Амнезија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења.
.
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Cognitive disorder where memory is disturbed or lost}}
{{Infobox_Disease
{{Infobox medical condition (new)
⚫
| Name = Амнезија
| слика =Amnesie.jpg
| name = Амнезија
| synonyms = Амнезијски синдром
| опис_слике =
| DiseasesDB =
| image =
| image_size =
⚫
| ICD10 = F04, {{ICD10|R|41|3|r|40}}
⚫
| caption = Амнезија
⚫
|ICD9 = {{ICD9|294.0}}, {{ICD9|780.9}}, {{ICD9|780.93}}
| field = [[Психијатрија]], [[неурологија]]
⚫
|ICDO =
|OMIM =
| symptoms =
| complications =
⚫
|MedlinePlus =
|eMedicineSubj =
| onset =
| duration =
⚫
|eMedicineTopic =
|MeshID = D000647
| types =
| causes =
|
| risks =
| diagnosis =
| differential =
| prevention =
| treatment =
| medication =
| prognosis =
| frequency =
| deaths =
}}
}}
⚫
'''Амнезија''' је губитак [[памћење|памћења]] одређеног временског раздобља или одређених догађаја.<ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=44}}</ref> Најчешће се јавља као посљедица [[траума (медицина)|трауме]] [[мозак|мозга]] или [[патологија|патолошких]] промјена у неким можданим подручјима, али може се јавити и као посљедица претераног узимања [[psihoaktivni lek|психоактивних средстава]] или интензивног неугодног чувства (нпр. [[стрес]]).<ref name="британика 1" /> Може бити привремена или трајна. Органски узроковане амнезије обично доводе до заборављања свега што се у одређеном раздобљу збило, док психогено условљене амнезије доводе до немогућности сјећања само неких догађаја.


⚫
'''Амнезија''' је губитак [[памћење|памћења]] одређеног временског раздобља или одређених догађаја.<ref name="британика 1">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. А-Б |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2075-5 |pages=44}}</ref><ref name="Gazzaniga">Gazzaniga, M., Ivry, R., & Mangun, G. (2009) Cognitive Neuroscience: The biology of the mind. New York: W.W. Norton & Company.</ref> Најчешће се јавља као посљедица [[траума (медицина)|трауме]] [[мозак|мозга]] или [[патологија|патолошких]] промјена у неким можданим подручјима, али може се јавити и као посљедица претераног узимања [[psihoaktivni lek|психоактивних средстава]] или интензивног неугодног чувства (нпр. [[стрес]]).<ref name="британика 1" /><ref>"Amnesia." The Gale Encyclopedia of Science. Ed. K. Lee Lerner and Brenda Wilmoth Lerner. 4th ed. Vol. 1. Detroit: Gale, 2008. 182–184. Gale Virtual Reference Library.</ref> Може бити привремена или трајна. Органски узроковане амнезије обично доводе до заборављања свега што се у одређеном раздобљу збило, док психогено условљене амнезије доводе до немогућности сјећања само неких догађаја.<ref>Schacter, Daniel. L "Psychology"</ref>
⚫
Још један вид амнезије је немогућност замишљања будућности. Скорашња проучавања америчке Националне академије наука показала су да људи са оштећеним хипокампусом, који болују од амнезије, не могу да замисле будуће догађаје<ref>{{Cite web|url=http://www.pnas.org/cgi/content/abstract/0610561104v1 |title=-{PNAS.org}- |accessdate=2. 5. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080426054513/http://www.pnas.org/cgi/content/abstract/0610561104v1 |archive-date=26. 4. 2008 |url-status=dead }}</ref>. То се дешава зато што се људи, када замишљају будуће догађаје, користе својим претходним искусвом да би исконструисали потенцијалне будуће догађаје. На примјер, људи који покушавају да замисле шта ће вечерас да се дешава на забави припомажу се својим претходним искуствима на забавама да би што боље исконструисали шта ће се отприлике дешавати на овој.

⚫
Још један вид амнезије је немогућност замишљања будућности.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=ReadAAAAQBAJ|title=Handbook of Polytrauma Care and Rehabilitation|last1=MD|first1=David X. Cifu|last2=PhD|first2=Henry L. Lew, MD|date=2013-09-10|publisher=Demos Medical Publishing|isbn=978-1-61705-100-5|language=en}}</ref> Скорашња проучавања америчке Националне академије наука показала су да људи са оштећеним хипокампусом, који болују од амнезије, не могу да замисле будуће догађаје<ref>{{Cite web|url=http://www.pnas.org/cgi/content/abstract/0610561104v1 |title= Patients with hippocampal amnesia cannot imagine new experiences |accessdate=2. 5. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080426054513/http://www.pnas.org/cgi/content/abstract/0610561104v1 |archive-date=26. 4. 2008 |url-status=dead }}</ref>. То се дешава зато што се људи, када замишљају будуће догађаје, користе својим претходним искусвом да би исконструисали потенцијалне будуће догађаје. На примјер, људи који покушавају да замисле шта ће вечерас да се дешава на забави припомажу се својим претходним искуствима на забавама да би што боље исконструисали шта ће се отприлике дешавати на овој.


