Rak pluća — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
Unos prevoda sa RTT
Ред 19: Ред 19:


Često primenjivani tretmani su [[Hirurgija|operacioni zahvat]], [[hemoterapija]], i [[radijaciona terapija|radioterapija]]. NSCLC se u nekim slučajevima operativno tretira, dok SCLC bolje odgovara na hemoterapiju i radioterapiju.<ref>{{cite book | last=Chapman | first=S | coauthors=Robinson G, Stradling J, West S | title=Oxford Handbook of Respiratory Medicine | edition=2nd | chapter=Chapter 31 | publisher=Oxford University Press | year=2009 | isbn=9-780199-545162 }}</ref> U proseku, 15% onih koji su (u SAD) dijagnozirani sa rakom pluća [[stepen preživljanja|prežive]] pet godina nakon dijagnoze.<ref name="Collins" /> Širom sveta, rak pluća je najčešći uzrok smrti usled kancera kod ljudi i žena, i odgovoran je za 1,38 miliona smrtnih slučajeva godišnje, po podacima iz 2008.<ref name="GLOBOCAN">{{cite journal | last=Ferlay | first=J | coauthors=Shin HR, Bray F et al. |title=Estimates of worldwide burden of cancer in 2008: GLOBOCAN 2008 | journal=International Journal of Cancer | date=December 2010 | volume=127 | issue=12 | pages=2893–2917 | pmid=21351269 | url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ijc.25516/full | doi=10.1002/ijc.25516}}</ref>
Često primenjivani tretmani su [[Hirurgija|operacioni zahvat]], [[hemoterapija]], i [[radijaciona terapija|radioterapija]]. NSCLC se u nekim slučajevima operativno tretira, dok SCLC bolje odgovara na hemoterapiju i radioterapiju.<ref>{{cite book | last=Chapman | first=S | coauthors=Robinson G, Stradling J, West S | title=Oxford Handbook of Respiratory Medicine | edition=2nd | chapter=Chapter 31 | publisher=Oxford University Press | year=2009 | isbn=9-780199-545162 }}</ref> U proseku, 15% onih koji su (u SAD) dijagnozirani sa rakom pluća [[stepen preživljanja|prežive]] pet godina nakon dijagnoze.<ref name="Collins" /> Širom sveta, rak pluća je najčešći uzrok smrti usled kancera kod ljudi i žena, i odgovoran je za 1,38 miliona smrtnih slučajeva godišnje, po podacima iz 2008.<ref name="GLOBOCAN">{{cite journal | last=Ferlay | first=J | coauthors=Shin HR, Bray F et al. |title=Estimates of worldwide burden of cancer in 2008: GLOBOCAN 2008 | journal=International Journal of Cancer | date=December 2010 | volume=127 | issue=12 | pages=2893–2917 | pmid=21351269 | url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ijc.25516/full | doi=10.1002/ijc.25516}}</ref>

==Znaci i simptomi==
Znaci i simptomi koji mogu nagovestiti rak pluća uključuju:<ref name="Harrison" />
* respiratorne simptome: [[kašalj]], [[hemoptizija|iskašljavanje krvi]], [[šištanje|šištanje]] ili [[dispneja|zadihanost]]
* sistemski simptomi: gubitak težine, [[groznica]], [[krivljenje noktiju|krivljenje]] noktiju, ili [[Umor (fizički)|umor]]
* simptom prouzrokovan lokalnom kompresijom: [[bol u grudima]], [[kostobolja]], [[opstrukcija gornje šuplje vene]], [[disfagija|otežano gutanje]]

Ako rak raste u [[disajnom putu]], može ometati protok vazduha, uzrokujući [[dispneju|otežano disanje]]. Opstrukcija može dovesti do akumulacije sekreta iza blokade i predisponirati za [[upalu pluća]].<ref name="Harrison" />

U zavisnosti od vrste tumora, takozvani [[Paraneoplastični sindrom|paraneoplastični fenomen]] može od samog početka privući pažnju na bolest.<ref name="Honnorat" /> Kod raka pluća, ovaj fenomen može uključivati [[Lambert–Itonov miastenični sindrom]] (mišićna slabost prouzrokovana [[autoimunim poremećajem|autoantitelima]]), [[hiperkalcemiju]], ili [[sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretičkog hormona]] (SNSAH). Tumori u [[Apeks pluća|vrhu pluća]], poznati kao [[Pankoastovi tumor]]i, mogu prodreti u lokalni deo [[simpatičkog nervnog sistema]], što dovodi do [[Hornerovog sindroma]] (spuštenog kapka i sužene zenice na toj strani), kao i do oštećenja [[brahijalnog pleksusa]].<ref name="Harrison" />

Mnogi simptomi raka pluća (loš apetit, gubitak težine, groznica, umor) nisu specifični.<ref name="Holland-Frei78" /> Kod mnogih ljudi, rak se već proširio izvan izvornog mesta do vremena kada počnu da imaju simptome i zatraže medicinsku pomoć. Česta mesta širenja uključuju mozak, kost, [[nadbubrežne žlezd]]e, suprotno plućno krilo, jetru, [[perikard]], i [[bubreg]]e.<ref name="ajcc" /> Oko 10% ljudi sa rakom pluća nemaju simptome prilikom dijagnostikovanja; takav rak se slučajno otkriva prilikom rutinske radiografije grudnog koša. <ref name="Collins" />

==Uzroci==
Rak se razvija putem genetskog oštećenja [[DNK]]. Ovo genetsko oštećenje utiče na normalno funkcionisanje ćelije, uključujući ćelijsku proliferaciju, programiranu ćelijsku smrt ([[apoptozu]]) i popravku DNK. Što se više oštećenja akumuliraju, rizik od raka se uvećava.<ref name="Holland-Frei8">{{Cite book | last=Brown | first=KM | coauthors=Keats JJ, Sekulic A et al. |title=Holland-Frei Cancer Medicine | publisher=People's Medical Publishing House USA | year=2010 | chapter=8 | edition=8th| isbn=978-1607950141 }}</ref>

===Pušenje===
[[File:Cancer smoking lung cancer correlation from NIH.svg|thumb|Grafikon pokazuje kako je opšte povećanje prodaje duvanskih proizvoda u SAD u prve četiri decenije 20. veka (godišnji broj cigareta po osobi) dovelo do odgovarajućeg naglog uvećanja stope raka pluća tokom 1930-ih, 40-ih i 50-ih (smrtnost od raka pluća na 100.000 muških stanovnika godišnje)]]
[[File:Cancerous lung.jpg|thumb|Poprečni presek ljudskih pluća: Bela oblast u gornjem režnju je rak; crne oblasti su diskoloracija zbog [[pušenje duvana|pušenja]].]]
[[Pušenje duvana|Pušenje]], naročito [[cigaret]]a, je najvažniji faktor koji doprinosi raku pluća.<ref name="AUTOREF5" /> Dim cigareta sadrži preko 60 poznatih [[karcinogen]]a,<ref name="Hecht" /> uključujući [[radioizotope]] iz sekvence raspada [[radona]], [[nitrosamin]], i [[benzopiren]]. Pored toga, izgleda da nikotin smanjuje imunološki odgovor na rast raka u izloženom tkivu.<ref name="AUTOREF6" /> Širom razvijenog sveta, 90% smrti od raka pluća kod muškaraca u toku 2000. godine su pripisane pušenju (70% za žene).<ref name="Peto" /> Pušenje je odgovorno za 80–90% slučajeva raka pluća.<ref name="Harrison" />

[[Pasivno pušenje]]—udisanje dima pušenja druge osobe—je uzrok raka pluća kod nepušača. Pasivni pušač se može klasifikovati kao neko ko živi ili radi sa pušačem. Istraživanja iz SAD-a,<ref name="AUTOREF7">{{Cite journal | last=California Environmental Protection Agency | title=Health effects of exposure to environmental tobacco smoke. California Environmental Protection Agency |journal=Tobacco Control | volume=6 | issue=4 | pages=346–353 |year=1997 | url=http://www.druglibrary.org/schaffer/tobacco/caets/ets-main.htm | pmid=9583639 | doi=10.1136/tc.6.4.346 |pmc=1759599 }}<br />* {{Cite journal | last=CDC | authorlink=Centers for Disease Control and Prevention | title=State-specific prevalence of current cigarette smoking among adults, and policies and attitudes about secondhand smoke—United States, 2000 | journal=Morbidity and Mortality Weekly Report | volume=50 | issue=49 | pages=1101–1106 | publisher=CDC|location=Atlanta, Georgia| month=December | year=2001 | url=http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/mm5049a1.htm |pmid=11794619 | author1=Centers for Disease Control and Prevention (CDC) }}</ref><ref name="Alberg">{{Cite journal |last=Alberg | first=AJ | coauthors=Samet JM | title=Epidemiology of lung cancer | journal=Chest | volume=132 | issue=S3 |pages=29S–55S | publisher=American College of Chest Physicians | month=September | year=2007 |url=http://chestjournal.chestpubs.org/content/132/3_suppl/29S.long | pmid=17873159 | doi=10.1378/chest.07-1347 }}</ref>Evrope,<ref>{{Cite journal | last=Jaakkola | first=MS | coauthors=Jaakkola JJ | title=Impact of smoke-free workplace legislation on exposures and health: possibilities for prevention |journal=European Respiratory Journal | volume=28 |issue=2 | pages=397–408 | year=2006 | month=August | url=http://erj.ersjournals.com/content/28/2/397.long | pmid=16880370| doi=10.1183/09031936.06.00001306 }}</ref> Ujedinjenog Kraljevstva,<ref>{{Cite journal | last=Parkin | first=DM |title=Tobacco—attributable cancer burden in the UK in 2010 | journal=British Journal of Cancer | volume=105 | issue=Suppl. 2 | pages=S6–S13 | month=December | year=2011 | pmid=22158323 | doi=10.1038/bjc.2011.475 |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3252064/?tool=pubmed | pmc=3252064}}</ref> i Australije <ref name="NHMRC" /> su dosledno pokazala značajno povećani rizik među onima koji su izloženi pasivnom pušenju.<ref name="Taylor">{{Cite journal | last=Taylor | first=R | coauthors=Najafi F, Dobson A | title=Meta-analysis of studies of passive smoking and lung cancer: effects of study type and continent |journal=International Journal of Epidemiology | volume=36 | issue=5 |pages=1048–1059 | year=2007 | month=October | url=http://ije.oxfordjournals.org/content/36/5/1048.long | pmid=17690135 |doi=10.1093/ije/dym158 }}</ref> Oni koji žive sa pušačem imaju 20&ndash;30% veći rizik dok oni koji rade u okruženju sa dimom „iz druge ruke“ imaju 16&ndash;19% povećani rizik.<ref>{{cite web|title=Frequently asked questions about second hand smoke|url=http://www.who.int/tobacco/research/secondhand_smoke/faq/en/index.html|work=World Health Organization|accessdate=25 July 2012}}</ref> Istraživanja [[bočnog dima]] nagoveštavaju da je opasniji od direktnog dima.<ref name="Schick" /> Pasivno pušenje prouzrokuje oko 3.400 smrti od raka pluća svake godine u SAD-u.<ref name="Alberg" />

===Gas radon===
[[Radon]] je [[gas]] bez boje i bez mirisa koji nastaje raspadom radioaktivnog [[radijuma]], što je nadalje proizvod raspada [[uranijuma]], koji se nalazi u Zemljinoj [[kora (geologija)|kori]]. Radijacijski proizvodi raspada [[jon]]iziraju genetski materijal, uzrokujući mutacije koje nekada postaju kancerogene. Radon je drugi najčešći uzročnik raka pluća u SAD, posle pušenja.<ref name="Alberg" /> Rizik se povećava 8–16% na svakih 100 [[bekerel|Bq]]/[[kubni metar|m³]]povećanja u koncentraciji radona.<ref>{{cite journal |author=Schmid K, Kuwert T, Drexler H |title=Radon in Indoor Spaces: An Underestimated Risk Factor for Lung Cancer in Environmental Medicine |journal=Dtsch Arztebl Int |volume=107|issue=11 |pages=181–6 |year=2010 |month=March |pmid=20386676 |pmc=2853156 |doi=10.3238/arztebl.2010.0181 |url=}}</ref>Nivo gasa radona varira od lokaliteta i sastava osnove zemljišta i stena. Na primer, u oblastima kao što je [[Kornval]] u Ujedinjenom Kraljevstvu (koji ima [[granit]] kao supstrat), gas radon je najveći problem, i zgrade se moraju nasilno ventilirati ventilatorima da bi se smanjile koncentracije gasa radona. [[Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država]] (AZŽS) procenjuje da jedan u 15 domova u SAD ima nivo radona iznad preporučene smernice od 4 [[pikokiri]]ja po litru (pCi/l) (148 Bq/m³).<ref name="EPA radon" />

===Azbest===
[[Azbest]] može prouzrokovati različita oboljenja pluća, uključujući rak pluća. Pušenje duvana i azbest imaju [[sinergija|sinergističko]] dejstvo na formiranje raka pluća.<ref name="O'Reilly" /> Azbest može da prouzrokuje rak [[plućne maramice]], koji se zove [[mezotelioma]] (koji se razlikuje od raka pluća).<ref>{{Cite book | last=Davies | first=RJO |coauthors=Lee YCG | title=Oxford Textbook Medicine | publisher=OUP Oxford | year=2010 | chapter=18.19.3 | edition=5th |isbn=978-0199204854 }}</ref>

===Zagađenje vazduha===
Spoljašnje zagađenje vazduha ima slabo dejstvo na povećavanje rizika od raka pluća.<ref name="MurrayNadel46">{{Cite book |author=Alberg AJ, Samet JM | title=Murray & Nadel's Textbook of Respiratory Medicine | publisher=Saunders Elsevier |year=2010 | chapter=Chapter 46 | edition=5th | isbn=978-1-4160-4710-0 }}</ref> Fine [[Atmosferske čestice|čestice]] (PM<sub>2.5</sub>) i [[stratosferski sulfatni aerosoli|sulfatni aerosoli]], koji se mogu oslobađati saobraćajnim izduvnim gasovima, povezani su sa blago povećanim rizikom.<ref name="MurrayNadel46" /><ref>{{cite journal |last=Chen | first=H | coauthors=Goldberg MS, Villeneuve PJ | journal=Reviews on Environmental Health | year=2008 |month=Oct-Dec | volume=23 |issue=4 | pages=243–297 | title=A systematic review of the relation between long-term exposure to ambient air pollution and chronic diseases | pmid=19235364 }}</ref> Za [[nitrogen dioksid]], postepeno povećanje od 10 [[delova milijarde]] povećava rizik od raka pluća za 14%.<ref>{{cite journal | last=Clapp | first=RW |coauthors=Jacobs MM, Loechler EL | journal=Reviews on Environmental Health | year=2008 | month=Jan-Mar | volume=23|issue=1 | pages=1–37 | title=Environmental and Occupational Causes of Cancer New Evidence, 2005–2007 | pmid=18557596 |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2791455/?tool=pubmed | pmc=2791455}}</ref> Procenjuje se da je spoljašnje zagađenje vazduha odgovorno za 1–2% raka pluća.<ref name="MurrayNadel46" />

Okvirni dokazi podržavaju uvećani rizik od raka pluća od [[unutrašnjeg zagađenja vazduha]] koje je povezano sa sagorevanjem drva, uglja, izmeta ili ostataka useva prilikom kuvanja ili grejanja.<ref name=Lim2012>{{cite journal|last=Lim|first=WY|coauthors=Seow, A|title=Biomass fuels and lung cancer.|journal=Respirology (Carlton, Vic.)|date=2012 Jan|volume=17|issue=1|pages=20-31|pmid=22008241}}</ref> Žene koje su izložene unutrašnjem dimu od uglja imaju dva puta veći rizik, a brojni sporedni proizvodi sagorevanja [[biomase]] su poznati kao mogući kancerogeni.<ref name=Sood2012/> Ovaj rizik pogađa oko 2,4&nbsp;milijarde ljudi širom sveta,<ref name=Lim2012/> i veruje se da je odgovorno za 1,5% smrti od raka pluća.<ref name=Sood2012>{{cite journal|last=Sood|first=A|title=Indoor fuel exposure and the lung in both developing and developed countries: an update.|journal=Clinics in chest medicine|date=2012 Dec|volume=33|issue=4|pages=649-65|pmid=23153607}}</ref>

===Genetika===
Procenjuje se da su za 8 do 14% raka pluća zaslužni [[naslednost|nasledni]] faktori.<ref>{{cite book|last=Dudley|first=Joel|title=Exploring Personal Genomics|year=2013|publisher=Oxford University Press|isbn=9780199644483|page=25|url=http://books.google.ca/books?id=arCnThIq9LcC&pg=PA25}}</ref> Kod srodnika obolelih od raka pluća, rizik se povećava 2,4 puta. Za ovo je verovatno zaslužan [[genetski polimorfizam|kombinacija gena]].<ref name="Fishman1802">{{Cite book | author=Kern JA, McLennan G | title=Fishman's Pulmonary Diseases and Disorders |publisher=McGraw-Hill | year=2008 | page=1802 | edition=4th | isbn=0-07-145739-9 }}</ref>

===Drugi uzroci===
Brojne druge supstance, zanimanja i izloženost životnoj sredini povezani su sa rakom pluća.[[Međunarodna agencija za istraživanje raka]] (IARC) tvrdi da postoji ”dovoljno dokaza” koji bi potkrepili da je sledeće kancerogeno za pluća: <ref name='Листа карцинома плућа СЗО'>{{cite journal|last=Cogliano|first=VJ|coauthors=Baan, R; Straif, K; Grosse, Y; Lauby-Secretan, B; El Ghissassi, F; Bouvard, V; Benbrahim-Tallaa, L; Guha, N; Freeman, C; Galichet, L; Wild, CP|title=Preventable exposures associated with human cancers.|journal=Journal of the National Cancer Institute|date=2011 Dec 21|volume=103|issue=24|pages=1827-39|pmid=22158127|url=http://monographs.iarc.fr/ENG/Classification/Table4.pdf}}</ref>
*Neki metali (proizvodi aluminijuma, [[kadmijum]] i jedinjenja kadmijuma, [[jedinjenja [[hroma]](VI), [[berilijum]] i jedinjenja berilijuma, gvožđe i legure čelika, jedinjenja nikla, [[arsen]] i neorganska jedinjenja arsena, podzemni [[hematita]]kopanje rude)
*Neki proizvodi sagorevanja (nepotuno sagorevanje, ugalj ( emisija gasova u domaćinstvu pri sagorevanju uglja), gasifikacija uglja, katran kamenog uglja, [[Koks (gorivo)|proizvodnja koksa]], čađ, izduvni gasovi dizel motora)
* Jonizujeće zračenje (rendgensko zračenje, radon-222 i njegovi produkti raspadanja, [[gama zračenje]], [[plutonijum]])
* Neki toksični gasovi (metil etar (tehnički stepen), bis-(hlorometil) etar, [[sumpurni iperit]], MOPP ([[Mustargen onkovin prokarbazin prednison |mešavina vinkristin-prednison-azotni iperit-prokarbazin]]), gasovi koji nastaju prilikom farbanja)
* Proizvodnja gume i kristalina [[Silikon dioksid|prašina silika]]

