Бор (хемијски елемент)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак бор (вишезначна одредница).
Бор (5B)
Be - B - C
 
B
Al  
 
 
B-TableImage.png

B,5.jpg

Општи подаци
Припадност скупу металоиди
група, периода IIIA, 2
густина, тврдоћа 2460 kg/m3, 9,3
боја блиставо црна
Особине атома
атомска маса 10,811 u
атомски радијус 85 (87) pm
ковалентни радијус 82 pm
ван дер Валсов радијус непознат
електронска конфигурација 1s22s22p1
e- на енергетским нивоима 2, 3
оксидациони број 3
Особине оксида слабо кисели
Кристална структура ромбоидна
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2.349 K (2076 °C)
температура кључања 4200K (3927 °C)
молска запремина 4,39×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 489,7 kJ/mol
топлота топљења 50,2 kJ/mol
брзина звука 16.200 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 2,04 (Паулинг)
2,01 (Алред)
специфична топлота 1026 J/(kg*K)
специфична проводљивост 1,0×10-4 S/m
топлотна проводљивост 27,4 W/(m*K)
I енергија јонизације 800,6 kJ/mol
II енергија јонизације 2427,1 kJ/mol
III енергија јонизације 3659,7 kJ/mol
IV енергија јонизације 25025,8 kJ/mol
V енергија јонизације 32826,7 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Бор (B, лат. borum) је елемент III-a групе, неметалних особина.[1]

Стабилни изотопи су му 10B и 11B.

Заступљеност[уреди]

Заступљеност у горњим слојевима Земље износи 0,0009 %. Најзначајнија руда бора је: Na2[B4O5(OH)4]·8H2O (боракс),

Богатим извором бора у исхрани је и поврће и воће (међу воћем бора највише има у орасима).

Једињења[уреди]

Једињења бора су : NaBH4, борна киселина, бор(III) оксид(B2O3), бор(III)хидроксид (B(OH)3)) који се назива и борна киселина пошто има киселе особине. Позната једињења бора су и борати.[2] Борати се ископавају из испаравајућих лежишта код језера Сирлес у Калифорнији и другим местима у пустињама. Укупна вредност хемикалија произведених из језера Сирлес прелази вредност од 1 милијарде америчких долара($).

Биолошки значај[уреди]

Бор је неопходан за правилан развој биљака. Потпомаже транспорт органских једињења кроз биљку (највише шећера), утиче на стварање елемената за размножавање код биљака.

Бор има утицај и на човеков организам, пре свега на скелет. Претпоставља се да је неопходан за равномерно распоређивање калцијума у организму. Заједно са калцијумом, магнезијумом и витамином D регулише метаболизам, раст и развој коштаног ткива. Његов недостатак изазива губитак калцијума и деминерализацију костију.

Примена[уреди]

Бор је битан је састојак у производњи стакла, керамике, глазура, пољопривредних хемикалија, омекшивача воде, у фармацији у производњи лекова.

Добијање[уреди]

Бор се може добити из боракса и испаравањем бората.

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]


Литература[уреди]