Серотонин
| Серотонин | |
|---|---|
.svg) |
 |
| IUPAC име |
|
| Други називи | 5-Hydroxytryptamine, 5-HT |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 50-67-9  |
| ПубХем | 5202 |
| ХемПаук | 5013 |
| MeSH | |
| СМИЛЕС |
|
| InChI |
|
| Својства | |
| Молекулска формула | C10H12N2O |
| Моларна маса | 176.215 g/mol |
| Агрегатно стање | бели прах |
| Тачка топљења |
167.7 °C, 441 K, 334 °F |
| Растворљивост у води | мало растворљив |
| Диполни момент | 2.98 D |
| Опасност | |
| Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) | Спољни МСДС |
| LD50 | 60 mg/kg (орално, пацов) |
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала |
|
| Infobox references | |
Серотонин, или 5 хидрокси триптамин (5-HT), је један важан неуротрансмитер.[1][2] Серотонин је хормон задовољства.
Садржај |
Синтеза [уреди]
Настаје из аминокиселине триптофан. Најпре долази до хидроксилације триптофана уз помоћ ензима триптофан хидроксилаза. За овај процес важан је тетрахидробиоптерин. Следећи корак је декарбоксилација 5 хидрокси триптофана до серотонина
Заступљеност и улога [уреди]
Заступљен је свуда у људском телу[3][4], али највише у:
1. гастроинтестиналном систему у неуроендокриним ћелијама-ослобађањем серотонина из ових ћелија настаје осећај мучнине и повраћања-одбрамбена реакција.
2. централном нервном систему у (лат. nucleus raphe magnus) где има улоге у регулисању сна, РЕМ фаза сна. Учествује у регулисању осећаја ситости и глади и модулисању бола. Веома важна улога је и у изазивању осећаја задовољства.
3. тромбоцитима где учествује у процесу коагулације. Серотонин делује вазоконстрикоторно.
Метаболити [уреди]
Разграђује се дејством ензима моноаминооксидазе МАО. Инактивацијом настаје продукт 5 хидрокси индол сирћетна киселина која се може мерити у мокраћи. Повећана је код болести-карциноид, где далзи до туморке пролиферације неуроендокриних ћелија гастроинтестиналног тракта. Карциноид се одликује нападима повраћања, осипа по кожи, температуре, халуцинације...
Из серотонина се може синтетисати мелатонин-хормон епифизе (епифиза), који има улогу у инхибији секреције гондотропина из хипофизе и тако одлаже појави пубертета.
Супстанце које садрже серотонин [уреди]
Серотонина има и у чоколади, али и у многим другим намирницама: млеко, сир, воће, вино... Такође неке дроге нпр. екстази-МДМА, ЛСД повећавају количину серотонина што изазива еуфорију.[5][6][7]
Медикаменти који повећавају количину серотонина (ССРИ) се користе у лечењу депресије (депресија)
Извори [уреди]
- ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
- ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 3-437-42520-X.
- ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд.
- ^ „A review of the acute subjective effects of MDMA/ecstasy“. Chelsea A. Baylen, Harold Rosenberg 101 (7): 933–947. 24 MAR 2006. DOI:10.1111/j.1360-0443.2006.01423.x.
- ^ R. G. Smart and K. Bateman (1967). „Unfavourable reactions to LSD: a review and analysis of the available case reports“. Can Med Assoc J. 97: 1214–1221.
- ^ Claudio Colace (2010). „Drug Dreams in Mescaline and LSD Addiction“. The American Journal on Addictions 19 (2): 192. DOI:10.1111/j.1521-0391.2009.00023.x.
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||||||||||||||
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