== Patogeneza ==
{{Vidi još|Karcinogeneza}}
Kao i druge vrste raka, rak pluća počinje aktiviranjem [[onkogena]] ili deaktiviranjem [[gena supresora tumora]].<ref name="Fong" /> Veruje se da onkogeni čine ljude podložnijima obolevanju od raka. Za [[proto-onkogen]]e se veruje da se pretvaraju u onkogene prilikom izloženosti određenim kancerogenima.<ref name="Salgia" /> [[Mutacij]]e''[[Ras (protein)|K-ras]]'' proto-onkogena su odgovorne za 10–30% adenokarcinoma pluća.<ref name="NEJM-molecular" /><ref name="Aviel-Ronen" /> [[Receptor epidermalnog faktora rasta]] (EGFR) reguliše proliferaciju ćelija, [[apoptozu]], [[angiogenezu]] i invaziju tumora.<ref name="NEJM-molecular" /> Mutacije i amplifikacija EGFR-a su uobičajene kod nemikrocelularnog karcinoma pluća i pružaju osnovu za tretman pomoću EGFR-inhibitora. [[Her2/neu]] je pogođen manje učestalo.<ref name="NEJM-molecular" /> Oštećenje[[hromozom|hromozoma]] može dovesti do [[gubitka heterozigotnosti]]. Ovo može prouzrokovati inaktivaciju gena supresora tumora. Oštećenja hromozoma 3p, 5q, 13q i17p su posebno uobičajena kod mikrocelularnog karcinoma pluća. Gen supresor tumora ''[[p53]]'' koji se nalazi na hromozomu 17p, je pogođen u 60-75% slučajeva.<ref name="Devereux" /> Drugi geni koji su često mutirani ili amplificirani su''[[c-MET]]'', ''[[NKX2-1]]'',''[[LKB1]]'', ''[[PIK3CA]]'', i ''[[BRAF (gen)|BRAF]]''.<ref name="NEJM-molecular" />

==Dijagnoza==
[[Image:Thorax CT peripheres Brronchialcarcinom li OF.jpg|thumb|[[Tomografski snimak]] prikazuje maligni tumor na levom plućnom krilu]]
[[Radiografija grudnog koša ]] je jedan od prvih koraka ispitivanja ako osoba prijavi simptome koji sugerišu karcinom pluća. Ovim se može otkriti postojanje mase, širenje [[medijastinuma]] (nagovaštaj širenja na [[limfne čvorove]]u tom predelu), [[atelektaza]] (kolaps), konsolidacija ([[pneumonija]]) ili [[pleurali izliv]].<ref name="Merck" /> [[Kompjuterizovani tomografski rendgen |CT snimanje]] se obično koristi za dobijanje više informacija o tipu i obimu bolesti. [[Bronhoskopija]] ili [[biopsija]] pomoću CT-a se često koristi za uzimanje uzorka tumora za [[histopatologiju]].<ref name="Collins" />

Karcinom pluća se često javlja kao [[pojedinačna plućna kvržica]] na radiogramu grudnog koša. Međutim, [[diferencijalna dijagnoza]] je širokog opsega. Mnoge druge bolesti pokazuju ove simptome, uključujući [[tuberkolozu]], gljivične infekcije, metastaza tumora ili [[organizovana pneumonija]]. Manje učestali uzroci pojedinačne plućne kvržice uključuju [[hamartom]]e, [[bronhogene cist]]e, [[adenom]]e, [[arterijovenske malformacij]]e, [[pulmonarnu sekvestraciju]], [[reumatoidne kvržic]]e, [[Vegenerovu granulomatozu]] ili[[limfom]].<ref>{{Cite book | last=Miller |first=WT | title=Fishman's Pulmonary Diseases and Disorders | publisher=McGraw-Hill | year=2008 | page=486 | edition=4th | isbn=0-07-145739-9 }}</ref> Karcinom pluća može biti i[[slučajno otkriven|slučajni nalaz]], kao pojedinačna plućna kvržica na radiogramu grudog koša ili CT-u načinjenom iz nepovezanih razloga. ref name="Fishman1815">{{Cite book | last=Kaiser | first=LR | title=Fishman's Pulmonary Diseases and Disorders | publisher=McGraw-Hill | year=2008 | pages=1815–1816 | edition=4th | isbn=0-07-145739-9 }}</ref>Konačna dijagnoza karcinoma pluća zasniva se na [[histopatologija|histološkom]] ispitivanju sumnjivog tkiva u kontekstu kliničkih i radioloških nalaza. <ref name="Harrison" />

===Klasifikacija===
{| class="wikitable floatright" style="text-align:center;font-size:90%;width:45%;margin-left:1em"
|+ style="background:#E5AFAA;"|''' [[Učestalost (epidemiologija)|učestalost]] karcinoma pluća prema histološkom tipu prilagođeno starosti<ref name="MurrayNadel46" />
|- style="background: #E5AFAA;text-align:center;font-size:90%;"
! abbr="Type" | Histological type
! abbr="Frequency" | Učestalost na 100 000 po godini
|-
| Svi tipovi
| 66.9
|-
| Adenokarcinom
| 22.1
|-
| Karcinom skvamoznih ćelija
| 14.4
|-
| Mikrocelularni karcinomi
| 9.8
|}

Karcinomi pluća se klasifikuju u skladu sa [[histopatologija|histološkim tipom]].<ref name="Holland-Frei78" /> Ova klasifikacija je važna za utvrđivanje lečenja i predviđanje ishoda bolesti. Najveći broj raka pluća su [[karcinom]]i—maligniteti koji nastaju iz[[epitalnih ćelij]]a. Karcinomi pluća se kategorišu prema veličini i obliku malignih ćelija koje histopatolog vidi pod [[mikroskopom]]. Dve široke klase su nemikrocelularni i mikrocelularni karcinom pluća.<ref name="Robbins" />

==== Nemikrocelularni karcinom pluća====
[[File:Squamous carcinoma lung 2 cytology.jpg|thumb|left|[[Mikrografija]] [[skvamoznog karcinoma]], tipa nemikrocelularnog karcinoma, [[FNA uzorak]], [[bojenje po Pap-u]]]]

Tri glavna podtipa nemikrocelularnog karcinoma pluća su [[adenokarcinom]], [[karcinom pluća skvamoznih ćelija]] i [[makrocelularni karcinom pluća]].<ref name="Harrison" />

Skoro 40% raka pluća su adenokarcinomi, koji obično nastaju u perifernom plućnom tkivu.<ref name="Holland-Frei78">{{cite book | last=Lu | first=C | coauthors=Onn A, Vaporciyan AA et al. | title=Holland-Frei Cancer Medicine |edition=8th | chapter=78: Cancer of the Lung | publisher=People's Medical Publishing House | year=2010 |isbn=9781607950141}}</ref> Većina slučajeva adenokarcinoma au povezani sa pušenjem; mada je kod ljudi koji su tokom svog života popušili manje od 100 cigareta (“ nepušači”),<ref name="Harrison" /> adenokarcinom je najučestaliji oblik raka pluća.<ref name="Subramanian">{{cite journal | last=Subramanian | first=J | coauthors=Govindan R |title=Lung cancer in never smokers: a review | journal=Journal of Clinical Oncology | volume=25 | issue=5 | pages=561–570| publisher=American Society of Clinical Oncology | month=February | year=2007 | pmid=17290066 |doi=10.1200/JCO.2006.06.8015 }}</ref> Podtip adenokarcinoma, [[bronhioloalveolarni karcinom]], je najučestaliji kod nepušača ženskog pola i može imati bolji dugoročniji opstanak.<ref name="Raz"/>

Skoro 30% raka pluća su karciomi skvamoznih ćelija. Često se javljaju u blizini velikih disajnih puteva. Šupljina i odgovarajuća [[nekroza|smrt ćelij]]a se često nalaze u središtu tumora.<ref name="Holland-Frei78" />Oko 9% raka pluća su makrocelularni karcinomi. Nazivaju se tako jer su ćelije raka velike, sa prekomernom [[citoplazmom]], velikim [[jezgro ćelije|jezgrom]] i upadljivim [[jedarce|jedarcima]].<ref name="Holland-Frei78" />

====Mikrocelularni karcinom pluća====
[[File:Lung small cell carcinoma (1) by core needle biopsy.jpg|thumb|left|Mikrocelularni karcinom pluća (mikroskopski prikaz biopsije širokom iglom)]]

Kod [[mikrocelularnog karcinoma pluća]] ćelije sadrže guste neurosekretorne granule ([[mehurić (biologija)|mehuriće]]koji sadrže [[neuroednokrine]] [[hormon]])e, koji ovaj tumor povezuju sa endokrinim/paraneoplastičnim sindromom.<ref name="Rosti" /> Većina slučajeva nastaje u velikim disajnim putevima (primarne i sekundarne [[bronh|bronhije]]).<ref name="Collins" />Ovi karcinomi rastu brzo i šire se u ranoj fazi bolesti. Šezdeset do sedamdeset posto slučajeva ima metastaze već prilikom javljanja. Ovaj tip raka pluća se čvrsto povezuje sa pušenjem.<ref name="Harrison" />

====Drugo====
Prepoznata su četiri različita histološka podtipa, iako neki karcinomi sadrže kombinaciju različitih podtipova.<ref name=Robbins>{{cite book | last=Maitra | first=A | coauthors=Kumar V | year=2007 | title=Robbins Basic Pathology|edition=8th | publisher=Saunders Elsevier | pages=528–529 | isbn=978-1-4160-2973-1 }}</ref> Retki podtipovi uključuju [[rak plljuvačne žlezde|glandularni tumori]], [[plućni karcinoid|karcinoidni tumori]] i nediferencirani karcinomi.<ref name="Harrison" />

====Metastaza====
{| class="wikitable floatright" style="text-align:center;font-size:90%;width:45%;margin-left:1em"
|+ style="background:#E5AFAA;"|'''Tipično [[imunobojenje]] kod raka pluća<ref name="Harrison" />
|- style="background: #E5AFAA;text-align:center;font-size:90%;"
! abbr="Type" | Histološki tip
! abbr="Frequency" | Immunostain
|-
| Karcinom skvamoznih ćelija
| [[Citokeratin CK]]5/6 pozitivan<br>[[Keratin 7|CK7]] negativan
|-
| Adenokarcinom
| CK7 pozitivan <br>[[NK2 homeoboks 1|TTF-1]] pozitivan
|-
| Makrocelularni karcinom
| TTF-1 negativan
|-
| Mikrocelularni karcinom
| TTF-1 pozitivan <br>[[Neuralni ćelijski adhezivni molekul|CD56]] pozitivan <br>[[Granin|Hromogranin]] pozitivan<br>[[Sinaptofizin]] pozitivan
|}
Pluća su uobičajeno mesto za širenje tumora sa ostalih delova tela. Sekundarni karcinomi se klasifikuju prema mestu porekla, npr. rak dojke koji se proširio na pluća naziva se metastatski rak dojke. Metastaze često imaju karakterističan zaobljeni oblik na radiogramu grudnog koša.<ref name="Seo" />

Sami primarni rak pluća najčešće daje metastaze u mozak, kosti, jetru i[[nadbubrežnu žlezdu]].<ref name="Holland-Frei78" /> [[Imunobojenje]] biopsije često pomaže pri utvrđivanju originalnog izvora.<ref name="pmid18784820">{{cite journal |author=Tan D, Zander DS |title=Immunohistochemistry for Assessment of Pulmonary and Pleural Neoplasms: A Review and Update |journal=Int J Clin Exp Pathol |volume=1 |issue=1 |pages=19–31|year=2008|pmid=18784820 |pmc=2480532 }}</ref>

===Određivanje stadijuma===
{{vidi još|Stadijumi raka pluća}}
[[Određivanje stadijuma raka]] pluća je ispitivanje stepena širenja raka sa svog originalnog izvora. To je jedan od faktora koji utiču na [[prognozu]] i mogućnost lečenja raka pluća.<ref name="Harrison" />

Prilikom inicijalne procene stadijuma kod nemikrocelularnog raka pluća koristi se [[TNM sistem određivanja stadijuma|THM klasifikacija]]. Zasniva se na veličini primarnog '''t'''umora, zahvaćenosti limfnih '''n'''odusa (čvorova) i udaljene '''m'''metastaze. Nakon ovoga, koristeći TNM deskriptore, dodeljuje se grupa, u rasponu od skrivenog raka do stadijuma 0, IA (jedan-A), IB, IIA, IIB, IIIA, IIIB i IV (četiri). Ovo grupisanje stadijuma pomaže pri izboru lečenja i proceni prognoze..<ref name="Rami-Porta">{{Cite journal | last=Rami-Porta | first=R | coauthors=Crowley JJ, Goldstraw P | title=The revised TNM staging system for lung cancer | journal=Annals of Thoracic and Cardiovascular Surgery | volume=15 | issue=1 | pages=4–9 |month=February | year=2009 | url=http://www.atcs.jp/pdf/2009_15_1/4.pdf | pmid=19262443 }}</ref>
Mikrocelularni karcinom pluća je tradicionalno klasifikovan kao ”ograničeni stadijum” (ograničen na polovinu grudnog koša i u okviru jednog podnošljivog polja [[radioterapije]]) ili ”prošireni stadijum” (proširenija bolest).<ref name="Harrison" /> Međutim, TNM klasifikacija i grupisanje su korisni pri proceni prognoze.<ref name="Rami-Porta" />

Za oba tipa raka, nemikrocelularni i mikrocelularni karcinom, dva opšta tipa procene stadijuma predstavljaju kliničko određivanje stadijuma i hirurško određivanje stadijuma. Klinički stadijumi se određuju pre konačne operacije. Zasniva se na rezultatima proučavanja snimaka (kao što su [[kompijuterizovani tomografski rendgenski|CT snimci]] i [[pozitronska emsiona tomografija |PET snimci]]) i rezultatima biopsije. Hirurški stadijumi se određuju ili tokom ili nakon operacije i zasnivaju se na kombinovanim rezultatima hirurških i kliničkih nalaza, uključujući hirurško uzimanje uzoraka torakalnih limfnih čvorova.<ref name="Holland-Frei78" />

==Prevencija==
{{vidi još|Zabrana pušenja}}
Prevencija je najefikasnije sredstvo u smanjenju razvoja raka pluća. Dok su u mnogim zemljama identifikovani i zabranjeni mnogi industrijski kancerogeni i karcinogeni u domaćinstvu, pušenje duvana je i dalje široko rasprostranjeno. Eliminacija pušenja duvana je primarni cilj u prevenciji raka pluća i [[zabrana pušenja]] je važno preventivno sredstvo u ovom procesu.<ref>{{cite journal | last=Goodman | first=GE | title=Lung cancer. 1: prevention of lung cancer | journal=Thorax |volume=57 | issue=11 | year=2002 | month=November | pages=994–999 |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1746232/pdf/v057p00994.pdf | pmid=12403886 | pmc=1746232}}</ref>

Zakonske intervencije u pogledu smanjenja [[pasivnog pušenja]] na javnim mestima kao što su restorani i radna mesta su postale sve učestalije u mnogim zapadnim zemljama.<ref>{{cite journal | last=McNabola | first=A | coauthors=Gill LW | title=The control of environmental tobacco smoke: a policy review | journal=International Journal of Environmental Research and Public Health |volume=6 | issue=2 | year=2009 | month=February | pages=741–758 | doi=10.3390/ijerph6020741 | pmid=19440413 |pmc=2672352}}</ref> [[Butan]] primenjuje potpunu zabranu pušenja od 2005.godine.<ref name="Bhutan" /> dok je Indija uvela zabranu pušenja na javnim mestima u oktobru 2008.godine.<ref>{{cite news | last=Pandey | first=G | title=Indian ban on smoking in public |url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/south_asia/7645868.stm | publisher=[[BBC]] | date=2 October 2008 | accessdate=2012-04-25 }}</ref> [[Svetska zdravstvena organizacija]] je uputila poziv vladama za uvođenje potpune zabrane reklamiranja duvana kako bi mlade ljude sprečili da počnu da puše. Procenjuju da su takve zabrane smanjile konzumiranje duvana za 16% tamo gde su uvedene.<ref name="AUTOREF10">{{Cite press release |title=UN health agency calls for total ban on tobacco advertising to protect young |url=http://www.un.org/apps/news/story.asp?NewsID=26857 |publisher=[[United Nations]] News service |date=30 May 2008}}</ref>

Dugotrajno korišćenje dodatnog vitamina A,<ref name="Fabricius">{{cite journal | last=Fabricius | first=P | coauthors=Lange P | title=Diet and lung cancer | journal=Monaldi Archives for Chest Disease | volume=59 | issue=3 |date=July–September 2003 | pages=207–211 | pmid=15065316 }}</ref><ref>{{Cite journal | last=Fritz | first=H | coauthors=Kennedy D, Fergusson D et al. | title=Vitamin A and Retinoid Derivatives for Lung Cancer: A Systematic Review and Meta Analysis | journal=PLoS ONE | volume=6 | issue=6 | year=2011 | page=e21107 | pmid=21738614 | doi=10.1371/journal.pone.0021107 | pmc=3124481}}</ref> vitamina C,<ref name="Fabricius" /> vitamina D<ref>{{cite journal | last=Herr | first=C | coauthors=Greulich T, Koczulla RA et al. | title=The role of vitamin D in pulmonary disease: COPD, asthma, infection, and cancer | journal=Respiratory Research | volume=12 | issue=1 |date=March 2011 | page=31 | doi=10.1186/1465-9921-12-31 | pmid=21418564 | pmc=3071319}}</ref> ili vitamina E<ref name="Fabricius" /> ne umanjuje rizik od raka pluća. Neka istraživanja sugerišu da ljudi koji jedu hranu sa većom količinam povrća i voća imaju manji rizik,<ref name="Alberg" /><ref name="Key">{{cite journal | last=Key | first=TJ | title=Fruit and vegetables and cancer risk | journal=British Journal of Cancer | volume=104 | issue=1 |date=January 2011 | pages=6–11 | doi=10.1038/sj.bjc.6606032 | pmid=21119663 | pmc=3039795}}</ref> ali ovde je verovatno došlo do [[delovanja drugih faktora]]. Ozbiljnije istraživanja nisu pokazala jasnu povezanost.<ref name="Key" />

