Intermitentna klaudikacija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Intermitentna klaudikacija
lat. Claudicatio intermittens
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Teška arterioskleroza donjih ekstremiteta sa stenozom desne butne arterije, praćena intermitentnom klaudikacijom.
ICD-10 I73.9
ICD-9 443.9, 440.21
MeSH D007383

Intermitentna klaudikacija (lat. Claudicatio intermittens), je pojava bola, hramanja i utrnulosti u jednom ili oba donja uda, za vreme hodanja pacijenta, uz odsustvo ovih tegoba u toku mirovanja. Najčešći uzrok bolesti su okluzivne i drugi cirkulatorne bolesti arterija i vena donjih ekstremiteta. [1]

U prošlosti, kao i u drugim brzo razvijajućim poljima medicine, endovaskularne metode lečenja pacijenata sa intermitentnom klaudikacijom bile su uslovljene dostupnim tehnologijama tog razdoblja. U poslednje tri decenije, a posebno s pocetka 21. veka značajan napredak u ovim terapijskim metodama promenio je način na koji danas lekari leče ove pacijente. Prvo perkutana transluminalna angioplastika (PTA), zatim intravaskularni stentovi, balon-šireći, a kasnie samo-šireći nerđajući čelični stentovi. Zatim samo-šireći Nitinol stentovi i danas pokriveni "drug-eluting" stentovi (DES) i " drug-eluting " baloni.[2]

Epidemiologija[уреди]

Arterioskleroza pogađa do 10% populacije starije od 65 godina a od tog procenta intermitentna klaudikacija javlja se u oko 5% slučajeva. Intermitentna klaudikacija se najčešće manifestuje u muškaraca starijih od 50 godina. Umerena konzumacija alkohola smanjuje rizik od intermitentne klaudikacije, i iznosi 13 do 24 gr. dnevno (1 do 2 pića ) kod muškaraca i 7 do 12 gr. dnevno ( 0,5 - 1 piće), kod žena. [3]

Uzroci[уреди]

Najčešći uzrok intermitentne klaudikacije su;[4]

1. Periferna arterijka bolest (vaskularna intermitentna klaudikacija);

2. Suženje (stenoza) spinalnog kanala (neurogena intermitentna klaudikacija);

  • nastaju zbog periferne neuropatije kod šećerne bolesti, ponovljenih trauma, tabes dorzalisa,siringomijelije, povrede spinalnih živaca.

3.Bolest perifernih vena (venski zastoj izazvan oštećenjem zalistaka u venama)

Znaci bolesti[уреди]

Bol i šepenje su glavni klinički znaci bolesti. U početku tegobe se javljaju povremeno prilikom hoda, a razdaljina koju bolesnik može da pređe bez tegoba, distanca klaudikacije - („hodna pruga“). Težina bolesti određuje se dužinom „hodne pruge“, koja označava dužinu pređenog puta do pojave klaudikacije u ekstremitetima.

Veoma je važno prepoznati klaudikaciju, pošto se ređe javlja u klasičnom obliku. Nekada je to samo smanjena brzina kretanja, zamor ili težina u nogama. Klaudikacija remeti samostalan život pacijenta i smanjuje njegov kvalitet života. Dovoljno je navesti da bolesnik sa klaudikacijom ne uspeva da na zeleno svetlo pređe pešački prelaz. Kod poodmakle bolesti bol je stalan i veoma jak i zahteva analgetike, a javlja se u mirovanju. Nekada se pre pojave bola javljaju osećaj hladnoće, utrnulosti ekstremiteta, mravinjanje, zamor i druge smetnje. U težim slučajevima nastaju čirevi(ulceracije) i gangrena. [5]

Znaci bolesti u interemitentnoj klaudikaciji
Obeležje posmatranja Znaci bolesti
Okolna koža
  • cijanotična
  • zategnuta,
  • suva,
  • atrofična,
  • nekad bez dlaka,
  • hladna na dodir
Subjektivni osećaj
  • jak bol,
  • intermitentna klaudikacija,
  • povremeno bol u miru i
  • noćni bol
Prokrvljenost
  • periferni puls oslabljen ili odsutan
  • kapilarno punjenje usporeno
  • ABI < 8

Lečenje[уреди]

1. Prevencija

U pacijenata koji puše, prestanak pušenja je najefikasniji oblik lečenja intermitentne klaudikacije. Fizičke vežbe i redovne šetnje mogu poboljšati simptome i nadopuniti kontrolu lipidnog statusa, nivo šećera kod šećerne bolesti i krvni pritisak kod hipertenzija.

