижевни описи [[Стидљивост|стидљивости]] могу се пратити још од [[Хипократ са Коса|Хипократових]] дана око 400. године пре нове ере Хипократ је описао некога ко „због стидљивости, сумњичавости и бојажљивости неће бити виђен у иностранству; воли таму као живот и не може да издржи светлост или да седи на светлим местима ; шешир му је још у очима, нити ће видети, нити ће бити виђен својом добром вољом. Не усуђује се да дође у друштву из страха да ће бити злоупотребљен, осрамоћен, претерати се у гестикулацији или говорима, или да не буде болестан; он мисли да га сваки човек посматра.“<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=DAIGAAAAQAAJ&q=Hippocrates+through+bashfulness,+suspicion,+and+timorousness,+will+not+be+seen+abroad&pg=PA253|title=The anatomy of melancholy|last=Burton|first=Robert|publisher=Chatto & Windus|year=1881|isbn=978-84-206-6026-4|page=253}}</ref> |
|||
Први помен психијатријског израза „социјална фобија“ ''phobie des situations sociales'') направљен је почетком 1900-их.<ref name="Janet">{{Cite journal|last=Haustgen|first=T.|year=2004|title=À propos du centenaire de la psychasthénie (1903) Les troubles obsessionnels-compulsifs dans la psychiatrie française: revue historique|journal=Annales Médico-Psychologiques|volume=162|issue=6|pages=427–440|doi=10.1016/j.amp.2003.09.012}}</ref> Психолози су користили термин „социјална неуроза“ да опишу изузетно стидљиве пацијенте 1930-их. Након опсежног рада [[Јосепх Волпе|Џозефа Волеа]] на [[Систематска десензибилизација|систематској десензибилизацији]], истраживања о фобијама и њиховом лечењу су порасла. Идеја да је социјална фобија одвојена целина од других фобија дошла је од британског психијатра [[Исаац Маркс|Исака Маркса]] 1960-их. Ово становиште је прихватило [[Америчко удружење психијатара]] и први пут је званично укључено у треће издање Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје. Дефиниција фобије је ревидирана 1989. како би се омогућио коморбидитет са [[Избегавајући поремећај личности|избегавајућим поремећајем личности]] и уведена је генерализована социјална фобија.<ref name="furmark">Furmark, Thomas. [http://www.diva-portal.org/diva/getDocument?urn_nbn_se_uu_diva-546-1__fulltext.pdf Social Phobia – From Epidemiology to Brain Function]. Retrieved February 21, 2006.</ref> Социјална фобија је била углавном игнорисана пре 1985.<ref>{{Cite journal|last=Liebowitz|first=M. R.|last2=Gorman|first2=J. M.|last3=Fyer|first3=A. J.|last4=Klein|first4=D. F.|year=1985|title=Social phobia. Review of a neglected anxiety disorder|journal=Archives of General Psychiatry|volume=42|issue=7|pages=729–736|doi=10.1001/archpsyc.1985.01790300097013|pmid=2861796}}</ref> |
|||
Након позива на акцију од стране психијатра [[Мицхаел Лиебовитз|Мајкла Либовица]] и [[Клиничка психологија|клиничког психолога]] [[Рицхард Хеимберг|Ричарда Хајмберга]], дошло је до повећања пажње и истраживања о овом поремећају. DSM-IV је социјалној фобији дао алтернативни назив „поремећај социјалне анксиозности“. Настављена су истраживања психологије и социологије свакодневне социјалне анксиозности. Когнитивно-бихејвиорални модели и терапије развијени су за социјални анксиозни поремећај. Током 1990-их, [[Paroksetin|пароксетин]] је постао први лек за издавање на рецепт у САД одобрен за лечење социјалног анксиозног поремећаја, а уследили су и други лекови за третман поремећаја. |
|||
== Знакови и симптоми == |
|||
[[Датотека:20220801_Introversion_-_Shyness_-_Social_anxiety_disorder_-_comparative_chart.svg|веза=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/ce/20220801_Introversion_-_Shyness_-_Social_anxiety_disorder_-_comparative_chart.svg/350px-20220801_Introversion_-_Shyness_-_Social_anxiety_disorder_-_comparative_chart.svg.png|мини|Социјални анксиозни поремећај се разликује од особина личности као што су интроверзија и стидљивост. <ref>{{Cite web|url=https://mentalhealthathome.org/2019/04/11/introversion-shyness-anxiety/|title=Introversion, Shyness & Social Anxiety: What's the Difference?|last=Peterson|first=Ashley L.|date=April 11, 2019|website=Mental Health at Home|archive-url=https://web.archive.org/web/20220801053921/https://mentalhealthathome.org/2019/04/11/introversion-shyness-anxiety/|archive-date=August 1, 2022|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://themindsjournal.com/social-anxiety-introvert-or-shy/|title=Social Anxiety? Introvert? Or Shy?|last=Brown|first=Alexander|website=Mind Journal|archive-url=https://web.archive.org/web/20220801054324/https://themindsjournal.com/social-anxiety-introvert-or-shy/|archive-date=August 1, 2022|url-status=live}}</ref> <ref>{{Cite web|url=https://www.healthline.com/health/anxiety/introvert-vs-social-anxiety|title=Yes, Introversion and Social Anxiety Are Two Different Things|last=Ditzell|first=Jeffrey|last2=Raypole|first2=Crystal|date=March 19, 2021|website=Healthline|archive-url=https://web.archive.org/web/20220603081312/https://www.healthline.com/health/anxiety/introvert-vs-social-anxiety|archive-date=June 3, 2022|url-status=live}}</ref>]] |
|||
Десета верзија [[Међународна класификација болести|Међународне класификације болести]] ( [[МКБ-10]]) класификује социјалну анксиозност као [[Ментални поремећај|ментални]] поремећај и [[Болест|поремећај]] [[Абнормалност|понашања]].<ref>Drs; {{Cite web|url=https://www.who.int/classifications/icd/en/bluebook.pdf|title=The ICD-10 Classification of Mental and Behavioural Disorders Clinical descriptions and diagnostic guidelines|last=Sartorius|first=Norman|authorlink=Norman Sartorius|last2=Henderson|first2=A.S.|website=www.who.int [[World Health Organization]]|publisher=[[Microsoft Word]]|pages=110, 113–4|via=[[Microsoft Bing]]|access-date=23 June 2021|last3=Strotzka|first3=H.|last4=Lipowski|first4=Z.|last5=Yu-cun|first5=Shen|last6=You-xin|first6=Xu|last7=Strömgren|first7=E.|last8=Glatzel|first8=J.|last9=Kühne|first9=G.-E.}}</ref> |
|||
=== Когнитивни аспекти === |
|||
У [[Когнитивни модел|когнитивним моделима]] социјалног анксиозног поремећаја, појединци са социјалним фобијама доживљавају [[Очај|страх]] од тога како ће се представити другима. Можда се осећају претерано [[Самосвестан|самосвесно]], обраћају велику пажњу на себе након активности или имају високе стандарде очекивања од себе. Много пута, пре друштвене ситуације која потенцијално изазива анксиозност, они могу намерно да преиспитају шта би могло поћи наопако и како се носити са сваким неочекиваним случајем. Након догађаја, они могу имати [[Опажање|перцепцију]] да су се понашали незадовољавајуће. Сходно томе, они ће све што је можда било абнормално доживљавати као срамотно. Ове [[Аутоматске негативне мисли|мисли]] могу трајати недељама или дуже. [[Kognitivne distorzije|Когнитивне дисторзије]] су обележје и о њима се учи у КБТ (когнитивно-бихејвиорална терапија). Мисли су често самопогубне и нетачне. Појединци са социјалном фобијом имају тенденцију да тумаче неутралне или [[неодређеност|двосмислене]] разговоре са негативним погледом, а многе студије сугеришу да социјално анксиозни појединци памте више негативних успомена од оних који су мање узнемирени.<ref name="furmark2">Furmark, Thomas. [http://www.diva-portal.org/diva/getDocument?urn_nbn_se_uu_diva-546-1__fulltext.pdf Social Phobia – From Epidemiology to Brain Function]. Retrieved February 21, 2006.</ref> |
|||
Пример може бити онај у коме запослени држи презентацију својим сарадницима. Током презентације, особа може да замуцка или погреши по неку реч, након чега може да се забрине да су други људи то значајно приметили и помисли да је њихова перцепција о њој као излагачу нарушена. Ова когнитивна мисао подстиче додатну анксиозност која доводи до даљег муцања, знојења и, потенцијално, напада панике. |
|||
=== Бихејвиорални аспекти === |
|||
Социјални анксиозни поремећај је непрестани страх од једне или више ситуација у којима је особа изложена могућем испитивању од стране других и страхује да би могла нешто учинити или се понашати на начин који ће бити понижавајући или срамотан. Она превазилази нормалну „стидљивост“ јер доводи до претераног друштвеног избегавања и значајног друштвеног или професионалног оштећења. Активности које се плаше могу укључивати скоро сваку врсту друштвене интеракције, посебно мале групе, [[Zabavljanje|састанке]], забаве, разговоре са странцима, ресторане, интервјуе итд. |
|||
Они који имају социјални анксиозни поремећај се плаше да их други у друштву осуде. Посебно, особе са социјалном анксиозношћу су нервозне у присуству људи са ауторитетом и осећају се непријатно током физичких прегледа.<ref name="Schneier">{{Cite journal|last=Schneier|first=Franklin|date=7 September 2006|title=Social Anxiety Disorder|journal=The New England Journal of Medicine|volume=355|issue=10|pages=1029–1036|doi=10.1056/nejmcp060145|pmid=16957148}}</ref> Људи који имају овај поремећај могу се понашати на одређени начин или нешто рећи, а затим се после тога осећати посрамљено или понижено. Као резултат тога, често бирају да се изолују од друштва како би избегли такве ситуације. Такође се могу осећати непријатно да упознају људе које не познају и да се понашају удаљено када су са великим групама људи. У неким случајевима, они могу показати доказе овог поремећаја избегавањем контакта очима или [[Еритрофобија|црвењењем]] када неко разговара са њима.<ref name="Schneier" /> |
|||
Према психологу [[Барус Фредерик Скинер|Б. Ф. Скинеру]], [[Фобија|фобије]] се контролишу избегавањем. На пример, ученик може да напусти просторију када прича испред разреда (побегне) и да се уздржи од вербалних презентација због претходног напада анксиозности (избегне). Главне врсте понашања избегавања могу укључивати готово патолошко или компулзивно понашање лагања како би се очувала слика о себи и избегло осуђивање пред другима. Мање врсте понашања избегавања јесу када особа избегава [[контакт очима]] и прекрсти руке како би прикрила препознатљиво [[Тремор|дрхтање]].<ref name="furmark3">Furmark, Thomas. [http://www.diva-portal.org/diva/getDocument?urn_nbn_se_uu_diva-546-1__fulltext.pdf Social Phobia – From Epidemiology to Brain Function]. Retrieved February 21, 2006.</ref> Тада се у таквим догађајима покреће реакциј[[Бори се или бежи одговор|а ''бори се или бежи'']]. |
|||
=== Физиолошки аспекти === |
|||
Физиолошки ефекти, слични онима код других анксиозних поремећаја, присутни су код социјалних фобија.<ref name="physiology">eNotes. [http://health.enotes.com/mental-disorders-encyclopedia/social-phobia#Causes%20and%20symptoms Social phobia – Causes] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060209210956/http://health.enotes.com/mental-disorders-encyclopedia/social-phobia|date=2006-02-09}}. Retrieved February 22, 2006.</ref> Код одраслих може изазвати [[Suze|сузе]], као и прекомерно [[знојење]], [[Мучнина|мучнину]], [[Диспнеја|отежано дисање]], [[дрхтање]] и [[Palpitacije|лупање срца]] као резултат „бори се или бежи“. Поремећај хода (где је особа толико забринута како хода да може изгубити равнотежу) може се појавити, посебно када пролази поред групе људи. [[Еритрофобија|Црвенило]] обично показују појединци са социјалном фобијом.<ref name="furmark4">Furmark, Thomas. [http://www.diva-portal.org/diva/getDocument?urn_nbn_se_uu_diva-546-1__fulltext.pdf Social Phobia – From Epidemiology to Brain Function]. Retrieved February 21, 2006.</ref> Ови видљиви симптоми додатно појачавају анксиозност у присуству других. Студија из 2006. показала је да је област [[Мозак|мозга]] која се зове [[Amigdala|амигдала]], део [[Лимбички систем|лимбичког система]], [[Хиперкинетички поремећај|хиперактивна]] када се пацијентима приказују претећа лица или суочени са застрашујућим ситуацијама. Открили су да пацијенти са озбиљнијом социјалном фобијом показују [[Корелација|корелацију]] са повећаним одговором у њиховој амигдали.<ref>[https://www.sciencedaily.com/releases/2006/01/060118205940.htm Studying Brain Activity Could Aid Diagnosis Of Social Phobia]. Monash University. January 19, 2006.</ref> Људи са фобијом могу избегавати да гледају друге људе, па чак и своју околину, у већој мери од својих вршњака, вероватно да би смањили ризик од [[Контакт очима|контакта очима]], што се може протумачити као невербални сигнал отворености за социјалну интеракцију.<ref>{{Cite journal|last=Konovalova|first=Irma|last2=Antolin|first2=Jastine|last3=Bolderston|first3=Helen|last4=Gregory|first4=Nicola|date=2021-10-25|title=Adults with higher social anxiety show avoidant gaze behaviour in a real-world social setting: A mobile eye tracking study|journal=PLOS ONE|volume=16|issue=10|pages=e0259007|bibcode=2021PLoSO..1659007K|doi=10.1371/journal.pone.0259007|pmc=8544831|pmid=34695140|doi-access=free}}</ref> |
|||
=== Друштвени аспекти === |
|||
Људи са социјалном фобијом избегавају ситуације које већина људи сматра „нормалним“. Можда им је тешко да схвате како други могу тако лако да се носе са овим ситуацијама. Они избегавају све или већину друштвених ситуација и крију се од других, што може утицати на њихове личне односе. Социјална фобија може потпуно уклонити људе из друштвених ситуација због ирационалног страха од ових ситуација. Људи са поремећајем бити зависни од друштвених мрежа, имају [[недостатак сна]] и осећају се добро када избегавају интеракцију са људима. Поремећај такође може довести до ниског [[Самопоуздање|самопоштовања]], негативних мисли, [[Teža depresijska epizoda|теже депресивне епизоде]], осетљивости на критику и лоших друштвених вештина које се не побољшавају.<ref>{{Cite web|url=https://www.webmd.com/anxiety-panic/qa/how-does-social-anxiety-disorder-affect-my-life|title=How does social anxiety disorder affect my life?|website=WebMD|language=en|access-date=2020-09-30}}</ref> Људи са социјалном фобијом доживљавају анксиозност у различитим друштвеним ситуацијама, од важних, значајних сусрета до свакодневних и тривијалних. Ови људи могу бити нервознији на разговорима за посао, на састанцима, у интеракцији са ауторитетом или на послу.<ref>{{Cite book|title=Social Anxiety|last=M. Kowalski, R. Leary|first=Mark and Robin|publisher=The Guilford Press|year=1995|location=London and New York}}</ref> |
