Геологија Србије — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Истекао рок!
Направљено превођењем странице „Geology of Serbia”
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Serbia_mountain_ranges.png|десно|мини| Планински венци Србије]]
{{Некат}}
Регионална '''геологија Србије''' описује геолошку структуру и историју унутар граница Србије.
[[Слика:SrbijaGT.jpg|400п|мини|десно|Геотектонске јединице у Србији]]

'''Геологија Србије''' је комплексна и тектонски се налази у домену Алпског орогеног појаса у југоисточној Европи. Територија Србије може се поделити у седам геотектонских јединица, резличите генезе:
[[Србија]] је у новије геолошко време део [[Евроазијска плоча|Евроазијске плоче]], али литологије темељних стена сведоче о разноликој геолошкој историји.<ref name="Plate Map">{{Cite map|archiveurl=http://www.tectonics.caltech.edu/images/maps/plates.pdf}}</ref> [[Србија]] је у тектонском смислу део орогеног система који се састоји од [[Алпска орогенеза|алпског]], [[Карпати|карпатског]] и [[Динариди|динарског]] орогеног појаса.<ref name="Schmid et al 2008">{{Cite journal|last=Schmid|first=Stefan M.|last2=Daniel Bernoulli|last3=Bernhard Fügenschuh|last4=Liviu Matenco|last5=Senecio Schefer|last6=Ralf Schuster|last7=Matthias Tischler|last8=Kamil Ustaszewski|year=2008|title=The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of tectonic units|url=http://doc.rero.ch/record/313359/files/15_2008_Article_1247.pdf|journal=Swiss Journal of Geosciences|volume=101|issue=1|pages=139–183|doi=10.1007/s00015-008-1247-3}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.sanu.ac.rs/atlas/rad03.htm|title=Structural-Tectonic Elements as a Factor in Cave Development|last=Milena Zlokolica-Mandic|publisher=Serbian Academy of Sciences and Arts|archive-url=https://web.archive.org/web/20110727022850/http://www.sanu.ac.rs/atlas/rad03.htm|archive-date=27 July 2011|url-status=dead|access-date=3 November 2010}}</ref> Њена територија се може поделити на пет геотектонских целина различите генезе:<ref name="update">{{Cite journal|last=Mica Martinovic|last2=Mihailo Milivojevic|date=25 April 2010|title=Serbia Country Update|url=http://b-dig.iie.org.mx/BibDig/P10-0464/pdf/0164.pdf|journal=Proceedings of World Geothermal Congress 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110722230126/http://b-dig.iie.org.mx/BibDig/P10-0464/pdf/0164.pdf|archive-date=22 July 2011}}</ref><ref name="enc">{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=aYRup5mRcGsC&pg=PA787|title=Encyclopedia of European and Asian regional geology|last=Eldridge M. Moores|last2=Rhodes Whitmore Fairbridge|publisher=Springer|year=1997|isbn=978-0-412-74040-4|pages=786–789}}</ref>
*Тисиа;

*Јадарски блок;
* [[Панонска низија]], која заузима северни део земље (покрајина [[Војводина]])
⚫
*Дринско-ивањички елемент;
* [[Динариди|Динарски Алпи]] заузимају западни део Централне Србије, простиру се у општем правцу северозапад-југоисток
*Вардарска зона;
* [[Vardar Zone|Вардарска зона]] је појас источно од Динарских Алпа, који се наставља у централну [[Северна Македонија|Северну Македонију]] . Састоји се из три дела: [[Срем|Сремског]], [[Јадар (област)|Јадарског]] и [[Копаоник|Копаоничког]] блока, одвојених [[Офиолит|офиолитским]] преломима.
*Српско-македонска маса;
* [[Serbian-Macedonian Massif|Српско-македонски масив]] је појас који се простире у правцу север-југ дуж долине [[Велика Морава|Велике]] и [[Јужна Морава|Јужне Мораве]], у западну Северну Македонију и северну Грчку (северно од [[Халкидики|Халкидикијског]] полуострва).
*Карпато-балканиди.
* [[Carpatho-Balkan Arc|Карпато-балкански лук]] обухвата источну Србију, у облику лука. Његов северни део, [[Карпатске планине у Србији|Српски Карпати,]] је продужетак [[Карпати|Карпатског ланца]], а спаја се са западним деловима [[Стара планина|Балканских планина]], чији је главни масив у [[Бугарска|Бугарској]].