===Skrining===
{{Main|Skrining za rak pluća}}
[[Skrining (medicina)|Skrining]] podrazumeva primenu [[medicinskih test]]ova u cilju otkrivanja bolesti kod ljudi bez simptoma. U moguće skrining testove za rak pluća spadaju [[citopatologija|citologija]] [[ispljuvka]],[[rendgen pluća]] (CXR) i [[kompjuterizovana tomografija]] (CT). Skrining programi u kojima se primenjuju rendgenski snimak pluća ili citologija nisu pokazali neku korist.<ref>{{Cite journal | last=Manser | first=RL | coauthors=Irving LB, Stone C et al. | title=Screening for lung cancer | journal=Cochrane Database of Systematic Reviews | issue=1 | pages=CD001991 | year=2004 | pmid=14973979 | doi=10.1002/14651858.CD001991.pub2 }}</ref> Godišnji skrining rizičnih osoba (tj. Osobe starosti od 59 do 79 godina koje su pušile više od 30&nbsp;[[pakličnih godina]] ili osoba koje su ranije imale rak pluća) sa niskom doznim CT skenerom može da smanji procenat smrtnosti od raka pluća u [[apsolutno smanjenje rizika|apsolutnom iznosu]] od 0.3% ([[relativno smanjenje rizika|relativnog iznosa]] od 20%).<ref>{{cite journal | last=Jaklitsch | first=MT | coauthors=Jacobson FL, Austin JH et al. | title=The American Association for Thoracic Surgery guidelines for lung cancer screening using low-dose computed tomography scans for lung cancer survivors and other high-risk groups | journal=Journal of Thoracic and Cardiovascular Surgery |date=July 2012 | volume=144 | issue=1 | pages=33&ndash;38 | pmid=22710039 | doi=10.1016/j.jtcvs.2012.05.060}}</ref><ref>{{cite journal | last=Bach | first=PB | coauthors=Mirkin JN, Oliver TK et al. | title=Benefits and harms of CT screening for lung cancer: a systematic review | journal=JAMA: the Journal of the American Medical Association |date=June 2012 | volume=307 | issue=22 | pages=2418–2429 | pmid=22610500 | doi=10.1001/jama.2012.5521}}</ref> Međutim, postoji visoka stopa lažno pozitivnih rezultata skeniranja što može dovesti do nepotrebnih invazivnih postupaka kao i do znatnih finansijskih troškova.<ref>{{cite journal|last=Boiselle|first=PM|title=Computed tomography screening for lung cancer.|journal=JAMA: the Journal of the American Medical Association|date=Mar 20, 2013|volume=309|issue=11 |pages=1163–70|pmid=23512063|doi=10.1001/jama.2012.216988}}</ref> Na svaki pozitivni rezultat skeniranja dolazi 19 lažno pozitivnih rezultata.<ref>{{cite journal |author=Bach PB, Mirkin JN, Oliver TK, ''et al.'' |title=Benefits and harms of CT screening for lung cancer: a systematic review |journal=JAMA |volume=307 |issue=22 |pages=2418–29 |date=June 2012 |pmid=22610500 |doi=10.1001/jama.2012.5521 |url=}}</ref> Izlaganje radijaciji je još jedna potencijalna štetna osobina skrininga.<ref>{{cite journal|last=Aberle|first=DR|coauthors=Abtin, F; Brown, K|title=Computed tomography screening for lung cancer: has it finally arrived? Implications of the national lung screening trial.|journal=Journal of clinical oncology : official journal of the American Society of Clinical Oncology|date=Mar 10, 2013|volume=31|issue=8|pages=1002–8|pmid=23401434|doi=10.1200/JCO.2012.43.3110}}</ref>

==Menadžment==
{{Main|Lečenje raka pluća}}
Lečenje raka pluća zavisi od specifičnog tipa ćelija raka, u kojoj meri se [[stadijumi raka|proširio]] i od [[performansnog statusa]] osobe. Uobičajeni oblici lečenja uključuju: [[palijativnu negu]],<ref>{{cite journal | last=Ferrell | first=B | coauthors=Koczywas M, Grannis F, Harrington A | title=Palliative care in lung cancer | journal=Surgical Clinics of North America | volume=91 | issue=2 | pages=403–417 |date=April 2011 | pmid=21419260 | doi=10.1016/j.suc.2010.12.003}}</ref> [[hirurške zahvate]], [[hemoterapiju]] i [[raiacionu terapiju]].<ref name="Harrison" />

===Hirurgija===
{{Main|Hirurški zahvati kod raka pluća}}
[[File:Lung cancer.jpg|thumb|[[Pneumonektomija]] uzorak koji sadrži [[karcinom skvamoznih ćelija]], u vidu bele zone u blizini bronhija]]

Ukoliko ispitivanja potvrde da postoji nemikrocelularni karcinom pluća, ispituje se[[stadijumi raka|stadijum]] radi odrećivanja da li je bolest lokalizovana i podložna hirurškom zahvatu ili se proširila u tolikoj meri da se ne može izlečiti hirurškim putem. Za donošenje ovakve odluke primenjuje se CT skeniranje i [[tomografija sa emisijom pozitrona]].<ref name="Harrison" /> Ukoliko se sumnja da je karcinom zahvatio i medijastinalni limfni čvor, onda se, u cilju dobijanja uzoraka i određivanja stadijuma može primeniti [[medijastinoskopija]].<ref name="Fishman1853">{{navod iz knjige |autor=Kaiser LR | naslov=Fišmanove bolesti i poremećaji | izdavač=McGraw-Hill | godina=2008 | stranice=1853–1854| edicija=4th | isbn=0-07-145739-9 }}</ref> Radi utvrđivanja da li je pacijent dovoljno dobro za izvođenje hirurške intervencije, koristi se [[pregled krvi]] i [[testiranje funkcije pluća]].<ref name="Collins" /> Ako se pri testiranju funkcije pluća utvrdi slab kapacitet pluća, operacija verovatno nije moguća. <ref name="Harrison" />

U većini slučajeva rane faze nemikrocelularnog karcinoma pluća, uklanjanje režnja plućnog krila ([[lobektomija]]) je hirurški zahvat izbora. Kod ljudi koji nisu spremni za potpunu lobektomiju, može se uraditi manja sublobarna ekscizija ([[klinasta resekcija]]). Međutim, kod klinaste resekcije postoji veći rizik od rekurencije nego kod lobektomije.<ref name="Fishman1855">{{navod iz knjige | autor=Kaiser LR |naslov=Fišmenove plućne bolesti iporemećaji | izdavač=McGraw-Hill | godina=2008 | stranice=1855–1856 | edicija=4 |isbn=0-07-145739-9 }}</ref> Radioaktivna [[jodna]] [[brahiterapija]] na rubovima klinaste resekcije može smanjiti rizik od rekurencije.<ref>{{navod iz stručnog časopisa | poslednji=Odell | prvi=DD | koautori=Kent MS, Fernando HC | naslov=Podrežanjska resekcija sa brahoterapijskom mrežom za rak pluća malih ćelija u prvom stadijumu | stručni časopis=Seminars in Thoracic and Cardiovascular Surgery |sveska=22 | izdanje=1 | stranice=32–37 | godina=2010 | mesec=proleće | pmid=20813314 | doi=10.1053/j.semtcvs.2010.04.003}}</ref>Retko se pribegava ukalanjanju celog plućnog krila ([[pneumonektomiji]]).<ref name="Fishman1855" /> [[Video-asistirana torakoskopska hirurgija]] i [[VATS lobektomija]] koriste minimalno invazivni pristup u hirurgiji raka pluća. <ref>{{navod iz stručnog časopisa | poslednji=Alam| prvi=N | koautori=Flores RM | naslov=Grudna hirurgija (VATS) lobektomija uz primenu video tehnike: zasnovano na dokazima |stručni časopis=Journal of the Society of Laparoendoscopic Surgeons | sveska=11 | izdanje=3 | stranice=368–374 | godina=2007 |mesec=jul–septembar | pmid=17931521 | pmc=3015831}}</ref> VATS lobektomija je isto tako efikasna kao i konvencionalna otvorena lobektomija, ali sa manjim postoperativnim problemima.<ref>{{navod iz stručnog časopisa | poslednji=Rueth | prvi=NM | koautori=Andrade RS |naslov=Da li je VATS lobektomija bolja: postoperativno, biološki i onkološki? | stručni časopis=Annals of Thoracic Surgery |sveska=89 | izdanje=6 | stranice=S2107–S2111 | godina=2010 | mesec=jun | pmid=20493991 | doi=10.1016/j.athoracsur.2010.03.020}}</ref>

Kod mikrocelularnog karcinoma pluća, tipično se primenjuju hemoterapija i/ili zračenje.<ref name='SimonTurrisi'>{{navod iz stručnog časopisa |autor=Simon GR, Turrisi A |naslov=Lečenje raka malih ćelija pluća: ACCP na dokazima zasnovane smernice iz kliničke prakse (2. izdanje)|stručni časopis=Chest |sveska=132 |izdanje=3 Suppl |stranice=324S–339S |godina=2007 |mesec=septembar |pmid=17873178|doi=10.1378/chest.07-1385 |url=http://chestjournal.chestpubs.org/content/132/3_suppl/324S.long}}</ref> Međutim, ponovo se razmatra uloga hirurgije kod mikrocelularnog karcinom pluća. Hirurgija bi mogla poboljšati ishod kada bi se udružila sa hemoterapijom i zračenjem u ranom stadijumu mikrocelularnog karcinoma pluća.<ref>{{navod iz stručnog časopisa | poslednji=Goldstein | prvi=SD | koautori=Yang SC | naslov=Uloga hirurgije kod raka malih ćelija pluća | stručni časopis=Surgical Oncology Clinics of North America sveska=20 | izdanje=4 | stranice=769–777 | godina=2011 |mesec=oktobar | pmid=21986271 | doi=10.1016/j.soc.2011.08.001}}</ref>

===Zračenje===
[[Radijaciona terapija|zračenje]] se često primenjuje zajedno sa hemoterapijom i može se koristiti u svrhu lečenja pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća koji nisu za operaciju. Ova vrsta zračenja velikog inteziteta naziva se radikalna radioterapija.<ref name="OTO" /> Najsavršeniji oblik ove tehnike je neprekidna hiperfrakcionisana ubrzana radioterapija sa višekratnim dnevnim zračenjem (CHART),u kojoj se primenjuje visoka doza zračenja u kratkim vremenskim razmacima. <ref>{{navod iz stručnog časopisa | poslednji=Hatton | prvi=MQ| koautori=Martin JE | naslov=Kontinualna ubrzana radioterapija sa višekratnim dnevnim zračenjem (CHART) i nekonvencionalna dnevna radioterapija za lečenje raka malih ćelija pluća: pregled i razmatranje budućih pravaca delovanja | stručni časopis=Clinical Oncology (Royal College of Radiologists) | sveska=22 | izdanje=5 | stranice=356–364 | mesec=jun | godinar=2010| pmid=20399629 | doi=10.1016/j.clon.2010.03.010}}</ref> Postoperativna torakalna radioterapija se uopšte ne bi smela primenjivati posle kurativnog hirurškog zahvata kod nemikrocelularnog karcinoma pluća.<ref name="PORT Meta-analysis Trialists Group" /> Neki ljudi kod kojih je zahvađen mediastinalni N2 limfni čvor mogu imati koristi od postoperativne radioterapije. <ref>{{navod iz stručnog časopisa| poslednji=Le Péchoux | prvi=C |naslov=Uloga postoperativne radioterapije kod resekcije tumora velikih ćelija pluća : ponovna procena zasnovana na novim podacima |stručni časopisl=Oncologist | sveska=16 | izdanje=5 | stranice=672–681 | godina=2011 | pmid=21378080 | doi=10.1634/theoncologist.2010-0150| pmc=3228187}}</ref>

Kod potencijalno izlečivih slučajeva mikrocelularnog karcinoma pluća, često se uz hemoterapiju preporučuje i radioterapija grudnog koša.<ref name="Holland-Frei78" />

Ako rast karcinoma blokira kratak segment bronhija,[[brahiterapija]] (lokalizovana radioterapija) se može primeniti direktno unutar vazdušnog puta kako bi se prolaz oslobodio. <ref>{{navod iz stručnog časopisa | poslednji=Cardona | prvi=AF | koautori=Reveiz L, Ospina EG i ostali.| naslov=Palijativna endobrinhijalna brahiterapija kod kancera velikih ćelija pluća | stručni časopis=Cochrane Database of Systematic Reviews | izdanje=2 | stranice=CD004284 | mesec=april| godina=2008 | pmid=18425900 | doi=10.1002/14651858.CD004284.pub2}}</ref>Za razliku od spoljašnje zračne radioterapije, brahiterapija omogućava smanjenje vremena lečenja i manje izlaganje zračenju medicinskog osoblja.<ref>{{navod iz stručnog časopisa | poslednji=Ikushima | prvi=H | naslov=Terapija zračenjem: aktuelno stanje i planovi za budućnost | stručni časopis=Journal of Medical Investigation | sveska=57 | izdanje=1–2 | stranice=1–11 | mesec=februar | godina=2010 |url=http://www.jstage.jst.go.jp/article/jmi/57/1,2/1/_pdf | pmid=20299738 }}</ref>

Profilaktička kranijalna iradijacija (PKI) jeste vrsta radioterapije mozga, koja se koristi za smanjivanje rizika od [[metastaza]]. PKI je najkorisnija upravo kod pacijenata sa mikrocelularnim karcinomom. U ograničenom stadijumu bolesti, PKI povećava trogodišnje preživljavanje sa 15% na 20%; kod široko rasprostranjene bolesti,jednogodišnje preživljavanje povećava sa 13% na 27%.<ref>{{navod iz stručnog časopisa | poslednji=Paumier | prvi=A | koautori=Cuenca X, Le Péchoux C | naslov=Profilaktička kranijalna iradijacija kod raka pluća | stručni časopis=Cancer Treatment Reviews | sveska=37 | izdanje=4| stranice=261–265 | mesec=jun | godina=2011 | pmid=20934256 | doi=10.1016/j.ctrv.2010.08.009}}</ref>

Nedavna poboljšanja u lociranju i snimanju je dovela do razvoja stereotaktičkog zračenja u lečenju ranog stadijuma raka pluća. U ovom obliku radioterapije, daju se visoke doze kod malog broja zračenja primenjujući stereotaktičke postupke lociranja. Ona se koristi prvenstveno kod pacijenata koji nisu kandidati za operaciju zbog zdravstvenih [[komorbiditeta]].<ref>{{navod iz stručnog časopisa | poslednji=Girard | prvi=N | koautori=Mornex F | naslov=Stereotaktička radioterapija za rak velikih ćelija pluća: od ideje do kliničke primene. Ažurirano 2011 | stručni časopis=Cancer Radiothérapie | sveska=15 |izdanje=6–7 | stranice=522–526 | mesec=oktobar | godina=2011 | pmid=21889901 | doi=10.1016/j.canrad.2011.07.241}}</ref>

Za pacijente sa NMCKP i sa MCKP, se mogu koristiti manje doze zračenja grudnog koša u cilju kontrole simptoma ([[palijativna nega|palijativna] radioterapija).<ref>{{navod iz stručnog časopisa | poslednji=Fairchild | prvi=A | koautori=Harris K, Barnes E et al. |naslov=Palijativna grudna radioterapija kod raka pluća: sistematski pregled | stručni časopis=Journal of Clinical Oncology |sveska=26 | izdanje=24 | stranice=4001–4011 | mesec=avgust| godina=2008 | pmid=18711191 |url=http://jco.ascopubs.org/content/26/24/4001.full | doi=10.1200/JCO.2007.15.3312}}</ref>

===Hemoterapija===
Režim [[hemoterapije]] zavisi od vrste tumora.<ref name="Holland-Frei78" /> Mikrocelularni karcinom pluća (MCKP), i u relativno ranom stadijumu bolesti, se prvenstveno leči hemoterapijom i zračenjem. <ref>{{navod iz stručnog časopisa |autor=Hann CL, Rudin CM |naslov=Lečenje raka malih ćelija pluća: neznatne promene ali i nada za budućnost |stručni časopis=Oncology (Williston Park)|datum=30.11.2008|sveska=22|izdanje=13|stranice=1486–92 |pmid=19133604}}</ref> Kod MCKP se najčešće primenjuju [[cisplatin]] i [[etoposid]].<ref name="Murray"/> Takođe se primenjuju kombinacije [[karboplatin]], [[gemcitabin]],[[ paklitaksel]], [[vinorelbin]], [[topotekan]] i [[irinotekan]].<ref name="Azim" /><ref name="MacCallum" /> Kod nemikrocelularnog karcinoma pluća (NMCKP) u poodmaklom stadijumu, hemoterapija poboljšava preživljavanje i primenjuje se kao prva linija borbe protiv bolesti, dovoljno osposobljavajući osobu za lečenje. <ref name="pmid18678835" /> Najčešće se koriste dva leka, jedan od kojih je često na bazi platine (ili [[cisplatin]] ili [[karboplatin]]). Drugi obično korišćeni lekovi su [[gencitabin]], [[paklitaksel]], [[docetaksel],<ref name="Fishman1876">{{navod iz stručnog časopisa | autor=Mehra R, Treat J | naslov=Fišmanove plućne bolesti i poremećaji | izdavač=McGraw-Hill | godina=2008 | stranica=1876 | edicija=4. | isbn=0-07-145739-9 }}</ref><ref name="Clegg" /> [[pemetreksed]],<ref name="pmid20446853">{{navod iz stručnog časopisa |autor=Fuld AD, Dragnev KH, Rigas JR|naslov=Pemetreksed u poodmaklom stadijumu raka velikih ćelija pluća |stručni časopis=Expert Opin Pharmacother |sveska=11 |izdanje=8|stranice=1387–402 |godina=2010 |mesec=jun |pmid=20446853 |doi=10.1517/14656566.2010.482560 }}</ref> [[etoposid]] ili [[vinorelbin]].<ref name="Clegg" />


[[Adjuvantna hemoterapija]] se odnosi na primenu hemoterapije posle očigledno kurativne hirurgije da bi se poboljšao ishod. Kod NMCKP-a, uzimaju se uzorci iz obližnjih [[limfnih čvorov]]a tokom hirurške intervencije da bi se [[određivanje stadijuma raka pluća|odredio stadijum]]. Ako je potvrđen stadijum bolesti II ili III, adjuvantna hemoterapija poboljšava preživljavanje za 5% tokom pet godina.<ref name="Carbone">{{Cite journal | last=Carbone | first=DP | coauthors=Felip E | title=Adjuvant therapy in non-small cell lung cancer: future treatment prospects and paradigms | journal=Clinical Lung Cancer | volume=12 | issue=5 | pages=261–271 | month=September |year=2011 | pmid=21831720 | doi=10.1016/j.cllc.2011.06.002 }}</ref><ref name="Le Chevalier">{{Cite journal | last=Le Chevalier | first=T | title=Adjuvant chemotherapy for resectable non-small-cell lung cancer: where is it going? |journal=Annals of Oncology | volume=21 | issue=Suppl. 7 | pages=vii196–198 | month=October | year=2010 | pmid=20943614 |url=http://annonc.oxfordjournals.org/content/21/suppl_7/vii196.long | doi=10.1093/annonc/mdq376}}</ref> Kombinacija primene vinorelbina i cisplatina je efikasnija od starijih načina lečenja.<ref name="Le Chevalier" /> Adjuvantna hemoterapija kod osoba koje su u stadijumu raka IB je sporna, s obzirom da klinička ispitivanja nisu jasno pokazala korist za preživljavanje.<ref name="Horn" /><ref name="Wakelee" /> Ispitivanja preoperativne hemoterapije ([[neoadjuvantna hemoterapija]]) kod resektibilnog NMCKP-a nisu dala zaključak.<ref name="Clinical evidence" />

===Palijativna nega===
Kod osoba u terminalnom stadijumu bolesti, mogla bi biti podobna palijativna nega ili zbrinjavanje u domu za nemoćne.<ref name="Collins" /> Ovakav pristup daje prostor za dodatnu diskusiju o načinima lečenja i pruža mogućnost za donošenje odluka koje su dobro razmotrene<ref name="pmid20818881">{{cite journal |author=Kelley AS, Meier DE |title=Palliative care&mdash;a shifting paradigm |journal=New England Journal of Medicine |volume=363 |issue=8 |pages=781–2|year=2010 |month=August |pmid=20818881|doi=10.1056/NEJMe1004139 }}</ref><ref name="pmid19856592">{{cite journal |author=Prince-Paul M |title=When hospice is the best option: an opportunity to redefine goals|journal=Oncology (Williston Park, N.Y.) |volume=23 |issue=4 Suppl Nurse Ed|pages=13–7 |year=2009 |month=April |pmid=19856592 }}</ref> i kojima se može izbeći beskorisna a skupa nega na kraju života.<ref name="pmid19856592"/>