|||
=== Коморбидитет === |
|||
Фобија показује висок степен [[Коморбидитет|комордитетета]] са другим психијатријским поремећајима. У ствари, једна студија је открила да је 66% оних са социјалном фобијом имало један или више додатних поремећаја менталног здравља.<ref>{{Cite journal|last=Acarturk|first=C.|last2=De Graaf|first2=R.|last3=Van Straten|first3=A.|last4=Have|first4=M. T.|last5=Cuijpers|first5=P.|year=2008|title=Social phobia and number of social fears, and their association with comorbidity, health-related quality of life and help seeking|url=https://research.vu.nl/ws/files/2339559/Acarturk%20Social%20Psychiatry%20and%20Psychiatric%20Epidemiology%2043(4)%202008%20u.pdf|journal=Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology|volume=43|issue=4|pages=273–9|doi=10.1007/s00127-008-0309-1|pmid=18219433}}</ref> Фобија се често јавља заједно са ниским [[Самопоуздање|самопоштовањем]] и најчешће [[Teža depresijska epizoda|клиничком депресијом]], можда због недостатка личних односа и дугих периода изолације у вези са избегавањем друштва.<ref name="ReferenceB">{{Cite book|title=The Wiley Blackwell Handbook of Social Anxiety Disorder|year=2014|isbn=9781118653920|pages=208–210|chapter=Comorbidity|doi=10.1002/9781118653920.fmatter}}</ref> Клиничка депресија је 1,49 до 3,5 пута већа вероватноћа да ће се појавити код оних са поремећајем.<ref name="ReferenceB" /><ref name="doi10.1001/archpsyc.64.8.903|noedit">{{Cite journal|last=Beesdo|first=K.|last2=Bittner|first2=A.|last3=Pine|first3=D. S.|last4=Stein|first4=M. B.|last5=Höfler|first5=M.|last6=Lieb|first6=R.|last7=Wittchen|first7=H. U.|year=2007|title=Incidence of Social Anxiety Disorder and the Consistent Risk for Secondary Depression in the First Three Decades of Life|journal=Archives of General Psychiatry|volume=64|issue=8|pages=903–912|doi=10.1001/archpsyc.64.8.903|pmid=17679635|doi-access=free}}</ref><ref name="doi10.1001/archpsyc.58.3.251|noedit">{{Cite journal|last=Stein|first=M. B.|last2=Fuetsch|first2=M.|last3=Müller|first3=N.|last4=Höfler|first4=M.|last5=Lieb|first5=R.|last6=Wittchen|first6=H. U.|year=2001|title=Social Anxiety Disorder and the Risk of Depression: A Prospective Community Study of Adolescents and Young Adults|journal=Archives of General Psychiatry|volume=58|issue=3|pages=251–256|doi=10.1001/archpsyc.58.3.251|pmid=11231832|doi-access=free}}</ref> Истраживања такође показују да присуство одређених социјалних страхова (нпр. избегавање учешћа у малим групама, избегавање одласка на забаву) чешће изазива коморбидне симптоме депресије него други друштвени страхови, те стога заслужују веома пажљиву ревизију током клиничке процене. међу пацијентима са САД.<ref>{{Cite journal|year=2018|title=Mapping network connectivity among symptoms of social anxiety and comorbid depression in people with social anxiety disorder|url=https://doi.org/10.1016/j.jad.2017.12.003|journal=Journal of Affective Disorders|volume=228|pages=75–82|doi=10.1016/j.jad.2017.12.003|pmid=29232567}}</ref> |
|||
Други [[анксиозни поремећаји]] су такође веома чести код пацијената са социјалном фобијом, посебно [[генерализовани анксиозни поремећај]].<ref>{{Cite journal|last=Chartier|first=M. J.|last2=Walker|first2=J. R.|last3=Stein|first3=M. B.|year=2003|title=Considering comorbidity in social phobia|journal=Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology|volume=38|issue=12|pages=728–34|doi=10.1007/s00127-003-0720-6|pmid=14689178}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Sanderson|first=W. C.|last2=Dinardo|first2=P. A.|last3=Rapee|first3=R. M.|last4=Barlow|first4=D. H.|year=1990|title=Syndrome comorbidity in patients diagnosed with a DSM-III--R anxiety disorder|journal=Journal of Abnormal Psychology|volume=99|issue=3|pages=308–12|doi=10.1037/0021-843X.99.3.308|pmid=2212281}}</ref> [[Избегавајући поремећај личности]] је такође у великој корелацији са социјалном фобијом, са стопом коморбидитета у распону од 25% до 89%.<ref name="ReferenceB2">{{Cite book|title=The Wiley Blackwell Handbook of Social Anxiety Disorder|year=2014|isbn=9781118653920|pages=208–210|chapter=Comorbidity|doi=10.1002/9781118653920.fmatter}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Chambless|first=D. L.|last2=Fydrich|first2=T.|last3=Rodebaugh|first3=T. L.|year=2008|title=Generalized social phobia and avoidant personality disorder: Meaningful distinction or useless duplication?|journal=Depression and Anxiety|volume=25|issue=1|pages=8–19|doi=10.1002/da.20266|pmid=17161000|doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Schneier|first=F. R.|last2=Spitzer|first2=R. L.|last3=Gibbon|first3=M.|last4=Fyer|first4=A. J.|last5=Liebowitz|first5=M. R.|year=1991|title=The relationship of social phobia subtypes and avoidant personality disorder|journal=Comprehensive Psychiatry|volume=32|issue=6|pages=496–502|doi=10.1016/0010-440X(91)90028-B|pmid=1778076}}</ref> |
|||
Да би покушали да смање анксиозност и ублаже депресију, људи са социјалном фобијом могу користити алкохол или друге дроге, што може довести до [[Поремећај употребе супстанци|поремећаја употребе супстанци]] и зависности. Процењује се да једна петина пацијената са социјалним анксиозним поремећајем такође има [[Алкохолизам|поремећај употребе алкохола]].<ref>{{Cite journal|last=Buckner|first=J. D.|last2=Schmidt|first2=N. B.|last3=Lang|first3=A. R.|last4=Small|first4=J. W.|last5=Schlauch|first5=R. C.|last6=Lewinsohn|first6=P. M.|year=2008|title=Specificity of social anxiety disorder as a risk factor for alcohol and cannabis dependence|journal=Journal of Psychiatric Research|volume=42|issue=3|pages=230–9|doi=10.1016/j.jpsychires.2007.01.002|pmc=2254175|pmid=17320907}}</ref> Међутим, нека истраживања сугеришу да социјална фобија није повезана са проблемима повезаним са алкохолом и да фобија чак доприноси да се такви проблеми не развију.<ref>{{Cite journal|last=Morris|first=E. P.|last2=Stewart|first2=S. H.|last3=Ham|first3=L. S.|year=2005|title=The relationship between social anxiety disorder and alcohol use disorders: A critical review|journal=Clinical Psychology Review|volume=25|issue=6|pages=734–60|doi=10.1016/j.cpr.2005.05.004|pmid=16042994}}</ref><ref>{{Cite book|title=Social anxiety in adolescents and young adults: Translating developmental science into practice|last=Alfano|first=Candice A.|last2=Beidel|first2=Deborah C.|year=2011|isbn=978-1-4338-0948-4|pages=108–111|chapter=Alcohol and Drug Use in Socially Anxious Young Adults|doi=10.1037/12315-000|author-link2=Deborah Beidel}}</ref> Они који имају и поремећај употребе алкохола и поремећај социјалне анксиозности вероватније ће избегавати групне третмане и повратити се у поређењу са људима који немају ову комбинацију.<ref>{{Cite journal|last=Kushner|first=M. G.|last2=Abrams|first2=K.|last3=Thuras|first3=P.|last4=Hanson|first4=K. L.|last5=Brekke|first5=M.|last6=Sletten|first6=S.|year=2005|title=Follow-up Study of Anxiety Disorder and Alcohol Dependence in Comorbid Alcoholism Treatment Patients|url=https://semanticscholar.org/paper/40d36a9b859bfdb9a9622a83417a873f652cd988|journal=Alcoholism: Clinical & Experimental Research|volume=29|issue=8|pages=1432–1443|doi=10.1097/01.alc.0000175072.17623.f8|pmid=16131851}}</ref> |
|||
== Узроци == |
|||
Истраживања узрока социјалне анксиозности и социјалне фобије су широка, обухватајући више становишта, од перспективе [[неуронауке]] до [[Социологија|социологије]]. Научници тек треба да утврде тачне [[Етиологија|узроке]]. Студије сугеришу да генетика може играти улогу у комбинацији са факторима животне средине. Социјална фобија није узрокована другим менталним поремећајима или употребом супстанци.<ref>"Social anxiety disorder." CareNotes. Truven Health Analytics Inc., 2012. Health Reference Center Academic. Web. 15 Nov. 2012.</ref> Генерално, социјална анксиозност почиње у одређеном тренутку у животу појединца. Ово ће се временом развити док се особа бори да се опорави. На крају, блага друштвена неугодност може се развити у симптоме социјалне анксиозности или фобије. Пасивна употреба друштвених медија може изазвати друштвену анксиозност код неких људи.<ref>{{Cite journal|last=Erliksson|first=Olivia J.|date=26 July 2020|title=Measuring associations between social anxiety and use of different types of social media using the Swedish Social Anxiety Scale for Social Media Users: A psychometric evaluation and cross-sectional study|journal=Scandinavian Journal of Psychology|volume=61|issue=6|pages=819–826|doi=10.1111/sjop.12673|pmid=32713014|doi-access=free}}</ref> |
|||
=== Генетика === |
|||
Одрастање са превише заштитничким и хиперкритичним родитељима је такође повезано са друштвеном фобијом.<ref name="Schneier2">{{Cite journal|last=Schneier|first=Franklin|date=7 September 2006|title=Social Anxiety Disorder|journal=The New England Journal of Medicine|volume=355|issue=10|pages=1029–1036|doi=10.1056/nejmcp060145|pmid=16957148}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Rapee|first=R. M.|year=2011|title=Family Factors in the Development and Management of Anxiety Disorders|journal=Clinical Child and Family Psychology Review|volume=15|issue=1|pages=69–80|doi=10.1007/s10567-011-0106-3|pmid=22116624}}</ref> Адолесценти који су били оцењени као [[Емоционална сигурност|несигурни]] (анксиозно- [[Амбиваленција|амбивалентни]] ) везани за своју мајку као беба имали су двоструко већу вероватноћу да развију поремећаје анксиозности до касне адолесценције, укључујући социјалну фобију.<ref>{{Cite journal|year=1997|title=Child and adolescent anxiety disorders and early attachment|url=https://semanticscholar.org/paper/539f4adcccdbc813faf5977a5ac0ec145d66d92c|journal=J Am Acad Child Adolesc Psychiatry|volume=36|issue=5|pages=637–644|doi=10.1097/00004583-199705000-00014|pmid=9136498}}</ref> |
|||
Сродна линија истраживања истраживала је „[[Јероме Каган|инхибицију понашања]]“ код новорођенчади – рани знаци инхибиције и интроспективне или плашљиве природе. Студије су показале да око 10-15 процената појединаца показује овакав рани темперамент, за који се чини да је делимично последица генетике. Неки настављају да показују ову особину у адолесценцији и одраслој доби и чини се да је већа вероватноћа да ће развити поремећај социјалне анксиозности.<ref>{{Cite journal|year=1999|title=Adolescent social anxiety as an outcome of inhibited temperament in childhood|url=https://semanticscholar.org/paper/26259734ec68d45f68bf3afa6cccee140a7bbf1f|journal=J Am Acad Child Adolesc Psychiatry|volume=38|issue=8|pages=1008–1015|doi=10.1097/00004583-199908000-00017|pmid=10434493}}</ref> |
|||
=== Друштвена искуства === |
|||
Претходно негативно друштвено искуство може бити окидач за социјалну фобију,<ref name="sa-causes">National Center for Health and Wellness.[http://www.social-anxiety-disorder-resources.com/causes-of-social-anxiety-disorder.html Causes of Social Anxiety Disorder] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20051201001808/http://www.social-anxiety-disorder-resources.com/causes-of-social-anxiety-disorder.html|date=2005-12-01}}. Retrieved February 24, 2006.</ref><ref name="sa-causes2">Athealth.com.[http://www.athealth.com/Consumer/disorders/SocialPhobia.html Social phobia]. 1999. Retrieved February 24, 2006.</ref> можда посебно за појединце високе „[[Међуљудски односи|интерперсоналне]] осетљивости“. |
|||
За око половине оних са дијагнозом социјалног анксиозног поремећаја, чини се да је специфичан [[Траума (психологија)|трауматски]] или понижавајући друштвени догађај повезан са почетком или погоршањем поремећаја;<ref>Mineka S, Zinbarg R (1995) [[Classical conditioning|Conditioning]] and ethological models of social phobia. In: Heimberg R, Liebowitz M, Hope D, Schneier F, editors. Social Phobia: Diagnosis, Assessment, and Treatment. New York: The Guilford Press, 134–162</ref> Чини се да је ова врста догађаја посебно повезана са [[Специфична социјална фобија|специфичном социјалном фобијом]], на пример, у вези са јавним говором (Стемберг ''ет ал.'', 1995). Поред директних искустава, посматрање или слушање о друштвено негативним искуствима других (нпр. грешка коју је неко починио), или вербална упозорења о друштвеним проблемима и опасностима, такође могу учинити вероватнијим развој социјалног анксиозног поремећаја.<ref name=":1">Beidel, D.C., & Turner, S.M. (1998). Shy children, phobic adults: The nature and treatment of social phobia. American Psychological Association Books.</ref> Социјални анксиозни поремећај може бити узрокован дугорочним ефектима неприлагођавања, [[Nasilničko ponašanje|малтретирања]], одбијања или игнорисања.<ref name=":1" /> Стидљиви адолесценти или одрасли који [[Избегавајући поремећај личности|избегавају]] истицали су непријатна искуства са вршњацима<ref>{{Cite journal|last=Ishiyama F|year=1984|title=Shyness: Anxious social sensitivity and self-isolating tendency|journal=Adolescence|volume=19|issue=76|pages=903–911|pmid=6516936}}</ref> или малтретирање или [[малтретирања|узнемиравање]] у детињству.<ref>{{Cite journal|last=Gilmartin|first=Brian|date=1987|title=Peer Group Antecedents of Severe Love-shyness in Males|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/j.1467-6494.1987.tb00447.x|journal=Journal of Personality|volume=55|issue=3|pages=467–489|doi=10.1111/j.1467-6494.1987.tb00447.x|pmid=3681636|via=Wiley Online Library}}</ref> У једној студији је утврђено да је популарност у негативној корелацији са социјалном анксиозношћу, а деца која су занемаривали вршњаци су пријавила већу друштвену анксиозност и [[страх од негативне евалуације]] од других категорија деце.<ref>{{Cite journal|year=1988|title=Development of the social anxiety scale for children: Reliability and concurrent validity|journal=Journal of Clinical Child Psychology|volume=17|pages=84–91|doi=10.1207/s15374424jccp1701_11}}</ref> Чини се да је мање вероватно да ће деца са социјалном фобијом добити позитивне реакције од вршњака,<ref>{{Cite journal|date=May 1999|title=Social skills, social outcomes, and cognitive features of childhood social phobia|url=http://content.apa.org/journals/abn/108/2/211|journal=J Abnorm Psychol|volume=108|issue=2|pages=211–21|doi=10.1037/0021-843X.108.2.211|pmid=10369031}}</ref> а узнемирена или инхибирана деца могу да се изолују.<ref>{{Cite journal|date=December 1988|title=The many faces of social isolation in childhood|url=http://content.apa.org/journals/ccp/56/6/916|journal=J Consult Clin Psychol|volume=56|issue=6|pages=916–24|doi=10.1037/0022-006X.56.6.916|pmid=3204203}}</ref> |