== Тектонске јединице ==
[[Датотека:Kanjon_Rosomače.jpg|мини| Слојеви [[Седиментне стене|седиментних стена]] у кањону Росомаче]]

=== Савска зона ===
[[Sava Zone|Савска зона]] (названа по реци [[Сава|Сави]] ) је океански шав који се протеже отприлике од СЗ до ЈИ кроз Србију и углавном је на северу прекривен седиментима Панонског басена. Изданци се налазе на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]].<ref name="Schmid et al 2008">{{Cite journal|last=Schmid|first=Stefan M.|last2=Daniel Bernoulli|last3=Bernhard Fügenschuh|last4=Liviu Matenco|last5=Senecio Schefer|last6=Ralf Schuster|last7=Matthias Tischler|last8=Kamil Ustaszewski|year=2008|title=The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of tectonic units|url=http://doc.rero.ch/record/313359/files/15_2008_Article_1247.pdf|journal=Swiss Journal of Geosciences|volume=101|issue=1|pages=139–183|doi=10.1007/s00015-008-1247-3}}<cite class="citation journal cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSchmidDaniel_BernoulliBernhard_FügenschuhLiviu_Matenco2008">Schmid, Stefan M.; Daniel Bernoulli; Bernhard Fügenschuh; Liviu Matenco; Senecio Schefer; Ralf Schuster; Matthias Tischler; Kamil Ustaszewski (2008). [http://doc.rero.ch/record/313359/files/15_2008_Article_1247.pdf "The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of tectonic units"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>. ''Swiss Journal of Geosciences''. '''101''' (1): 139–183. [[Digitalni identifikator objekta|doi]]:[[doi:10.1007/s00015-008-1247-3|10.1007/s00015-008-1247-3]]. [[Semantic Scholar|S2CID]]&nbsp;[https://api.semanticscholar.org/CorpusID:55108896 55108896].</cite></ref> Овде се налази јединица састављена од плавих шкриљаца и [[Офиолит|офиолита]]. На југу изданци зоне Саве јављају се на [[Стара планина|Балканским планинама]] и [[Родопи (планина)|Родопима]]. То укључује [[Senonian Flysch|сенонски флиш]] и стене које избијају у [[Jastrebac Window|прозору Јастрепца]].<ref name="Schmid et al 2008" />

=== Јадарско-копаонички потисни лим ===
Наслон Јадар-Копаоник је ударна јединица СЗ-ЈИ у јужном подножју Савске зоне и северном висећем зиду Дринско-Ивањичког набоја.<ref name="Schmid et al 2008">{{Cite journal|last=Schmid|first=Stefan M.|last2=Daniel Bernoulli|last3=Bernhard Fügenschuh|last4=Liviu Matenco|last5=Senecio Schefer|last6=Ralf Schuster|last7=Matthias Tischler|last8=Kamil Ustaszewski|year=2008|title=The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of tectonic units|url=http://doc.rero.ch/record/313359/files/15_2008_Article_1247.pdf|journal=Swiss Journal of Geosciences|volume=101|issue=1|pages=139–183|doi=10.1007/s00015-008-1247-3}}<cite class="citation journal cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSchmidDaniel_BernoulliBernhard_FügenschuhLiviu_Matenco2008">Schmid, Stefan M.; Daniel Bernoulli; Bernhard Fügenschuh; Liviu Matenco; Senecio Schefer; Ralf Schuster; Matthias Tischler; Kamil Ustaszewski (2008). [http://doc.rero.ch/record/313359/files/15_2008_Article_1247.pdf "The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of tectonic units"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>. ''Swiss Journal of Geosciences''. '''101''' (1): 139–183. [[Digitalni identifikator objekta|doi]]:[[doi:10.1007/s00015-008-1247-3|10.1007/s00015-008-1247-3]]. [[Semantic Scholar|S2CID]]&nbsp;[https://api.semanticscholar.org/CorpusID:55108896 55108896].</cite></ref> Већина изданака су офиолити из [[Western Vardar|западног Вардарског]] океана, али постоје прозори у подрум који лежи испод. Јадарска јединица у западној Србији ( [[Јадар (област)|Јадарски регион]] ) је највећи прозор у јадранске целине јадарско-копаоничког нагиба. Два мања прозора излазе даље на југ. Студеничка јединица лежи на западу, а Копаоничка јединица на истоку од потисне плоче.<ref name="Vasković Matović">{{Cite book|title=Ophiolites of the Vardar Zone and the Dinarides:Central and West Serbia|last=Vasković|first=Nada|last2=Vesna Matović|year=2010|isbn=978-963-306-056-8}}</ref>