Hemoterapija se može kombinovati sa palijativnom negom kod lečenja NMCKP-a. Kod uznapredovalih slučajeva, odgovarajuća hemoterapija poboljšava [[srednji|prosek]] preživljavanja u odnosu na primenu isključivo pomoćne nege za ublažavanje bolesti, a takođe poboljšava i kvalitet života.<ref name="pmid7551923">{{cite journal|author=Souquet PJ, Chauvin F, Boissel JP, Bernard JP |title=Meta-analysis of randomised trials of systemic chemotherapy versus supportive treatment in non-resectable non-small cell lung cancer |journal=Lung Cancer |volume=12 Suppl 1 |issue= |pages=S147–54|year=1995 |month=April |pmid=7551923 |doi=10.1016/0169-5002(95)00430-9 }}</ref> Uz odgovarajuće [[Opšte stanja|fizičke sposobnosti]], podvrgavanje hemioterapiji tokom palijacije raka pluća pruža 1,5 do 3 meseca produženja preživljavanja, simtomatsko olakšanje, kao i poboljšanje kvaliteta života, pri čemu su primećeni bolji rezultati sa modernim agensima.<ref name="pmid11441939">{{cite journal |author=Sörenson S, Glimelius B, Nygren P |title=A systematic overview of chemotherapy effects in non-small cell lung cancer |journal=Acta Oncol |volume=40 |issue=2–3|pages=327–39 |year=2001 |pmid=11441939 |doi= }}</ref><ref name="pmid12065068">{{cite journal |author=Clegg A, Scott DA, Sidhu M, Hewitson P, Waugh N |title=A rapid and systematic review of the clinical effectiveness and cost-effectiveness of paclitaxel, docetaxel, gemcitabine and vinorelbine in non-small-cell lung cancer |journal=Health Technol Assess |volume=5|issue=32 |pages=1–195 |year=2001 |pmid=12065068 |doi= }}</ref> Radna grupa za meta analize NMCKP-a preporučuje da se razmotri hemoterapija kod uznapredovalog NMCKP-a u slučaju da primalac želi i podnosi terapiju.<ref name="pmid18678835">{{cite journal |title=Chemotherapy in Addition to Supportive Care Improves Survival in Advanced Non–Small-Cell Lung Cancer: A Systematic Review and Meta-Analysis of Individual Patient Data From 16 Randomized Controlled Trials |journal=J. Clin. Oncol. |volume=26 |issue=28|pages=4617–25 |year=2008 |month=October |pmid=18678835 |pmc=2653127|doi=10.1200/JCO.2008.17.7162 |author1=NSCLC Meta-Analyses Collaborative Group }}</ref><ref name="pmid20464750">{{cite Cochrane |title=Chemotherapy and supportive care versus supportive care alone for advanced non-small cell lung cancer|review=CD007309 |version=2 |issue=5 |year=2010 |pmid=20464750|editor1-last=Burdett |editor1-first=Sarah |author1=Non-Small Cell Lung Cancer Collaborative Group }}</ref>

==Prognoza==
{{main|Određivanje stadijuma raka pluća|Mančesterski skor}}

{| class="wikitable floatright" style="text-align:center;font-size:90%;width:45%;margin-left:1em"
|+ style="background:#E5AFAA;"|'''Ishod raka pluća na osnovu kliničkog stadijuma'''<ref name="Rami-Porta" />
|- style="background: #E5AFAA;text-align:center;font-size:90%;"
! abbr="Type" rowspan="2" | Klinički stadijum
! abbr="5-year" colspan="2" | Petogodišnje preživljavanje (%)
|- style="background: #E5AFAA;text-align:center;font-size:90%;"
! abbr="NSCLC" | Nemikrocelularni karcinom pluća
! abbr="SCLC" | Mikrocelularni karcinom pluća
|-
| IA
| 50
| 38
|-
| IB
| 47
| 21
|-
| IIA
| 36
| 38
|-
| IIB
| 26
| 18
|-
| IIIA
| 19
| 13
|-
| IIIB
| 7
| 9
|-
| IV
| 2
| 1
|}

Prognoza je generalno loša. Od svih ljudi sa rakom pluća, 15% preživi pet godina od postavljanja dijagnoze.<ref name="Merck" /> Stadijum bolesti je često napredan u trenutku postavljanja dijagnoze. Na pregledu, 30–40% slučajeva NMCKP-a je u stadijumu IV i 60% slučajeva MCKP-a je u stadijumu IV.<ref name="Holland-Frei78" />

Prognostičkim činioci kod NMCKP-a se nalazi prisustvo ili odsustvo pulmonarnih simptoma, veličina [[tumora]], tip ćelija ([[histologija]]), stepen rasprostranjenosti [[određivanje stadijuma (patologija)|(stadijum)]] i [[metastaze]] na višestrukim [[limfnim čvorovima]], kao i [[vaskularna invazija]]. Kod osoba u neoperativnom stadijumu bolesti, ishod je lošiji kod osoba sa lošim [[opštim stanjem]] i gubitkom težine većim od 10%.<ref name="AUTOREF17">
{{cite web |url=http://www.cancer.gov/cancertopics/pdq/treatment/non-small-cell-lung/HealthProfessional/page2 |title=Non-Small Cell Lung Cancer Treatment |publisher=National Cancer Institute |work=PDQ for Health Professionals |accessdate=2008-11-22}}</ref> Prognostički činioci kod mikrocelularnog karcinoma pluća uključuju procenu opšteg stanja, [[pol]], stadijum bolesti i zahvaćenost [[centralnog nervnog sistema]] ili [[jetre]] u vreme dijagnostifikovanja.<ref name="AUTOREF18" />

Kod NMCKP-a, najbolja prognoza se postiže potpunom hirurškom resekcijom kod bolesti u stadijumu IA, sa čak do 70% petogodišnjeg preživljavanja.<ref name="OTM">{{Cite book | last=Spiro | first=SG | title=Oxford Textbook Medicine | publisher=OUP Oxford |year=2010 | chapter=18.19.1 | edition=5th | isbn=978-0199204854 }}</ref> Kod MCKP-a, ukupno petogodišnje preživljavanje iznosi oko 5%.<ref name="Harrison" /> Kod ljudi u razvijenom stadijumu MCKP-a prosečna stopa petogodišnjeg preživljavanja je manja od 1%. Prosečno vreme preživljavanja kod stadijuma ograničene bolesti je 20 meseci, sa petogodišnjom stopom preživljavanja od 20%.<ref name="Merck" />

Prema podacima koje je dao [[Nacionalni institut za rak]], srednje starosno doba pri postavljanju dijagnoze raka pluća u Sjedinjenim Državama iznosi 70 godina,<ref>SEER data (SEER.cancer.gov)[http://seer.cancer.gov/csr/1975_2003/results_single/sect_01_table.11_2pgs.pdf Median Age of Cancer Patients at Diagnosis 2002-2003]</ref> a srednja starosno doba u trenutku smrti je 72 godine.<ref>SEER data (SEER.cancer.gov)[http://seer.cancer.gov/csr/1975_2006/results_single/sect_01_table.13_2pgs.pdf Median Age of Cancer Patients at Death 2002-2006]</ref> U SAD-u, kod ljudi koji imaju zdravstveno osiguranje postoji veća verovatnoća za bolji ishod.<ref>{{cite journal |last=Slatore | first=CG | coauthors=Au DH, Gould MK | title=An official American Thoracic Society systematic review: insurance status and disparities in lung cancer practices and outcomes | date=November 2010 | journal=American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine | volume=182 | issue=9 | pages=1195–1205 | pmid=21041563 |url=http://ajrccm.atsjournals.org/content/182/9/1195.long | doi=10.1164/rccm.2009-038ST}}</ref>

==Epidemiologija==
[[Slika:Trachea, bronchus, lung cancers world map - Death - WHO2004.svg|thumb|[[Starosno prilagođavanje|Standardizacija prema uzrastu]] smrtnih slučajeva od raka dušnika, bronhija i pluća na 100.000&nbsp;stanovnika u 2004.godini.<ref name="AUTOREF20" />
{{Multicol}}
{{legend|#b3b3b3|bez podataka}}
{{legend|#ffff65|≤&nbsp;5}}
{{legend|#fff200|5-10}}
{{legend|#ffdc00|10-15}}
{{legend|#ffc600|15-20}}
{{legend|#ffb000|20-25}}
{{legend|#ff9a00|25-30}}
{{Multicol-break}}
{{legend|#ff8400|30-35}}
{{legend|#ff6e00|35-40}}
{{legend|#ff5800|40-45}}
{{legend|#ff4200|45-50}}
{{legend|#ff2c00|50-55}}
{{legend|#cb0000|≥&nbsp;55}}
{{Multicol-end}}]]
[[Slika:Lung cancer US distribution.gif|right|thumb|Rasprostranjenost raka pluća u [[Sjedinjenim Državama]]]]

U svetu, rak pluća je najčešći tip raka u pogledu [[Incidenca (epidemiologija)|incidence]] i mortaliteta. U 2008. godini, bilo je 1,61 miliona novih slučajeva i 1,38 miliona smrtnih slučajeva uzrokovano rakom pluća. Najveće su stope u Evropi i Severnoj Americi.<ref name="GLOBOCAN">{{cite journal | last=Ferlay | first=J | coauthors=Shin HR, Bray F et al.|title=Estimates of worldwide burden of cancer in 2008: GLOBOCAN 2008 | journal=International Journal of Cancer |date=December 2010 | volume=127 | issue=12 | pages=2893–2917 | pmid=21351269 |url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/ijc.25516/full | doi=10.1002/ijc.25516}}</ref> Segment stanovništva kod koga je najveća verovatnoća za pojavu raka pluća su osobe starije od 50 godina sa istorijom pušenja. Nasuprot stopi mortaliteta kod muškaraca, koja je počela da opada pre više od 20 godina, stopa mortaliteta od raka pluća kod žena je u porastu tokom zadnjih decenija, i tek nedavno je počela da se ustaljuje.<ref name="AUTOREF22" /> U SAD-u, [[rizik po životni vek]] od razvoja raka pluća je 8% kod muškaraca i 6% kod žena.<ref name="Harrison" />

Na svakih 3–4 miliona popušenih cigareta, desi se jedan smrtni slučaj od raka pluća.<ref name="Harrison" /><ref>{{cite journal |last=Proctor | first=RN | title=The history of the discovery of the cigarette-lung cancer link: evidentiary traditions, corporate denial, global toll | journal=Tobacco Control | volume=21 | issue=2 | pages=87–91 | month=March | year=2012 |pmid=22345227 | doi=10.1136/tobaccocontrol-2011-050338 }}</ref> Uticaj ,,[[Big Tobako]]" igra značajnu ulogu u pušačkoj kulturi.<ref name="Lum" /> Mladi nepušači koji vide reklame za duvan imaju veće šanse da krenu sa pušenjem.<ref>{{cite journal | last=Lovato | first=C | coauthors=Watts A, Stead LF | title=Impact of tobacco advertising and promotion on increasing adolescent smoking behaviours | date=October 2011 | journal=Cochrane Database of Systematic Reviews | issue=10 | pages=CD003439 | pmid=21975739 | doi=10.1002/14651858.CD003439.pub2}}</ref> Uloga [[pasivnog pušenja]] se sve više uočava kao faktor rizika za rak pluća,<ref name="Taylor" /> vodeći ka primeni interventnih mera da bi se smanjila neželjena izloženost nepušača duvanskom dimu drugih pušača.<ref>{{cite journal | last=Kemp |first=FB | title=Smoke free policies in Europe. An overview | journal=Pneumologia | volume=58 | issue=3 | pages=155–158 |month=Jul–Sep | year=2009 | pmid=19817310 }}</ref> Emisija štetnih gasova iz automobila, fabrika i elektrana takođe predstavlja potencijalni rizik.<ref name="MurrayNadel46" />

[[Istočna Evropa]] ima najveću smrtnost od raka pluća među muškarcima, dok severna Evropa i SAD imaju najveću smrtnost među ženama. U Sjedinjenim Državama, kod crnaca i crnkinja je veća incidenca.<ref>National Cancer Institute; SEER stat fact sheets: Lung and Bronchus. Surveillance Epidemiology and End Results. 2010[http://seer.cancer.gov/statfacts/html/lungb.html#incidence-mortality]</ref> Stope raka pluća su trenutno niže u zemljama u razvoju.<ref name="AUTOREF23" /> Sa povećanjem pušenja u zemljama u razvoju, očekuje se povećanje stopa u nekoliko sledećih godina,u Kini<ref>{{cite journal | last=Zhang | first=J | coauthors=Ou JX, Bai CX |title=Tobacco smoking in China: prevalence, disease burden, challenges and future strategies | date=November 2011 |journal=Respirology | volume=16 | issue=8 | pages=1165–1172 | pmid=21910781 | doi=10.1111/j.1440-1843.2011.02062.x }}</ref> i Indiji značajno.<ref name="AUTOREF25" />

Od 1960-tih stope adenokarcinoma pluća su počele da rastu u odnosu na ostale tipove raka pluća. Delimično je to posledica uvođenja filter cigareta. Upotrebom filtera otklanjaju se veće čestice iz duvanskog dima, čime se smanjuje njihovo taloženje u velikim disajnim putevima. Međutim, pušač mora da udahne dublje da bi primio istu količinu nikotina, povećavajući taloženje čestica u malim disajnim putevima, gde postoji tendencija pojave adenokarcinoma.<ref name="Charloux" /> Incidenca za pojavu plućnog adenokarcinoma je i dalje u porastu.<ref>{{cite journal | last=Kadara | first=H | coauthors=Kabbout M, Wistuba II | title=Pulmonary adenocarcinoma: a renewed entity in 2011 | journal=Respirology | volume=17 | issue=1 |pages=50–65 | month=January | year=2012 | pmid=22040022 | doi=10.1111/j.1440-1843.2011.02095.x }}</ref>

==Istorija==
Rak pluća je bio neuobičajen pre pojave pušenja cigareta; do 1761. godine čak nije bio ni prepoznat kao posebna bolest.<ref name="AUTOREF27" /> Različiti aspekti raka pluća više su opisani 1810. godine.<ref name="AUTOREF28" />Zloćudni tumori pluća čine samo 1% svih tipova raka koji su viđeni pri obdukciji 1878. godine, ali je broj porastao na 10–15% do početka 1900-tih.<ref name="Witschi" /> Bilo je svega 374 izveštaja o slučajevima širom sveta prikazanih u medicinskoj literaturi 1912. godine,<ref name="AUTOREF29" />ali je pregled obdukcija pokazao da je incidenca raka pluća porasla sa 0,3% u 1852. godini na 5,66% u 1952.godini.<ref name="Grannis" /> Lekar Fric Likint je 1929. godine u [[Nemačkoj]] uočio vezu između pušenja i raka pluća,<ref name="Witschi" /> što je dovelo do agresivne [[Pokret protiv duvana u nacističkoj Nemačkoj|kampanje protiv pušenja]].<ref name="Proctor" /> [[Studija britanskih lekara]], objavljena 1950-tih, bila je prvi čvrsti [[epidemiologija|epidemiološki]] dokaz o vezi između raka pluća i pušenja.<ref name="Doll" /> Kao rezultat, [[glavni hirurg Sjedinjenih Država]] 1964. godine je dao preporuku pušačima da prestanu sa pušenjem.<ref name="AUTOREF30" />

Povezanost sa gasom [[radonom]] je prvi put primećena među rudarima na [[Rudne gore (Nemačka)|Rudnim gorama]] u blizini grada [[Šneberg, Saksonija]]. Od 1470. godine tamo se iskopavalo [[srebro]], a ovi rudnici su bili bogati [[uranijumom]], kao i [[radijumom]] i gasom radonom.<ref name="Greaves" /> Kod rudara se razvio nesrazmerno veliki broj slučajeva bolesti pluća, koji su na kraju prepoznati kao rak pluća 1870-tih.<ref>{{Cite journal | last=Greenberg | first=M | coauthors=Selikoff IJ |title=Lung cancer in the Schneeberg mines: a reappraisal of the data reported by Harting and Hesse in 1879 |journal=Annals of Occupational Hygiene | volume=37 | issue=1 | pages=5–14 | month=February | year=1993 | pmid=8460878 }}</ref> Uprkos ovom otkriću, iskopavanja su nastavljena do 1950-tih, zbog potražnje [[SSSR]]-a za uranijumom.<ref name="Greaves" /> Radon je potvrđen kao uzročnik raka pluća 1960-tih.<ref>{{Cite journal | last=Samet | first=JM |title=Radiation and cancer risk: a continuing challenge for epidemiologists | journal=Environmental Health | volume=10 |issue=Suppl. 1 | pages=S4 | month=April | year=2011 | pmid=21489214 | doi=10.1186/1476-069X-10-S1-S4 | pmc=3073196}}</ref>

Prva uspešna [[pneumoektomija]] kod raka pluća je izvršena 1933.godine.<ref name="AUTOREF32" /> Palijativna [[radioterapija]] se koristi od 1940-tih.<ref name="Edwards" /> Primena radikalne radioterapije, prvobitno korišćena 1950-tih, bio je pokušaj upotrebe većih doza zračenja kod pacijenata koji su u relativno ranim fazama raka pluća, a kod kojih je hirurška intervencija nepodobna.<ref name="AUTOREF33" /> 1997.godine, neprekidna hiperfrakcionisana ubrzana radioterapija je viđena kao poboljšanje u odnosu na konvencionalnu radikalnu radioterapiju.<ref name="Saunders" /> Kod mikroćelijskog karcinoma pluća, početni pokušaji 1960-tih u oblasti hirurške resekcije<ref name="AUTOREF34" /> i radikalne radioterapije<ref name="AUTOREF35" /> bili su neuspešni. Uspešni režimi hemioterapije razvijeni su tokom 1970-tih godina.<ref name="AUTOREF36" />


== Reference ==
== Reference ==
Ред 29: Ред 289:


<ref name="AUTOREF1">{{Cite journal |url=http://monographs.iarc.fr/ENG/Monographs/vol83/volume83.pdf |format=PDF |publisher=WHO International Agency for Research on Cancer |title=Tobacco Smoke and Involuntary Smoking |journal=IARC Monographs on the Evaluation of Carcinogenic Risks to Humans |volume=83 |year=2002 |quote=There is sufficient evidence that involuntary smoking (exposure to secondhand or 'environmental' tobacco smoke) causes lung cancer in humans. [...] Involuntary smoking (exposure to secondhand or 'environmental' tobacco smoke) is carcinogenic to humans (Group 1). }}</ref>
<ref name="AUTOREF1">{{Cite journal |url=http://monographs.iarc.fr/ENG/Monographs/vol83/volume83.pdf |format=PDF |publisher=WHO International Agency for Research on Cancer |title=Tobacco Smoke and Involuntary Smoking |journal=IARC Monographs on the Evaluation of Carcinogenic Risks to Humans |volume=83 |year=2002 |quote=There is sufficient evidence that involuntary smoking (exposure to secondhand or 'environmental' tobacco smoke) causes lung cancer in humans. [...] Involuntary smoking (exposure to secondhand or 'environmental' tobacco smoke) is carcinogenic to humans (Group 1). }}</ref>