Једно од могућих објашњења настанка феномена амнезије је да је у питању дефицит у процесу консолидације<ref>[http://www.icf.fasper.bg.ac.rs/izdanja/2017-Marinkovic-Bioloske_osnove_ponasanja.pdf Драган Маринковић. Биолошке основе понашања.] Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. {{page|year=2017|isbn=978-86-6203-098-6|pages=}}</ref>. Консолидација је процес помоћу којег се тренутне промене у активности мозга преводе у перманентне структурне промене мозга, нпр. формирање нових неуралних синапси<ref>{{cite book|author=Ward, J.|title=The Student's Guide to Cognitive Neurosciences|edition=1st|location=East Sussex|publisher=Psychology Press|year=2006|id=|pages=}}</ref>.
Једно од могућих објашњења настанка феномена амнезије је да је у питању дефицит у процесу консолидације<ref>[http://www.icf.fasper.bg.ac.rs/izdanja/2017-Marinkovic-Bioloske_osnove_ponasanja.pdf Драган Маринковић. Биолошке основе понашања.] Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. {{page|year=2017|isbn=978-86-6203-098-6|pages=}}</ref>. Консолидација је процес помоћу којег се тренутне промене у активности мозга преводе у перманентне структурне промене мозга, нпр. формирање нових неуралних синапси<ref>{{cite book|author=Ward, J.|title=The Student's Guide to Cognitive Neurosciences|edition=1st|location=East Sussex|publisher=Psychology Press|year=2006|id=|pages=}}</ref>.
На први поглед консолидациона теорија боље објашњава процес формирања нове меморије него ретроградни поремећај меморије. С друге стране ова теорија претпоставља да је консолидација процес који траје и више година тако да меморија која се односи на догађаје непосредно пре амнезије није у потпуности консолидована и подложна је губљењу. Ипак, неке особе са амнезијом су способне да уче што говори да се теорија консолидације односи само на неке врсте информација.
На први поглед консолидациона теорија боље објашњава процес формирања нове меморије него ретроградни поремећај меморије. С друге стране ова теорија претпоставља да је консолидација процес који траје и више година тако да меморија која се односи на догађаје непосредно пре амнезије није у потпуности консолидована и подложна је губљењу. Ипак, неке особе са амнезијом су способне да уче што говори да се теорија консолидације односи само на неке врсте информација.

Студије случаја такође показују да је амнезија типично повезана са оштећењем [[Temporal lobe#Medial temporal lobe|медијалног темпоралног режња]]. Поред тога, специфичне области [[хипокампус]]а ([[Cornu Ammonis area 1#Hippocampus proper|регија ЦА1]]) су укључене у памћење. Истраживања су такође показала да када су подручја [[diencephalon|диенцефалона]] оштећена, може доћи до амнезије. Недавне студије су показале корелацију између [[deficiency of RbAp48 protein and memory loss|недостатка RbAp48]] протеина и губитка памћења. Научници су успели да открију да мишеви са оштећеном меморијом имају нижи ниво протеина RbAp48 у поређењу са нормалним, здравим мишевима.<ref>{{Cite journal|last1=Pavlopoulos|first1=Elias|last2=Jones|first2=Sidonie|last3=Kosmidis|first3=Stylianos|last4=Close|first4=Maggie|last5=Kim|first5=Carla|last6=Kovalerchik|first6=Olga|last7=Small|first7=Scott A.|last8=Kandel|first8=Eric R.|date=2013-08-28|title=Molecular mechanism for age-related memory loss: the histone-binding protein RbAp48|journal=Science Translational Medicine|volume=5|issue=200|pages=200ra115|doi=10.1126/scitranslmed.3006373|issn=1946-6242|pmc=4940031|pmid=23986399}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Kosmidis|first1=Stylianos|last2=Polyzos|first2=Alexandros|last3=Harvey|first3=Lucas|last4=Youssef|first4=Mary|last5=Denny|first5=Christine A.|last6=Dranovsky|first6=Alex|last7=Kandel|first7=Eric R.|date=2018-10-23|title=RbAp48 Protein Is a Critical Component of GPR158/OCN Signaling and Ameliorates Age-Related Memory Loss|journal=Cell Reports|language=en|volume=25|issue=4|pages=959–973.e6|doi=10.1016/j.celrep.2018.09.077|issn=2211-1247|pmid=30355501 |doi-access=free}}</ref> Код људи са амнезијом, способност да се присете тренутних информација је и даље задржана,<ref>{{Cite journal|last1=Dewar|first1=Michaela|last2=Della Sala|first2=Sergio|last3=Beschin|first3=Nicoletta|last4=Cowan|first4=Nelson|date=2010|title=Profound retroactive interference in anterograde amnesia: What interferes?|journal=Neuropsychology|language=en|volume=24|issue=3|pages=357–367|doi=10.1037/a0018207|issn=1931-1559|pmc=2864945|pmid=20438213}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Baddeley|first1=Alan|last2=Wilson|first2=Barbara A.|date=April 2002|title=Prose recall and amnesia: implications for the structure of working memory|url=https://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0028393201001464|journal=Neuropsychologia|language=en|volume=40|issue=10|pages=1737–1743|doi=10.1016/S0028-3932(01)00146-4|pmid=11992661|s2cid=22404837|via=Elsevier Science Direct}}</ref><ref>{{Cite journal | doi=10.1097/00007611-197810000-00011 |pmid = 360401|title = Amnesia|journal = Southern Medical Journal|volume = 71|issue = 10|pages = 1221–1227|year = 1978|last1 = Benson|first1 = D. Frank|s2cid = 220554752}}</ref> и можда ће и даље моћи да формирају нова сећања. Међутим, може се приметити значајно смањење способности учења новог материјала и преузимања старих информација. Људи могу научити нова процедурална знања. Поред тога, [[Priming (psychology)|припремање]] (и перцептуално и концептуално) може помоћи амнезијацима у учењу свежег [[Non-declarative memory|недекларативног]] знања.<ref name="Gazzaniga" /> Појединци са амнезијом такође задржавају значајне интелектуалне, језичке и друштвене вештине упркос дубоким оштећењима у способности да се присете специфичних информација са којима су се сусрели у претходним епизодама учења.<ref name="Cermak LS.">{{cite book|last=LS.|first=Cermak|title=The episodic-semantic distinction in amnesia.|year=1984|publisher=Guilford Press|location=New York|page=55}}</ref><ref name="Kinsbourne M, Wood F.">{{cite book|last=M|first=Kinsbourne|title=Short-term memory processes and the amnesiac syndrome.|year=1975|publisher=Academic|location=New York|pages=258–91}}</ref><ref name="Weingartner H, Grafman J, Boutelle W, Kaye W, Martin P.">{{cite book|last=H|first=Weingartner|title=Forms of cognitive failure.|year=1983|publisher=Sc alzheimerience|pages=221:380–2}}</ref>