=== Супрагетичке напе ===
Супрагетичке напе формирају север-југ маркантни појас у источној Србији, где избијају на [[Стара планина|Балканским планинама]] ( ''Стара планина'' ). Оне су део [[Палеогеографија|палеогеографског]] царства Дакије. Супрагетик је подељен на јединице Рановца и Власине.<ref name="Schmid et al 2008">{{Cite journal|last=Schmid|first=Stefan M.|last2=Daniel Bernoulli|last3=Bernhard Fügenschuh|last4=Liviu Matenco|last5=Senecio Schefer|last6=Ralf Schuster|last7=Matthias Tischler|last8=Kamil Ustaszewski|year=2008|title=The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of tectonic units|url=http://doc.rero.ch/record/313359/files/15_2008_Article_1247.pdf|journal=Swiss Journal of Geosciences|volume=101|issue=1|pages=139–183|doi=10.1007/s00015-008-1247-3}}<cite class="citation journal cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSchmidDaniel_BernoulliBernhard_FügenschuhLiviu_Matenco2008">Schmid, Stefan M.; Daniel Bernoulli; Bernhard Fügenschuh; Liviu Matenco; Senecio Schefer; Ralf Schuster; Matthias Tischler; Kamil Ustaszewski (2008). [http://doc.rero.ch/record/313359/files/15_2008_Article_1247.pdf "The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of tectonic units"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>. ''Swiss Journal of Geosciences''. '''101''' (1): 139–183. [[Digitalni identifikator objekta|doi]]:[[doi:10.1007/s00015-008-1247-3|10.1007/s00015-008-1247-3]]. [[Semantic Scholar|S2CID]]&nbsp;[https://api.semanticscholar.org/CorpusID:55108896 55108896].</cite></ref>

⚫
=== Дринско-ивањички потисни лим ===
Дринско-ивањички нагиб чини ударни потисак од северозапада до југоистока кроз југозападну Србију. Састоји се од палеозојског подрума и мезозојског покривача. Поврх тога лежи обдуковани златиборски офиолит ( [[Златибор|Златиборске]] планине), остатак западног Вардарског океана.<ref name="Schmid et al 2008">{{Cite journal|last=Schmid|first=Stefan M.|last2=Daniel Bernoulli|last3=Bernhard Fügenschuh|last4=Liviu Matenco|last5=Senecio Schefer|last6=Ralf Schuster|last7=Matthias Tischler|last8=Kamil Ustaszewski|year=2008|title=The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of tectonic units|url=http://doc.rero.ch/record/313359/files/15_2008_Article_1247.pdf|journal=Swiss Journal of Geosciences|volume=101|issue=1|pages=139–183|doi=10.1007/s00015-008-1247-3}}<cite class="citation journal cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFSchmidDaniel_BernoulliBernhard_FügenschuhLiviu_Matenco2008">Schmid, Stefan M.; Daniel Bernoulli; Bernhard Fügenschuh; Liviu Matenco; Senecio Schefer; Ralf Schuster; Matthias Tischler; Kamil Ustaszewski (2008). [http://doc.rero.ch/record/313359/files/15_2008_Article_1247.pdf "The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of tectonic units"] <span class="cs1-format">(PDF)</span>. ''Swiss Journal of Geosciences''. '''101''' (1): 139–183. [[Digitalni identifikator objekta|doi]]:[[doi:10.1007/s00015-008-1247-3|10.1007/s00015-008-1247-3]]. [[Semantic Scholar|S2CID]]&nbsp;[https://api.semanticscholar.org/CorpusID:55108896 55108896].</cite></ref>