<!--
<ref name="Rosti">{{Cite journal | last=Rosti | first=G | coauthors=Bevilacqua G, Bidoli P et al. | title=Small cell lung cancer | journal=Annals of Oncology | volume=17 | issue=Suppl. 2 | pages=5–10 | month=March | year=2006 | url=http://annonc.oxfordjournals.org/cgi/reprint/17/suppl_2/ii5 | pmid=16608983 | doi=10.1093/annonc/mdj910 }}</ref>
<ref name="Rosti">{{Cite journal | last=Rosti | first=G | coauthors=Bevilacqua G, Bidoli P et al. | title=Small cell lung cancer | journal=Annals of Oncology | volume=17 | issue=Suppl. 2 | pages=5–10 | month=March | year=2006 | url=http://annonc.oxfordjournals.org/cgi/reprint/17/suppl_2/ii5 | pmid=16608983 | doi=10.1093/annonc/mdj910 }}</ref>


<ref name="Seo">{{Cite journal | last=Seo | first=JB | coauthors=Im JG, Goo JM et al. | title=Atypical pulmonary metastases: spectrum of radiologic findings | journal=Radiographics | volume=21 | issue=2 | pages=403–417 | url=http://radiographics.rsnajnls.org/cgi/content/full/21/2/403 | pmid=11259704 | date = 1. 3. 2001. }}</ref>
<ref name="Seo">{{Cite journal | last=Seo | first=JB | coauthors=Im JG, Goo JM et al. | title=Atypical pulmonary metastases: spectrum of radiologic findings | journal=Radiographics | volume=21 | issue=2 | pages=403–417 | url=http://radiographics.rsnajnls.org/cgi/content/full/21/2/403 | pmid=11259704 | date = 1. 3. 2001. }}</ref>

-->
<ref name="Collins">{{Cite journal | last=Collins | first=LG | coauthors=Haines C, Perkel R, Enck RE | title=Lung cancer: diagnosis and management | journal=American Family Physician | volume=75 | issue=1 | pages=56–63 | publisher=American Academy of Family Physicians | month=January | year=2007 | url=http://www.aafp.org/afp/20070101/56.html | pmid=17225705 }}</ref>
<ref name="Collins">{{Cite journal | last=Collins | first=LG | coauthors=Haines C, Perkel R, Enck RE | title=Lung cancer: diagnosis and management | journal=American Family Physician | volume=75 | issue=1 | pages=56–63 | publisher=American Academy of Family Physicians | month=January | year=2007 | url=http://www.aafp.org/afp/20070101/56.html | pmid=17225705 }}</ref>

<!--
<ref name="Honnorat">{{Cite journal | last=Honnorat | first=J | coauthors=Antoine JC | title=Paraneoplastic neurological syndromes | journal=Orphanet Journal of Rare Diseases | volume=2 | page=22 | publisher=BioMed Central | month=May | year=2007 | url=http://www.ojrd.com/content/2/1/22 | pmid=17480225 | doi=10.1186/1750-1172-2-22 | pmc=1868710 | issue=1}}</ref>
<ref name="Honnorat">{{Cite journal | last=Honnorat | first=J | coauthors=Antoine JC | title=Paraneoplastic neurological syndromes | journal=Orphanet Journal of Rare Diseases | volume=2 | page=22 | publisher=BioMed Central | month=May | year=2007 | url=http://www.ojrd.com/content/2/1/22 | pmid=17480225 | doi=10.1186/1750-1172-2-22 | pmc=1868710 | issue=1}}</ref>


Ред 53: Ред 313:


<ref name="EPA radon">{{cite web | last=EPA | authorlink=United States Environmental Protection Agency | title=Radiation information: radon | publisher=EPA | month=October | year=2006 | url=http://www.epa.gov/rpdweb00/radionuclides/radon.html | accessdate = 11. 8. 2007. }}</ref>
<ref name="EPA radon">{{cite web | last=EPA | authorlink=United States Environmental Protection Agency | title=Radiation information: radon | publisher=EPA | month=October | year=2006 | url=http://www.epa.gov/rpdweb00/radionuclides/radon.html | accessdate = 11. 8. 2007. }}</ref>

-->
<ref name="O'Reilly">{{Cite journal | last=O'Reilly | first=KM | coauthors =Mclaughlin AM, Beckett WS, Sime PJ | title =Asbestos-related lung disease | journal=American Family Physician | volume=75 | issue=5 | pages=683–688 | month=March | year=2007 | url=http://www.aafp.org/afp/20070301/683.html | pmid=17375514 }}</ref>
<ref name="O'Reilly">{{Cite journal | last=O'Reilly | first=KM | coauthors =Mclaughlin AM, Beckett WS, Sime PJ | title =Asbestos-related lung disease | journal=American Family Physician | volume=75 | issue=5 | pages=683–688 | month=March | year=2007 | url=http://www.aafp.org/afp/20070301/683.html | pmid=17375514 }}</ref>


<!--
<ref name="Fong">{{Cite journal | last=Fong | first=KM | coauthors=Sekido Y, Gazdar AF, Minna JD | title=Lung cancer • 9: Molecular biology of lung cancer: clinical implications | journal=Thorax | volume=58 | issue=10 | pages=892–900 | publisher=BMJ Publishing Group Ltd. | month=October | year=2003 | pmid=14514947 | doi=10.1136/thorax.58.10.892 | pmc=1746489 }}</ref>
<ref name="Fong">{{Cite journal | last=Fong | first=KM | coauthors=Sekido Y, Gazdar AF, Minna JD | title=Lung cancer • 9: Molecular biology of lung cancer: clinical implications | journal=Thorax | volume=58 | issue=10 | pages=892–900 | publisher=BMJ Publishing Group Ltd. | month=October | year=2003 | pmid=14514947 | doi=10.1136/thorax.58.10.892 | pmc=1746489 }}</ref>


Ред 90: Ред 349:


<ref name="AUTOREF18">{{cite web |title=Small Cell Lung Cancer Treatment |publisher=National Cancer Institute |url=http://www.cancer.gov/cancertopics/pdq/treatment/small-cell-lung/healthprofessional |work=PDQ for Health Professionals |year=2012 |accessdate = 16. 5. 2012.}}</ref>
<ref name="AUTOREF18">{{cite web |title=Small Cell Lung Cancer Treatment |publisher=National Cancer Institute |url=http://www.cancer.gov/cancertopics/pdq/treatment/small-cell-lung/healthprofessional |work=PDQ for Health Professionals |year=2012 |accessdate = 16. 5. 2012.}}</ref>

-->
<ref name="Merck">{{cite web | title=Lung Carcinoma: Tumors of the Lungs | publisher = Merck Manual Professional Edition, Online edition | url=http://www.merck.com/mmpe/sec05/ch062/ch062b.html#sec05-ch062-ch062b-1405 | accessdate = 15. 8. 2007. }}</ref>
<ref name="Merck">{{cite web | title=Lung Carcinoma: Tumors of the Lungs | publisher = Merck Manual Professional Edition, Online edition | url=http://www.merck.com/mmpe/sec05/ch062/ch062b.html#sec05-ch062-ch062b-1405 | accessdate = 15. 8. 2007. }}</ref>

<!--
<ref name="AUTOREF20">{{cite web |url=http://www.who.int/healthinfo/global_burden_disease/estimates_country/en/index.html |title=WHO Disease and injury country estimates |year=2009 |work=World Health Organization |accessdate=November 11, 2009}}</ref>
<ref name="AUTOREF20">{{cite web |url=http://www.who.int/healthinfo/global_burden_disease/estimates_country/en/index.html |title=WHO Disease and injury country estimates |year=2009 |work=World Health Organization |accessdate=November 11, 2009}}</ref>


Ред 136: Ред 395:


<ref name="AUTOREF36">{{Cite journal | last=Cohen | first=M | coauthors= Creaven PJ, Fossieck BE Jr et al. | title=Intensive chemotherapy of small cell bronchogenic carcinoma | journal=Cancer Treatment Reports | volume=61 | issue=3 | pages=349–354 | year=1977 | pmid=194691 }}</ref>
<ref name="AUTOREF36">{{Cite journal | last=Cohen | first=M | coauthors= Creaven PJ, Fossieck BE Jr et al. | title=Intensive chemotherapy of small cell bronchogenic carcinoma | journal=Cancer Treatment Reports | volume=61 | issue=3 | pages=349–354 | year=1977 | pmid=194691 }}</ref>

-->
}}
}}


Верзија на датум 8. фебруар 2014. у 18:45

Rak pluća
Rendgenski snimak pluća prikazuje tumor na plućima (obeleženo strelicom)
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostонкологија, пулмонологија
MKB-10C33-C34
MKB-9-CM162
DiseasesDB7616
MedlinePlus007194
eMedicinemed/1333 med/1336 emerg/335 radio/807 radio/405 radio/406
Patient UK[https://patient.info/doctor/lung-cancer-pro lung-cancer-pro Rak pluća]
MeSHD002283

Rak pluća je bolest za koju je karakterističan nekontrolisan ćelijski rast u tkivima pluća. Ako se ne leči, može doći do proširenja tog izraštaja van pluća putem procesa metastaze u okolna tkiva i druge delove tela. Većina kancera koji se začnu u plućima, tzv. primarni plućni kanceri, su karcinomi koji su izvedeni iz epitelnih ćelija. Većina tipova plućnih kancera su plućni karcinomi malih-ćelija (engl. small-cell lung carcinoma, SCLC). Najčešći simptomi su kašljanje (uključujući iskašljavanje krvi), gubitak telesne težine i kratkoća daha.[1]

Najčešći uzrok raka pluća je dugotrajno izlaganje duvanskom dimu,[2] koji uzrokuje 80-90% slučajeva raka pluća.[1] Nepušači sačinjavaju 10-15% slučajeva raka pluća,[3] koji se kod njih uglavnom javlja kao posledica kombinacije genetičkih faktora,[4] gasa radona,[4] azbesta,[5] i zagađenog vazduha[4] uključujući sekundarni unos duvanskog dima.[6][7] Rak pluća se može videti na rendgenskom snimku pluća i putem kompjuterizovane tomografije (CT snimka). Dijagnoza se potvrđuje biopsijom,[8] koja se obično izvodi putem bronhoskopije ili CT-navođenja. Treatmani i dugoročni ishodi zavise od tipa kancera, stupnja (stepena raširenosti), i sveukupnog zdravstvenog stanja osobe.

Često primenjivani tretmani su operacioni zahvat, hemoterapija, i radioterapija. NSCLC se u nekim slučajevima operativno tretira, dok SCLC bolje odgovara na hemoterapiju i radioterapiju.[9] U proseku, 15% onih koji su (u SAD) dijagnozirani sa rakom pluća prežive pet godina nakon dijagnoze.[10] Širom sveta, rak pluća je najčešći uzrok smrti usled kancera kod ljudi i žena, i odgovoran je za 1,38 miliona smrtnih slučajeva godišnje, po podacima iz 2008.[11]

Znaci i simptomi

Znaci i simptomi koji mogu nagovestiti rak pluća uključuju:[1]

Ako rak raste u disajnom putu, može ometati protok vazduha, uzrokujući otežano disanje. Opstrukcija može dovesti do akumulacije sekreta iza blokade i predisponirati za upalu pluća.[1]

U zavisnosti od vrste tumora, takozvani paraneoplastični fenomen može od samog početka privući pažnju na bolest.[12] Kod raka pluća, ovaj fenomen može uključivati Lambert–Itonov miastenični sindrom (mišićna slabost prouzrokovana autoantitelima), hiperkalcemiju, ili sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretičkog hormona (SNSAH). Tumori u vrhu pluća, poznati kao Pankoastovi tumori, mogu prodreti u lokalni deo simpatičkog nervnog sistema, što dovodi do Hornerovog sindroma (spuštenog kapka i sužene zenice na toj strani), kao i do oštećenja brahijalnog pleksusa.[1]

Mnogi simptomi raka pluća (loš apetit, gubitak težine, groznica, umor) nisu specifični.[13] Kod mnogih ljudi, rak se već proširio izvan izvornog mesta do vremena kada počnu da imaju simptome i zatraže medicinsku pomoć. Česta mesta širenja uključuju mozak, kost, nadbubrežne žlezde, suprotno plućno krilo, jetru, perikard, i bubrege.[14] Oko 10% ljudi sa rakom pluća nemaju simptome prilikom dijagnostikovanja; takav rak se slučajno otkriva prilikom rutinske radiografije grudnog koša. [10]

Uzroci

Rak se razvija putem genetskog oštećenja DNK. Ovo genetsko oštećenje utiče na normalno funkcionisanje ćelije, uključujući ćelijsku proliferaciju, programiranu ćelijsku smrt (apoptozu) i popravku DNK. Što se više oštećenja akumuliraju, rizik od raka se uvećava.[8]

Pušenje

Grafikon pokazuje kako je opšte povećanje prodaje duvanskih proizvoda u SAD u prve četiri decenije 20. veka (godišnji broj cigareta po osobi) dovelo do odgovarajućeg naglog uvećanja stope raka pluća tokom 1930-ih, 40-ih i 50-ih (smrtnost od raka pluća na 100.000 muških stanovnika godišnje)
Poprečni presek ljudskih pluća: Bela oblast u gornjem režnju je rak; crne oblasti su diskoloracija zbog pušenja.

Pušenje, naročito cigareta, je najvažniji faktor koji doprinosi raku pluća.[15] Dim cigareta sadrži preko 60 poznatih karcinogena,[16] uključujući radioizotope iz sekvence raspada radona, nitrosamin, i benzopiren. Pored toga, izgleda da nikotin smanjuje imunološki odgovor na rast raka u izloženom tkivu.[17] Širom razvijenog sveta, 90% smrti od raka pluća kod muškaraca u toku 2000. godine su pripisane pušenju (70% za žene).[18] Pušenje je odgovorno za 80–90% slučajeva raka pluća.[1]

Pasivno pušenje—udisanje dima pušenja druge osobe—je uzrok raka pluća kod nepušača. Pasivni pušač se može klasifikovati kao neko ko živi ili radi sa pušačem. Istraživanja iz SAD-a,[19][20]Evrope,[21] Ujedinjenog Kraljevstva,[22] i Australije [23] su dosledno pokazala značajno povećani rizik među onima koji su izloženi pasivnom pušenju.[24] Oni koji žive sa pušačem imaju 20–30% veći rizik dok oni koji rade u okruženju sa dimom „iz druge ruke“ imaju 16–19% povećani rizik.[25] Istraživanja bočnog dima nagoveštavaju da je opasniji od direktnog dima.[26] Pasivno pušenje prouzrokuje oko 3.400 smrti od raka pluća svake godine u SAD-u.[20]

Gas radon

Radon je gas bez boje i bez mirisa koji nastaje raspadom radioaktivnog radijuma, što je nadalje proizvod raspada uranijuma, koji se nalazi u Zemljinoj kori. Radijacijski proizvodi raspada joniziraju genetski materijal, uzrokujući mutacije koje nekada postaju kancerogene. Radon je drugi najčešći uzročnik raka pluća u SAD, posle pušenja.[20] Rizik se povećava 8–16% na svakih 100 Bq/m³povećanja u koncentraciji radona.[27]Nivo gasa radona varira od lokaliteta i sastava osnove zemljišta i stena. Na primer, u oblastima kao što je Kornval u Ujedinjenom Kraljevstvu (koji ima granit kao supstrat), gas radon je najveći problem, i zgrade se moraju nasilno ventilirati ventilatorima da bi se smanjile koncentracije gasa radona. Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država (AZŽS) procenjuje da jedan u 15 domova u SAD ima nivo radona iznad preporučene smernice od 4 pikokirija po litru (pCi/l) (148 Bq/m³).[28]

Azbest

Azbest može prouzrokovati različita oboljenja pluća, uključujući rak pluća. Pušenje duvana i azbest imaju sinergističko dejstvo na formiranje raka pluća.[5] Azbest može da prouzrokuje rak plućne maramice, koji se zove mezotelioma (koji se razlikuje od raka pluća).[29]

Zagađenje vazduha

Spoljašnje zagađenje vazduha ima slabo dejstvo na povećavanje rizika od raka pluća.[4] Fine čestice (PM2.5) i sulfatni aerosoli, koji se mogu oslobađati saobraćajnim izduvnim gasovima, povezani su sa blago povećanim rizikom.[4][30] Za nitrogen dioksid, postepeno povećanje od 10 delova milijarde povećava rizik od raka pluća za 14%.[31] Procenjuje se da je spoljašnje zagađenje vazduha odgovorno za 1–2% raka pluća.[4]

Okvirni dokazi podržavaju uvećani rizik od raka pluća od unutrašnjeg zagađenja vazduha koje je povezano sa sagorevanjem drva, uglja, izmeta ili ostataka useva prilikom kuvanja ili grejanja.[32] Žene koje su izložene unutrašnjem dimu od uglja imaju dva puta veći rizik, a brojni sporedni proizvodi sagorevanja biomase su poznati kao mogući kancerogeni.[33] Ovaj rizik pogađa oko 2,4 milijarde ljudi širom sveta,[32] i veruje se da je odgovorno za 1,5% smrti od raka pluća.[33]

Genetika

Procenjuje se da su za 8 do 14% raka pluća zaslužni nasledni faktori.[34] Kod srodnika obolelih od raka pluća, rizik se povećava 2,4 puta. Za ovo je verovatno zaslužan kombinacija gena.[35]

Drugi uzroci

Brojne druge supstance, zanimanja i izloženost životnoj sredini povezani su sa rakom pluća.Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) tvrdi da postoji ”dovoljno dokaza” koji bi potkrepili da je sledeće kancerogeno za pluća: [36]

Patogeneza

Takođe pogledajte: Karcinogeneza

Kao i druge vrste raka, rak pluća počinje aktiviranjem onkogena ili deaktiviranjem gena supresora tumora.[37] Veruje se da onkogeni čine ljude podložnijima obolevanju od raka. Za proto-onkogene se veruje da se pretvaraju u onkogene prilikom izloženosti određenim kancerogenima.[38] MutacijeK-ras proto-onkogena su odgovorne za 10–30% adenokarcinoma pluća.[39][40] Receptor epidermalnog faktora rasta (EGFR) reguliše proliferaciju ćelija, apoptozu, angiogenezu i invaziju tumora.[39] Mutacije i amplifikacija EGFR-a su uobičajene kod nemikrocelularnog karcinoma pluća i pružaju osnovu za tretman pomoću EGFR-inhibitora. Her2/neu je pogođen manje učestalo.[39] Oštećenjehromozoma može dovesti do gubitka heterozigotnosti. Ovo može prouzrokovati inaktivaciju gena supresora tumora. Oštećenja hromozoma 3p, 5q, 13q i17p su posebno uobičajena kod mikrocelularnog karcinoma pluća. Gen supresor tumora p53 koji se nalazi na hromozomu 17p, je pogođen u 60-75% slučajeva.[41] Drugi geni koji su često mutirani ili amplificirani suc-MET, NKX2-1,LKB1, PIK3CA, i BRAF.[39]

Dijagnoza

Tomografski snimak prikazuje maligni tumor na levom plućnom krilu

Radiografija grudnog koša je jedan od prvih koraka ispitivanja ako osoba prijavi simptome koji sugerišu karcinom pluća. Ovim se može otkriti postojanje mase, širenje medijastinuma (nagovaštaj širenja na limfne čvoroveu tom predelu), atelektaza (kolaps), konsolidacija (pneumonija) ili pleurali izliv.[2] CT snimanje se obično koristi za dobijanje više informacija o tipu i obimu bolesti. Bronhoskopija ili biopsija pomoću CT-a se često koristi za uzimanje uzorka tumora za histopatologiju.[10]