|||
=== Културолошки утицаји === |
|||
[[Култура|Културолошки]] фактори који су повезани са социјалним анксиозним поремећајем укључују став друштва према стидљивости и избегавању, утичу на способност успостављања [[Међуљудски односи|односа]] или приступа запослењу или образовању и [[Срам|стид]]<ref>{{Cite journal|last=Okano K|year=1994|title=Shame and social phobia: a transcultural viewpoint|journal=Bull Menninger Clin|volume=58|issue=3|pages=323–38|pmid=7920372}}</ref> Једно истраживање је показало да су ефекти родитељства различити у зависности од културе: америчка деца имају већу вероватноћу да развију поремећај социјалне анксиозности ако њихови родитељи наглашавају важност мишљења других и користе стид као дисциплинску стратегију (Леунг ''ет ал.'', 1994), али ова асоцијација није пронађена за кинеску/кинеско-америчку децу. У [[Кина|Кини]], истраживања су показала да су стидљива деца више прихваћена од својих [[Вршњачка група|вршњака]] и да је већа вероватноћа да ће бити разматрана за лидерство и компетентна, за разлику од налаза у западним земљама.<ref>{{Cite journal|year=1995|title=Social and school adjustment of shy and aggressive children in China|journal=Development and Psychopathology|volume=7|issue=2|pages=337–349|doi=10.1017/s0954579400006544}}</ref> Чисто [[Демографија|демографске]] варијабле такође могу играти улогу. |
|||
Проблеми у развоју социјалних вештина могу бити узрок неког социјалног анксиозног поремећаја, било због немогућности или недостатка [[увереност|самопоуздања]] за друштвену интеракцију и добијање позитивних реакција и прихватања од других. Студије су, међутим, помешане, при чему неке студије нису пронашле значајне проблеме у друштвеним вештинама,<ref>{{Cite journal|date=November 1992|title=Discrepancy between self- and observer ratings of performance in social phobics|url=http://content.apa.org/journals/abn/101/4/728|journal=J Abnorm Psychol|volume=101|issue=4|pages=728–31|doi=10.1037/0021-843X.101.4.728|pmid=1430614}}</ref> док друге јесу.<ref>{{Cite journal|year=1993|title=Cognitive processes in social phobia|journal=Behav Res Ther|volume=31|issue=3|pages=255–67|doi=10.1016/0005-7967(93)90024-O|pmid=8476400}}</ref> Оно што се чини јасним је да социјално анксиозни доживљавају своје социјалне вештине као ниске.<ref>{{Cite journal|last=Segrin|first=Chris|last2=Kinney|first2=Terry|year=1995|title=Social skills deficits among the socially anxious: Rejection from others and loneliness|journal=Motivation and Emotion|volume=19|issue=1|pages=1–24|doi=10.1007/BF02260670}}</ref> Може бити да све већа потреба за софистицираним друштвеним вештинама у формирању односа или каријере, и нагласак на асертивности и компетитивности, чини проблеме социјалне анксиозности чешћима, барем међу ' [[Средња класа|средњом класом]] '.<ref name="pmid10713800">{{Cite journal|last=Heimberg|first=R.G|last2=Stein|first2=M.B|last3=Hiripi|first3=E|last4=Kessler|first4=R.C|year=2000|title=Trends in the prevalence of social phobia in the United States: A synthetic cohort analysis of changes over four decades|journal=European Psychiatry|volume=15|issue=1|pages=29–37|doi=10.1016/S0924-9338(00)00213-3|pmid=10713800}}</ref> Такође се тврдило да интерперсонални или медијски нагласак на 'нормалним' или 'привлачним' личним карактеристикама подстиче [[перфекционизам (психологија)|перфекционизам]] и осећај инфериорности или несигурности у погледу негативних оцена других. Потреба за друштвеним прихватањем или друштвеним положајем разрађена је у другим правцима истраживања који се односе на социјалну анксиозност.<ref>{{Cite journal|year=1995|title=The need to belong: desire for interpersonal attachments as a fundamental human motivation|url=https://semanticscholar.org/paper/3dcc3d262c08f8f4eb8f766ad72f06d580869309|journal=Psychol Bull|volume=117|issue=3|pages=497–529|doi=10.1037/0033-2909.117.3.497|pmid=7777651}}</ref> |
|||
=== Употреба супстанци === |
|||
Док [[Етанол|алкохол]] у почетку ублажава социјалну фобију, прекомерна злоупотреба алкохола може погоршати симптоме социјалне фобије и узроковати развој или погоршање паничног поремећаја током интоксикације алкохолом, а посебно током [[Синдром одвикавања од алкохола|синдрома одвикавања од алкохола]]. Овај ефекат није јединствен за алкохол, али се може јавити и код дуготрајне употребе лекова који имају сличан механизам деловања као алкохол, као што су [[бензодиазепин]] који се понекад прописују као средства за смирење.<ref>{{Cite journal|date=August 2004|title=Impact of alcohol intoxication and withdrawal syndrome on social phobia and panic disorder in alcoholic inpatients|journal=Rev Hosp Clin Fac Med Sao Paulo|volume=59|issue=4|pages=187–92|doi=10.1590/S0041-87812004000400006|pmid=15361983|doi-access=free}}</ref> Бензодиазепин поседују својства против анксиозности и могу бити корисни за краткотрајно лечење тешке анксиозности. Као и антиконвулзанти, они имају тенденцију да буду благи и добро се толеришу, иако постоји ризик од стварања навика. Бензодиазепин се обично даје орално за лечење анксиозности; међутим, повремено се лоразепам или диазепам могу давати интравенозно за лечење [[Напад панике|напада панике]].<ref>{{Cite web|url=http://www.bnf.org/bnf/bnf/56/3169.htm|title=Anxiolytics|last=BNF|authorlink=British National Formulary|last2=British Medical Journal|year=2008|publisher=British National Formulary|location=UK|access-date=17 December 2008}}</ref> |
|||
Светски савет за анксиозност не препоручује бензодиазепине за дуготрајно лечење анксиозности због низа проблема повезаних са дуготрајном употребом, укључујући [[Tolerancija leka|толеранцију]], психомоторна оштећења, когнитивна и меморијска оштећења, [[Физичка зависност|физичку зависност]] и [[синдром повлачења бензодиазепина]] након престанка терапије. бензодиазепини.<ref>{{Cite journal|date=August 2003|title=WCA recommendations for the long-term treatment of generalized anxiety disorder|journal=CNS Spectr|volume=8|issue=8 Suppl 1|pages=53–61|doi=10.1017/S1092852900006945|pmid=14767398}}</ref> Упркос све већем фокусу на употребу антидепресива и других агенаса за лечење анксиозности, бензодиазепин је остао главни ослонац анксиолитичке фармакотерапије због своје снажне ефикасности, брзог почетка терапијског ефекта и генерално повољног профила нежељених ефеката.<ref name="pmid15762816">{{Cite journal|year=2005|title=Benzodiazepines in clinical practice: consideration of their long-term use and alternative agents|url=http://article.psychiatrist.com/?ContentType=START&ID=10001225|journal=J Clin Psychiatry|volume=66 Suppl 2|pages=21–7|pmid=15762816}}</ref> Чини се да су обрасци лечења психотропних лекова остали стабилни током протекле деценије, при чему је бензодиазепин најчешће коришћени лекови за панични поремећај.<ref name="pmid12900305">{{Cite journal|date=August 2003|title=Are benzodiazepines still the medication of choice for patients with panic disorder with or without agoraphobia?|journal=Am J Psychiatry|volume=160|issue=8|pages=1432–8|doi=10.1176/appi.ajp.160.8.1432|pmid=12900305}}</ref> |
|||
Многи људи који су зависни од [[Алкохолно пиће|алкохола]] или су им преписани [[Бензодиазепин|бензодиазепини]], када им се објасни да имају избор између сталног лошег менталног здравља или одустајања од терапије и опоравка од симптома одлучују да престану да узимају алкохол или своје бензодиазепине.<ref name="Cohen1995">{{Cite journal|last=Cohen SI|date=February 1995|title=Alcohol and benzodiazepines generate anxiety, panic and phobias|journal=J R Soc Med|volume=88|issue=2|pages=73–7|pmc=1295099|pmid=7769598}}</ref> Међутим, симптоми се могу привремено погоршати током [[Одвикавање од алкохола|повлачења алкохола]] или [[Престанак узимања бензодиазепина|бензодиазепина]].<ref name="Cohen1995" /> |
|||
=== Психолошки фактори === |
|||
Истраживања су указала на улогу „основних“ или „безусловних“ негативних [[Веровање|уверења]] (нпр „Ја сам неспособан“) и „условна“ уверења ближе површини (нпр. „Ако се покажем, бићу одбијен“). Сматра се да се развијају на основу [[Личност|личности]] и негативних искустава и да се активирају када се особа осећа угрожено.<ref>Beck AT, Emery G, Greenberg RL (1985) Anxiety Disorders and Phobias: A Cognitive Perspective. New York: Basic Books.</ref> Недавна истраживања су такође истакла да условна уверења такође могу бити у игри (нпр. „Ако људи виде да сам анксиозан, мислиће да сам слаб“).<ref name="doi.org">{{Cite journal|year=2020|title=Bridging maladaptive social self-beliefs and social anxiety: a network perspective|url=https://doi.org/10.1016/j.janxdis.2020.102267|journal=Journal of Anxiety Disorders|volume=74|pages=102267|doi=10.1016/j.janxdis.2020.102267|pmid=32599433}}</ref> |
|||
Секундарни фактор је [[самоскривање]] које укључује прикривање изражавања нечије анксиозности или њених основних уверења.<ref>{{Cite web|url=https://www.researchgate.net/publication/222100437|title=What is the core fear in social phobia {{!}} Request PDF|website=ResearchGate|language=en|access-date=2020-01-26}}</ref> Једна линија рада се фокусирала конкретније на кључну улогу брига о [[Управљање утиском|само-презентацији]].<ref>Leary, M.R., & Kowalski, R.M. (1995) Social Anxiety. London: Guildford Press</ref><ref>{{Cite journal|last=Leary M.R.|last2=Kowalski R.M|last3=Campbell C.D.|year=1988|title=Self-presentational concerns and social anxiety: the role of generalized impression expectancies|journal=Journal of Research in Personality|volume=22|issue=3|pages=308–321|doi=10.1016/0092-6566(88)90032-3}}</ref> Резултирајућа стања анксиозности се виде као ометање друштвеног учинка и способности да се концентрише на интеракцију, што заузврат ствара више друштвених проблема, што јача негативну [[концептуални модел|шему]] . Такође је истакнут велики фокус на самим [[Брига (социологија)|симптомима]] анксиозности и о томе како би се могли појавити другима.<ref>Clark, D. M., & Wells, A. (1995). A cognitive model of social phobia. In. R. G. Heimberg, M. R. Liebowitz, D. A. Hope, & F. R. Schneier (Eds.), Social phobia: Diagnosis, assessment, and treatment (pg 41–68). Guilford Press: New York.</ref> Сличан модел<ref name="pmid9256517">{{Cite journal|last=Rapee|first=Ronald M|last2=Heimberg|first2=Richard G|year=1997|title=A cognitive-behavioral model of anxiety in social phobia|journal=Behaviour Research and Therapy|volume=35|issue=8|pages=741–56|doi=10.1016/S0005-7967(97)00022-3|pmid=9256517}}</ref> наглашава развој искривљене менталне репрезентације себе и прецењује вероватноћу и последице негативне евалуације, као и стандарде учинка које други имају. Такви когнитивно-бихејвиорални модели разматрају улогу негативно пристрасних сећања на прошлост и процеса [[Руминација (психологија)|руминације]] након догађаја и страховитог [[Антиципаторна реакција|ишчекивања]] пре њега. |
|||
Студије су такође нагласиле улогу суптилног [[Избегавање суочавања|избегавања]] и дефанзивних фактора и показале како покушаји да се избегну негативне оцене или коришћење „безбедоносног понашања“ (Кларк & Велс, 1995) могу отежати друштвену интеракцију и погоршати анксиозност на дужи рок.<ref name="doi.org2">{{Cite journal|year=2020|title=Bridging maladaptive social self-beliefs and social anxiety: a network perspective|url=https://doi.org/10.1016/j.janxdis.2020.102267|journal=Journal of Anxiety Disorders|volume=74|pages=102267|doi=10.1016/j.janxdis.2020.102267|pmid=32599433}}</ref> Овај рад је био утицајан у развоју когнитивно-бихејвиоралне терапије за социјални анксиозни поремећај, за коју се показало да има ефикасност. |
|||
=== Механизми === |
|||
Постоје многе студије које истражују неуронске основе социјалног анксиозног поремећаја.<ref name="fears1">{{Cite journal|last=M. S. Marcin|last2=C. B. Nemeroff|year=2003|title=The neurobiology of social anxiety disorder:the relevance of fear and anxiety|journal=[[Acta Psychiatr Scand]]|volume=108|issue=417|pages=51–64|doi=10.1034/j.1600-0447.108.s417.4.x|pmid=12950436}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Sanjay J. Mathew|last2=Jeremy D. Coplan|last3=Jack M. Gorman|year=2001|title=Neurobiological Mechanisms of Social Anxiety Disorder|url=https://semanticscholar.org/paper/8a65c8d746d67f0ed7c4307dceb6e1c31d014633|journal=Am J Psychiatry|volume=158|issue=10|pages=1558–1567|doi=10.1176/appi.ajp.158.10.1558|pmid=11578981}}</ref> Иако тачни неуромеханизми још нису пронађени, постоје докази који повезују поремећај социјалне анксиозности са неравнотежом неких неурохемија и хиперактивношћу у неким областима мозга. |
|||
=== Неуротрансмитери === |
|||