== Сеизмичка активност ==
Србија је склона умереној до јакој сеизмичкој активности, посебно у централним појасевима Вардарске зоне и српског масива.<ref name="quakes">{{Cite web|url=http://www.wbseismicmaps.org/Documents/Serbia_Ig.pdf|title=Seismic Activity on the Territory Of Serbia --Overview Of Relevant Data|date=7 November 2007|publisher=First Workshop for the NATO Science For Peace Project|archive-url=https://web.archive.org/web/20110728171704/http://www.wbseismicmaps.org/Documents/Serbia_Ig.pdf|archive-date=28 July 2011|url-status=dead}}</ref> Највећи земљотреси у 20. веку кретали су се од 5,0 до 6,0 ( [[Лазаревац]] 1922) [[Рихтерова скала магнитуде потреса|Рихтерове скале]]. Последњи велики земљотрес јачине 5,4 степена [[Земљотрес у Краљеву 2010.|догодио се код Краљева]] 3. новембра 2010.<ref>{{Cite web|url=http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=11&dd=03&nav_id=469657|title=Snažan zemljotres za ove prostore|date=3 November 2010|publisher=B92}}</ref>

Списак великих земљотреса у 20. и 21. веку:<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/789356/Dve+%C5%BErtve+zemljotresa+Kraljeva.html|title=Dve žrtve zemljotresa u Kraljevu|date=11 March 2010|publisher=RTS}}</ref><ref>{{Cite journal|last=M. Marović|displayauthors=etal|year=2002|title=Neotectonics and seismicity of the southern margin of the Pannonian basin in Serbia|journal=EGU Stephan Mueller Special Publication Series|volume=3|pages=277–295|doi=10.5194/smsps-3-277-2002|doi-access=free}}</ref>

* 1893. године. [[Свилајнац]] – 5,7 Рихтерове скале
* 1921. године. [[Витина]] – 5,7
* 1922. године. [[Лазаревац]] – 5,9
* 1927. године. [[Рудник (планина)|Рудник]] – 5,7
* [[1980 Kopaonik earthquake|1980.]] [[Копаоник]] – 5,7
* 1983. [[Копаоник]] – 5,3
* 1998. [[Мионица]] – 5,7
* [[Земљотрес у Краљеву 2010.|2010.]] [[Краљево]] – 5,4

== Модерна историја ==
[[Датотека:Jovan_Žujović_2016_Stamp_of_Serbia.jpg|мини| Марка из 2016. године посвећена 125. годишњици Српског геолошког друштва, на којој је њен оснивач [[Јован Жујовић]].]]
Српско геолошко друштво основала је група професора и студената у [[Београд|Београду]] 10. фебруара 1891. године под вођством [[Јован Жујовић|Јована Жујовића]].<ref name="SGS - Short History">{{Cite web|url=http://www.sgd.rs/eng/index.php/our-history|title=Short History|publisher=Serbian Geologic Society|access-date=21 September 2013}}</ref> Геолошко истраживање је покренуто 29. децембра 1930.<ref name="History - Geoloski zavod Srbije">{{Cite web|url=http://www.gzs.gov.rs/index.php?page=1|title=Istorijat Geološkog zavoda Srbije|publisher=Geoloski zavod Srbije|access-date=21 September 2013}}</ref>

== Економска геологија ==
Економску геологију Србије прегледали су Мелхер и Рајхл 2017.<ref name="melcher17">{{Cite journal|last=Melcher|first=Frank|last2=Reichl|first2=Christian|year=2017|title=Economic Geology of the Eastern and South-eastern European (ESEE) Region|journal=BHM Berg- und Hüttenmännische Monatshefte|volume=162|issue=7|pages=238–244|doi=10.1007/s00501-017-0625-4}}</ref>