Karcinom pluća se često javlja kao pojedinačna plućna kvržica na radiogramu grudnog koša. Međutim, diferencijalna dijagnoza je širokog opsega. Mnoge druge bolesti pokazuju ove simptome, uključujući tuberkolozu, gljivične infekcije, metastaza tumora ili organizovana pneumonija. Manje učestali uzroci pojedinačne plućne kvržice uključuju hamartome, bronhogene ciste, adenome, arterijovenske malformacije, pulmonarnu sekvestraciju, reumatoidne kvržice, Vegenerovu granulomatozu ililimfom.[42] Karcinom pluća može biti islučajni nalaz, kao pojedinačna plućna kvržica na radiogramu grudog koša ili CT-u načinjenom iz nepovezanih razloga. ref name="Fishman1815">Kaiser, LR (2008). Fishman's Pulmonary Diseases and Disorders (4th изд.). McGraw-Hill. стр. 1815—1816. ISBN 0-07-145739-9. </ref>Konačna dijagnoza karcinoma pluća zasniva se na histološkom ispitivanju sumnjivog tkiva u kontekstu kliničkih i radioloških nalaza. [1]

Klasifikacija

učestalost karcinoma pluća prema histološkom tipu prilagođeno starosti[4]
Histological type Učestalost na 100 000 po godini
Svi tipovi 66.9
Adenokarcinom 22.1
Karcinom skvamoznih ćelija 14.4
Mikrocelularni karcinomi 9.8

Karcinomi pluća se klasifikuju u skladu sa histološkim tipom.[13] Ova klasifikacija je važna za utvrđivanje lečenja i predviđanje ishoda bolesti. Najveći broj raka pluća su karcinomi—maligniteti koji nastaju izepitalnih ćelija. Karcinomi pluća se kategorišu prema veličini i obliku malignih ćelija koje histopatolog vidi pod mikroskopom. Dve široke klase su nemikrocelularni i mikrocelularni karcinom pluća.[43]

Nemikrocelularni karcinom pluća

Mikrografija skvamoznog karcinoma, tipa nemikrocelularnog karcinoma, FNA uzorak, bojenje po Pap-u

Tri glavna podtipa nemikrocelularnog karcinoma pluća su adenokarcinom, karcinom pluća skvamoznih ćelija i makrocelularni karcinom pluća.[1]

Skoro 40% raka pluća su adenokarcinomi, koji obično nastaju u perifernom plućnom tkivu.[13] Većina slučajeva adenokarcinoma au povezani sa pušenjem; mada je kod ljudi koji su tokom svog života popušili manje od 100 cigareta (“ nepušači”),[1] adenokarcinom je najučestaliji oblik raka pluća.[44] Podtip adenokarcinoma, bronhioloalveolarni karcinom, je najučestaliji kod nepušača ženskog pola i može imati bolji dugoročniji opstanak.[45]

Skoro 30% raka pluća su karciomi skvamoznih ćelija. Često se javljaju u blizini velikih disajnih puteva. Šupljina i odgovarajuća smrt ćelija se često nalaze u središtu tumora.[13]Oko 9% raka pluća su makrocelularni karcinomi. Nazivaju se tako jer su ćelije raka velike, sa prekomernom citoplazmom, velikim jezgrom i upadljivim jedarcima.[13]

Mikrocelularni karcinom pluća

Mikrocelularni karcinom pluća (mikroskopski prikaz biopsije širokom iglom)

Kod mikrocelularnog karcinoma pluća ćelije sadrže guste neurosekretorne granule (mehurićekoji sadrže neuroednokrine hormon)e, koji ovaj tumor povezuju sa endokrinim/paraneoplastičnim sindromom.[46] Većina slučajeva nastaje u velikim disajnim putevima (primarne i sekundarne bronhije).[10]Ovi karcinomi rastu brzo i šire se u ranoj fazi bolesti. Šezdeset do sedamdeset posto slučajeva ima metastaze već prilikom javljanja. Ovaj tip raka pluća se čvrsto povezuje sa pušenjem.[1]

Drugo

Prepoznata su četiri različita histološka podtipa, iako neki karcinomi sadrže kombinaciju različitih podtipova.[43] Retki podtipovi uključuju glandularni tumori, karcinoidni tumori i nediferencirani karcinomi.[1]

Metastaza

Tipično imunobojenje kod raka pluća[1]
Histološki tip Immunostain
Karcinom skvamoznih ćelija Citokeratin CK5/6 pozitivan
CK7 negativan
Adenokarcinom CK7 pozitivan
TTF-1 pozitivan
Makrocelularni karcinom TTF-1 negativan
Mikrocelularni karcinom TTF-1 pozitivan
CD56 pozitivan
Hromogranin pozitivan
Sinaptofizin pozitivan

Pluća su uobičajeno mesto za širenje tumora sa ostalih delova tela. Sekundarni karcinomi se klasifikuju prema mestu porekla, npr. rak dojke koji se proširio na pluća naziva se metastatski rak dojke. Metastaze često imaju karakterističan zaobljeni oblik na radiogramu grudnog koša.[47]

Sami primarni rak pluća najčešće daje metastaze u mozak, kosti, jetru inadbubrežnu žlezdu.[13] Imunobojenje biopsije često pomaže pri utvrđivanju originalnog izvora.[48]

Određivanje stadijuma

Takođe pogledajte: Stadijumi raka pluća

Određivanje stadijuma raka pluća je ispitivanje stepena širenja raka sa svog originalnog izvora. To je jedan od faktora koji utiču na prognozu i mogućnost lečenja raka pluća.[1]

Prilikom inicijalne procene stadijuma kod nemikrocelularnog raka pluća koristi se THM klasifikacija. Zasniva se na veličini primarnog tumora, zahvaćenosti limfnih nodusa (čvorova) i udaljene mmetastaze. Nakon ovoga, koristeći TNM deskriptore, dodeljuje se grupa, u rasponu od skrivenog raka do stadijuma 0, IA (jedan-A), IB, IIA, IIB, IIIA, IIIB i IV (četiri). Ovo grupisanje stadijuma pomaže pri izboru lečenja i proceni prognoze..[49] Mikrocelularni karcinom pluća je tradicionalno klasifikovan kao ”ograničeni stadijum” (ograničen na polovinu grudnog koša i u okviru jednog podnošljivog polja radioterapije) ili ”prošireni stadijum” (proširenija bolest).[1] Međutim, TNM klasifikacija i grupisanje su korisni pri proceni prognoze.[49]

Za oba tipa raka, nemikrocelularni i mikrocelularni karcinom, dva opšta tipa procene stadijuma predstavljaju kliničko određivanje stadijuma i hirurško određivanje stadijuma. Klinički stadijumi se određuju pre konačne operacije. Zasniva se na rezultatima proučavanja snimaka (kao što su CT snimci i PET snimci) i rezultatima biopsije. Hirurški stadijumi se određuju ili tokom ili nakon operacije i zasnivaju se na kombinovanim rezultatima hirurških i kliničkih nalaza, uključujući hirurško uzimanje uzoraka torakalnih limfnih čvorova.[13]

Prevencija

Takođe pogledajte: Zabrana pušenja

Prevencija je najefikasnije sredstvo u smanjenju razvoja raka pluća. Dok su u mnogim zemljama identifikovani i zabranjeni mnogi industrijski kancerogeni i karcinogeni u domaćinstvu, pušenje duvana je i dalje široko rasprostranjeno. Eliminacija pušenja duvana je primarni cilj u prevenciji raka pluća i zabrana pušenja je važno preventivno sredstvo u ovom procesu.[50]

Zakonske intervencije u pogledu smanjenja pasivnog pušenja na javnim mestima kao što su restorani i radna mesta su postale sve učestalije u mnogim zapadnim zemljama.[51] Butan primenjuje potpunu zabranu pušenja od 2005.godine.[52] dok je Indija uvela zabranu pušenja na javnim mestima u oktobru 2008.godine.[53] Svetska zdravstvena organizacija je uputila poziv vladama za uvođenje potpune zabrane reklamiranja duvana kako bi mlade ljude sprečili da počnu da puše. Procenjuju da su takve zabrane smanjile konzumiranje duvana za 16% tamo gde su uvedene.[54]

Dugotrajno korišćenje dodatnog vitamina A,[55][56] vitamina C,[55] vitamina D[57] ili vitamina E[55] ne umanjuje rizik od raka pluća. Neka istraživanja sugerišu da ljudi koji jedu hranu sa većom količinam povrća i voća imaju manji rizik,[20][58] ali ovde je verovatno došlo do delovanja drugih faktora. Ozbiljnije istraživanja nisu pokazala jasnu povezanost.[58]

Skrining

Главни чланак: Skrining za rak pluća

Skrining podrazumeva primenu medicinskih testova u cilju otkrivanja bolesti kod ljudi bez simptoma. U moguće skrining testove za rak pluća spadaju citologija ispljuvka,rendgen pluća (CXR) i kompjuterizovana tomografija (CT). Skrining programi u kojima se primenjuju rendgenski snimak pluća ili citologija nisu pokazali neku korist.[59] Godišnji skrining rizičnih osoba (tj. Osobe starosti od 59 do 79 godina koje su pušile više od 30 pakličnih godina ili osoba koje su ranije imale rak pluća) sa niskom doznim CT skenerom može da smanji procenat smrtnosti od raka pluća u apsolutnom iznosu od 0.3% (relativnog iznosa od 20%).[60][61] Međutim, postoji visoka stopa lažno pozitivnih rezultata skeniranja što može dovesti do nepotrebnih invazivnih postupaka kao i do znatnih finansijskih troškova.[62] Na svaki pozitivni rezultat skeniranja dolazi 19 lažno pozitivnih rezultata.[63] Izlaganje radijaciji je još jedna potencijalna štetna osobina skrininga.[64]

Menadžment

Главни чланак: Lečenje raka pluća

Lečenje raka pluća zavisi od specifičnog tipa ćelija raka, u kojoj meri se proširio i od performansnog statusa osobe. Uobičajeni oblici lečenja uključuju: palijativnu negu,[65] hirurške zahvate, hemoterapiju i raiacionu terapiju.[1]

Hirurgija

Главни чланак: Hirurški zahvati kod raka pluća
Pneumonektomija uzorak koji sadrži karcinom skvamoznih ćelija, u vidu bele zone u blizini bronhija

Ukoliko ispitivanja potvrde da postoji nemikrocelularni karcinom pluća, ispituje sestadijum radi odrećivanja da li je bolest lokalizovana i podložna hirurškom zahvatu ili se proširila u tolikoj meri da se ne može izlečiti hirurškim putem. Za donošenje ovakve odluke primenjuje se CT skeniranje i tomografija sa emisijom pozitrona.[1] Ukoliko se sumnja da je karcinom zahvatio i medijastinalni limfni čvor, onda se, u cilju dobijanja uzoraka i određivanja stadijuma može primeniti medijastinoskopija.[66] Radi utvrđivanja da li je pacijent dovoljno dobro za izvođenje hirurške intervencije, koristi se pregled krvi i testiranje funkcije pluća.[10] Ako se pri testiranju funkcije pluća utvrdi slab kapacitet pluća, operacija verovatno nije moguća. [1]

U većini slučajeva rane faze nemikrocelularnog karcinoma pluća, uklanjanje režnja plućnog krila (lobektomija) je hirurški zahvat izbora. Kod ljudi koji nisu spremni za potpunu lobektomiju, može se uraditi manja sublobarna ekscizija (klinasta resekcija). Međutim, kod klinaste resekcije postoji veći rizik od rekurencije nego kod lobektomije.[67] Radioaktivna jodna brahiterapija na rubovima klinaste resekcije može smanjiti rizik od rekurencije.[68]Retko se pribegava ukalanjanju celog plućnog krila (pneumonektomiji).[67] Video-asistirana torakoskopska hirurgija i VATS lobektomija koriste minimalno invazivni pristup u hirurgiji raka pluća. [69] VATS lobektomija je isto tako efikasna kao i konvencionalna otvorena lobektomija, ali sa manjim postoperativnim problemima.[70]

Kod mikrocelularnog karcinoma pluća, tipično se primenjuju hemoterapija i/ili zračenje.[71] Međutim, ponovo se razmatra uloga hirurgije kod mikrocelularnog karcinom pluća. Hirurgija bi mogla poboljšati ishod kada bi se udružila sa hemoterapijom i zračenjem u ranom stadijumu mikrocelularnog karcinoma pluća.[72]

Zračenje

zračenje se često primenjuje zajedno sa hemoterapijom i može se koristiti u svrhu lečenja pacijenata sa nemikrocelularnim karcinomom pluća koji nisu za operaciju. Ova vrsta zračenja velikog inteziteta naziva se radikalna radioterapija.[73] Najsavršeniji oblik ove tehnike je neprekidna hiperfrakcionisana ubrzana radioterapija sa višekratnim dnevnim zračenjem (CHART),u kojoj se primenjuje visoka doza zračenja u kratkim vremenskim razmacima. [74] Postoperativna torakalna radioterapija se uopšte ne bi smela primenjivati posle kurativnog hirurškog zahvata kod nemikrocelularnog karcinoma pluća.[75] Neki ljudi kod kojih je zahvađen mediastinalni N2 limfni čvor mogu imati koristi od postoperativne radioterapije. [76]

Kod potencijalno izlečivih slučajeva mikrocelularnog karcinoma pluća, često se uz hemoterapiju preporučuje i radioterapija grudnog koša.[13]

Ako rast karcinoma blokira kratak segment bronhija,brahiterapija (lokalizovana radioterapija) se može primeniti direktno unutar vazdušnog puta kako bi se prolaz oslobodio. [77]Za razliku od spoljašnje zračne radioterapije, brahiterapija omogućava smanjenje vremena lečenja i manje izlaganje zračenju medicinskog osoblja.[78]

Profilaktička kranijalna iradijacija (PKI) jeste vrsta radioterapije mozga, koja se koristi za smanjivanje rizika od metastaza. PKI je najkorisnija upravo kod pacijenata sa mikrocelularnim karcinomom. U ograničenom stadijumu bolesti, PKI povećava trogodišnje preživljavanje sa 15% na 20%; kod široko rasprostranjene bolesti,jednogodišnje preživljavanje povećava sa 13% na 27%.[79]

Nedavna poboljšanja u lociranju i snimanju je dovela do razvoja stereotaktičkog zračenja u lečenju ranog stadijuma raka pluća. U ovom obliku radioterapije, daju se visoke doze kod malog broja zračenja primenjujući stereotaktičke postupke lociranja. Ona se koristi prvenstveno kod pacijenata koji nisu kandidati za operaciju zbog zdravstvenih komorbiditeta.[80]

Za pacijente sa NMCKP i sa MCKP, se mogu koristiti manje doze zračenja grudnog koša u cilju kontrole simptoma ([[palijativna nega|palijativna] radioterapija).[81]

Hemoterapija

Režim hemoterapije zavisi od vrste tumora.[13] Mikrocelularni karcinom pluća (MCKP), i u relativno ranom stadijumu bolesti, se prvenstveno leči hemoterapijom i zračenjem. [82] Kod MCKP se najčešće primenjuju cisplatin i etoposid.[83] Takođe se primenjuju kombinacije karboplatin, gemcitabin,paklitaksel, vinorelbin, topotekan i irinotekan.[84][85] Kod nemikrocelularnog karcinoma pluća (NMCKP) u poodmaklom stadijumu, hemoterapija poboljšava preživljavanje i primenjuje se kao prva linija borbe protiv bolesti, dovoljno osposobljavajući osobu za lečenje. [86] Najčešće se koriste dva leka, jedan od kojih je često na bazi platine (ili cisplatin ili karboplatin). Drugi obično korišćeni lekovi su gencitabin, paklitaksel, [[docetaksel],[87][88] pemetreksed,[89] etoposid ili vinorelbin.[88]


Adjuvantna hemoterapija se odnosi na primenu hemoterapije posle očigledno kurativne hirurgije da bi se poboljšao ishod. Kod NMCKP-a, uzimaju se uzorci iz obližnjih limfnih čvorova tokom hirurške intervencije da bi se odredio stadijum. Ako je potvrđen stadijum bolesti II ili III, adjuvantna hemoterapija poboljšava preživljavanje za 5% tokom pet godina.[90][91] Kombinacija primene vinorelbina i cisplatina je efikasnija od starijih načina lečenja.[91] Adjuvantna hemoterapija kod osoba koje su u stadijumu raka IB je sporna, s obzirom da klinička ispitivanja nisu jasno pokazala korist za preživljavanje.[92][93] Ispitivanja preoperativne hemoterapije (neoadjuvantna hemoterapija) kod resektibilnog NMCKP-a nisu dala zaključak.[94]

Palijativna nega

Kod osoba u terminalnom stadijumu bolesti, mogla bi biti podobna palijativna nega ili zbrinjavanje u domu za nemoćne.[10] Ovakav pristup daje prostor za dodatnu diskusiju o načinima lečenja i pruža mogućnost za donošenje odluka koje su dobro razmotrene[95][96] i kojima se može izbeći beskorisna a skupa nega na kraju života.[96]

Hemoterapija se može kombinovati sa palijativnom negom kod lečenja NMCKP-a. Kod uznapredovalih slučajeva, odgovarajuća hemoterapija poboljšava prosek preživljavanja u odnosu na primenu isključivo pomoćne nege za ublažavanje bolesti, a takođe poboljšava i kvalitet života.[97] Uz odgovarajuće fizičke sposobnosti, podvrgavanje hemioterapiji tokom palijacije raka pluća pruža 1,5 do 3 meseca produženja preživljavanja, simtomatsko olakšanje, kao i poboljšanje kvaliteta života, pri čemu su primećeni bolji rezultati sa modernim agensima.[98][99] Radna grupa za meta analize NMCKP-a preporučuje da se razmotri hemoterapija kod uznapredovalog NMCKP-a u slučaju da primalac želi i podnosi terapiju.[86][100]

Prognoza

Главни чланци: Određivanje stadijuma raka pluća и Mančesterski skor
Ishod raka pluća na osnovu kliničkog stadijuma[49]
Klinički stadijum Petogodišnje preživljavanje (%)
Nemikrocelularni karcinom pluća Mikrocelularni karcinom pluća
IA 50 38
IB 47 21
IIA 36 38
IIB 26 18
IIIA 19 13
IIIB 7 9
IV 2 1

Prognoza je generalno loša. Od svih ljudi sa rakom pluća, 15% preživi pet godina od postavljanja dijagnoze.[2] Stadijum bolesti je često napredan u trenutku postavljanja dijagnoze. Na pregledu, 30–40% slučajeva NMCKP-a je u stadijumu IV i 60% slučajeva MCKP-a je u stadijumu IV.[13]

Prognostičkim činioci kod NMCKP-a se nalazi prisustvo ili odsustvo pulmonarnih simptoma, veličina tumora, tip ćelija (histologija), stepen rasprostranjenosti (stadijum) i metastaze na višestrukim limfnim čvorovima, kao i vaskularna invazija. Kod osoba u neoperativnom stadijumu bolesti, ishod je lošiji kod osoba sa lošim opštim stanjem i gubitkom težine većim od 10%.[101] Prognostički činioci kod mikrocelularnog karcinoma pluća uključuju procenu opšteg stanja, pol, stadijum bolesti i zahvaćenost centralnog nervnog sistema ili jetre u vreme dijagnostifikovanja.[102]

