Серотонин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Серотонин
Serotonin (5-HT).svg
Serotonin-3D-vdW.png
IUPAC име
Други називи 5-Hydroxytryptamine, 5-HT
Идентификација
CAS регистарски број 50-67-9 YesY
PubChem[1][2] 5202
ChemSpider[3] 5013
MeSH Serotonin
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула C10H12N2O
Моларна маса 176.215 g/mol
Агрегатно стање бели прах
Тачка топљења

167.7 °C, 441 K, 334 °F

Растворљивост у води мало растворљив
Диполни момент 2.98 D
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) Спољни МСДС
LD50 60 mg/kg (орално, пацов)

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Серотонин, или 5 хидрокси триптамин (5-HT), је један важан неуротрансмитер.[4][5] Серотонин је хормон задовољства.

Синтеза[уреди]

Поступак синтезе серотонина из триптофана

Настаје из аминокиселине триптофан. Најпре долази до хидроксилације триптофана уз помоћ ензима триптофан хидроксилаза. За овај процес важан је тетрахидробиоптерин. Следећи корак је декарбоксилација 5 хидрокси триптофана до серотонина

Заступљеност и улога[уреди]

Заступљен је свуда у људском телу[6][7], али највише у:

1. гастроинтестиналном систему у неуроендокриним ћелијама-ослобађањем серотонина из ових ћелија настаје осећај мучнине и повраћања-одбрамбена реакција.

2. централном нервном систему у (лат. nucleus raphe magnus) где има улоге у регулисању сна, РЕМ фаза сна. Учествује у регулисању осећаја ситости и глади и модулисању бола. Веома важна улога је и у изазивању осећаја задовољства.

3. тромбоцитима где учествује у процесу коагулације. Серотонин делује вазоконстрикоторно.

Метаболити[уреди]

Разграђује се дејством ензима моноаминооксидазе МАО. Инактивацијом настаје продукт 5 хидрокси индол сирћетна киселина која се може мерити у мокраћи. Повећана је код болести-карциноид, где далзи до туморке пролиферације неуроендокриних ћелија гастроинтестиналног тракта. Карциноид се одликује нападима повраћања, осипа по кожи, температуре, халуцинације...

Из серотонина се може синтетисати мелатонин-хормон епифизе (епифиза), који има улогу у инхибији секреције гондотропина из хипофизе и тако одлаже појави пубертета.

Супстанце које садрже серотонин[уреди]

Серотонина има и у чоколади, али и у многим другим намирницама: млеко, сир, воће, вино... Такође неке дроге нпр. екстази-МДМА, ЛСД повећавају количину серотонина што изазива еуфорију.[8][9][10]

Медикаменти који повећавају количину серотонина (ССРИ) се користе у лечењу депресије (депресија)

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 
  5. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  6. ^ Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  7. ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд. 
  8. ^ „A review of the acute subjective effects of MDMA/ecstasy“. Chelsea A. Baylen, Harold Rosenberg 101 (7): 933-947. 24 MAR 2006. DOI:10.1111/j.1360-0443.2006.01423.x. 
  9. ^ R. G. Smart and K. Bateman (1967). „Unfavourable reactions to LSD: a review and analysis of the available case reports“. Can Med Assoc J. 97: 1214-1221. 
  10. ^ Claudio Colace (2010). „Drug Dreams in Mescaline and LSD Addiction“. The American Journal on Addictions 19 (2): 192. DOI:10.1111/j.1521-0391.2009.00023.x. 

Литература[уреди]

  • Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. савремена администрација Београд. 
  • Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 978-3-437-42520-2. 
  • Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8. 

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).