== Подјела по функцији ==
== Подјела по функцији ==
Ред 29: Ред 41:


== Подјела по узроку ==
== Подјела по узроку ==
* [[Посттрауматска амнезија]] је најчешће узрокована повредама главе (нпр. након пада, јаког ударца итд.). Оваква амнезија је обично пролазна, али може бити и стална, антероградног типа, ретроградног или комбинованог. Трајање амнезије зависи од јачине повреде, и на основу трајања се може предвидјети рок за опоравак других можданих функција узрокованих истом повредом. Благе трауме, попут нефаталног саобраћајног удеса, могу проузроковати заборављање догађаја прије удеса, због наглог прекидања преноса из привремене у трајну меморију. Због тога се може десити и да жртва удеса заборави лица одређених људи, догађаје итд.
* [[Посттрауматска амнезија]] је најчешће узрокована повредама главе (нпр. након пада, јаког ударца итд.). Оваква амнезија је обично пролазна, али може бити и стална, антероградног типа, ретроградног или комбинованог. Трајање амнезије зависи од јачине повреде, и на основу трајања се може предвидјети рок за опоравак других можданих функција узрокованих истом повредом. Благе трауме, попут нефаталног саобраћајног удеса, могу проузроковати заборављање догађаја прије удеса, због наглог прекидања преноса из привремене у трајну меморију. Због тога се може десити и да жртва удеса заборави лица одређених људи, догађаје итд.<ref>{{cite journal|last1=Masferrer|first1= Roberto |last2= Masferrer |first2=Mauricio |last3= Prendergast |first3=Virginia |last4= Harrington |first4=Timothy R|year=2000|title=Grading Scale for Cerebral Concussions|url=https://www.barrowneuro.org/education/grand-rounds-publications-and-media/barrow-quarterly/volume-16-no-1-2000/grading-scale-for-cerebral-concussions/|journal=BNI Quarterly |volume= 16|number=1|issn=0894-5799|access-date=5 February 2017}}</ref>
* [[Дисоцијативна амнезија]] је узрокована психолошким проблемима (дакле невезано са физичким озљеђењима, обољењима и заразама, које се све називају ''органским амнезијама''). У овај тип спадају:
* [[Дисоцијативна амнезија]] је узрокована психолошким проблемима (дакле невезано са физичким озљеђењима, обољењима и заразама, које се све називају ''органским амнезијама''). У овај тип спадају:<ref>{{cite journal | author = Bourget Dominique, Whitehurst Laurie | year = 2007 | title = Amnesia and crime | journal = Journal of the American Academy of Psychiatry and the Law Online | volume = 35 | issue = 4| pages = 469–480 | pmid = 18086739 }}</ref>
** [[Потиснуто сјећање]] је контроверзна теорија по којој обољели не може да се сјети одређених догађаја јер су били трауматични, попут жестоког насиља или силовања. Догађаји су смјештени у трајну меморију, али особа не може да им свјесно приступи због психолошког механизма самоодбране. Дотичне особе су у потпуности способне да памте будуће догађаје, и чак постоји могућност да дјелимично или потпуно приступе и трауматичним успоменама. Овај вид заборављања је у потпуности различит од антероградне амнезије, јер се у овом случају догађај смјестио у трајну меморију али особа не може да му приступи, те постоји могућност опоравка, док код антероградне меморија догађаји нису ни успјели да буду смјештени у трајну меморију, потпуно су избрисани, и особа ни касније неће моћи никад да их се сјети.
** [[Потиснуто сјећање]] је контроверзна теорија по којој обољели не може да се сјети одређених догађаја јер су били трауматични, попут жестоког насиља или силовања. Догађаји су смјештени у трајну меморију, али особа не може да им свјесно приступи због психолошког механизма самоодбране. Дотичне особе су у потпуности способне да памте будуће догађаје, и чак постоји могућност да дјелимично или потпуно приступе и трауматичним успоменама. Овај вид заборављања је у потпуности различит од антероградне амнезије, јер се у овом случају догађај смјестио у трајну меморију али особа не може да му приступи, те постоји могућност опоравка, док код антероградне меморија догађаји нису ни успјели да буду смјештени у трајну меморију, потпуно су избрисани, и особа ни касније неће моћи никад да их се сјети.
** [[Дисоцијативна фуга]] (раније позната под називом ''психогена фуга'') је узрокована психолошком траумом и обично је краткотрајна, те се не може медицински третирати, и због тога се може периодично враћати. [[Мерков приручник]] описује овај вид амнезије као „периодичне нападе амнезије у којој особа не може да се сјети нечега или свега из своје прошлости, може потпунода изгуби свој идентитет, праћена наглим, неочекиваним, намјерним одласком од куће“<ref>[http://www.merck.com/mrkshared/mmanual/section15/chapter188/188c.jsp Мерков приручник]</ref>. Иако је у филмовима и белетристици врло популарна, врло је ријетка.
** [[Дисоцијативна фуга]] (раније позната под називом ''психогена фуга'') је узрокована психолошком траумом и обично је краткотрајна, те се не може медицински третирати, и због тога се може периодично враћати.<ref>{{Cite book|title=Handbook of dissociation|last=Loewenstein|first=Richard J.|publisher=Springer|year=1996|location=Boston, MA|pages=307–336|doi=10.1007/978-1-4899-0310-5_15}}</ref><ref>{{cite web|url=http://my.clevelandclinic.org/disorders/dissociative_disorders/hic_dissociative_fugue.aspx |title=Dissociative Fugue. Retrieved 7 August 2012 |publisher=My.clevelandclinic.org |access-date=22 December 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20121104104007/http://my.clevelandclinic.org/disorders/dissociative_disorders/hic_dissociative_fugue.aspx |archive-date=4 November 2012 }}</ref><ref>{{Cite journal|last=Coons|first=Philip M.|date=2016-09-01|title=Psychogenic or Dissociative Fugue: A Clinical Investigation of Five Cases|journal=Psychological Reports|volume=84|issue=3|pages=881–886|language=en|doi=10.2466/pr0.1999.84.3.881|pmid=10408212|s2cid=39673692}}</ref> [[Мерков приручник]] описује овај вид амнезије као „периодичне нападе амнезије у којој особа не може да се сјети нечега или свега из своје прошлости, може потпунода изгуби свој идентитет, праћена наглим, неочекиваним, намјерним одласком од куће“<ref>[http://www.merck.com/mrkshared/mmanual/section15/chapter188/188c.jsp Мерков приручник]</ref>. Иако је у филмовима и белетристици врло популарна, врло је ријетка.