Друштвеност је уско повезана са [[Dopaminergičan|допаминергичком]] [[Неуротрансмитер|неуротрансмисијом]] .<ref>{{Cite journal|last=Rammsayer T. H.|year=1998|title=Extraversion and dopamine: Individual differences in response to changes in dopaminergic activity as a possible biological basis of extraversion|journal=European Psychologist|volume=3|issue=1|pages=37–50|doi=10.1027/1016-9040.3.1.37}}</ref> У студији из 2011. године пронађена је директна веза између [[Друштвени положај|друштвеног статуса]] добровољаца и афинитета везивања допаминских Д2/3 рецептора у [[Стриатум|стриатуму]].<ref>{{Cite journal|last=Diana Martinez|last2=Daria Orlowska|last3=Rajesh Narendran|last4=Mark Slifstein|last5=Fei Liu|last6=Dileep Kumar|last7=Allegra Broft|last8=Ronald Van Heertum|last9=Herbert D. Kleber|year=2010|title=D2/3 receptor availability in the striatum and social status in human volunteers|journal=Biol Psychiatry|volume=67|issue=3|pages=275–278|doi=10.1016/j.biopsych.2009.07.037|pmc=2812584|pmid=19811777}}</ref> Друга истраживања показују да је афинитет [[Molekulsko vezivanje|везивања]] допамина Д2 рецептора у стриатуму људи са социјалном анксиозношћу нижи него у контролама.<ref>{{Cite journal|last=Franklin R. Schneier, M.D.|last2=Michael R. Liebowitz, M.D.|last3=Anissa Abi-Dargham, M.D.|last4=Yolanda Zea-Ponce|last5=Shu-Hsing Lin|last6=Marc Laruelle, M.D.|year=2000|title=Low Dopamine D2 Receptor Binding Potential in Social Phobia|journal=Am J Psychiatry|volume=157|issue=3|pages=457–459|doi=10.1176/appi.ajp.157.3.457|pmid=10698826}}</ref> Нека друга истраживања показују абнормалност у густини [[Dopaminski transporter|транспортера допамина]] у стриатуму оних са социјалном анксиозношћу.<ref name="sero">{{Cite journal|last=van der Wee|displayauthors=etal|date=May 2008|title=Increased Serotonin and Dopamine Transporter Binding in Psychotropic Medication–Naïve Patients with Generalized Social Anxiety Disorder Shown by 123I-ß-(4-Iodophenyl)-Tropane SPECT|journal=The Journal of Nuclear Medicine|volume=49|issue=5|pages=757–63|doi=10.2967/jnumed.107.045518|pmid=18413401|doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Jari Tiihonen, M.D.|last2=Jyrki Kuikka|last3=Kim Bergström|last4=Ulla Lepola, M.D.|last5=Hannu Koponen, M.D.|last6=Esa Leinonen, M.D.|year=1997|title=Dopamine Reuptake Site Densities in Patients With Social Phobia|journal=Am J Psychiatry|volume=154|issue=2|pages=239–242|doi=10.1176/ajp.154.2.239|pmid=9016274}}</ref> Међутим, неки истраживачи нису успели да понове претходне налазе доказа абнормалности допамина у социјалном анксиозном поремећају.<ref>{{Cite journal|last=Franklin R. Schneier, M.D.|last2=Anissa Abi-Dargham, M.D.|last3=Diana Martinez, M.D.|last4=Mark Slifstein|last5=Dah-Ren Hwang|last6=Michael R. Liebowitz, M.D.|last7=Marc Laruelle, M.D.|year=2009|title=Dopamine Transporters, D2 Receptors, and Dopamine Release in Generalized Social Anxiety Disorder|journal=[[Depression and Anxiety]]|volume=26|issue=5|pages=411-418|doi=10.1002/da.20543|pmc=2679094|pmid=19180583}}</ref> Студије су показале високу преваленцију социјалне анксиозности код [[Паркинсонова болест|Паркинсонове болести]] и [[Схизофренија|шизофреније]]. У недавној студији, социјална фобија је дијагностикована код 50% пацијената са [[Паркинсонова болест|Паркинсоновом болешћу]].<ref>{{Cite journal|year=2008|title=Frequency of social phobia and psychometric properties of the Liebowitz social anxiety scale in Parkinson's disease|journal=Mov. Disord.|volume=23|issue=12|pages=1739–1743|doi=10.1002/mds.22221|pmid=18661550}}</ref> Други истраживачи су открили симптоме социјалне фобије код пацијената лечених лековима као што је халоперидол, наглашавајући улогу неуротрансмисије допамина у социјалном анксиозном поремећају.<ref name="haloperidol">{{Cite journal|last=Mikkelsen EJ|last2=Detlor J|last3=[[Donald J. Cohen|Cohen DJ]]|year=1981|title=School avoidance and social phobia triggered by haloperidol in patients with Tourette's disorder|journal=Am J Psychiatry|volume=138|issue=12|pages=1572–1576|doi=10.1176/ajp.138.12.1572|pmid=6946714}}</ref> |
|||
Неки докази указују на могућност да социјални анксиозни поремећај укључује смањено везивање за рецепторе [[Серотонин|серотонина]].<ref>{{Cite journal|last=Lanzenberger|first=R. R.|last2=Mitterhauser|first2=M.|last3=Spindelegger|first3=C.|last4=Wadsak|first4=W.|last5=Klein|first5=N.|last6=Mien|first6=L. K.|last7=Holik|first7=A.|last8=Attarbaschi|first8=T.|last9=Mossaheb|first9=N.|year=2007|title=Reduced Serotonin-1A Receptor Binding in Social Anxiety Disorder|url=https://zenodo.org/record/894808|journal=Biological Psychiatry|volume=61|issue=9|pages=1081–1089|doi=10.1016/j.biopsych.2006.05.022|pmid=16979141}}</ref> Недавна студија извештава о повећаном везивању транспортера [[Серотонин|серотонина]] код пацијената који нису узимали психотропне лекове са генерализованим поремећајем социјалне анксиозности.<ref name="sero2">{{Cite journal|last=van der Wee|displayauthors=etal|date=May 2008|title=Increased Serotonin and Dopamine Transporter Binding in Psychotropic Medication–Naïve Patients with Generalized Social Anxiety Disorder Shown by 123I-ß-(4-Iodophenyl)-Tropane SPECT|journal=The Journal of Nuclear Medicine|volume=49|issue=5|pages=757–63|doi=10.2967/jnumed.107.045518|pmid=18413401|doi-access=free}}</ref> Иако постоји мало доказа о абнормалности неуротрансмисије серотонина, ограничена ефикасност лекова који утичу на нивое серотонина може указивати на потенцијалну улогу приступа. [[Paroksetin|Пароксетин]], [[Sertralin|сертралин]] и [[Fluvoksamin|флувоксамин]] су три ССРИ које је ФДА одобрила за лечење социјалног анксиозног поремећаја. Неки истраживачи верују да ССРИ смањују активност [[Amigdala|амигдале]].<ref name="fears12">{{Cite journal|last=M. S. Marcin|last2=C. B. Nemeroff|year=2003|title=The neurobiology of social anxiety disorder:the relevance of fear and anxiety|journal=[[Acta Psychiatr Scand]]|volume=108|issue=417|pages=51–64|doi=10.1034/j.1600-0447.108.s417.4.x|pmid=12950436}}</ref> Такође је све већи фокус на друге кандидате за трансмитере, нпр. норепинефрин и глутамат, који могу бити преактивни код социјалног анксиозног поремећаја, и инхибиторни трансмитер ГАБА, који може бити недовољно активан у таламусу.<ref name="fears12" /><ref>{{Cite journal|last=Pollack|first=M. H.|last2=Jensen|first2=J. E.|last3=Simon|first3=N. M.|last4=Kaufman|first4=R. E.|last5=Renshaw|first5=P. F.|year=2008|title=High-field MRS study of GABA, glutamate and glutamine in social anxiety disorder: Response to treatment with levetiracetam|journal=Progress in Neuro-Psychopharmacology and Biological Psychiatry|volume=32|issue=3|pages=739–743|doi=10.1016/j.pnpbp.2007.11.023|pmid=18206286}}</ref> |
|||
=== Подручја мозга === |
|||
Амигдала је део [[Лимбички систем|лимбичког система]] који је повезан са спознајом страха и емоционалним учењем. Утврђено је да особе са социјалним анксиозним поремећајем имају преосетљиву [[Amigdala|амигдалу]]; на пример у вези са знаковима друштвене претње (нпр. уочена негативна оцена од стране друге особе), љутим или непријатељским лицима и док чекате да одрже говор. <ref name="pmid10664824">{{Cite journal|last=Davidson|first=Richard J|last2=Marshall|first2=John R|last3=Tomarken|first3=Andrew J|last4=Henriques|first4=Jeffrey B|year=2000|title=While a phobic waits: Regional brain electrical and autonomic activity in social phobics during anticipation of public speaking|journal=Biological Psychiatry|volume=47|issue=2|pages=85–95|doi=10.1016/S0006-3223(99)00222-X|pmid=10664824}}</ref> Недавна истраживања су такође показала да је још једно подручје мозга, [[предњи цингуларни кортекс]], за које се већ знало да је укључено у искуство физичког бола, такође изгледа укључено у искуство ''социјалног бола'',<ref>{{Cite journal|date=October 2003|title=Does rejection hurt? An FMRI study of social exclusion|url=https://semanticscholar.org/paper/62af8593ea767eba79e5d38ff6b51c1a10f0abea|journal=Science|volume=302|issue=5643|pages=290–2|bibcode=2003Sci...302..290E|doi=10.1126/science.1089134|pmid=14551436}}</ref> на пример уочавање групне искључености.<ref>{{Cite journal|year=2017|title=Correlates of Social Exclusion in Social Anxiety Disorder: An fMRI study|url=|journal=Scientific Reports|volume=7|issue=1|pages=260|bibcode=2017NatSR...7..260H|doi=10.1038/s41598-017-00310-9|pmc=5428215|pmid=28325901}}</ref> Недавна истраживања су такође истакла моћну улогу префронталног кортекса, посебно његовог дорзолатералног дела, у одржавању когнитивних предрасуда укључених у САД.<ref>{{Cite journal|year=2017|title=Impact of transcranial direct current stimulation on attentional bias for threat: a proof-of-concept study among individuals with social anxiety disorder|url=|journal=Social Cognitive and Affective Neuroscience|volume=12|issue=2|pages=251–260|doi=10.1093/scan/nsw119|pmc=5390730|pmid=27531388}}</ref> Мета-анализа из 2007. године такође је открила да особе са социјалном анксиозношћу имају хиперактивацију у областима [[Amigdala|амигдале]] и [[Инсуларни кортекс|инсуле]] које су често повезане са страхом и негативним демоционалним процесима.<ref>{{Cite journal|last=Etkin|first=Amit|last2=Wager|first2=Tor D.|date=2007-10-01|title=Functional Neuroimaging of Anxiety: A Meta-Analysis of Emotional Processing in PTSD, Social Anxiety Disorder, and Specific Phobia|journal=The American Journal of Psychiatry|volume=164|issue=10|pages=1476–1488|doi=10.1176/appi.ajp.2007.07030504|issn=0002-953X|pmc=3318959|pmid=17898336}}</ref> |
|||
== Дијагноза == |
|||
[[МКБ-10]] дефинише социјалну фобију као страх од оцењивања и посматрања од стране других људи који води ка избегавању друштвених ситуација. Симптоми анксиозности могу се приказати као притужбе на црвенило, дрхтање руку, мучнину или хитност мокрења. Симптоми могу напредовати до напада панике.<ref name="who.int">Social Phobia (F40.1) in ICD-10: [https://www.who.int/classifications/icd/en/GRNBOOK.pdf#110 Diagnostic Criteria] and [https://www.who.int/classifications/icd/en/bluebook.pdf#113 Clinical descriptions and guidelines.]</ref> |
|||
Неколико скала друштвене фобије и инвентара постоје у психологији као алатке за истраживање степена друштвене фобије.<ref>{{Cite journal|last=Connor K.M.|last2=Jonathan R.T.|displayauthors=etal|year=2000|title=Psychometric properties of the Social Phobia Inventory (SPIN): New self-rating scale|journal=The British Journal of Psychiatry|volume=176|issue=4|pages=379–386|doi=10.1192/bjp.176.4.379|pmid=10827888|doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Anthony MM.|last2=Coons MJ.|displayauthors=etal|date=Aug 2006|title=Psychometric properties of the social phobia inventory: further evaluation|journal=Behav. Res. Ther.|volume=44|issue=8|pages=1177–85|doi=10.1016/j.brat.2005.08.013|pmid=16257387}}</ref><ref>{{Cite book|title=Anxiety|last=Liebowitz MR|work=Mod Probl Pharmacopsychiatry|year=1987|isbn=978-3-8055-4488-7|series=Modern Trends in Pharmacopsychiatry|volume=22|pages=141–173|chapter=Social Phobia|doi=10.1159/000414022|pmid=2885745}}</ref><ref>{{Cite journal|last=García-López|first=L. J|last2=Hidalgo|first2=M. D.|last3=Beidel|first3=D. C.|last4=Olivares|first4=J.|last5=Turner|first5=S. M.|year=2008|title=Brief form of the Social Phobia and Anxiety Inventory (SPAI-B) for adolescents|url=https://www.academia.edu/176989|journal=European Journal of Psychological Assessment|volume=24|issue=3|pages=150–156|doi=10.1027/1015-5759.24.3.150}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Mattick|first=R. P.|last2=Clarke|first2=J. C.|date=1998-04-01|title=Development and validation of measures of social phobia scrutiny fear and social interaction anxiety|journal=Behaviour Research and Therapy|volume=36|issue=4|pages=455–470|doi=10.1016/s0005-7967(97)10031-6|issn=0005-7967|pmid=9670605}}</ref> |
|||
== Превенција == |
|||
Превенција [[Анксиозни поремећаји|анксиозних поремећаја]] је један од фокуса истраживања.<ref>{{Cite journal|last=Bienvenu|first=O. Joseph|last2=Ginsburg, Golda S.|date=1 January 2007|title=Prevention of anxiety disorders|journal=[[International Review of Psychiatry]]|volume=19|issue=6|pages=647–654|doi=10.1080/09540260701797837|pmid=18092242}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Lau|first=Elizabeth X.|last2=Rapee, Ronald M.|date=12 April 2011|title=Prevention of Anxiety Disorders|journal=Current Psychiatry Reports|volume=13|issue=4|pages=258–266|doi=10.1007/s11920-011-0199-x|pmid=21484451}}</ref> Употреба [[Когнитивна терапија|ЦБТ]] и сродних техника може смањити број деце са социјалним анксиозним поремећајем након завршетка програма превенције.<ref>{{Cite journal|last=Drake|first=Kelly L.|last2=Ginsburg, Golda S.|date=13 January 2012|title=Family Factors in the Development, Treatment, and Prevention of Childhood Anxiety Disorders|journal=Clinical Child and Family Psychology Review|volume=15|issue=2|pages=144–162|doi=10.1007/s10567-011-0109-0|pmid=22241071}}</ref> |
|||
== Третман == |
|||
=== Психотерапије === |
|||
Прва линија лечења социјалног анксиозног поремећаја је [[Когнитивна терапија|когнитивна бихејвиорална терапија]] (КБТ) са лековима као што су [[Selektivni inhibitor preuzimanja serotonina|селективни инхибитори поновног преузимања серотонина]] (ССРИ) који се користе само код оних који нису заинтересовани за терапију.<ref name="NICE2013">National Institute for Health and Clinical Excellence: Guidance. [https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmedhealth/PMH0071627/ Social Anxiety Disorder: Recognition, Assessment, and Treatment]. Leicester (UK): British Psychological Society; 2013. {{PMID|25577940}}</ref> <ref name="Pilling20132">{{Cite journal|last=Pilling|first=S|last2=Mayo-Wilson, E|last3=Mavranezouli, I|last4=Kew, K|last5=Taylor, C|last6=Clark, DM|last7=Guideline Development, Group|date=May 22, 2013|title=Recognition, assessment and treatment of social anxiety disorder: summary of NICE guidance.|url=http://centaur.reading.ac.uk/40688/1/Recognition%2C%20assessment%20and%20treatment%20of%20social%20anxiety%20disorder%20summary%20of%20NICE%20guidance.pdf|journal=BMJ (Clinical Research Ed.)|volume=346|pages=f2541|doi=10.1136/bmj.f2541|pmid=23697669}}</ref> Самопомоћ заснована на принципима КБТ је секундарни третман.<ref name="NICE2013" /><ref>{{Cite journal|last=Andersson|first=G.|last2=Carlbring|first2=P.|last3=Holmström|first3=A.|last4=Sparthan|first4=E.|last5=Furmark|first5=T.|last6=Nilsson-Ihrfelt|first6=E.|last7=Buhrman|first7=M.|last8=Ekselius|first8=L.|year=2006|title=Internet-based self-help with therapist feedback and in vivo group exposure for social phobia: A randomized controlled trial|journal=Journal of Consulting and Clinical Psychology|volume=74|issue=4|pages=677–686|doi=10.1037/0022-006X.74.4.677|pmid=16881775}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Lewis|first=C|last2=Pearce, J|last3=Bisson, JI|date=January 2012|title=Efficacy, cost-effectiveness and acceptability of self-help interventions for anxiety disorders: systematic review|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmedhealth/featuredreviews/anxietydisorders-2012/|journal=The British Journal of Psychiatry|volume=200|issue=1|pages=15–21|doi=10.1192/bjp.bp.110.084756|pmid=22215865|doi-access=free}}</ref> |