Kod NMCKP-a, najbolja prognoza se postiže potpunom hirurškom resekcijom kod bolesti u stadijumu IA, sa čak do 70% petogodišnjeg preživljavanja.[103] Kod MCKP-a, ukupno petogodišnje preživljavanje iznosi oko 5%.[1] Kod ljudi u razvijenom stadijumu MCKP-a prosečna stopa petogodišnjeg preživljavanja je manja od 1%. Prosečno vreme preživljavanja kod stadijuma ograničene bolesti je 20 meseci, sa petogodišnjom stopom preživljavanja od 20%.[2]

Prema podacima koje je dao Nacionalni institut za rak, srednje starosno doba pri postavljanju dijagnoze raka pluća u Sjedinjenim Državama iznosi 70 godina,[104] a srednja starosno doba u trenutku smrti je 72 godine.[105] U SAD-u, kod ljudi koji imaju zdravstveno osiguranje postoji veća verovatnoća za bolji ishod.[106]

Epidemiologija

Standardizacija prema uzrastu smrtnih slučajeva od raka dušnika, bronhija i pluća na 100.000 stanovnika u 2004.godini.[107] Шаблон:Multicol
  bez podataka
  ≤ 5
  5-10
  10-15
  15-20
  20-25
  25-30
Шаблон:Multicol-break
  30-35
  35-40
  40-45
  45-50
  50-55
  ≥ 55
Шаблон:Multicol-end
Rasprostranjenost raka pluća u Sjedinjenim Državama

U svetu, rak pluća je najčešći tip raka u pogledu incidence i mortaliteta. U 2008. godini, bilo je 1,61 miliona novih slučajeva i 1,38 miliona smrtnih slučajeva uzrokovano rakom pluća. Najveće su stope u Evropi i Severnoj Americi.[11] Segment stanovništva kod koga je najveća verovatnoća za pojavu raka pluća su osobe starije od 50 godina sa istorijom pušenja. Nasuprot stopi mortaliteta kod muškaraca, koja je počela da opada pre više od 20 godina, stopa mortaliteta od raka pluća kod žena je u porastu tokom zadnjih decenija, i tek nedavno je počela da se ustaljuje.[108] U SAD-u, rizik po životni vek od razvoja raka pluća je 8% kod muškaraca i 6% kod žena.[1]

Na svakih 3–4 miliona popušenih cigareta, desi se jedan smrtni slučaj od raka pluća.[1][109] Uticaj ,,Big Tobako" igra značajnu ulogu u pušačkoj kulturi.[110] Mladi nepušači koji vide reklame za duvan imaju veće šanse da krenu sa pušenjem.[111] Uloga pasivnog pušenja se sve više uočava kao faktor rizika za rak pluća,[24] vodeći ka primeni interventnih mera da bi se smanjila neželjena izloženost nepušača duvanskom dimu drugih pušača.[112] Emisija štetnih gasova iz automobila, fabrika i elektrana takođe predstavlja potencijalni rizik.[4]

Istočna Evropa ima najveću smrtnost od raka pluća među muškarcima, dok severna Evropa i SAD imaju najveću smrtnost među ženama. U Sjedinjenim Državama, kod crnaca i crnkinja je veća incidenca.[113] Stope raka pluća su trenutno niže u zemljama u razvoju.[114] Sa povećanjem pušenja u zemljama u razvoju, očekuje se povećanje stopa u nekoliko sledećih godina,u Kini[115] i Indiji značajno.[116]

Od 1960-tih stope adenokarcinoma pluća su počele da rastu u odnosu na ostale tipove raka pluća. Delimično je to posledica uvođenja filter cigareta. Upotrebom filtera otklanjaju se veće čestice iz duvanskog dima, čime se smanjuje njihovo taloženje u velikim disajnim putevima. Međutim, pušač mora da udahne dublje da bi primio istu količinu nikotina, povećavajući taloženje čestica u malim disajnim putevima, gde postoji tendencija pojave adenokarcinoma.[117] Incidenca za pojavu plućnog adenokarcinoma je i dalje u porastu.[118]

Istorija

Rak pluća je bio neuobičajen pre pojave pušenja cigareta; do 1761. godine čak nije bio ni prepoznat kao posebna bolest.[119] Različiti aspekti raka pluća više su opisani 1810. godine.[120]Zloćudni tumori pluća čine samo 1% svih tipova raka koji su viđeni pri obdukciji 1878. godine, ali je broj porastao na 10–15% do početka 1900-tih.[121] Bilo je svega 374 izveštaja o slučajevima širom sveta prikazanih u medicinskoj literaturi 1912. godine,[122]ali je pregled obdukcija pokazao da je incidenca raka pluća porasla sa 0,3% u 1852. godini na 5,66% u 1952.godini.[123] Lekar Fric Likint je 1929. godine u Nemačkoj uočio vezu između pušenja i raka pluća,[121] što je dovelo do agresivne kampanje protiv pušenja.[124] Studija britanskih lekara, objavljena 1950-tih, bila je prvi čvrsti epidemiološki dokaz o vezi između raka pluća i pušenja.[125] Kao rezultat, glavni hirurg Sjedinjenih Država 1964. godine je dao preporuku pušačima da prestanu sa pušenjem.[126]

Povezanost sa gasom radonom je prvi put primećena među rudarima na Rudnim gorama u blizini grada Šneberg, Saksonija. Od 1470. godine tamo se iskopavalo srebro, a ovi rudnici su bili bogati uranijumom, kao i radijumom i gasom radonom.[127] Kod rudara se razvio nesrazmerno veliki broj slučajeva bolesti pluća, koji su na kraju prepoznati kao rak pluća 1870-tih.[128] Uprkos ovom otkriću, iskopavanja su nastavljena do 1950-tih, zbog potražnje SSSR-a za uranijumom.[127] Radon je potvrđen kao uzročnik raka pluća 1960-tih.[129]

Prva uspešna pneumoektomija kod raka pluća je izvršena 1933.godine.[130] Palijativna radioterapija se koristi od 1940-tih.[131] Primena radikalne radioterapije, prvobitno korišćena 1950-tih, bio je pokušaj upotrebe većih doza zračenja kod pacijenata koji su u relativno ranim fazama raka pluća, a kod kojih je hirurška intervencija nepodobna.[132] 1997.godine, neprekidna hiperfrakcionisana ubrzana radioterapija je viđena kao poboljšanje u odnosu na konvencionalnu radikalnu radioterapiju.[133] Kod mikroćelijskog karcinoma pluća, početni pokušaji 1960-tih u oblasti hirurške resekcije[134] i radikalne radioterapije[135] bili su neuspešni. Uspešni režimi hemioterapije razvijeni su tokom 1970-tih godina.[136]