** [[Постхипнотичка амнезија]] је заборављање ствари које су се дешавале за вријеме или прије [[хипноза|хипнозе]].
** [[Постхипнотичка амнезија]] је заборављање ствари које су се дешавале за вријеме или прије [[хипноза|хипнозе]].<ref>{{cite book|last=Carlson|first=Neil|title=Psychology the Science of Behaviour| year=2007| publisher=Pearson| location=Toronto |page=283 | isbn=978-0-205-64524-4| oclc=441151384}}</ref><ref>{{cite journal | author = Enea Violeta, Dafinoiu Ion | year = 2008 | title = Posthypnotic amnesia and autobiographical memory in adolescents | journal = Journal of Evidence-Based Psychotherapies | volume = 8 | issue = 2| page = 201 }}</ref>
** [[Селективна амнезија]] је обољење које се манифестује „исјецканим“, фрагментисаним сјећањем.
** [[Селективна амнезија]] је обољење које се манифестује „исјецканим“, фрагментисаним сјећањем.
** Инфантилна амнезија је распрострањена, а манифестује се губљењем сјећања догађаја из времена дјетињиства. Иако је [[Зигмунд Фројд]] овај тип амнезије повезивао са потиснутом сексуалношћу, неки други стручњаци сматрају да је повезана са развојем језика или непотпуно сазрелим одређеним дијеловима мозга.
** Инфантилна амнезија је распрострањена, а манифестује се губљењем сјећања догађаја из времена дјетињиства. Иако је [[Зигмунд Фројд]] овај тип амнезије повезивао са потиснутом сексуалношћу, неки други стручњаци сматрају да је повезана са развојем језика или непотпуно сазрелим одређеним дијеловима мозга.<ref>{{Cite journal|last=Wang|first=Qi|date=January 2003|title=Infantile amnesia reconsidered: A cross-cultural analysis|journal=Memory|volume=11|issue=1|pages=65–80|doi=10.1080/741938173|pmid=12653489|s2cid=40591244|issn=0965-8211}}</ref><ref>{{Cite journal | doi=10.1002/wcs.107| pmid=26302005|title = Childhood amnesia| journal=Wiley Interdisciplinary Reviews: Cognitive Science| volume=2| issue=2| pages=136–145|year = 2011|last1 = Hayne|first1 = Harlene| last2=Jack| first2=Fiona}}</ref>
* [[Тренутна глобална амнезија]] је добро документована медицинска и клиничка појава. Овај облик амнезије се издваја по томе што се абнормалности у хипокампусу могу уочити користећи посебан облик [[нуклеарна магнетна резонанција|магнетне резонанце]], тзв. „дифузну магнетну резонанцу“. Симптоми обично трају краће од једног дана, и обично није праћена никаквим неуролошким дефицитима. Узрок није сасвим јасан, и спекулише се о смањеном протоку крви у крвним судовима, физичким повредама или нетипичним облицима мигрене. Пацијенти се обично не сјећају догађаја у протеклих неколико минута или више, али нормално памте догађаје у наредним тренуцима.
* [[Тренутна глобална амнезија]] је добро документована медицинска и клиничка појава. Овај облик амнезије се издваја по томе што се абнормалности у хипокампусу могу уочити користећи посебан облик [[нуклеарна магнетна резонанција|магнетне резонанце]], тзв. „дифузну магнетну резонанцу“. Симптоми обично трају краће од једног дана, и обично није праћена никаквим неуролошким дефицитима. Узрок није сасвим јасан, и спекулише се о смањеном протоку крви у крвним судовима, физичким повредама или нетипичним облицима мигрене. Пацијенти се обично не сјећају догађаја у протеклих неколико минута или више, али нормално памте догађаје у наредним тренуцима.
* Изворна амнезија је поремећај у памћењу када особа може да се сјети одређених података, али не може да се сјети гдје их је добила.
* Изворна амнезија је поремећај у памћењу када особа може да се сјети одређених података, али не може да се сјети гдје их је добила.<ref name=Schacter>{{cite journal|author1=Schacter, D.L.|author2=Harbluk, J.L.|author3=McLachlen, D.R.|year=1984|title=Retrieval without recollection: an experimental analysis of source amnesia|journal=Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior|volume=23|issue=5|pages=593–611|url=https://www.academia.edu/10546602|doi=10.1016/s0022-5371(84)90373-6}}</ref>
* „[[Синдром неповјерења у меморију]]“ је кованица психолога [[Гисли Гудјонсон]], која описује ситуацију у којој особа не вјерује сопственом сјећању.
* „[[Синдром неповјерења у меморију]]“ је кованица психолога [[Гисли Гудјонсон]], која описује ситуацију у којој особа не вјерује сопственом сјећању.
* [[Црнина у сјећању (алкохолна амнезија)|Црнина у сјећању]] се често дешава због великог уноса алкохола у организам у кратком временском року, и ова амнезија може бити и антероградног и ретроградног типа.
* [[Црнина у сјећању (алкохолна амнезија)|Црнина у сјећању]] се често дешава због великог уноса алкохола у организам у кратком временском року, и ова амнезија може бити и антероградног и ретроградног типа.
* [[Корсаковљев синдром]] може бити узрокован дуготрајним [[алкохолизам|алкохолизмом]] или неправилном исхраном. Недостатак витамина Б1 узрокује оштећење мозга и не може се излијечити ако се не промијени унос алкохола или не поправи исхрана, у зависности од узрока. Уз овај тип амнезије обично иду и други неуролошки проблеми; тако, Корсаковљев синдром је обично повезан са [[конфабулација|конфабулацијом]].
* [[Корсаковљев синдром]] може бити узрокован дуготрајним [[алкохолизам|алкохолизмом]] или неправилном исхраном. Недостатак витамина Б1 узрокује оштећење мозга и не може се излијечити ако се не промијени унос алкохола или не поправи исхрана, у зависности од узрока. Уз овај тип амнезије обично иду и други неуролошки проблеми; тако, Корсаковљев синдром је обично повезан са [[конфабулација|конфабулацијом]].<ref name=":0">{{Cite journal|title=A Case of Probable Korsakoff's Syndrome: A Syndrome of Frontal Lobe and Diencephalic Structural Pathogenesis and a Comparison with Medial Temporal Lobe Dementias|journal = Innovations in Clinical Neuroscience|volume = 8|issue = 6|pages = 15–19|last=Spiegel|first=David R|date=June 2011 |pmc = 3140893|pmid = 21779537}}</ref><ref>{{cite web|title=Types of Amnesia |url=http://ahsmail.uwaterloo.ca/kin356/amnesia/amnesia2.html |publisher=uwaterloo |access-date=9 April 2012 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20120420132739/http://ahsmail.uwaterloo.ca/kin356/amnesia/amnesia2.html |archive-date=20 April 2012 }}</ref>