|||
Одређене студије указују да [[терапија прихватањем и посвећеношћу]] помаже при третману фобије.<ref name="doi10.1016/j.cpr.2010.03.001">{{Cite journal|last=Kashdan|first=T. B.|last2=Rottenberg|first2=J.|year=2010|title=Psychological flexibility as a fundamental aspect of health|journal=Clinical Psychology Review|volume=30|issue=7|pages=865–878|doi=10.1016/j.cpr.2010.03.001|pmc=2998793|pmid=21151705}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Bluett|first=EJ|displayauthors=etal|date=Aug 2014|title=Acceptance and commitment therapy for anxiety and OCD spectrum disorders: an empirical review|journal=J Anxiety Disord|volume=28|issue=6|pages=612–24|doi=10.1016/j.janxdis.2014.06.008|pmid=25041735}}</ref> |
|||
Неке студије сугеришу да обука социјалних вештина може помоћи код социјалне анксиозности.<ref>{{Cite journal|last=Beidel|first=D. C.|last2=Turner|first2=S. M.|last3=Sallee|first3=F. R.|last4=Ammerman|first4=R. T.|last5=Crosby|first5=L. A.|last6=Pathak|first6=S.|year=2007|title=SET-C Versus Fluoxetine in the Treatment of Childhood Social Phobia|journal=Journal of the American Academy of Child & Adolescent Psychiatry|volume=46|issue=12|pages=1622–1632|doi=10.1097/chi.0b013e318154bb57|pmid=18030084}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Bögels|first=S. M.|last2=Voncken|first2=M.|year=2008|title=Social Skills Training Versus Cognitive Therapy for Social Anxiety Disorder Characterized by Fear of Blushing, Trembling, or Sweating|journal=International Journal of Cognitive Therapy|volume=1|issue=2|pages=138–150|doi=10.1521/ijct.2008.1.2.138}}</ref> Примери друштвених вештина усмерених на ССТ за социјални анксиозни поремећај укључују: покретање разговора, успостављање пријатељстава, интеракцију са припадницима жељеног пола, конструисање говора и вештине асертивности. <ref>{{Cite book|url=https://semanticscholar.org/paper/dab06e3bdc31254eefb6d17a426f897ef1404e62|title=Shy children, phobic adults: Nature and treatment of social anxiety disorders (2nd ed.)|last=Beidel|first=D. C.|last2=Turner|first2=S. M.|year=2007|isbn=978-1-59147-452-4|doi=10.1037/11533-000}}</ref> Међутим, није јасно да ли су потребне посебне технике социјалних вештина и обука, а не само подршка у општем друштвеном функционисању и изложености друштвеним ситуацијама.<ref>Stravynski & Amado, 2001</ref> |
|||
Постоје неки докази да експресивне терапије (нпр. сликање, цртање или музичка терапија) могу бити ефикасне за лечење социјалног анксиозног поремећаја у одређеним контекстима. Студија из 2019. је, на пример, открила да је уметничка терапија произвела „повећање субјективног квалитета живота (и са великим ефектима) и побољшање приступа стратегијама регулације емоција“ код одраслих жена са анксиозношћу.<ref>{{Cite journal|last=Abbing|first=Annemarie|last2=Baars|first2=Erik W.|last3=de Sonneville|first3=Leo|last4=Ponstein|first4=Anne S.|last5=Swaab|first5=Hanna|date=2019-05-29|title=The Effectiveness of Art Therapy for Anxiety in Adult Women: A Randomized Controlled Trial|url=https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6549595/|journal=Frontiers in Psychology|volume=10|pages=1203|doi=10.3389/fpsyg.2019.01203|issn=1664-1078|pmc=6549595|pmid=31191400}}</ref>[[Америчко удружење уметничких терапија|Америчко удружење за уметничку терапију]] води посебне радионице за социјални анксиозни поремећај. |
|||
Узевши у обзир постојање доказа да социјална фобија може претходити развијању других психолошких оболења, попут депресије, рана дијагноза и третман су важни.<ref name="doi10.1001/archpsyc.64.8.903|noedit2">{{Cite journal|last1=Beesdo|first1=K.|last2=Bittner|first2=A.|last3=Pine|first3=D. S.|last4=Stein|first4=M. B.|last5=Höfler|first5=M.|last6=Lieb|first6=R.|last7=Wittchen|first7=H. U.|year=2007|title=Incidence of Social Anxiety Disorder and the Consistent Risk for Secondary Depression in the First Three Decades of Life|journal=Archives of General Psychiatry|volume=64|issue=8|pages=903–912|doi=10.1001/archpsyc.64.8.903|pmid=17679635|doi-access=free}}</ref><ref name="doi10.1001/archpsyc.58.3.251|noedit2">{{Cite journal|last1=Stein|first1=M. B.|last2=Fuetsch|first2=M.|last3=Müller|first3=N.|last4=Höfler|first4=M.|last5=Lieb|first5=R.|last6=Wittchen|first6=H. U.|year=2001|title=Social Anxiety Disorder and the Risk of Depression: A Prospective Community Study of Adolescents and Young Adults|journal=Archives of General Psychiatry|volume=58|issue=3|pages=251–256|doi=10.1001/archpsyc.58.3.251|pmid=11231832|doi-access=free}}</ref> Социјални анксиозни поремећај остаје недовољно препознат у пракси примарне здравствене заштите, а пацијенти се често јављају за лечење тек након појаве компликација као што су клиничка депресија или поремећаји употребе супстанци.<ref>{{Cite journal|last1=Weiller|first1=E.|last2=Bisserbe|first2=J. C.|last3=Boyer|first3=P.|last4=Lepine|first4=J. P.|last5=Lecrubier|first5=Y.|year=1996|title=Social phobia in general health care: An unrecognised undertreated disabling disorder|journal=The British Journal of Psychiatry|volume=168|issue=2|pages=169–174|doi=10.1192/bjp.168.2.169|pmid=8837906|s2cid=11900093}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Rosenthal|first1=J.|last2=Jacobs|first2=L.|last3=Marcus|first3=M.|last4=Katzman|first4=M. A.|year=2007|title=Beyond shy: When to suspect social anxiety disorder|journal=The Journal of Family Practice|volume=56|issue=5|pages=369–374|pmid=17475167}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Katzelnick|first1=D. J.|last2=Greist|first2=J. H.|year=2001|title=Social anxiety disorder: An unrecognized problem in primary care|journal=The Journal of Clinical Psychiatry|volume=62 Suppl 1|pages=11–15; discussion 15–6|pmid=11206029}}</ref> |
|||
== Извори == |
== Извори == |
||
Верзија на датум 16. октобар 2022. у 16:36
| Социјална фобија | |
|---|---|
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | психијатрија |
| МКБ-10 | F40.1, F93.2 |
| МКБ-9-CM | 300.23 |
| Patient UK | [https://patient.info/doctor/social-anxiety-disorder-pro social-anxiety-disorder-pro Социјална фобија] |
| MeSH | D010698 |
Социјална фобија или Социјална анксиозност је неразумљив, претеран страх од одласка у друштво, од јавног наступа, па чак и од самог присуства и погледа других људи. Посебно може бити интензиван страх од непосредног додира са другим људима, од контакта лицем у лице, очи у очи. Социјална фобија може варирати од благе зебње и нелагодности до паничног страха при самој помисли на излазак међу људе. Порекло социјалне фобије је у осећању несигурности, инфериорности, стида и осећања кривице или у потиснутим агресивним и егзибиционистичким тежњама.[1]
Особа се боји да ће се осрамотити пред људима, да ће испасти глупа, необразована. Таква особа избегава сусрете с већим групама људи, избегава говоре на јавном месту. С тиме се и надовезују физички симптоми: знојење, лупање срца, дрхтање гласа, удова. Особа осећа мучнину и јавља се нагон на повраћање; главобоља, напетост мишића. Таква особа избегава сва места у којима би могла да осећа нелагоду, срам. Пример томе је ксенофобија, страх од странаца.
Прва линија лечења социјалног поремећаја је когнитивна бихејвиорална терапија (КБТ).[2] Лекови као што су ССРИ су ефикасни за социјалну фобију, посебно пароксетин.[3]
КБТ је ефикасна у лечењу овог поремећаја, било да се примењује појединачно или у групном окружењу.[4] Когнитивне и бихевиоралне компоненте настоје да промене мисаоне обрасце и физичке реакције на ситуације које изазивају анксиозност. Пажња која се посвећује социјалном анксиозном поремећају значајно је порасла од 1999. године са одобрењем и маркетингом лекова за његово лечење. Преписани лекови укључују неколико класа антидепресива: селективне инхибиторе поновног узимања серотонина (ССРИ), инхибиторе поновног узимања серотонин- норадреналина (СНРИ) и инхибиторе моноаминске оксидазе (МАОИ).[5] Други често коришћени лекови укључују бета блокаторе и бензодиазепине.
Историја
Књижевни описи стидљивости могу се пратити још од Хипократових дана око 400. године пре нове ере Хипократ је описао некога ко „због стидљивости, сумњичавости и бојажљивости неће бити виђен у иностранству; воли таму као живот и не може да издржи светлост или да седи на светлим местима ; шешир му је још у очима, нити ће видети, нити ће бити виђен својом добром вољом. Не усуђује се да дође у друштву из страха да ће бити злоупотребљен, осрамоћен, претерати се у гестикулацији или говорима, или да не буде болестан; он мисли да га сваки човек посматра.“[6]
Први помен психијатријског израза „социјална фобија“ phobie des situations sociales) направљен је почетком 1900-их.[7] Психолози су користили термин „социјална неуроза“ да опишу изузетно стидљиве пацијенте 1930-их. Након опсежног рада Џозефа Волеа на систематској десензибилизацији, истраживања о фобијама и њиховом лечењу су порасла. Идеја да је социјална фобија одвојена целина од других фобија дошла је од британског психијатра Исака Маркса 1960-их. Ово становиште је прихватило Америчко удружење психијатара и први пут је званично укључено у треће издање Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје. Дефиниција фобије је ревидирана 1989. како би се омогућио коморбидитет са избегавајућим поремећајем личности и уведена је генерализована социјална фобија.[8] Социјална фобија је била углавном игнорисана пре 1985.[9]
Након позива на акцију од стране психијатра Мајкла Либовица и клиничког психолога Ричарда Хајмберга, дошло је до повећања пажње и истраживања о овом поремећају. DSM-IV је социјалној фобији дао алтернативни назив „поремећај социјалне анксиозности“. Настављена су истраживања психологије и социологије свакодневне социјалне анксиозности. Когнитивно-бихејвиорални модели и терапије развијени су за социјални анксиозни поремећај. Током 1990-их, пароксетин је постао први лек за издавање на рецепт у САД одобрен за лечење социјалног анксиозног поремећаја, а уследили су и други лекови за третман поремећаја.
Знакови и симптоми
Десета верзија Међународне класификације болести ( МКБ-10) класификује социјалну анксиозност као ментални поремећај и поремећај понашања.[13]
Когнитивни аспекти
У когнитивним моделима социјалног анксиозног поремећаја, појединци са социјалним фобијама доживљавају страх од тога како ће се представити другима. Можда се осећају претерано самосвесно, обраћају велику пажњу на себе након активности или имају високе стандарде очекивања од себе. Много пута, пре друштвене ситуације која потенцијално изазива анксиозност, они могу намерно да преиспитају шта би могло поћи наопако и како се носити са сваким неочекиваним случајем. Након догађаја, они могу имати перцепцију да су се понашали незадовољавајуће. Сходно томе, они ће све што је можда било абнормално доживљавати као срамотно. Ове мисли могу трајати недељама или дуже. Когнитивне дисторзије су обележје и о њима се учи у КБТ (когнитивно-бихејвиорална терапија). Мисли су често самопогубне и нетачне. Појединци са социјалном фобијом имају тенденцију да тумаче неутралне или двосмислене разговоре са негативним погледом, а многе студије сугеришу да социјално анксиозни појединци памте више негативних успомена од оних који су мање узнемирени.[14]
Пример може бити онај у коме запослени држи презентацију својим сарадницима. Током презентације, особа може да замуцка или погреши по неку реч, након чега може да се забрине да су други људи то значајно приметили и помисли да је њихова перцепција о њој као излагачу нарушена. Ова когнитивна мисао подстиче додатну анксиозност која доводи до даљег муцања, знојења и, потенцијално, напада панике.
Бихејвиорални аспекти
Социјални анксиозни поремећај је непрестани страх од једне или више ситуација у којима је особа изложена могућем испитивању од стране других и страхује да би могла нешто учинити или се понашати на начин који ће бити понижавајући или срамотан. Она превазилази нормалну „стидљивост“ јер доводи до претераног друштвеног избегавања и значајног друштвеног или професионалног оштећења. Активности које се плаше могу укључивати скоро сваку врсту друштвене интеракције, посебно мале групе, састанке, забаве, разговоре са странцима, ресторане, интервјуе итд.
Они који имају социјални анксиозни поремећај се плаше да их други у друштву осуде. Посебно, особе са социјалном анксиозношћу су нервозне у присуству људи са ауторитетом и осећају се непријатно током физичких прегледа.[15] Људи који имају овај поремећај могу се понашати на одређени начин или нешто рећи, а затим се после тога осећати посрамљено или понижено. Као резултат тога, често бирају да се изолују од друштва како би избегли такве ситуације. Такође се могу осећати непријатно да упознају људе које не познају и да се понашају удаљено када су са великим групама људи. У неким случајевима, они могу показати доказе овог поремећаја избегавањем контакта очима или црвењењем када неко разговара са њима.[15]
Према психологу Б. Ф. Скинеру, фобије се контролишу избегавањем. На пример, ученик може да напусти просторију када прича испред разреда (побегне) и да се уздржи од вербалних презентација због претходног напада анксиозности (избегне). Главне врсте понашања избегавања могу укључивати готово патолошко или компулзивно понашање лагања како би се очувала слика о себи и избегло осуђивање пред другима. Мање врсте понашања избегавања јесу када особа избегава контакт очима и прекрсти руке како би прикрила препознатљиво дрхтање.[16] Тада се у таквим догађајима покреће реакција бори се или бежи.