2. Hirurško lečenje

Primjenjuju se samo u teškim slučajevima narušene cirkulacije krvi u ekstremitetetima i teškom i nesnošljivom klaudikacijom, i značajnom funkcionalnom onesposobljenošću koja ograničava svakodnevne životne potrebe i aktivnosti, a primijenjena fizikalna i farmakološka terapija nema rezultata.

Od hirurških metoda primjenjuju se;

  • Endarterektomia arterija nogu,
  • Arterijski bajpas (premošćivanje krvnih sudova),

Preoperativna procena kardiovaskularnog rizika neophodna je pre planiranja velikih vaskularnih hirurških zahvata. S obzirom da je prisutnost vrlo agresivne aterosklerotske bolesti udružena s manje uspešnim dugoročnim vaskularnim rezultatima u bolesnika mlađih od 50 godina, uspeh hirurškog lečenja u ovoj grupi simptomatske intermitentne klaudikacije nije jasno dokazan. Hirurško lečenje nije indikovano u prevenciji progresije aterosklerotske bolesti i intermitentne klaudikacije.[6]

3. Lekovi

U lečenju klaudikacije koristi se velika broj lekova:

  • ACE - inhibitori,
  • beta-blokatori,
  • klopidogrel,
  • pentoksifylline i
  • cilostazol (selektivni inhibitor PDE3)
Primana 100% kiseonika u barokomorama značajno povećava „hodnu prugu“.
4. Hiperbarična oksigenoterapija

Primenom HBOT postiže se;

  • povećan dovod kiseonika do hipoksijom ugroženih tkiva i ćelija,
  • smanjuje nagomilavanje mlečne kiseline i drugih matabolita u mišićima,
  • razvoj kolateralne cirkulacije,
  • povećanje funkcionalne sposobnosti ekstremiteta.

U kombinaciji, koja uključuju vazodilatatore, infuzije prostaglandina, simpatičku denervaciju, hirurške revaskularizacione procedure i rehabilitaciju HBOT daje izvrsne rezultate. U toku HBO tretmana, oslobađanje od intermitentne klaudikacaije postiže se obično već posle 6 seansi a dužina „hodne pruge“ - hodanja bez tegoba, povećava se u preko 90 % slučajeva.[7]

Vidi još[уреди]

  1. Periferna vaskularna bolest
  2. Venski čir
  3. Ateroskleroza

Izvori[уреди]

  1. ^ Burns P, Gough S, Bradbury AW (March 2003). Management of peripheral arterial disease in primary care. BMJ 326 (7389): 584–8. DOI:10.1136/bmj.326.7389.584. PMC 1125476. PMID 12637405. 
  2. ^ Geronemus AR, Peña CS. Endovascular treatment of femoral-popliteal disease. Semin Intervent Radiol 2009; 26: 303–14.
  3. ^ Djoussé L.,et all: Uticaj konzumacije alkohola na intermitentnu klaudikaciju-studija Preuzeto:02.06.2009.
  4. ^ Shammas NW (2007). Epidemiology, classification, and modifiable risk factors of peripheral arterial disease. Vasc Health Risk Manag 3 (2): 229–34. DOI:10.2147/vhrm.2007.3.2.229. PMC 1994028. PMID 17580733. 
  5. ^ Obliterantna arterioskleroza Preuzeto:02.06.2009.
  6. ^ Dijagnostika i lečenje obliterirajuće aterosklerotske bolesti donjih ekstremiteta Preuzeto:03.06.2009.
  7. ^ Živković.M, izdavač. Hiperbarična i podvodna medicina. Beograd: HBO medical center; Nauka, 1998. 251 str. ID=55440652