Србија је 18. највећи произвођач угља (7. у Европи) који се вади из великих лежишта у [[Рударски басен Колубара|Колубарском]] и Костолачком басену; такође је 23. највећи светски (3. у Европи) произвођач бакра који у близини [[Мајданпек|Мајданпека]] вади [[Serbia Zijin Bor Copper|Зијин Бор Бакар]], велика компанија за рударство бакра са значајном експлоатацијом злата.<ref name="mmemin">{{Cite news|url=http://gras.org.rs/wp-content/uploads/2017/10/mineral-deposits-and-mining-districts-of-serbia.pdf|title=Mineral deposits and mining districts of Serbia Compilation map and GIS databases|date=March 2002|publisher=Republic of Serbia - Ministry of Mining and Energy}}</ref><ref>"Mineral resources of Serbia" August 2008 Geologica Carpathica 59(4):345-361</ref><ref name="usgs15">{{Cite news|url=https://prd-wret.s3-us-west-2.amazonaws.com/assets/palladium/production/atoms/files/myb3-2015-rb.pdf|title=2015 Minerals Yearbook: Serbia|access-date=3 April 2021|publisher=USGS}}</ref><ref name="melcher17">{{Cite journal|last=Melcher|first=Frank|last2=Reichl|first2=Christian|year=2017|title=Economic Geology of the Eastern and South-eastern European (ESEE) Region|journal=BHM Berg- und Hüttenmännische Monatshefte|volume=162|issue=7|pages=238–244|doi=10.1007/s00501-017-0625-4}}<cite class="citation journal cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFMelcherReichl2017">Melcher, Frank; Reichl, Christian (2017). "Economic Geology of the Eastern and South-eastern European (ESEE) Region". ''BHM Berg- und Hüttenmännische Monatshefte''. '''162''' (7): 238–244. [[Digitalni identifikator objekta|doi]]:[[doi:10.1007/s00501-017-0625-4|10.1007/s00501-017-0625-4]]. [[Semantic Scholar|S2CID]]&nbsp;[https://api.semanticscholar.org/CorpusID:134480133 134480133].</cite></ref> Године 2018. купио га је кинески [[Zijin Mining|Зијин Мининг]], којем је у априлу 2021. године влада наредила да прекине активност због „неусклађености са еколошким стандардима“.<ref name="mtsoz">{{Cite news|url=https://www.mining-technology.com/news/serbia-orders-zijin-mining-to-cease-work-at-copper-mine/|title=Serbia orders Zijin Mining to cease work at copper mine|date=15 April 2021|publisher=Verdict Media Limited|agency=Mining Technology}}</ref>

Лежишта [[Руда гвожђа|руде гвожђа]] Србије су незнатна.<ref name="koesler21">{{Cite journal|last=ROESLER|first=MAX|date=1921|title=THE IRON-ORE RESOURCES OF EUROPE|url=https://pubs.usgs.gov/bul/0706/report.pdf|journal=Bulletin of the USGS|publisher=USGS|volume=706}}</ref><ref name="schumacher54">{{Cite journal|last=Schumacher|first=Friedrich|year=1954|title=The ore deposits of Jugoslavia and the development of its mining industry|journal=Economic Geology|volume=49|issue=5|pages=451–492|doi=10.2113/gsecongeo.49.5.451}}</ref> На [[Suva Ruda|Сувој Руди]] и Сувом Рудишту пронађена су налазишта гвожђа и бакра.<ref name="antinovec83">Antonijevic I. (1983) Lezista gvozda Srbije [Translated Title: The iron ore deposits of Serbia]. Vesnik, Zavod za Geoloska i Geofizicka Istrazivanja, Serija A: Geologija, 41, p. 5-40.</ref>


Највеће налазиште латеритног [[Никл|никла]] у Европи налази се на [[Мокра Гора (Ужице)|Мокрој Гори]], са процењеним на 1.000 милиона тона руде.<ref name="horn21">{{Cite journal|last=Horn|first=S.|last2=Gunn|first2=A.G.|last3=Petavratzi|first3=E.|last4=Shaw|first4=R.A.|last5=Eilu|first5=P.|last6=Törmänen|first6=T.|last7=Bjerkgård|first7=T.|last8=Sandstad|first8=J.S.|last9=Jonsson|first9=E.|year=2021|title=Cobalt resources in Europe and the potential for new discoveries|journal=Ore Geology Reviews|volume=130|page=103915|doi=10.1016/j.oregeorev.2020.103915|doi-access=free}}</ref>

Налазиште [[Јадар (област)|Јадар]] садржи минерализацију [[Бор (хемијски елемент)|бора]] и [[Литијум|литијума]] високог квалитета у минералу по имену [[Јадарит]], а [[Rio Tinto (корпорација)|Рио Тинто]] је уложио 200 милиона долара за тестирање да ли „има потенцијал да производи и [[литијум карбонат]] за батерије и [[Борна киселина|борну киселину]]“. У марту 2021. објављени су извештаји да ће рудник Јадар почети производњу 2026.<ref name="snrt">{{Cite news|url=https://seenews.com/news/rio-tinto-to-complete-construction-of-serbias-jadar-lithium-mine-in-2026-report-733273|title=Rio Tinto to complete construction of Serbia's Jadar lithium mine in 2026 - report|last=Ralev|first=Radomir|date=4 March 2021|publisher=SeeNews}}</ref>

== Такође видети ==

* [[Географија Србије]]
* [[Списак спелеолошких објеката у Србији|Списак пећина у Србији]]
* [[Планине Србије|Списак планина у Србији]]

== Референце ==
<references />

Верзија на датум 30. март 2024. у 09:36

Планински венци Србије

Регионална геологија Србије описује геолошку структуру и историју унутар граница Србије.