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}


== Референце ==
== Литература ==
{{reflist}}
{{refbegin|30em}}
* {{cite journal | last1 = Hasselmo | first1 = M. | last2 = McClelland | first2 = J. | year = 1999 | title = Neural models of memory | journal = Current Opinion in Neurobiology | volume = 9 | issue = 2| pages = 184–88 | doi=10.1016/s0959-4388(99)80025-7| pmid = 10322183 | s2cid = 15768044 | doi-access = free }}
{{-}}
* Weingartner, H., Parker, E. ''Memory Consolidation: Psychobiology of Cognition''. Hillsdale: Lawrence Erlbaum Associates, Inc., Publishers, 1984.
* {{cite journal | last1 = Corkin | first1 = S | year = 2002 | title = What's new with the amnesic patient H.M.? | journal = Nature Reviews Neuroscience | volume = 3 | issue = 2| pages = 153–60 | doi=10.1038/nrn726 | pmid=11836523| s2cid = 5429133 }}
* {{cite journal | last1 = Engmann | first1 = Birk | last2 = Reuter | first2 = Mike | year = 2003 | title = A case history of sudden memory dysfunction – caused by transient epileptic amnesia | journal = Aktuelle Neurologie | volume = 30 | pages = 350–53 }}
* {{cite journal | last1 = Vuilleumier | first1 = P. | last2 = Despland | first2 = P |author3-link=Franco Regli| last3 = Regli | first3 = F | year = 1996 | title = Failure to recall (but not to remember): Pure transient amnesia during nonconvulsive status epilepticus | journal = Neurology | volume = 46 | issue = 4| pages = 1036–39 | doi=10.1212/wnl.46.4.1036 | pmid=8780086| s2cid = 40835407 }}
* {{cite journal | last1 = Hampstead | first1 = B. M. | last2 = Koffler | first2 = S. P. | year = 2009 | title = Thalamic Contributions To Anterograde, Retrograde, And Implicit Memory: A Case Study | journal = The Clinical Neuropsychologist | volume = 23 | issue = 7| pages = 1232–49| doi = 10.1080/13854040902936679 | pmid = 19548181 | s2cid = 205809362 }}


{{refend}}

== Спољашње везе ==
{{Medical resources
| DiseasesDB =
⚫
| ICD10 = F04, {{ICD10|R|41|3|r|40}}
⚫
| ICD9 = {{ICD9|294.0}}, {{ICD9|780.9}}, {{ICD9|780.93}}
⚫
| ICDO =
| OMIM =
⚫
| MedlinePlus = 003257
| eMedicineSubj =
⚫
| eMedicineTopic =
| MeshID = D000647
}}
{{Листа симптома болести}}
{{Листа симптома болести}}
{{Медицинско упозорење}}
{{Медицинско упозорење}}

