Литијум

Уколико сте тражили лек, погледајте чланак литијум карбонат.

Литијум (3Li)
Li - Be   H Li   Na     периодни систем
Литијум покривен белим литијум-хидроксидом
Општи подаци
Припадност скупу	алкални метали
група, периода	IA, 2
густина, тврдоћа	535 kg/m3, 0,6
боја	сребрнобела
Особине атома
атомска маса	6,941 u
атомски радијус	145) pm
ковалентни радијус	134 pm
ван дер Валсов радијус	182 pm
електронска конфигурација	[He]2s1
e- на енергетским нивоима	2, 1
оксидациони број	1
Особине оксида	алкални
Кристална структура	регуларна просторно центрирана
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	453,69 K (180,54 °C)
температура кључања	1615 K (1342 °C)
молска запремина	13,02×10-3 m³/mol
топлота испаравања	145,92 kJ/mol
топлота топљења	3 kJ/mol
брзина звука	6000 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	0,98 (Паулинг) 0,97 (Алред)
специфична топлота	3582 J/(kg*K)
специфична проводљивост	10,8×106 S/m
топлотна проводљивост	84,7 W/(m*K)
I енергија јонизације	520,2 kJ/mol
II енергија јонизације	7298,1 kJ/mol
III енергија јонизације	11815,0 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Литијум (грчки lithos, камен), ознака Li, најлакши од свих познатих метала, редни број 3 у периодном систему елемената, атомске тежине 6,94, специфичне тежине 0,534 (при 20 степени Целзијуса), представља смешу два изотопа ⁷Li(92,6%) и ⁶Li(7,4%).

Историја

Открио га је Јохан Арфведсон 1817. године. Дат му је назив литијум јер се тада веровало да се може наћи искључиво у саставу минерала. Метал је касније, 1855. изолован електролизом његовог хлорида. Атомску тежину му је одредио Ричардс претварањем литијум-хлорида у литијум-перхлорат.

Налажење у природи

Заступљен је у земљиној кори у количини од 0,0018 %, али је и поред мале процентуалне заступљености веома чест. За разлику од осталих алкалних метала, литијум се у природи налази у облику силиката. Минерали који га садрже су лепидолит, сподумен, амблигонит и петалит, од којих неки и служе као полазна сировина за његово добијање. Највећа лежишта руде литијума су у Чилеу, Канади, Француској, Немачкој и САД. Пронађен је и у пепелу многих биљака као што је дуван, али и у млеку и крви.

Добијање

Добија се екстракцијом из минерала на разне начине, али се сви они заснивају или на слабијој растворљивости литијум-карбоната, а у односу на карбонате других алкалних метала или на растворљивости литијум-хлорида у алкохолу. Такође, литијум се може добити електролизом стопљеног литијум-хлорида.

Својства

У чистом стању и у одсуству ваздуха, има сребрнастометални сјај, по чему личи на натријум и калијум, али је од њих тврђи. Такође, има и вишу тачку топљења, која износи 186°C, а кључа на око 1.336°C. Густина износи свега 0,534 и представља најмању густину од свих чврстих елемената. Прилично је испарљив и његова пара боји пламен Бунзенове грејалице кармин црвено, што се користи приликом квалитативне анализе његових соли. Има највећу специфичну топлоту од свих елемената и она износи 0,96 на 50°C. На ваздуху гори бљештавом белом светлошћу попут магнезијума, градећи моноксид, али друге оксиде гради теже. Са водоником се једини на црвеном усијању градећи литијум-хидрид, а са азотом литијум-нитрид. Директно се једини и са халогенима и сумпором и може се рећи да је хемијски активан, али мање од других алкалних метала. Бурно реагује са киселинама, а у реакцији са водом се не пали, чак ни ако вода кључа. Тада настаје реакција:

$\mathrm{2Li + 2H_2O \longrightarrow \; 2LiOH + H_2}$

Референце

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Литијум