Србија је у новије геолошко време део Евроазијске плоче, али литологије темељних стена сведоче о разноликој геолошкој историји.[1] Србија је у тектонском смислу део орогеног система који се састоји од алпског, карпатског и динарског орогеног појаса.[2][3] Њена територија се може поделити на пет геотектонских целина различите генезе:[4][5]

Тектонске јединице

Слојеви седиментних стена у кањону Росомаче

Савска зона

Савска зона (названа по реци Сави ) је океански шав који се протеже отприлике од СЗ до ЈИ кроз Србију и углавном је на северу прекривен седиментима Панонског басена. Изданци се налазе на Фрушкој гори.[2] Овде се налази јединица састављена од плавих шкриљаца и офиолита. На југу изданци зоне Саве јављају се на Балканским планинама и Родопима. То укључује сенонски флиш и стене које избијају у прозору Јастрепца.[2]

Јадарско-копаонички потисни лим

Наслон Јадар-Копаоник је ударна јединица СЗ-ЈИ у јужном подножју Савске зоне и северном висећем зиду Дринско-Ивањичког набоја.[2] Већина изданака су офиолити из западног Вардарског океана, али постоје прозори у подрум који лежи испод. Јадарска јединица у западној Србији ( Јадарски регион ) је највећи прозор у јадранске целине јадарско-копаоничког нагиба. Два мања прозора излазе даље на југ. Студеничка јединица лежи на западу, а Копаоничка јединица на истоку од потисне плоче.[6]

Супрагетичке напе

Супрагетичке напе формирају север-југ маркантни појас у источној Србији, где избијају на Балканским планинама ( Стара планина ). Оне су део палеогеографског царства Дакије. Супрагетик је подељен на јединице Рановца и Власине.[2]

Дринско-ивањички потисни лим

Дринско-ивањички нагиб чини ударни потисак од северозапада до југоистока кроз југозападну Србију. Састоји се од палеозојског подрума и мезозојског покривача. Поврх тога лежи обдуковани златиборски офиолит ( Златиборске планине), остатак западног Вардарског океана.[2]

Сеизмичка активност

Србија је склона умереној до јакој сеизмичкој активности, посебно у централним појасевима Вардарске зоне и српског масива.[7] Највећи земљотреси у 20. веку кретали су се од 5,0 до 6,0 ( Лазаревац 1922) Рихтерове скале. Последњи велики земљотрес јачине 5,4 степена догодио се код Краљева 3. новембра 2010.[8]

Списак великих земљотреса у 20. и 21. веку:[9][10]

Модерна историја

Марка из 2016. године посвећена 125. годишњици Српског геолошког друштва, на којој је њен оснивач Јован Жујовић.

Српско геолошко друштво основала је група професора и студената у Београду 10. фебруара 1891. године под вођством Јована Жујовића.[11] Геолошко истраживање је покренуто 29. децембра 1930.[12]

Економска геологија

Економску геологију Србије прегледали су Мелхер и Рајхл 2017.[13]

Србија је 18. највећи произвођач угља (7. у Европи) који се вади из великих лежишта у Колубарском и Костолачком басену; такође је 23. највећи светски (3. у Европи) произвођач бакра који у близини Мајданпека вади Зијин Бор Бакар, велика компанија за рударство бакра са значајном експлоатацијом злата.[14][15][16][13] Године 2018. купио га је кинески Зијин Мининг, којем је у априлу 2021. године влада наредила да прекине активност због „неусклађености са еколошким стандардима“.[17]

Лежишта руде гвожђа Србије су незнатна.[18][19] На Сувој Руди и Сувом Рудишту пронађена су налазишта гвожђа и бакра.[20]


Највеће налазиште латеритног никла у Европи налази се на Мокрој Гори, са процењеним на 1.000 милиона тона руде.[21]

Налазиште Јадар садржи минерализацију бора и литијума високог квалитета у минералу по имену Јадарит, а Рио Тинто је уложио 200 милиона долара за тестирање да ли „има потенцијал да производи и литијум карбонат за батерије и борну киселину“. У марту 2021. објављени су извештаји да ће рудник Јадар почети производњу 2026.[22]