Физиолошки аспекти
Физиолошки ефекти, слични онима код других анксиозних поремећаја, присутни су код социјалних фобија.[17] Код одраслих може изазвати сузе, као и прекомерно знојење, мучнину, отежано дисање, дрхтање и лупање срца као резултат „бори се или бежи“. Поремећај хода (где је особа толико забринута како хода да може изгубити равнотежу) може се појавити, посебно када пролази поред групе људи. Црвенило обично показују појединци са социјалном фобијом.[18] Ови видљиви симптоми додатно појачавају анксиозност у присуству других. Студија из 2006. показала је да је област мозга која се зове амигдала, део лимбичког система, хиперактивна када се пацијентима приказују претећа лица или суочени са застрашујућим ситуацијама. Открили су да пацијенти са озбиљнијом социјалном фобијом показују корелацију са повећаним одговором у њиховој амигдали.[19] Људи са фобијом могу избегавати да гледају друге људе, па чак и своју околину, у већој мери од својих вршњака, вероватно да би смањили ризик од контакта очима, што се може протумачити као невербални сигнал отворености за социјалну интеракцију.[20]
Друштвени аспекти
Људи са социјалном фобијом избегавају ситуације које већина људи сматра „нормалним“. Можда им је тешко да схвате како други могу тако лако да се носе са овим ситуацијама. Они избегавају све или већину друштвених ситуација и крију се од других, што може утицати на њихове личне односе. Социјална фобија може потпуно уклонити људе из друштвених ситуација због ирационалног страха од ових ситуација. Људи са поремећајем бити зависни од друштвених мрежа, имају недостатак сна и осећају се добро када избегавају интеракцију са људима. Поремећај такође може довести до ниског самопоштовања, негативних мисли, теже депресивне епизоде, осетљивости на критику и лоших друштвених вештина које се не побољшавају.[21] Људи са социјалном фобијом доживљавају анксиозност у различитим друштвеним ситуацијама, од важних, значајних сусрета до свакодневних и тривијалних. Ови људи могу бити нервознији на разговорима за посао, на састанцима, у интеракцији са ауторитетом или на послу.[22]
Коморбидитет
Фобија показује висок степен комордитетета са другим психијатријским поремећајима. У ствари, једна студија је открила да је 66% оних са социјалном фобијом имало један или више додатних поремећаја менталног здравља.[23] Фобија се често јавља заједно са ниским самопоштовањем и најчешће клиничком депресијом, можда због недостатка личних односа и дугих периода изолације у вези са избегавањем друштва.[24] Клиничка депресија је 1,49 до 3,5 пута већа вероватноћа да ће се појавити код оних са поремећајем.[24][25][26] Истраживања такође показују да присуство одређених социјалних страхова (нпр. избегавање учешћа у малим групама, избегавање одласка на забаву) чешће изазива коморбидне симптоме депресије него други друштвени страхови, те стога заслужују веома пажљиву ревизију током клиничке процене. међу пацијентима са САД.[27]
Други анксиозни поремећаји су такође веома чести код пацијената са социјалном фобијом, посебно генерализовани анксиозни поремећај.[28][29] Избегавајући поремећај личности је такође у великој корелацији са социјалном фобијом, са стопом коморбидитета у распону од 25% до 89%.[30][31][32]
Да би покушали да смање анксиозност и ублаже депресију, људи са социјалном фобијом могу користити алкохол или друге дроге, што може довести до поремећаја употребе супстанци и зависности. Процењује се да једна петина пацијената са социјалним анксиозним поремећајем такође има поремећај употребе алкохола.[33] Међутим, нека истраживања сугеришу да социјална фобија није повезана са проблемима повезаним са алкохолом и да фобија чак доприноси да се такви проблеми не развију.[34][35] Они који имају и поремећај употребе алкохола и поремећај социјалне анксиозности вероватније ће избегавати групне третмане и повратити се у поређењу са људима који немају ову комбинацију.[36]
Узроци
Истраживања узрока социјалне анксиозности и социјалне фобије су широка, обухватајући више становишта, од перспективе неуронауке до социологије. Научници тек треба да утврде тачне узроке. Студије сугеришу да генетика може играти улогу у комбинацији са факторима животне средине. Социјална фобија није узрокована другим менталним поремећајима или употребом супстанци.[37] Генерално, социјална анксиозност почиње у одређеном тренутку у животу појединца. Ово ће се временом развити док се особа бори да се опорави. На крају, блага друштвена неугодност може се развити у симптоме социјалне анксиозности или фобије. Пасивна употреба друштвених медија може изазвати друштвену анксиозност код неких људи.[38]
Генетика
Одрастање са превише заштитничким и хиперкритичним родитељима је такође повезано са друштвеном фобијом.[39][40] Адолесценти који су били оцењени као несигурни (анксиозно- амбивалентни ) везани за своју мајку као беба имали су двоструко већу вероватноћу да развију поремећаје анксиозности до касне адолесценције, укључујући социјалну фобију.[41]
Сродна линија истраживања истраживала је „инхибицију понашања“ код новорођенчади – рани знаци инхибиције и интроспективне или плашљиве природе. Студије су показале да око 10-15 процената појединаца показује овакав рани темперамент, за који се чини да је делимично последица генетике. Неки настављају да показују ову особину у адолесценцији и одраслој доби и чини се да је већа вероватноћа да ће развити поремећај социјалне анксиозности.[42]
Друштвена искуства
Претходно негативно друштвено искуство може бити окидач за социјалну фобију,[43][44] можда посебно за појединце високе „интерперсоналне осетљивости“.
За око половине оних са дијагнозом социјалног анксиозног поремећаја, чини се да је специфичан трауматски или понижавајући друштвени догађај повезан са почетком или погоршањем поремећаја;[45] Чини се да је ова врста догађаја посебно повезана са специфичном социјалном фобијом, на пример, у вези са јавним говором (Стемберг ет ал., 1995). Поред директних искустава, посматрање или слушање о друштвено негативним искуствима других (нпр. грешка коју је неко починио), или вербална упозорења о друштвеним проблемима и опасностима, такође могу учинити вероватнијим развој социјалног анксиозног поремећаја.[46] Социјални анксиозни поремећај може бити узрокован дугорочним ефектима неприлагођавања, малтретирања, одбијања или игнорисања.[46] Стидљиви адолесценти или одрасли који избегавају истицали су непријатна искуства са вршњацима[47] или малтретирање или узнемиравање у детињству.[48] У једној студији је утврђено да је популарност у негативној корелацији са социјалном анксиозношћу, а деца која су занемаривали вршњаци су пријавила већу друштвену анксиозност и страх од негативне евалуације од других категорија деце.[49] Чини се да је мање вероватно да ће деца са социјалном фобијом добити позитивне реакције од вршњака,[50] а узнемирена или инхибирана деца могу да се изолују.[51]
Културолошки утицаји
Културолошки фактори који су повезани са социјалним анксиозним поремећајем укључују став друштва према стидљивости и избегавању, утичу на способност успостављања односа или приступа запослењу или образовању и стид[52] Једно истраживање је показало да су ефекти родитељства различити у зависности од културе: америчка деца имају већу вероватноћу да развију поремећај социјалне анксиозности ако њихови родитељи наглашавају важност мишљења других и користе стид као дисциплинску стратегију (Леунг ет ал., 1994), али ова асоцијација није пронађена за кинеску/кинеско-америчку децу. У Кини, истраживања су показала да су стидљива деца више прихваћена од својих вршњака и да је већа вероватноћа да ће бити разматрана за лидерство и компетентна, за разлику од налаза у западним земљама.[53] Чисто демографске варијабле такође могу играти улогу.
Проблеми у развоју социјалних вештина могу бити узрок неког социјалног анксиозног поремећаја, било због немогућности или недостатка самопоуздања за друштвену интеракцију и добијање позитивних реакција и прихватања од других. Студије су, међутим, помешане, при чему неке студије нису пронашле значајне проблеме у друштвеним вештинама,[54] док друге јесу.[55] Оно што се чини јасним је да социјално анксиозни доживљавају своје социјалне вештине као ниске.[56] Може бити да све већа потреба за софистицираним друштвеним вештинама у формирању односа или каријере, и нагласак на асертивности и компетитивности, чини проблеме социјалне анксиозности чешћима, барем међу ' средњом класом '.[57] Такође се тврдило да интерперсонални или медијски нагласак на 'нормалним' или 'привлачним' личним карактеристикама подстиче перфекционизам и осећај инфериорности или несигурности у погледу негативних оцена других. Потреба за друштвеним прихватањем или друштвеним положајем разрађена је у другим правцима истраживања који се односе на социјалну анксиозност.[58]
Употреба супстанци
Док алкохол у почетку ублажава социјалну фобију, прекомерна злоупотреба алкохола може погоршати симптоме социјалне фобије и узроковати развој или погоршање паничног поремећаја током интоксикације алкохолом, а посебно током синдрома одвикавања од алкохола. Овај ефекат није јединствен за алкохол, али се може јавити и код дуготрајне употребе лекова који имају сличан механизам деловања као алкохол, као што су бензодиазепин који се понекад прописују као средства за смирење.[59] Бензодиазепин поседују својства против анксиозности и могу бити корисни за краткотрајно лечење тешке анксиозности. Као и антиконвулзанти, они имају тенденцију да буду благи и добро се толеришу, иако постоји ризик од стварања навика. Бензодиазепин се обично даје орално за лечење анксиозности; међутим, повремено се лоразепам или диазепам могу давати интравенозно за лечење напада панике.[60]
Светски савет за анксиозност не препоручује бензодиазепине за дуготрајно лечење анксиозности због низа проблема повезаних са дуготрајном употребом, укључујући толеранцију, психомоторна оштећења, когнитивна и меморијска оштећења, физичку зависност и синдром повлачења бензодиазепина након престанка терапије. бензодиазепини.[61] Упркос све већем фокусу на употребу антидепресива и других агенаса за лечење анксиозности, бензодиазепин је остао главни ослонац анксиолитичке фармакотерапије због своје снажне ефикасности, брзог почетка терапијског ефекта и генерално повољног профила нежељених ефеката.[62] Чини се да су обрасци лечења психотропних лекова остали стабилни током протекле деценије, при чему је бензодиазепин најчешће коришћени лекови за панични поремећај.[63]
Многи људи који су зависни од алкохола или су им преписани бензодиазепини, када им се објасни да имају избор између сталног лошег менталног здравља или одустајања од терапије и опоравка од симптома одлучују да престану да узимају алкохол или своје бензодиазепине.[64] Међутим, симптоми се могу привремено погоршати током повлачења алкохола или бензодиазепина.[64]
Психолошки фактори
Истраживања су указала на улогу „основних“ или „безусловних“ негативних уверења (нпр „Ја сам неспособан“) и „условна“ уверења ближе површини (нпр. „Ако се покажем, бићу одбијен“). Сматра се да се развијају на основу личности и негативних искустава и да се активирају када се особа осећа угрожено.[65] Недавна истраживања су такође истакла да условна уверења такође могу бити у игри (нпр. „Ако људи виде да сам анксиозан, мислиће да сам слаб“).[66]
Секундарни фактор је самоскривање које укључује прикривање изражавања нечије анксиозности или њених основних уверења.[67] Једна линија рада се фокусирала конкретније на кључну улогу брига о само-презентацији.[68][69] Резултирајућа стања анксиозности се виде као ометање друштвеног учинка и способности да се концентрише на интеракцију, што заузврат ствара више друштвених проблема, што јача негативну шему . Такође је истакнут велики фокус на самим симптомима анксиозности и о томе како би се могли појавити другима.[70] Сличан модел[71] наглашава развој искривљене менталне репрезентације себе и прецењује вероватноћу и последице негативне евалуације, као и стандарде учинка које други имају. Такви когнитивно-бихејвиорални модели разматрају улогу негативно пристрасних сећања на прошлост и процеса руминације након догађаја и страховитог ишчекивања пре њега.
Студије су такође нагласиле улогу суптилног избегавања и дефанзивних фактора и показале како покушаји да се избегну негативне оцене или коришћење „безбедоносног понашања“ (Кларк & Велс, 1995) могу отежати друштвену интеракцију и погоршати анксиозност на дужи рок.[72] Овај рад је био утицајан у развоју когнитивно-бихејвиоралне терапије за социјални анксиозни поремећај, за коју се показало да има ефикасност.
Механизми
Постоје многе студије које истражују неуронске основе социјалног анксиозног поремећаја.[73][74] Иако тачни неуромеханизми још нису пронађени, постоје докази који повезују поремећај социјалне анксиозности са неравнотежом неких неурохемија и хиперактивношћу у неким областима мозга.
Неуротрансмитери
Друштвеност је уско повезана са допаминергичком неуротрансмисијом .[75] У студији из 2011. године пронађена је директна веза између друштвеног статуса добровољаца и афинитета везивања допаминских Д2/3 рецептора у стриатуму.[76] Друга истраживања показују да је афинитет везивања допамина Д2 рецептора у стриатуму људи са социјалном анксиозношћу нижи него у контролама.[77] Нека друга истраживања показују абнормалност у густини транспортера допамина у стриатуму оних са социјалном анксиозношћу.[78][79] Међутим, неки истраживачи нису успели да понове претходне налазе доказа абнормалности допамина у социјалном анксиозном поремећају.[80] Студије су показале високу преваленцију социјалне анксиозности код Паркинсонове болести и шизофреније. У недавној студији, социјална фобија је дијагностикована код 50% пацијената са Паркинсоновом болешћу.[81] Други истраживачи су открили симптоме социјалне фобије код пацијената лечених лековима као што је халоперидол, наглашавајући улогу неуротрансмисије допамина у социјалном анксиозном поремећају.[82]
Неки докази указују на могућност да социјални анксиозни поремећај укључује смањено везивање за рецепторе серотонина.[83] Недавна студија извештава о повећаном везивању транспортера серотонина код пацијената који нису узимали психотропне лекове са генерализованим поремећајем социјалне анксиозности.[84] Иако постоји мало доказа о абнормалности неуротрансмисије серотонина, ограничена ефикасност лекова који утичу на нивое серотонина може указивати на потенцијалну улогу приступа. Пароксетин, сертралин и флувоксамин су три ССРИ које је ФДА одобрила за лечење социјалног анксиозног поремећаја. Неки истраживачи верују да ССРИ смањују активност амигдале.[85] Такође је све већи фокус на друге кандидате за трансмитере, нпр. норепинефрин и глутамат, који могу бити преактивни код социјалног анксиозног поремећаја, и инхибиторни трансмитер ГАБА, који може бити недовољно активан у таламусу.[85][86]
Подручја мозга
Амигдала је део лимбичког система који је повезан са спознајом страха и емоционалним учењем. Утврђено је да особе са социјалним анксиозним поремећајем имају преосетљиву амигдалу; на пример у вези са знаковима друштвене претње (нпр. уочена негативна оцена од стране друге особе), љутим или непријатељским лицима и док чекате да одрже говор. [87] Недавна истраживања су такође показала да је још једно подручје мозга, предњи цингуларни кортекс, за које се већ знало да је укључено у искуство физичког бола, такође изгледа укључено у искуство социјалног бола,[88] на пример уочавање групне искључености.[89] Недавна истраживања су такође истакла моћну улогу префронталног кортекса, посебно његовог дорзолатералног дела, у одржавању когнитивних предрасуда укључених у САД.[90] Мета-анализа из 2007. године такође је открила да особе са социјалном анксиозношћу имају хиперактивацију у областима амигдале и инсуле које су често повезане са страхом и негативним демоционалним процесима.[91]
Дијагноза
МКБ-10 дефинише социјалну фобију као страх од оцењивања и посматрања од стране других људи који води ка избегавању друштвених ситуација. Симптоми анксиозности могу се приказати као притужбе на црвенило, дрхтање руку, мучнину или хитност мокрења. Симптоми могу напредовати до напада панике.[92]
Неколико скала друштвене фобије и инвентара постоје у психологији као алатке за истраживање степена друштвене фобије.[93][94][95][96][97]
Превенција
Превенција анксиозних поремећаја је један од фокуса истраживања.[98][99] Употреба ЦБТ и сродних техника може смањити број деце са социјалним анксиозним поремећајем након завршетка програма превенције.[100]
Третман
Психотерапије
Прва линија лечења социјалног анксиозног поремећаја је когнитивна бихејвиорална терапија (КБТ) са лековима као што су селективни инхибитори поновног преузимања серотонина (ССРИ) који се користе само код оних који нису заинтересовани за терапију.[101] [102] Самопомоћ заснована на принципима КБТ је секундарни третман.[101][103][104]
Одређене студије указују да терапија прихватањем и посвећеношћу помаже при третману фобије.[105][106]
Неке студије сугеришу да обука социјалних вештина може помоћи код социјалне анксиозности.[107][108] Примери друштвених вештина усмерених на ССТ за социјални анксиозни поремећај укључују: покретање разговора, успостављање пријатељстава, интеракцију са припадницима жељеног пола, конструисање говора и вештине асертивности. [109] Међутим, није јасно да ли су потребне посебне технике социјалних вештина и обука, а не само подршка у општем друштвеном функционисању и изложености друштвеним ситуацијама.[110]
Постоје неки докази да експресивне терапије (нпр. сликање, цртање или музичка терапија) могу бити ефикасне за лечење социјалног анксиозног поремећаја у одређеним контекстима. Студија из 2019. је, на пример, открила да је уметничка терапија произвела „повећање субјективног квалитета живота (и са великим ефектима) и побољшање приступа стратегијама регулације емоција“ код одраслих жена са анксиозношћу.[111]Америчко удружење за уметничку терапију води посебне радионице за социјални анксиозни поремећај.