⚫
{{Порталбар|Медицина}}
{{нормативна контрола}}
{{нормативна контрола}}
⚫
{{Порталбар|Медицина}}


[[Категорија:Поремећаји памћења]]
[[Категорија:Поремећаји памћења]]

Верзија на датум 2. јул 2023. у 07:38

Амнезија
СинонимиАмнезијски синдром
СпецијалностиПсихијатрија, неурологија

Амнезија је губитак памћења одређеног временског раздобља или одређених догађаја.[1][2] Најчешће се јавља као посљедица трауме мозга или патолошких промјена у неким можданим подручјима, али може се јавити и као посљедица претераног узимања психоактивних средстава или интензивног неугодног чувства (нпр. стрес).[1][3] Може бити привремена или трајна. Органски узроковане амнезије обично доводе до заборављања свега што се у одређеном раздобљу збило, док психогено условљене амнезије доводе до немогућности сјећања само неких догађаја.[4]

Још један вид амнезије је немогућност замишљања будућности.[5] Скорашња проучавања америчке Националне академије наука показала су да људи са оштећеним хипокампусом, који болују од амнезије, не могу да замисле будуће догађаје[6]. То се дешава зато што се људи, када замишљају будуће догађаје, користе својим претходним искусвом да би исконструисали потенцијалне будуће догађаје. На примјер, људи који покушавају да замисле шта ће вечерас да се дешава на забави припомажу се својим претходним искуствима на забавама да би што боље исконструисали шта ће се отприлике дешавати на овој.

Једно од могућих објашњења настанка феномена амнезије је да је у питању дефицит у процесу консолидације[7]. Консолидација је процес помоћу којег се тренутне промене у активности мозга преводе у перманентне структурне промене мозга, нпр. формирање нових неуралних синапси[8]. На први поглед консолидациона теорија боље објашњава процес формирања нове меморије него ретроградни поремећај меморије. С друге стране ова теорија претпоставља да је консолидација процес који траје и више година тако да меморија која се односи на догађаје непосредно пре амнезије није у потпуности консолидована и подложна је губљењу. Ипак, неке особе са амнезијом су способне да уче што говори да се теорија консолидације односи само на неке врсте информација.

Студије случаја такође показују да је амнезија типично повезана са оштећењем медијалног темпоралног режња. Поред тога, специфичне области хипокампуса (регија ЦА1) су укључене у памћење. Истраживања су такође показала да када су подручја диенцефалона оштећена, може доћи до амнезије. Недавне студије су показале корелацију између недостатка RbAp48 протеина и губитка памћења. Научници су успели да открију да мишеви са оштећеном меморијом имају нижи ниво протеина RbAp48 у поређењу са нормалним, здравим мишевима.[9][10] Код људи са амнезијом, способност да се присете тренутних информација је и даље задржана,[11][12][13] и можда ће и даље моћи да формирају нова сећања. Међутим, може се приметити значајно смањење способности учења новог материјала и преузимања старих информација. Људи могу научити нова процедурална знања. Поред тога, припремање (и перцептуално и концептуално) може помоћи амнезијацима у учењу свежег недекларативног знања.[2] Појединци са амнезијом такође задржавају значајне интелектуалне, језичке и друштвене вештине упркос дубоким оштећењима у способности да се присете специфичних информација са којима су се сусрели у претходним епизодама учења.[14][15][16]

Подјела по функцији

Амнезија према функцији може бити антероградна или ретроградна:

  • Антероградна амнезија је вид обољења код којег се нови догађаји, смјештени у привремену меморију, не преносе у трајну. Обољели од ове врсте амнезије се већ након кратког временског рока не сјећа догађаја који су претходили тренутним, тј. заборавља „у лету“.
  • Ретроградна амнезија је такав вид амнезије у којој обољели уопште не може да се сјети неког догађаја или низа догађаја који су се десили у прошлости, и нема везе са уобичајеном, нормалном заборавношћу.

Наведена два облика амнезије се раздвајају из потребе описивања симптома, али се оба могу манифестовати и код једног истог пацијента. Примјер комбиноване амнезије (ретроградне и антероградне) може бити мотоциклиста који након удеса не може да се сјети своје вожње мотоцикла прије удеса (ретроградна), али не може ни да запамти (и касније се не сјећа) својих разговора са родбином у наредним данима у болници (антероградна).