Такође видети

Референце

  1. ^ (Мапа). Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ а б в г д ђ Schmid, Stefan M.; Daniel Bernoulli; Bernhard Fügenschuh; Liviu Matenco; Senecio Schefer; Ralf Schuster; Matthias Tischler; Kamil Ustaszewski (2008). „The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of tectonic units” (PDF). Swiss Journal of Geosciences. 101 (1): 139—183. doi:10.1007/s00015-008-1247-3.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Schmid et al 2008” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ^ Milena Zlokolica-Mandic. „Structural-Tectonic Elements as a Factor in Cave Development”. Serbian Academy of Sciences and Arts. Архивирано из оригинала 27. 7. 2011. г. Приступљено 3. 11. 2010. 
  4. ^ Mica Martinovic; Mihailo Milivojevic (25. 4. 2010). „Serbia Country Update” (PDF). Proceedings of World Geothermal Congress 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 7. 2011. г. 
  5. ^ Eldridge M. Moores; Rhodes Whitmore Fairbridge (1997). Encyclopedia of European and Asian regional geology. Springer. стр. 786—789. ISBN 978-0-412-74040-4. 
  6. ^ Vasković, Nada; Vesna Matović (2010). Ophiolites of the Vardar Zone and the Dinarides:Central and West Serbia. ISBN 978-963-306-056-8. 
  7. ^ „Seismic Activity on the Territory Of Serbia --Overview Of Relevant Data” (PDF). First Workshop for the NATO Science For Peace Project. 7. 11. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 7. 2011. г. 
  8. ^ „Snažan zemljotres za ove prostore”. B92. 3. 11. 2010. 
  9. ^ „Dve žrtve zemljotresa u Kraljevu”. RTS. 11. 3. 2010. 
  10. ^ M. Marović; et al. (2002). „Neotectonics and seismicity of the southern margin of the Pannonian basin in Serbia”. EGU Stephan Mueller Special Publication Series. 3: 277—295. doi:10.5194/smsps-3-277-2002 Слободан приступ. 
  11. ^ „Short History”. Serbian Geologic Society. Приступљено 21. 9. 2013. 
  12. ^ „Istorijat Geološkog zavoda Srbije”. Geoloski zavod Srbije. Приступљено 21. 9. 2013. 
  13. ^ а б Melcher, Frank; Reichl, Christian (2017). „Economic Geology of the Eastern and South-eastern European (ESEE) Region”. BHM Berg- und Hüttenmännische Monatshefte. 162 (7): 238—244. doi:10.1007/s00501-017-0625-4.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „melcher17” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  14. ^ „Mineral deposits and mining districts of Serbia Compilation map and GIS databases” (PDF). Republic of Serbia - Ministry of Mining and Energy. март 2002. 
  15. ^ "Mineral resources of Serbia" August 2008 Geologica Carpathica 59(4):345-361
  16. ^ „2015 Minerals Yearbook: Serbia” (PDF). USGS. Приступљено 3. 4. 2021. 
  17. ^ „Serbia orders Zijin Mining to cease work at copper mine”. Verdict Media Limited. Mining Technology. 15. 4. 2021. 
  18. ^ ROESLER, MAX (1921). „THE IRON-ORE RESOURCES OF EUROPE” (PDF). Bulletin of the USGS. USGS. 706. 
  19. ^ Schumacher, Friedrich (1954). „The ore deposits of Jugoslavia and the development of its mining industry”. Economic Geology. 49 (5): 451—492. doi:10.2113/gsecongeo.49.5.451. 
  20. ^ Antonijevic I. (1983) Lezista gvozda Srbije [Translated Title: The iron ore deposits of Serbia]. Vesnik, Zavod za Geoloska i Geofizicka Istrazivanja, Serija A: Geologija, 41, p. 5-40.
  21. ^ Horn, S.; Gunn, A.G.; Petavratzi, E.; Shaw, R.A.; Eilu, P.; Törmänen, T.; Bjerkgård, T.; Sandstad, J.S.; Jonsson, E. (2021). „Cobalt resources in Europe and the potential for new discoveries”. Ore Geology Reviews. 130: 103915. doi:10.1016/j.oregeorev.2020.103915 Слободан приступ. 
  22. ^ Ralev, Radomir (4. 3. 2021). „Rio Tinto to complete construction of Serbia's Jadar lithium mine in 2026 - report”. SeeNews. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Геологија_Србије&oldid=27529719”