Узевши у обзир постојање доказа да социјална фобија може претходити развијању других психолошких оболења, попут депресије, рана дијагноза и третман су важни.[112][113] Социјални анксиозни поремећај остаје недовољно препознат у пракси примарне здравствене заштите, а пацијенти се често јављају за лечење тек након појаве компликација као што су клиничка депресија или поремећаји употребе супстанци.[114][115][116]
Извори
- ^ Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
- ^ Pilling, S; Mayo-Wilson, E; Mavranezouli, I; Kew, K; Taylor, C; Clark, DM; Guideline Development, Group (22. 5. 2013). „Recognition, assessment and treatment of social anxiety disorder: summary of NICE guidance.” (PDF). BMJ (Clinical Research Ed.). 346: f2541. PMID 23697669. doi:10.1136/bmj.f2541.
- ^ Liebowitz, Michael R.; Schneier, Franklin R.; Bragdon, Laura B.; Blanco, Carlos (2013-02-01). „The evidence-based pharmacotherapy of social anxiety disorder”. International Journal of Neuropsychopharmacology. 16 (1): 235—249. ISSN 1461-1457. PMID 22436306. doi:10.1017/S1461145712000119
.
- ^ Hofmann, S. G.; Smits, J. A. (2008). „Cognitive-behavioral therapy for adult anxiety disorders: A meta-analysis of randomized placebo-controlled trials”. The Journal of Clinical Psychiatry. 69 (4): 621—632. PMC 2409267 . PMID 18363421. doi:10.4088/JCP.v69n0415.
- ^ Blanco, C.; Bragdon, L. B.; Schneier, F. R.; Liebowitz, M. R. (2012). „The evidence-based pharmacotherapy of social anxiety disorder”. The International Journal of Neuropsychopharmacology. 16 (1): 235—249. PMID 22436306. doi:10.1017/S1461145712000119 .
- ^ Burton, Robert (1881). The anatomy of melancholy. Chatto & Windus. стр. 253. ISBN 978-84-206-6026-4.
- ^ Haustgen, T. (2004). „À propos du centenaire de la psychasthénie (1903) Les troubles obsessionnels-compulsifs dans la psychiatrie française: revue historique”. Annales Médico-Psychologiques. 162 (6): 427—440. doi:10.1016/j.amp.2003.09.012.
- ^ Furmark, Thomas. Social Phobia – From Epidemiology to Brain Function. Retrieved February 21, 2006.
- ^ Liebowitz, M. R.; Gorman, J. M.; Fyer, A. J.; Klein, D. F. (1985). „Social phobia. Review of a neglected anxiety disorder”. Archives of General Psychiatry. 42 (7): 729—736. PMID 2861796. doi:10.1001/archpsyc.1985.01790300097013.
- ^ Peterson, Ashley L. (11. 4. 2019). „Introversion, Shyness & Social Anxiety: What's the Difference?”. Mental Health at Home. Архивирано из оригинала 1. 8. 2022. г.
- ^ Brown, Alexander. „Social Anxiety? Introvert? Or Shy?”. Mind Journal. Архивирано из оригинала 1. 8. 2022. г.
- ^ Ditzell, Jeffrey; Raypole, Crystal (19. 3. 2021). „Yes, Introversion and Social Anxiety Are Two Different Things”. Healthline. Архивирано из оригинала 3. 6. 2022. г.
- ^ Drs; Sartorius, Norman; Henderson, A.S.; Strotzka, H.; Lipowski, Z.; Yu-cun, Shen; You-xin, Xu; Strömgren, E.; Glatzel, J.; Kühne, G.-E. „The ICD-10 Classification of Mental and Behavioural Disorders Clinical descriptions and diagnostic guidelines” (PDF). www.who.int World Health Organization. Microsoft Word. стр. 110, 113—4. Приступљено 23. 6. 2021 — преко Microsoft Bing.
- ^ Furmark, Thomas. Social Phobia – From Epidemiology to Brain Function. Retrieved February 21, 2006.
- ^ а б Schneier, Franklin (7. 9. 2006). „Social Anxiety Disorder”. The New England Journal of Medicine. 355 (10): 1029—1036. PMID 16957148. doi:10.1056/nejmcp060145.
- ^ Furmark, Thomas. Social Phobia – From Epidemiology to Brain Function. Retrieved February 21, 2006.
- ^ eNotes. Social phobia – Causes Архивирано 2006-02-09 на сајту Wayback Machine. Retrieved February 22, 2006.
- ^ Furmark, Thomas. Social Phobia – From Epidemiology to Brain Function. Retrieved February 21, 2006.
- ^ Studying Brain Activity Could Aid Diagnosis Of Social Phobia. Monash University. January 19, 2006.
- ^ Konovalova, Irma; Antolin, Jastine; Bolderston, Helen; Gregory, Nicola (2021-10-25). „Adults with higher social anxiety show avoidant gaze behaviour in a real-world social setting: A mobile eye tracking study”. PLOS ONE. 16 (10): e0259007. Bibcode:2021PLoSO..1659007K. PMC 8544831 . PMID 34695140. doi:10.1371/journal.pone.0259007 .
- ^ „How does social anxiety disorder affect my life?”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2020-09-30.
- ^ M. Kowalski, R. Leary, Mark and Robin (1995). Social Anxiety. London and New York: The Guilford Press.
- ^ Acarturk, C.; De Graaf, R.; Van Straten, A.; Have, M. T.; Cuijpers, P. (2008). „Social phobia and number of social fears, and their association with comorbidity, health-related quality of life and help seeking” (PDF). Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 43 (4): 273—9. PMID 18219433. doi:10.1007/s00127-008-0309-1.
- ^ а б „Comorbidity”. The Wiley Blackwell Handbook of Social Anxiety Disorder. 2014. стр. 208—210. ISBN 9781118653920. doi:10.1002/9781118653920.fmatter.
- ^ Beesdo, K.; Bittner, A.; Pine, D. S.; Stein, M. B.; Höfler, M.; Lieb, R.; Wittchen, H. U. (2007). „Incidence of Social Anxiety Disorder and the Consistent Risk for Secondary Depression in the First Three Decades of Life”. Archives of General Psychiatry. 64 (8): 903—912. PMID 17679635. doi:10.1001/archpsyc.64.8.903 .
- ^ Stein, M. B.; Fuetsch, M.; Müller, N.; Höfler, M.; Lieb, R.; Wittchen, H. U. (2001). „Social Anxiety Disorder and the Risk of Depression: A Prospective Community Study of Adolescents and Young Adults”. Archives of General Psychiatry. 58 (3): 251—256. PMID 11231832. doi:10.1001/archpsyc.58.3.251 .
- ^ „Mapping network connectivity among symptoms of social anxiety and comorbid depression in people with social anxiety disorder”. Journal of Affective Disorders. 228: 75—82. 2018. PMID 29232567. doi:10.1016/j.jad.2017.12.003.
- ^ Chartier, M. J.; Walker, J. R.; Stein, M. B. (2003). „Considering comorbidity in social phobia”. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. 38 (12): 728—34. PMID 14689178. doi:10.1007/s00127-003-0720-6.
- ^ Sanderson, W. C.; Dinardo, P. A.; Rapee, R. M.; Barlow, D. H. (1990). „Syndrome comorbidity in patients diagnosed with a DSM-III--R anxiety disorder”. Journal of Abnormal Psychology. 99 (3): 308—12. PMID 2212281. doi:10.1037/0021-843X.99.3.308.
- ^ „Comorbidity”. The Wiley Blackwell Handbook of Social Anxiety Disorder. 2014. стр. 208—210. ISBN 9781118653920. doi:10.1002/9781118653920.fmatter.
- ^ Chambless, D. L.; Fydrich, T.; Rodebaugh, T. L. (2008). „Generalized social phobia and avoidant personality disorder: Meaningful distinction or useless duplication?”. Depression and Anxiety. 25 (1): 8—19. PMID 17161000. doi:10.1002/da.20266 .
- ^ Schneier, F. R.; Spitzer, R. L.; Gibbon, M.; Fyer, A. J.; Liebowitz, M. R. (1991). „The relationship of social phobia subtypes and avoidant personality disorder”. Comprehensive Psychiatry. 32 (6): 496—502. PMID 1778076. doi:10.1016/0010-440X(91)90028-B.
- ^ Buckner, J. D.; Schmidt, N. B.; Lang, A. R.; Small, J. W.; Schlauch, R. C.; Lewinsohn, P. M. (2008). „Specificity of social anxiety disorder as a risk factor for alcohol and cannabis dependence”. Journal of Psychiatric Research. 42 (3): 230—9. PMC 2254175 . PMID 17320907. doi:10.1016/j.jpsychires.2007.01.002.
- ^ Morris, E. P.; Stewart, S. H.; Ham, L. S. (2005). „The relationship between social anxiety disorder and alcohol use disorders: A critical review”. Clinical Psychology Review. 25 (6): 734—60. PMID 16042994. doi:10.1016/j.cpr.2005.05.004.
- ^ Alfano, Candice A.; Beidel, Deborah C. (2011). „Alcohol and Drug Use in Socially Anxious Young Adults”. Social anxiety in adolescents and young adults: Translating developmental science into practice. стр. 108—111. ISBN 978-1-4338-0948-4. doi:10.1037/12315-000.
- ^ Kushner, M. G.; Abrams, K.; Thuras, P.; Hanson, K. L.; Brekke, M.; Sletten, S. (2005). „Follow-up Study of Anxiety Disorder and Alcohol Dependence in Comorbid Alcoholism Treatment Patients”. Alcoholism: Clinical & Experimental Research. 29 (8): 1432—1443. PMID 16131851. doi:10.1097/01.alc.0000175072.17623.f8.
- ^ "Social anxiety disorder." CareNotes. Truven Health Analytics Inc., 2012. Health Reference Center Academic. Web. 15 Nov. 2012.
- ^ Erliksson, Olivia J. (26. 7. 2020). „Measuring associations between social anxiety and use of different types of social media using the Swedish Social Anxiety Scale for Social Media Users: A psychometric evaluation and cross-sectional study”. Scandinavian Journal of Psychology. 61 (6): 819—826. PMID 32713014. doi:10.1111/sjop.12673 .
- ^ Schneier, Franklin (7. 9. 2006). „Social Anxiety Disorder”. The New England Journal of Medicine. 355 (10): 1029—1036. PMID 16957148. doi:10.1056/nejmcp060145.
- ^ Rapee, R. M. (2011). „Family Factors in the Development and Management of Anxiety Disorders”. Clinical Child and Family Psychology Review. 15 (1): 69—80. PMID 22116624. doi:10.1007/s10567-011-0106-3.
- ^ „Child and adolescent anxiety disorders and early attachment”. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry. 36 (5): 637—644. 1997. PMID 9136498. doi:10.1097/00004583-199705000-00014.
- ^ „Adolescent social anxiety as an outcome of inhibited temperament in childhood”. J Am Acad Child Adolesc Psychiatry. 38 (8): 1008—1015. 1999. PMID 10434493. doi:10.1097/00004583-199908000-00017.
- ^ National Center for Health and Wellness.Causes of Social Anxiety Disorder Архивирано 2005-12-01 на сајту Wayback Machine. Retrieved February 24, 2006.
- ^ Athealth.com.Social phobia. 1999. Retrieved February 24, 2006.
- ^ Mineka S, Zinbarg R (1995) Conditioning and ethological models of social phobia. In: Heimberg R, Liebowitz M, Hope D, Schneier F, editors. Social Phobia: Diagnosis, Assessment, and Treatment. New York: The Guilford Press, 134–162
- ^ а б Beidel, D.C., & Turner, S.M. (1998). Shy children, phobic adults: The nature and treatment of social phobia. American Psychological Association Books.
- ^ Ishiyama F (1984). „Shyness: Anxious social sensitivity and self-isolating tendency”. Adolescence. 19 (76): 903—911. PMID 6516936.
- ^ Gilmartin, Brian (1987). „Peer Group Antecedents of Severe Love-shyness in Males”. Journal of Personality. 55 (3): 467—489. PMID 3681636. doi:10.1111/j.1467-6494.1987.tb00447.x — преко Wiley Online Library.
- ^ „Development of the social anxiety scale for children: Reliability and concurrent validity”. Journal of Clinical Child Psychology. 17: 84—91. 1988. doi:10.1207/s15374424jccp1701_11.
- ^ „Social skills, social outcomes, and cognitive features of childhood social phobia”. J Abnorm Psychol. 108 (2): 211—21. мај 1999. PMID 10369031. doi:10.1037/0021-843X.108.2.211.
- ^ „The many faces of social isolation in childhood”. J Consult Clin Psychol. 56 (6): 916—24. децембар 1988. PMID 3204203. doi:10.1037/0022-006X.56.6.916.
- ^ Okano K (1994). „Shame and social phobia: a transcultural viewpoint”. Bull Menninger Clin. 58 (3): 323—38. PMID 7920372.
- ^ „Social and school adjustment of shy and aggressive children in China”. Development and Psychopathology. 7 (2): 337—349. 1995. doi:10.1017/s0954579400006544.
- ^ „Discrepancy between self- and observer ratings of performance in social phobics”. J Abnorm Psychol. 101 (4): 728—31. новембар 1992. PMID 1430614. doi:10.1037/0021-843X.101.4.728.
- ^ „Cognitive processes in social phobia”. Behav Res Ther. 31 (3): 255—67. 1993. PMID 8476400. doi:10.1016/0005-7967(93)90024-O.
- ^ Segrin, Chris; Kinney, Terry (1995). „Social skills deficits among the socially anxious: Rejection from others and loneliness”. Motivation and Emotion. 19 (1): 1—24. doi:10.1007/BF02260670.
- ^ Heimberg, R.G; Stein, M.B; Hiripi, E; Kessler, R.C (2000). „Trends in the prevalence of social phobia in the United States: A synthetic cohort analysis of changes over four decades”. European Psychiatry. 15 (1): 29—37. PMID 10713800. doi:10.1016/S0924-9338(00)00213-3.
- ^ „The need to belong: desire for interpersonal attachments as a fundamental human motivation”. Psychol Bull. 117 (3): 497—529. 1995. PMID 7777651. doi:10.1037/0033-2909.117.3.497.
- ^ „Impact of alcohol intoxication and withdrawal syndrome on social phobia and panic disorder in alcoholic inpatients”. Rev Hosp Clin Fac Med Sao Paulo. 59 (4): 187—92. август 2004. PMID 15361983. doi:10.1590/S0041-87812004000400006 .
- ^ BNF; British Medical Journal (2008). „Anxiolytics”. UK: British National Formulary. Приступљено 17. 12. 2008.
- ^ „WCA recommendations for the long-term treatment of generalized anxiety disorder”. CNS Spectr. 8 (8 Suppl 1): 53—61. август 2003. PMID 14767398. doi:10.1017/S1092852900006945.
- ^ „Benzodiazepines in clinical practice: consideration of their long-term use and alternative agents”. J Clin Psychiatry. 66 Suppl 2: 21—7. 2005. PMID 15762816.
- ^ „Are benzodiazepines still the medication of choice for patients with panic disorder with or without agoraphobia?”. Am J Psychiatry. 160 (8): 1432—8. август 2003. PMID 12900305. doi:10.1176/appi.ajp.160.8.1432.
- ^ а б Cohen SI (фебруар 1995). „Alcohol and benzodiazepines generate anxiety, panic and phobias”. J R Soc Med. 88 (2): 73—7. PMC 1295099 . PMID 7769598.