Подјела по узроку

  • Посттрауматска амнезија је најчешће узрокована повредама главе (нпр. након пада, јаког ударца итд.). Оваква амнезија је обично пролазна, али може бити и стална, антероградног типа, ретроградног или комбинованог. Трајање амнезије зависи од јачине повреде, и на основу трајања се може предвидјети рок за опоравак других можданих функција узрокованих истом повредом. Благе трауме, попут нефаталног саобраћајног удеса, могу проузроковати заборављање догађаја прије удеса, због наглог прекидања преноса из привремене у трајну меморију. Због тога се може десити и да жртва удеса заборави лица одређених људи, догађаје итд.[17]
  • Дисоцијативна амнезија је узрокована психолошким проблемима (дакле невезано са физичким озљеђењима, обољењима и заразама, које се све називају органским амнезијама). У овај тип спадају:[18]
    • Потиснуто сјећање је контроверзна теорија по којој обољели не може да се сјети одређених догађаја јер су били трауматични, попут жестоког насиља или силовања. Догађаји су смјештени у трајну меморију, али особа не може да им свјесно приступи због психолошког механизма самоодбране. Дотичне особе су у потпуности способне да памте будуће догађаје, и чак постоји могућност да дјелимично или потпуно приступе и трауматичним успоменама. Овај вид заборављања је у потпуности различит од антероградне амнезије, јер се у овом случају догађај смјестио у трајну меморију али особа не може да му приступи, те постоји могућност опоравка, док код антероградне меморија догађаји нису ни успјели да буду смјештени у трајну меморију, потпуно су избрисани, и особа ни касније неће моћи никад да их се сјети.
    • Дисоцијативна фуга (раније позната под називом психогена фуга) је узрокована психолошком траумом и обично је краткотрајна, те се не може медицински третирати, и због тога се може периодично враћати.[19][20][21] Мерков приручник описује овај вид амнезије као „периодичне нападе амнезије у којој особа не може да се сјети нечега или свега из своје прошлости, може потпунода изгуби свој идентитет, праћена наглим, неочекиваним, намјерним одласком од куће“[22]. Иако је у филмовима и белетристици врло популарна, врло је ријетка.
    • Постхипнотичка амнезија је заборављање ствари које су се дешавале за вријеме или прије хипнозе.[23][24]
    • Селективна амнезија је обољење које се манифестује „исјецканим“, фрагментисаним сјећањем.
    • Инфантилна амнезија је распрострањена, а манифестује се губљењем сјећања догађаја из времена дјетињиства. Иако је Зигмунд Фројд овај тип амнезије повезивао са потиснутом сексуалношћу, неки други стручњаци сматрају да је повезана са развојем језика или непотпуно сазрелим одређеним дијеловима мозга.[25][26]
  • Тренутна глобална амнезија је добро документована медицинска и клиничка појава. Овај облик амнезије се издваја по томе што се абнормалности у хипокампусу могу уочити користећи посебан облик магнетне резонанце, тзв. „дифузну магнетну резонанцу“. Симптоми обично трају краће од једног дана, и обично није праћена никаквим неуролошким дефицитима. Узрок није сасвим јасан, и спекулише се о смањеном протоку крви у крвним судовима, физичким повредама или нетипичним облицима мигрене. Пацијенти се обично не сјећају догађаја у протеклих неколико минута или више, али нормално памте догађаје у наредним тренуцима.
  • Изворна амнезија је поремећај у памћењу када особа може да се сјети одређених података, али не може да се сјети гдје их је добила.[27]
  • „Синдром неповјерења у меморију“ је кованица психолога Гисли Гудјонсон, која описује ситуацију у којој особа не вјерује сопственом сјећању.
  • Црнина у сјећању се често дешава због великог уноса алкохола у организам у кратком временском року, и ова амнезија може бити и антероградног и ретроградног типа.
  • Корсаковљев синдром може бити узрокован дуготрајним алкохолизмом или неправилном исхраном. Недостатак витамина Б1 узрокује оштећење мозга и не може се излијечити ако се не промијени унос алкохола или не поправи исхрана, у зависности од узрока. Уз овај тип амнезије обично иду и други неуролошки проблеми; тако, Корсаковљев синдром је обично повезан са конфабулацијом.[28][29]