- ^ Beck AT, Emery G, Greenberg RL (1985) Anxiety Disorders and Phobias: A Cognitive Perspective. New York: Basic Books.
- ^ „Bridging maladaptive social self-beliefs and social anxiety: a network perspective”. Journal of Anxiety Disorders. 74: 102267. 2020. PMID 32599433. doi:10.1016/j.janxdis.2020.102267.
- ^ „What is the core fear in social phobia | Request PDF”. ResearchGate (на језику: енглески). Приступљено 2020-01-26.
- ^ Leary, M.R., & Kowalski, R.M. (1995) Social Anxiety. London: Guildford Press
- ^ Leary M.R.; Kowalski R.M; Campbell C.D. (1988). „Self-presentational concerns and social anxiety: the role of generalized impression expectancies”. Journal of Research in Personality. 22 (3): 308—321. doi:10.1016/0092-6566(88)90032-3.
- ^ Clark, D. M., & Wells, A. (1995). A cognitive model of social phobia. In. R. G. Heimberg, M. R. Liebowitz, D. A. Hope, & F. R. Schneier (Eds.), Social phobia: Diagnosis, assessment, and treatment (pg 41–68). Guilford Press: New York.
- ^ Rapee, Ronald M; Heimberg, Richard G (1997). „A cognitive-behavioral model of anxiety in social phobia”. Behaviour Research and Therapy. 35 (8): 741—56. PMID 9256517. doi:10.1016/S0005-7967(97)00022-3.
- ^ „Bridging maladaptive social self-beliefs and social anxiety: a network perspective”. Journal of Anxiety Disorders. 74: 102267. 2020. PMID 32599433. doi:10.1016/j.janxdis.2020.102267.
- ^ M. S. Marcin; C. B. Nemeroff (2003). „The neurobiology of social anxiety disorder:the relevance of fear and anxiety”. Acta Psychiatr Scand. 108 (417): 51—64. PMID 12950436. doi:10.1034/j.1600-0447.108.s417.4.x.
- ^ Sanjay J. Mathew; Jeremy D. Coplan; Jack M. Gorman (2001). „Neurobiological Mechanisms of Social Anxiety Disorder”. Am J Psychiatry. 158 (10): 1558—1567. PMID 11578981. doi:10.1176/appi.ajp.158.10.1558.
- ^ Rammsayer T. H. (1998). „Extraversion and dopamine: Individual differences in response to changes in dopaminergic activity as a possible biological basis of extraversion”. European Psychologist. 3 (1): 37—50. doi:10.1027/1016-9040.3.1.37.
- ^ Diana Martinez; Daria Orlowska; Rajesh Narendran; Mark Slifstein; Fei Liu; Dileep Kumar; Allegra Broft; Ronald Van Heertum; Herbert D. Kleber (2010). „D2/3 receptor availability in the striatum and social status in human volunteers”. Biol Psychiatry. 67 (3): 275—278. PMC 2812584 . PMID 19811777. doi:10.1016/j.biopsych.2009.07.037.
- ^ Franklin R. Schneier, M.D.; Michael R. Liebowitz, M.D.; Anissa Abi-Dargham, M.D.; Yolanda Zea-Ponce; Shu-Hsing Lin; Marc Laruelle, M.D. (2000). „Low Dopamine D2 Receptor Binding Potential in Social Phobia”. Am J Psychiatry. 157 (3): 457—459. PMID 10698826. doi:10.1176/appi.ajp.157.3.457.
- ^ van der Wee; et al. (мај 2008). „Increased Serotonin and Dopamine Transporter Binding in Psychotropic Medication–Naïve Patients with Generalized Social Anxiety Disorder Shown by 123I-ß-(4-Iodophenyl)-Tropane SPECT”. The Journal of Nuclear Medicine. 49 (5): 757—63. PMID 18413401. doi:10.2967/jnumed.107.045518 .
- ^ Jari Tiihonen, M.D.; Jyrki Kuikka; Kim Bergström; Ulla Lepola, M.D.; Hannu Koponen, M.D.; Esa Leinonen, M.D. (1997). „Dopamine Reuptake Site Densities in Patients With Social Phobia”. Am J Psychiatry. 154 (2): 239—242. PMID 9016274. doi:10.1176/ajp.154.2.239.
- ^ Franklin R. Schneier, M.D.; Anissa Abi-Dargham, M.D.; Diana Martinez, M.D.; Mark Slifstein; Dah-Ren Hwang; Michael R. Liebowitz, M.D.; Marc Laruelle, M.D. (2009). „Dopamine Transporters, D2 Receptors, and Dopamine Release in Generalized Social Anxiety Disorder”. Depression and Anxiety. 26 (5): 411—418. PMC 2679094 . PMID 19180583. doi:10.1002/da.20543.
- ^ „Frequency of social phobia and psychometric properties of the Liebowitz social anxiety scale in Parkinson's disease”. Mov. Disord. 23 (12): 1739—1743. 2008. PMID 18661550. doi:10.1002/mds.22221.
- ^ Mikkelsen EJ; Detlor J; Cohen DJ (1981). „School avoidance and social phobia triggered by haloperidol in patients with Tourette's disorder”. Am J Psychiatry. 138 (12): 1572—1576. PMID 6946714. doi:10.1176/ajp.138.12.1572.
- ^ Lanzenberger, R. R.; Mitterhauser, M.; Spindelegger, C.; Wadsak, W.; Klein, N.; Mien, L. K.; Holik, A.; Attarbaschi, T.; Mossaheb, N. (2007). „Reduced Serotonin-1A Receptor Binding in Social Anxiety Disorder”. Biological Psychiatry. 61 (9): 1081—1089. PMID 16979141. doi:10.1016/j.biopsych.2006.05.022.
- ^ van der Wee; et al. (мај 2008). „Increased Serotonin and Dopamine Transporter Binding in Psychotropic Medication–Naïve Patients with Generalized Social Anxiety Disorder Shown by 123I-ß-(4-Iodophenyl)-Tropane SPECT”. The Journal of Nuclear Medicine. 49 (5): 757—63. PMID 18413401. doi:10.2967/jnumed.107.045518 .
- ^ а б M. S. Marcin; C. B. Nemeroff (2003). „The neurobiology of social anxiety disorder:the relevance of fear and anxiety”. Acta Psychiatr Scand. 108 (417): 51—64. PMID 12950436. doi:10.1034/j.1600-0447.108.s417.4.x.
- ^ Pollack, M. H.; Jensen, J. E.; Simon, N. M.; Kaufman, R. E.; Renshaw, P. F. (2008). „High-field MRS study of GABA, glutamate and glutamine in social anxiety disorder: Response to treatment with levetiracetam”. Progress in Neuro-Psychopharmacology and Biological Psychiatry. 32 (3): 739—743. PMID 18206286. doi:10.1016/j.pnpbp.2007.11.023.
- ^ Davidson, Richard J; Marshall, John R; Tomarken, Andrew J; Henriques, Jeffrey B (2000). „While a phobic waits: Regional brain electrical and autonomic activity in social phobics during anticipation of public speaking”. Biological Psychiatry. 47 (2): 85—95. PMID 10664824. doi:10.1016/S0006-3223(99)00222-X.
- ^ „Does rejection hurt? An FMRI study of social exclusion”. Science. 302 (5643): 290—2. октобар 2003. Bibcode:2003Sci...302..290E. PMID 14551436. doi:10.1126/science.1089134.
- ^ „Correlates of Social Exclusion in Social Anxiety Disorder: An fMRI study”. Scientific Reports. 7 (1): 260. 2017. Bibcode:2017NatSR...7..260H. PMC 5428215 . PMID 28325901. doi:10.1038/s41598-017-00310-9.
- ^ „Impact of transcranial direct current stimulation on attentional bias for threat: a proof-of-concept study among individuals with social anxiety disorder”. Social Cognitive and Affective Neuroscience. 12 (2): 251—260. 2017. PMC 5390730 . PMID 27531388. doi:10.1093/scan/nsw119.
- ^ Etkin, Amit; Wager, Tor D. (2007-10-01). „Functional Neuroimaging of Anxiety: A Meta-Analysis of Emotional Processing in PTSD, Social Anxiety Disorder, and Specific Phobia”. The American Journal of Psychiatry. 164 (10): 1476—1488. ISSN 0002-953X. PMC 3318959 . PMID 17898336. doi:10.1176/appi.ajp.2007.07030504.
- ^ Social Phobia (F40.1) in ICD-10: Diagnostic Criteria and Clinical descriptions and guidelines.
- ^ Connor K.M.; Jonathan R.T.; et al. (2000). „Psychometric properties of the Social Phobia Inventory (SPIN): New self-rating scale”. The British Journal of Psychiatry. 176 (4): 379—386. PMID 10827888. doi:10.1192/bjp.176.4.379 .
- ^ Anthony MM.; Coons MJ.; et al. (август 2006). „Psychometric properties of the social phobia inventory: further evaluation”. Behav. Res. Ther. 44 (8): 1177—85. PMID 16257387. doi:10.1016/j.brat.2005.08.013.
- ^ Liebowitz MR (1987). „Social Phobia”. Anxiety. Mod Probl Pharmacopsychiatry. Modern Trends in Pharmacopsychiatry. 22. стр. 141—173. ISBN 978-3-8055-4488-7. PMID 2885745. doi:10.1159/000414022.
- ^ García-López, L. J; Hidalgo, M. D.; Beidel, D. C.; Olivares, J.; Turner, S. M. (2008). „Brief form of the Social Phobia and Anxiety Inventory (SPAI-B) for adolescents”. European Journal of Psychological Assessment. 24 (3): 150—156. doi:10.1027/1015-5759.24.3.150.
- ^ Mattick, R. P.; Clarke, J. C. (1998-04-01). „Development and validation of measures of social phobia scrutiny fear and social interaction anxiety”. Behaviour Research and Therapy. 36 (4): 455—470. ISSN 0005-7967. PMID 9670605. doi:10.1016/s0005-7967(97)10031-6.
- ^ Bienvenu, O. Joseph; Ginsburg, Golda S. (1. 1. 2007). „Prevention of anxiety disorders”. International Review of Psychiatry. 19 (6): 647—654. PMID 18092242. doi:10.1080/09540260701797837.
- ^ Lau, Elizabeth X.; Rapee, Ronald M. (12. 4. 2011). „Prevention of Anxiety Disorders”. Current Psychiatry Reports. 13 (4): 258—266. PMID 21484451. doi:10.1007/s11920-011-0199-x.
- ^ Drake, Kelly L.; Ginsburg, Golda S. (13. 1. 2012). „Family Factors in the Development, Treatment, and Prevention of Childhood Anxiety Disorders”. Clinical Child and Family Psychology Review. 15 (2): 144—162. PMID 22241071. doi:10.1007/s10567-011-0109-0.
- ^ а б National Institute for Health and Clinical Excellence: Guidance. Social Anxiety Disorder: Recognition, Assessment, and Treatment. Leicester (UK): British Psychological Society; 2013. PMID 25577940
- ^ Pilling, S; Mayo-Wilson, E; Mavranezouli, I; Kew, K; Taylor, C; Clark, DM; Guideline Development, Group (22. 5. 2013). „Recognition, assessment and treatment of social anxiety disorder: summary of NICE guidance.” (PDF). BMJ (Clinical Research Ed.). 346: f2541. PMID 23697669. doi:10.1136/bmj.f2541.
- ^ Andersson, G.; Carlbring, P.; Holmström, A.; Sparthan, E.; Furmark, T.; Nilsson-Ihrfelt, E.; Buhrman, M.; Ekselius, L. (2006). „Internet-based self-help with therapist feedback and in vivo group exposure for social phobia: A randomized controlled trial”. Journal of Consulting and Clinical Psychology. 74 (4): 677—686. PMID 16881775. doi:10.1037/0022-006X.74.4.677.
- ^ Lewis, C; Pearce, J; Bisson, JI (јануар 2012). „Efficacy, cost-effectiveness and acceptability of self-help interventions for anxiety disorders: systematic review”. The British Journal of Psychiatry. 200 (1): 15—21. PMID 22215865. doi:10.1192/bjp.bp.110.084756 .
- ^ Kashdan, T. B.; Rottenberg, J. (2010). „Psychological flexibility as a fundamental aspect of health”. Clinical Psychology Review. 30 (7): 865—878. PMC 2998793 . PMID 21151705. doi:10.1016/j.cpr.2010.03.001.
- ^ Bluett, EJ; et al. (август 2014). „Acceptance and commitment therapy for anxiety and OCD spectrum disorders: an empirical review”. J Anxiety Disord. 28 (6): 612—24. PMID 25041735. doi:10.1016/j.janxdis.2014.06.008.
- ^ Beidel, D. C.; Turner, S. M.; Sallee, F. R.; Ammerman, R. T.; Crosby, L. A.; Pathak, S. (2007). „SET-C Versus Fluoxetine in the Treatment of Childhood Social Phobia”. Journal of the American Academy of Child & Adolescent Psychiatry. 46 (12): 1622—1632. PMID 18030084. doi:10.1097/chi.0b013e318154bb57.
- ^ Bögels, S. M.; Voncken, M. (2008). „Social Skills Training Versus Cognitive Therapy for Social Anxiety Disorder Characterized by Fear of Blushing, Trembling, or Sweating”. International Journal of Cognitive Therapy. 1 (2): 138—150. doi:10.1521/ijct.2008.1.2.138.
- ^ Beidel, D. C.; Turner, S. M. (2007). Shy children, phobic adults: Nature and treatment of social anxiety disorders (2nd ed.). ISBN 978-1-59147-452-4. doi:10.1037/11533-000.
- ^ Stravynski & Amado, 2001
- ^ Abbing, Annemarie; Baars, Erik W.; de Sonneville, Leo; Ponstein, Anne S.; Swaab, Hanna (2019-05-29). „The Effectiveness of Art Therapy for Anxiety in Adult Women: A Randomized Controlled Trial”. Frontiers in Psychology. 10: 1203. ISSN 1664-1078. PMC 6549595 . PMID 31191400. doi:10.3389/fpsyg.2019.01203.
- ^ Beesdo, K.; Bittner, A.; Pine, D. S.; Stein, M. B.; Höfler, M.; Lieb, R.; Wittchen, H. U. (2007). „Incidence of Social Anxiety Disorder and the Consistent Risk for Secondary Depression in the First Three Decades of Life”. Archives of General Psychiatry. 64 (8): 903—912. PMID 17679635. doi:10.1001/archpsyc.64.8.903 .
- ^ Stein, M. B.; Fuetsch, M.; Müller, N.; Höfler, M.; Lieb, R.; Wittchen, H. U. (2001). „Social Anxiety Disorder and the Risk of Depression: A Prospective Community Study of Adolescents and Young Adults”. Archives of General Psychiatry. 58 (3): 251—256. PMID 11231832. doi:10.1001/archpsyc.58.3.251 .
- ^ Weiller, E.; Bisserbe, J. C.; Boyer, P.; Lepine, J. P.; Lecrubier, Y. (1996). „Social phobia in general health care: An unrecognised undertreated disabling disorder”. The British Journal of Psychiatry. 168 (2): 169—174. PMID 8837906. S2CID 11900093. doi:10.1192/bjp.168.2.169.
- ^ Rosenthal, J.; Jacobs, L.; Marcus, M.; Katzman, M. A. (2007). „Beyond shy: When to suspect social anxiety disorder”. The Journal of Family Practice. 56 (5): 369—374. PMID 17475167.
- ^ Katzelnick, D. J.; Greist, J. H. (2001). „Social anxiety disorder: An unrecognized problem in primary care”. The Journal of Clinical Psychiatry. 62 Suppl 1: 11—15; discussion 15—6. PMID 11206029.
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