Референце

  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 44. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ а б Gazzaniga, M., Ivry, R., & Mangun, G. (2009) Cognitive Neuroscience: The biology of the mind. New York: W.W. Norton & Company.
  3. ^ "Amnesia." The Gale Encyclopedia of Science. Ed. K. Lee Lerner and Brenda Wilmoth Lerner. 4th ed. Vol. 1. Detroit: Gale, 2008. 182–184. Gale Virtual Reference Library.
  4. ^ Schacter, Daniel. L "Psychology"
  5. ^ MD, David X. Cifu; PhD, Henry L. Lew, MD (2013-09-10). Handbook of Polytrauma Care and Rehabilitation (на језику: енглески). Demos Medical Publishing. ISBN 978-1-61705-100-5. 
  6. ^ „Patients with hippocampal amnesia cannot imagine new experiences”. Архивирано из оригинала 26. 4. 2008. г. Приступљено 2. 5. 2008. 
  7. ^ Драган Маринковић. Биолошке основе понашања. Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6.
  8. ^ Ward, J. (2006). The Student's Guide to Cognitive Neurosciences (1st изд.). East Sussex: Psychology Press. 
  9. ^ Pavlopoulos, Elias; Jones, Sidonie; Kosmidis, Stylianos; Close, Maggie; Kim, Carla; Kovalerchik, Olga; Small, Scott A.; Kandel, Eric R. (2013-08-28). „Molecular mechanism for age-related memory loss: the histone-binding protein RbAp48”. Science Translational Medicine. 5 (200): 200ra115. ISSN 1946-6242. PMC 4940031 Слободан приступ. PMID 23986399. doi:10.1126/scitranslmed.3006373. 
  10. ^ Kosmidis, Stylianos; Polyzos, Alexandros; Harvey, Lucas; Youssef, Mary; Denny, Christine A.; Dranovsky, Alex; Kandel, Eric R. (2018-10-23). „RbAp48 Protein Is a Critical Component of GPR158/OCN Signaling and Ameliorates Age-Related Memory Loss”. Cell Reports (на језику: енглески). 25 (4): 959—973.e6. ISSN 2211-1247. PMID 30355501. doi:10.1016/j.celrep.2018.09.077 Слободан приступ. 
  11. ^ Dewar, Michaela; Della Sala, Sergio; Beschin, Nicoletta; Cowan, Nelson (2010). „Profound retroactive interference in anterograde amnesia: What interferes?”. Neuropsychology (на језику: енглески). 24 (3): 357—367. ISSN 1931-1559. PMC 2864945 Слободан приступ. PMID 20438213. doi:10.1037/a0018207. 
  12. ^ Baddeley, Alan; Wilson, Barbara A. (април 2002). „Prose recall and amnesia: implications for the structure of working memory”. Neuropsychologia (на језику: енглески). 40 (10): 1737—1743. PMID 11992661. S2CID 22404837. doi:10.1016/S0028-3932(01)00146-4 — преко Elsevier Science Direct. 
  13. ^ Benson, D. Frank (1978). „Amnesia”. Southern Medical Journal. 71 (10): 1221—1227. PMID 360401. S2CID 220554752. doi:10.1097/00007611-197810000-00011. 
  14. ^ LS., Cermak (1984). The episodic-semantic distinction in amnesia. New York: Guilford Press. стр. 55. 
  15. ^ M, Kinsbourne (1975). Short-term memory processes and the amnesiac syndrome. New York: Academic. стр. 258—91. 
  16. ^ H, Weingartner (1983). Forms of cognitive failure. Sc alzheimerience. стр. 221:380—2. 
  17. ^ Masferrer, Roberto; Masferrer, Mauricio; Prendergast, Virginia; Harrington, Timothy R (2000). „Grading Scale for Cerebral Concussions”. BNI Quarterly. 16 (1). ISSN 0894-5799. Приступљено 5. 2. 2017. 
  18. ^ Bourget Dominique, Whitehurst Laurie (2007). „Amnesia and crime”. Journal of the American Academy of Psychiatry and the Law Online. 35 (4): 469—480. PMID 18086739. 
  19. ^ Loewenstein, Richard J. (1996). Handbook of dissociation. Boston, MA: Springer. стр. 307—336. doi:10.1007/978-1-4899-0310-5_15. 
  20. ^ „Dissociative Fugue. Retrieved 7 August 2012”. My.clevelandclinic.org. Архивирано из оригинала 4. 11. 2012. г. Приступљено 22. 12. 2012. 
  21. ^ Coons, Philip M. (2016-09-01). „Psychogenic or Dissociative Fugue: A Clinical Investigation of Five Cases”. Psychological Reports (на језику: енглески). 84 (3): 881—886. PMID 10408212. S2CID 39673692. doi:10.2466/pr0.1999.84.3.881. 
  22. ^ Мерков приручник
  23. ^ Carlson, Neil (2007). Psychology the Science of Behaviour. Toronto: Pearson. стр. 283. ISBN 978-0-205-64524-4. OCLC 441151384. 
  24. ^ Enea Violeta, Dafinoiu Ion (2008). „Posthypnotic amnesia and autobiographical memory in adolescents”. Journal of Evidence-Based Psychotherapies. 8 (2): 201. 
  25. ^ Wang, Qi (јануар 2003). „Infantile amnesia reconsidered: A cross-cultural analysis”. Memory. 11 (1): 65—80. ISSN 0965-8211. PMID 12653489. S2CID 40591244. doi:10.1080/741938173. 
  26. ^ Hayne, Harlene; Jack, Fiona (2011). „Childhood amnesia”. Wiley Interdisciplinary Reviews: Cognitive Science. 2 (2): 136—145. PMID 26302005. doi:10.1002/wcs.107. 
  27. ^ Schacter, D.L.; Harbluk, J.L.; McLachlen, D.R. (1984). „Retrieval without recollection: an experimental analysis of source amnesia”. Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior. 23 (5): 593—611. doi:10.1016/s0022-5371(84)90373-6. 
  28. ^ Spiegel, David R (јун 2011). „A Case of Probable Korsakoff's Syndrome: A Syndrome of Frontal Lobe and Diencephalic Structural Pathogenesis and a Comparison with Medial Temporal Lobe Dementias”. Innovations in Clinical Neuroscience. 8 (6): 15—19. PMC 3140893 Слободан приступ. PMID 21779537. 
  29. ^ „Types of Amnesia”. uwaterloo. Архивирано из оригинала 20. 4. 2012. г. Приступљено 9. 4. 2012. 

Литература

  • Hasselmo, M.; McClelland, J. (1999). „Neural models of memory”. Current Opinion in Neurobiology. 9 (2): 184—88. PMID 10322183. S2CID 15768044. doi:10.1016/s0959-4388(99)80025-7 Слободан приступ. 
  • Weingartner, H., Parker, E. Memory Consolidation: Psychobiology of Cognition. Hillsdale: Lawrence Erlbaum Associates, Inc., Publishers, 1984.
  • Corkin, S (2002). „What's new with the amnesic patient H.M.?”. Nature Reviews Neuroscience. 3 (2): 153—60. PMID 11836523. S2CID 5429133. doi:10.1038/nrn726. 
  • Engmann, Birk; Reuter, Mike (2003). „A case history of sudden memory dysfunction – caused by transient epileptic amnesia”. Aktuelle Neurologie. 30: 350—53. 
  • Vuilleumier, P.; Despland, P; Regli, F (1996). „Failure to recall (but not to remember): Pure transient amnesia during nonconvulsive status epilepticus”. Neurology. 46 (4): 1036—39. PMID 8780086. S2CID 40835407. doi:10.1212/wnl.46.4.1036. 
  • Hampstead, B. M.; Koffler, S. P. (2009). „Thalamic Contributions To Anterograde, Retrograde, And Implicit Memory: A Case Study”. The Clinical Neuropsychologist. 23 (7): 1232—49. PMID 19548181. S2CID 205809362. doi:10.1080/13854040902936679. 


Спољашње везе

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амнезија&oldid=25954190”