Reference

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р Horn, L (2012). „Chapter 89”. Harrison's Principles of Internal Medicine (18th изд.). McGraw-Hill. ISBN 0-07-174889-X.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  2. ^ а б в г „Lung Carcinoma: Tumors of the Lungs”. Merck Manual Professional Edition, Online edition. Приступљено 15. 8. 2007. 
  3. ^ Thun, MJ (2008). „Lung cancer occurrence in never-smokers: an analysis of 13 cohorts and 22 cancer registry studies”. PLoS Medicine. 5 (9): e185. PMC 2531137 Слободан приступ. PMID 18788891. doi:10.1371/journal.pmed.0050185.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  4. ^ а б в г д ђ е ж Alberg AJ, Samet JM (2010). „Chapter 46”. Murray & Nadel's Textbook of Respiratory Medicine (5th изд.). Saunders Elsevier. ISBN 978-1-4160-4710-0.  Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „MurrayNadel46” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ^ а б O'Reilly, KM (2007). „Asbestos-related lung disease”. American Family Physician. 75 (5): 683—688. PMID 17375514.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  6. ^ Carmona, RH (27. 6. 2006). „The Health Consequences of Involuntary Exposure to Tobacco Smoke: A Report of the Surgeon General”. U.S. Department of Health and Human Services. „Secondhand smoke exposure causes disease and premature death in children and adults who do not smoke.” 
  7. ^ „Tobacco Smoke and Involuntary Smoking” (PDF). IARC Monographs on the Evaluation of Carcinogenic Risks to Humans. WHO International Agency for Research on Cancer. 83. 2002. „There is sufficient evidence that involuntary smoking (exposure to secondhand or 'environmental' tobacco smoke) causes lung cancer in humans. [...] Involuntary smoking (exposure to secondhand or 'environmental' tobacco smoke) is carcinogenic to humans (Group 1).” 
  8. ^ а б Brown, KM (2010). „8”. Holland-Frei Cancer Medicine (8th изд.). People's Medical Publishing House USA. ISBN 978-1607950141.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ) Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Holland-Frei8” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  9. ^ Chapman, S (2009). „Chapter 31”. Oxford Handbook of Respiratory Medicine (2nd изд.). Oxford University Press. ISBN 9-780199-545162.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  10. ^ а б в г д ђ Collins, LG (2007). „Lung cancer: diagnosis and management”. American Family Physician. American Academy of Family Physicians. 75 (1): 56—63. PMID 17225705.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  11. ^ а б Ferlay, J (децембар 2010). „Estimates of worldwide burden of cancer in 2008: GLOBOCAN 2008”. International Journal of Cancer. 127 (12): 2893—2917. PMID 21351269. doi:10.1002/ijc.25516.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ) Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „GLOBOCAN” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  12. ^ Honnorat, J (2007). „Paraneoplastic neurological syndromes”. Orphanet Journal of Rare Diseases. BioMed Central. 2 (1): 22. PMC 1868710 Слободан приступ. PMID 17480225. doi:10.1186/1750-1172-2-22.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  13. ^ а б в г д ђ е ж з и Lu, C (2010). „78: Cancer of the Lung”. Holland-Frei Cancer Medicine (8th изд.). People's Medical Publishing House. ISBN 9781607950141.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  14. ^ Greene, Frederick L. (2002). AJCC cancer staging manual. Berlin: Springer-Verlag. ISBN 0-387-95271-3. 
  15. ^ Biesalski, HK (1998). „European Consensus Statement on Lung Cancer: risk factors and prevention. Lung Cancer Panel”. CA Cancer J Clin. Smoking is the major risk factor, accounting for about 90% of lung cancer incidence. 48 (3): 167—176; discussion 164—166. PMID 9594919. doi:10.3322/canjclin.48.3.167.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  16. ^ Hecht, S (2003). „Tobacco carcinogens, their biomarkers and tobacco-induced cancer”. Nature Reviews. Cancer. Nature Publishing Group. 3 (10): 733—744. PMID 14570033. doi:10.1038/nrc1190.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  17. ^ Sopori, M (2002). „Effects of cigarette smoke on the immune system”. Nature Reviews. Immunology. 2 (5): 372—7. PMID 12033743. doi:10.1038/nri803.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  18. ^ Peto, R (2006). Mortality from smoking in developed countries 1950–2000: Indirect estimates from National Vital Statistics. Oxford University Press. ISBN 0-19-262535-7.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  19. ^ California Environmental Protection Agency (1997). „Health effects of exposure to environmental tobacco smoke. California Environmental Protection Agency”. Tobacco Control. 6 (4): 346—353. PMC 1759599 Слободан приступ. PMID 9583639. doi:10.1136/tc.6.4.346. 
    * CDC (2001). „State-specific prevalence of current cigarette smoking among adults, and policies and attitudes about secondhand smoke—United States, 2000”. Morbidity and Mortality Weekly Report. Atlanta, Georgia: CDC. 50 (49): 1101—1106. PMID 11794619.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |author1= и |last= (помоћ)
  20. ^ а б в г Alberg, AJ (2007). „Epidemiology of lung cancer”. Chest. American College of Chest Physicians. 132 (S3): 29S—55S. PMID 17873159. doi:10.1378/chest.07-1347.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  21. ^ Jaakkola, MS (2006). „Impact of smoke-free workplace legislation on exposures and health: possibilities for prevention”. European Respiratory Journal. 28 (2): 397—408. PMID 16880370. doi:10.1183/09031936.06.00001306.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  22. ^ Parkin, DM (2011). „Tobacco—attributable cancer burden in the UK in 2010”. British Journal of Cancer. 105 (Suppl. 2): S6—S13. PMC 3252064 Слободан приступ. PMID 22158323. doi:10.1038/bjc.2011.475.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  23. ^ National Health and Medical Research Council (април 1994). „The health effects and regulation of passive smoking”. Australian Government Publishing Service. Архивирано из оригинала 29. 9. 2007. г. Приступљено 10. 8. 2007. 
  24. ^ а б Taylor, R (2007). „Meta-analysis of studies of passive smoking and lung cancer: effects of study type and continent”. International Journal of Epidemiology. 36 (5): 1048—1059. PMID 17690135. doi:10.1093/ije/dym158.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  25. ^ „Frequently asked questions about second hand smoke”. World Health Organization. Приступљено 25. 7. 2012. 
  26. ^ Schick, S (2005). „Philip Morris toxicological experiments with fresh sidestream smoke: more toxic than mainstream smoke”. Tobacco Control. 14 (6): 396—404. PMC 1748121 Слободан приступ. PMID 16319363. doi:10.1136/tc.2005.011288.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  27. ^ Schmid K, Kuwert T, Drexler H (2010). „Radon in Indoor Spaces: An Underestimated Risk Factor for Lung Cancer in Environmental Medicine”. Dtsch Arztebl Int. 107 (11): 181—6. PMC 2853156 Слободан приступ. PMID 20386676. doi:10.3238/arztebl.2010.0181.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  28. ^ EPA (2006). „Radiation information: radon”. EPA. Приступљено 11. 8. 2007.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  29. ^ Davies, RJO (2010). „18.19.3”. Oxford Textbook Medicine (5th изд.). OUP Oxford. ISBN 978-0199204854.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  30. ^ Chen, H (2008). „A systematic review of the relation between long-term exposure to ambient air pollution and chronic diseases”. Reviews on Environmental Health. 23 (4): 243—297. PMID 19235364.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  31. ^ Clapp, RW (2008). „Environmental and Occupational Causes of Cancer New Evidence, 2005–2007”. Reviews on Environmental Health. 23 (1): 1—37. PMC 2791455 Слободан приступ. PMID 18557596.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  32. ^ а б Lim, WY (2012 Jan). „Biomass fuels and lung cancer.”. Respirology (Carlton, Vic.). 17 (1): 20—31. PMID 22008241.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  33. ^ а б Sood, A (2012 Dec). „Indoor fuel exposure and the lung in both developing and developed countries: an update.”. Clinics in chest medicine. 33 (4): 649—65. PMID 23153607.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  34. ^ Dudley, Joel (2013). Exploring Personal Genomics. Oxford University Press. стр. 25. ISBN 9780199644483. 
  35. ^ Kern JA, McLennan G (2008). Fishman's Pulmonary Diseases and Disorders (4th изд.). McGraw-Hill. стр. 1802. ISBN 0-07-145739-9. 
  36. ^ Cogliano, VJ (2011 Dec 21). „Preventable exposures associated with human cancers.” (PDF). Journal of the National Cancer Institute. 103 (24): 1827—39. PMID 22158127.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  37. ^ Fong, KM (2003). „Lung cancer • 9: Molecular biology of lung cancer: clinical implications”. Thorax. BMJ Publishing Group Ltd. 58 (10): 892—900. PMC 1746489 Слободан приступ. PMID 14514947. doi:10.1136/thorax.58.10.892.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  38. ^ Salgia, R (1998). „Molecular abnormalities in lung cancer”. Journal of Clinical Oncology. 16 (3): 1207—1217. PMID 9508209.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  39. ^ а б в г Herbst, RS (2008). „Lung cancer”. New England Journal of Medicine. 359 (13): 1367—1380. PMID 18815398. doi:10.1056/NEJMra0802714.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  40. ^ Aviel-Ronen, S (2006). „K-ras mutations in non-small-cell lung carcinoma: a review”. Clinical Lung Cancer. Cancer Information Group. 8 (1): 30—38. PMID 16870043. doi:10.3816/CLC.2006.n.030.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  41. ^ Devereux, TR (1996). „Molecular mechanisms of lung cancer. Interaction of environmental and genetic factors”. Chest. American College of Chest Physicians. 109 (Suppl 3): 14S—19S. PMID 8598134. doi:10.1378/chest.109.3_Supplement.14S.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  42. ^ Miller, WT (2008). Fishman's Pulmonary Diseases and Disorders (4th изд.). McGraw-Hill. стр. 486. ISBN 0-07-145739-9. 
  43. ^ а б Maitra, A (2007). Robbins Basic Pathology (8th изд.). Saunders Elsevier. стр. 528—529. ISBN 978-1-4160-2973-1.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  44. ^ Subramanian, J (2007). „Lung cancer in never smokers: a review”. Journal of Clinical Oncology. American Society of Clinical Oncology. 25 (5): 561—570. PMID 17290066. doi:10.1200/JCO.2006.06.8015.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  45. ^ Raz, DJ (2006). „Bronchioloalveolar carcinoma: a review”. Clinical Lung Cancer. 7 (5): 313—322. PMID 16640802. doi:10.3816/CLC.2006.n.012.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  46. ^ Rosti, G (2006). „Small cell lung cancer”. Annals of Oncology. 17 (Suppl. 2): 5—10. PMID 16608983. doi:10.1093/annonc/mdj910.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  47. ^ Seo, JB (1. 3. 2001). „Atypical pulmonary metastases: spectrum of radiologic findings”. Radiographics. 21 (2): 403—417. PMID 11259704.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  48. ^ Tan D, Zander DS (2008). „Immunohistochemistry for Assessment of Pulmonary and Pleural Neoplasms: A Review and Update”. Int J Clin Exp Pathol. 1 (1): 19—31. PMC 2480532 Слободан приступ. PMID 18784820. 
  49. ^ а б в Rami-Porta, R (2009). „The revised TNM staging system for lung cancer” (PDF). Annals of Thoracic and Cardiovascular Surgery. 15 (1): 4—9. PMID 19262443.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  50. ^ Goodman, GE (2002). „Lung cancer. 1: prevention of lung cancer” (PDF). Thorax. 57 (11): 994—999. PMC 1746232 Слободан приступ. PMID 12403886.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  51. ^ McNabola, A (2009). „The control of environmental tobacco smoke: a policy review”. International Journal of Environmental Research and Public Health. 6 (2): 741—758. PMC 2672352 Слободан приступ. PMID 19440413. doi:10.3390/ijerph6020741.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  52. ^ Pandey, G (2005). „Bhutan's smokers face public ban”. BBC. Приступљено 7. 9. 2007.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  53. ^ Pandey, G (2. 10. 2008). „Indian ban on smoking in public”. BBC. Приступљено 2012-04-25. 
  54. ^ „UN health agency calls for total ban on tobacco advertising to protect young” (Саопштење). United Nations News service. 30. 5. 2008. 
  55. ^ а б в Fabricius, P (July—September 2003). „Diet and lung cancer”. Monaldi Archives for Chest Disease. 59 (3): 207—211. PMID 15065316.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  56. ^ Fritz, H (2011). „Vitamin A and Retinoid Derivatives for Lung Cancer: A Systematic Review and Meta Analysis”. PLoS ONE. 6 (6): e21107. PMC 3124481 Слободан приступ. PMID 21738614. doi:10.1371/journal.pone.0021107.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  57. ^ Herr, C (март 2011). „The role of vitamin D in pulmonary disease: COPD, asthma, infection, and cancer”. Respiratory Research. 12 (1): 31. PMC 3071319 Слободан приступ. PMID 21418564. doi:10.1186/1465-9921-12-31.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  58. ^ а б Key, TJ (јануар 2011). „Fruit and vegetables and cancer risk”. British Journal of Cancer. 104 (1): 6—11. PMC 3039795 Слободан приступ. PMID 21119663. doi:10.1038/sj.bjc.6606032. 
  59. ^ Manser, RL (2004). „Screening for lung cancer”. Cochrane Database of Systematic Reviews (1): CD001991. PMID 14973979. doi:10.1002/14651858.CD001991.pub2.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  60. ^ Jaklitsch, MT (јул 2012). „The American Association for Thoracic Surgery guidelines for lung cancer screening using low-dose computed tomography scans for lung cancer survivors and other high-risk groups”. Journal of Thoracic and Cardiovascular Surgery. 144 (1): 33–38. PMID 22710039. doi:10.1016/j.jtcvs.2012.05.060.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  61. ^ Bach, PB (јун 2012). „Benefits and harms of CT screening for lung cancer: a systematic review”. JAMA: the Journal of the American Medical Association. 307 (22): 2418—2429. PMID 22610500. doi:10.1001/jama.2012.5521.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  62. ^ Boiselle, PM (20. 3. 2013). „Computed tomography screening for lung cancer.”. JAMA: the Journal of the American Medical Association. 309 (11): 1163—70. PMID 23512063. doi:10.1001/jama.2012.216988. 
  63. ^ Bach PB, Mirkin JN, Oliver TK; et al. (јун 2012). „Benefits and harms of CT screening for lung cancer: a systematic review”. JAMA. 307 (22): 2418—29. PMID 22610500. doi:10.1001/jama.2012.5521. 
  64. ^ Aberle, DR (10. 3. 2013). „Computed tomography screening for lung cancer: has it finally arrived? Implications of the national lung screening trial.”. Journal of clinical oncology : official journal of the American Society of Clinical Oncology. 31 (8): 1002—8. PMID 23401434. doi:10.1200/JCO.2012.43.3110.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  65. ^ Ferrell, B (април 2011). „Palliative care in lung cancer”. Surgical Clinics of North America. 91 (2): 403—417. PMID 21419260. doi:10.1016/j.suc.2010.12.003.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  66. ^ Kaiser LR (2008). „Fišmanove bolesti i poremećaji”. McGraw-Hill. стр. 1853—1854. ISBN 0-07-145739-9.  Непознати параметар |edicija= игнорисан (помоћ)
  67. ^ а б Kaiser LR (2008). „Fišmenove plućne bolesti iporemećaji”. McGraw-Hill. стр. 1855—1856. ISBN 0-07-145739-9.  Непознати параметар |edicija= игнорисан (помоћ)
  68. ^ „Podrežanjska resekcija sa brahoterapijskom mrežom za rak pluća malih ćelija u prvom stadijumu”. бр. 1 (1 изд.). 2010. стр. 32—37. PMID 20813314. doi:10.1053/j.semtcvs.2010.04.003.  Непознати параметар |poslednji= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |koautori= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |stručni časopis= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |mesec= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |sveska= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |prvi= игнорисан (помоћ)
  69. ^ „Grudna hirurgija (VATS) lobektomija uz primenu video tehnike: zasnovano na dokazima”. бр. 3 (3 изд.). 2007. стр. 368—374. PMC 3015831 Слободан приступ. PMID 17931521.  Непознати параметар |poslednji= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |koautori= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |mesec= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |stručni časopis= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |sveska= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |prvi= игнорисан (помоћ)
  70. ^ „Da li je VATS lobektomija bolja: postoperativno, biološki i onkološki?”. бр. 6 (6 изд.). 2010. стр. S2107—S2111. PMID 20493991. doi:10.1016/j.athoracsur.2010.03.020.  Непознати параметар |poslednji= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |koautori= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |stručni časopis= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |mesec= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |sveska= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |prvi= игнорисан (помоћ)
  71. ^ Simon GR, Turrisi A (2007). „Lečenje raka malih ćelija pluća: ACCP na dokazima zasnovane smernice iz kliničke prakse (2. izdanje)”. бр. 3 Suppl (3 Suppl изд.). стр. 324S—339S. PMID 17873178. doi:10.1378/chest.07-1385.  Непознати параметар |stručni časopis= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |sveska= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |mesec= игнорисан (помоћ)
  72. ^ „Uloga hirurgije kod raka malih ćelija pluća”. бр. 4 (4 изд.). 2011. стр. 769—777. PMID 21986271. doi:10.1016/j.soc.2011.08.001.  Непознати параметар |poslednji= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |koautori= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |stručni časopis= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |mesec= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |prvi= игнорисан (помоћ)
  73. ^ Arriagada, R (2002). Oxford Textbook of Oncology (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 2094. ISBN 0-19-262926-3.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  74. ^ „Kontinualna ubrzana radioterapija sa višekratnim dnevnim zračenjem (CHART) i nekonvencionalna dnevna radioterapija za lečenje raka malih ćelija pluća: pregled i razmatranje budućih pravaca delovanja”. бр. 5 (5 изд.). стр. 356—364. PMID 20399629. doi:10.1016/j.clon.2010.03.010.  Непознати параметар |poslednji= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |koautori= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |stručni časopis= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |godinar= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |sveska= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |mesec= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |prvi= игнорисан (помоћ)
  75. ^ PORT Meta-analysis Trialists Group (2005). Rydzewska, Larysa, ур. „Postoperative radiotherapy for non-small cell lung cancer”. Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD002142. PMID 15846628. doi:10.1002/14651858.CD002142.pub2. 
  76. ^ „Uloga postoperativne radioterapije kod resekcije tumora velikih ćelija pluća : ponovna procena zasnovana na novim podacima”. бр. 5 (5 изд.). 2011. стр. 672—681. PMC 3228187 Слободан приступ. PMID 21378080. doi:10.1634/theoncologist.2010-0150.  Непознати параметар |poslednji= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |stručni časopisl= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |sveska= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |prvi= игнорисан (помоћ)
  77. ^ „Palijativna endobrinhijalna brahiterapija kod kancera velikih ćelija pluća”. бр. 2 (2 изд.). 2008. стр. CD004284. PMID 18425900. doi:10.1002/14651858.CD004284.pub2.  Непознати параметар |poslednji= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |koautori= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |stručni časopis= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |mesec= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |prvi= игнорисан (помоћ)
  78. ^ „Terapija zračenjem: aktuelno stanje i planovi za budućnost”. бр. 1–2 (1–2 изд.). 2010. стр. 1—11. PMID 20299738.  Непознати параметар |poslednji= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |stručni časopis= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |sveska= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |mesec= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |prvi= игнорисан (помоћ)
  79. ^ „Profilaktička kranijalna iradijacija kod raka pluća”. бр. 4 (4 изд.). 2011. стр. 261—265. PMID 20934256. doi:10.1016/j.ctrv.2010.08.009.  Непознати параметар |poslednji= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |koautori= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |stručni časopis= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |sveska= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |mesec= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |prvi= игнорисан (помоћ)
  80. ^ „Stereotaktička radioterapija za rak velikih ćelija pluća: od ideje do kliničke primene. Ažurirano 2011”. бр. 6–7 (6–7 изд.). 2011. стр. 522—526. PMID 21889901. doi:10.1016/j.canrad.2011.07.241.  Непознати параметар |poslednji= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |koautori= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |stručni časopis= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |sveska= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |mesec= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |prvi= игнорисан (помоћ)
  81. ^ „Palijativna grudna radioterapija kod raka pluća: sistematski pregled”. бр. 24 (24 изд.). 2008. стр. 4001—4011. PMID 18711191. doi:10.1200/JCO.2007.15.3312.  Непознати параметар |poslednji= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |koautori= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |stručni časopis= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |sveska= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |mesec= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |prvi= игнорисан (помоћ)
  82. ^ Hann CL, Rudin CM (30. 11. 2008). „Lečenje raka malih ćelija pluća: neznatne promene ali i nada za budućnost”. бр. 13 (13 изд.). стр. 1486—92. PMID 19133604.  Непознати параметар |stručni časopis= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |sveska= игнорисан (помоћ)
  83. ^ Murray, N (2006). „A review of first-line treatment for small-cell lung cancer”. Journal of Thoracic Oncology. 1 (3): 270—278. PMID 17409868.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  84. ^ Azim, HA (2007). „Treatment options for relapsed small-cell lung cancer”. Anticancer drugs. 18 (3): 255—261. PMID 17264756. doi:10.1097/CAD.0b013e328011a547.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  85. ^ MacCallum, C (2006). „Second-line treatment of small-cell lung cancer”. Current Oncology Reports. 8 (4): 258—264. PMID 17254525. doi:10.1007/s11912-006-0030-8.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  86. ^ а б NSCLC Meta-Analyses Collaborative Group (2008). „Chemotherapy in Addition to Supportive Care Improves Survival in Advanced Non–Small-Cell Lung Cancer: A Systematic Review and Meta-Analysis of Individual Patient Data From 16 Randomized Controlled Trials”. J. Clin. Oncol. 26 (28): 4617—25. PMC 2653127 Слободан приступ. PMID 18678835. doi:10.1200/JCO.2008.17.7162.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  87. ^ Mehra R, Treat J (2008). „Fišmanove plućne bolesti i poremećaji”. McGraw-Hill. стр. 1876. ISBN 0-07-145739-9.  Непознати параметар |edicija= игнорисан (помоћ)
  88. ^ а б Clegg, A (2002). „Clinical and cost effectiveness of paclitaxel, docetaxel, gemcitabine, and vinorelbine in non-small cell lung cancer: a systematic review”. Thorax. BMJ Publishing Group. 57 (1): 20—28. PMC 1746188 Слободан приступ. PMID 11809985. doi:10.1136/thorax.57.1.20.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  89. ^ Fuld AD, Dragnev KH, Rigas JR (2010). „Pemetreksed u poodmaklom stadijumu raka velikih ćelija pluća”. бр. 8 (8 изд.). стр. 1387—402. PMID 20446853. doi:10.1517/14656566.2010.482560.  Непознати параметар |stručni časopis= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |sveska= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |mesec= игнорисан (помоћ)
  90. ^ Carbone, DP (2011). „Adjuvant therapy in non-small cell lung cancer: future treatment prospects and paradigms”. Clinical Lung Cancer. 12 (5): 261—271. PMID 21831720. doi:10.1016/j.cllc.2011.06.002.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  91. ^ а б Le Chevalier, T (2010). „Adjuvant chemotherapy for resectable non-small-cell lung cancer: where is it going?”. Annals of Oncology. 21 (Suppl. 7): vii196—198. PMID 20943614. doi:10.1093/annonc/mdq376.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  92. ^ Horn, L (2007). „The rationale for adjuvant chemotherapy in stage I non-small cell lung cancer”. Journal of Thoracic Oncology. 2 (5): 377—383. PMID 17473651. doi:10.1097/01.JTO.0000268669.64625.bb.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  93. ^ Wakelee, HA (2006). „Current status of adjuvant chemotherapy for stage IB non-small-cell lung cancer: implications for the New Intergroup Trial”. Clinical Lung Cancer. Cancer Information Group. 8 (1): 18—21. PMID 16870041. doi:10.3816/CLC.2006.n.028.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  94. ^ BMJ (2005). Clinical evidence concise : the international resource of the best available evidence for effective health care. London: BMJ Publishing Group. стр. 486—488. ISBN 1-905545-00-2. ISSN 1475-9225.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  95. ^ Kelley AS, Meier DE (2010). „Palliative care—a shifting paradigm”. New England Journal of Medicine. 363 (8): 781—2. PMID 20818881. doi:10.1056/NEJMe1004139.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  96. ^ а б Prince-Paul M (2009). „When hospice is the best option: an opportunity to redefine goals”. Oncology (Williston Park, N.Y.). 23 (4 Suppl Nurse Ed): 13—7. PMID 19856592.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  97. ^ Souquet PJ, Chauvin F, Boissel JP, Bernard JP (1995). „Meta-analysis of randomised trials of systemic chemotherapy versus supportive treatment in non-resectable non-small cell lung cancer”. Lung Cancer. 12 Suppl 1: S147—54. PMID 7551923. doi:10.1016/0169-5002(95)00430-9.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  98. ^ Sörenson S, Glimelius B, Nygren P (2001). „A systematic overview of chemotherapy effects in non-small cell lung cancer”. Acta Oncol. 40 (2–3): 327—39. PMID 11441939. 
  99. ^ Clegg A, Scott DA, Sidhu M, Hewitson P, Waugh N (2001). „A rapid and systematic review of the clinical effectiveness and cost-effectiveness of paclitaxel, docetaxel, gemcitabine and vinorelbine in non-small-cell lung cancer”. Health Technol Assess. 5 (32): 1—195. PMID 12065068. 
  100. ^ Шаблон:Cite Cochrane
  101. ^ „Non-Small Cell Lung Cancer Treatment”. PDQ for Health Professionals. National Cancer Institute. Приступљено 2008-11-22. 
  102. ^ „Small Cell Lung Cancer Treatment”. PDQ for Health Professionals. National Cancer Institute. 2012. Приступљено 16. 5. 2012. 
  103. ^ Spiro, SG (2010). „18.19.1”. Oxford Textbook Medicine (5th изд.). OUP Oxford. ISBN 978-0199204854. 
  104. ^ SEER data (SEER.cancer.gov)Median Age of Cancer Patients at Diagnosis 2002-2003
  105. ^ SEER data (SEER.cancer.gov)Median Age of Cancer Patients at Death 2002-2006
  106. ^ Slatore, CG (новембар 2010). „An official American Thoracic Society systematic review: insurance status and disparities in lung cancer practices and outcomes”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 182 (9): 1195—1205. PMID 21041563. doi:10.1164/rccm.2009-038ST.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  107. ^ „WHO Disease and injury country estimates”. World Health Organization. 2009. Приступљено 11. 11. 2009. 
  108. ^ Jemal A, Tiwari RC, Murray T; et al. (2004). „Cancer statistics, 2004”. CA: a Cancer Journal for Clinicians. 54 (1): 8—29. PMID 14974761. doi:10.3322/canjclin.54.1.8. 
  109. ^ Proctor, RN (2012). „The history of the discovery of the cigarette-lung cancer link: evidentiary traditions, corporate denial, global toll”. Tobacco Control. 21 (2): 87—91. PMID 22345227. doi:10.1136/tobaccocontrol-2011-050338.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  110. ^ Lum, KL (2008). „Signed, sealed and delivered: "big tobacco" in Hollywood, 1927–1951”. Tobacco Control. 17 (5): 313—323. PMC 2602591 Слободан приступ. PMID 18818225. doi:10.1136/tc.2008.025445.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  111. ^ Lovato, C (октобар 2011). „Impact of tobacco advertising and promotion on increasing adolescent smoking behaviours”. Cochrane Database of Systematic Reviews (10): CD003439. PMID 21975739. doi:10.1002/14651858.CD003439.pub2.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  112. ^ Kemp, FB (2009). „Smoke free policies in Europe. An overview”. Pneumologia. 58 (3): 155—158. PMID 19817310.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  113. ^ National Cancer Institute; SEER stat fact sheets: Lung and Bronchus. Surveillance Epidemiology and End Results. 2010[1]
  114. ^ „Gender in lung cancer and smoking research” (PDF). World Health Organization. 2004. Приступљено 26. 5. 2007. 
  115. ^ Zhang, J (новембар 2011). „Tobacco smoking in China: prevalence, disease burden, challenges and future strategies”. Respirology. 16 (8): 1165—1172. PMID 21910781. doi:10.1111/j.1440-1843.2011.02062.x.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  116. ^ Behera, D (2004). „Lung cancer in India” (PDF). Indian Journal of Chest Diseases and Allied Sciences. 46 (4): 269—281. PMID 15515828.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  117. ^ Charloux, A (1997). „The increasing incidence of lung adenocarcinoma: reality or artefact? A review of the epidemiology of lung adenocarcinoma”. International Journal of Epidemiology. 26 (1): 14—23. PMID 9126499. doi:10.1093/ije/26.1.14.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  118. ^ Kadara, H (2012). „Pulmonary adenocarcinoma: a renewed entity in 2011”. Respirology. 17 (1): 50—65. PMID 22040022. doi:10.1111/j.1440-1843.2011.02095.x.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  119. ^ Morgagni, Giovanni Battista (1761). De sedibus et causis morborum per anatomen indagatis. OL 24830495M. 
  120. ^ Bayle, Gaspard-Laurent (1810). Recherches sur la phthisie pulmonaire (на језику: French). Paris. OL 15355651W. 
  121. ^ а б Witschi, H (2001). „A short history of lung cancer”. Toxicological Sciences. 64 (1): 4—6. PMID 11606795. doi:10.1093/toxsci/64.1.4.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  122. ^ Adler, I (1912). Primary Malignant Growths of the Lungs and Bronchi. New York: Longmans, Green, and Company. OCLC 14783544. OL 24396062M. , cited in Spiro SG, Silvestri GA (2005). „One hundred years of lung cancer”. American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 172 (5): 523—529. PMID 15961694. doi:10.1164/rccm.200504-531OE. 
  123. ^ Grannis, FW. „History of cigarette smoking and lung cancer”. smokinglungs.com. Архивирано из оригинала 18. 7. 2007. г. Приступљено 6. 8. 2007. 
  124. ^ Proctor, R (2000). The Nazi War on Cancer. Princeton University Press. стр. 173—246. ISBN 0-691-00196-0. 
  125. ^ Doll, R (1956). „Lung Cancer and Other Causes of Death in Relation to Smoking”. British Medical Journal. 2 (5001): 1071—1081. PMC 2035864 Слободан приступ. PMID 13364389. doi:10.1136/bmj.2.5001.1071.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  126. ^ US Department of Health Education and Welfare (1964). „Smoking and health: report of the advisory committee to the Surgeon General of the Public Health Service” (PDF). Washington, DC: US Government Printing Office. 
  127. ^ а б Greaves, M (2000). Cancer: the Evolutionary Legacy. Oxford University Press. стр. 196—197. ISBN 0-19-262835-6. 
  128. ^ Greenberg, M (1993). „Lung cancer in the Schneeberg mines: a reappraisal of the data reported by Harting and Hesse in 1879”. Annals of Occupational Hygiene. 37 (1): 5—14. PMID 8460878.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  129. ^ Samet, JM (2011). „Radiation and cancer risk: a continuing challenge for epidemiologists”. Environmental Health. 10 (Suppl. 1): S4. PMC 3073196 Слободан приступ. PMID 21489214. doi:10.1186/1476-069X-10-S1-S4.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  130. ^ Horn, L (2008). „Evarts A. Graham and the first pneumonectomy for lung cancer”. Journal of Clinical Oncology. 26 (19): 3268—3275. PMID 18591561. doi:10.1200/JCO.2008.16.8260.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  131. ^ Edwards, AT (1946). „Carcinoma of the Bronchus”. Thorax. 1 (1): 1—25. PMC 1018207 Слободан приступ. PMID 20986395. doi:10.1136/thx.1.1.1. 
  132. ^ Kabela, M (1956). „Erfahrungen mit der radikalen Röntgenbestrahlung des Bronchienkrebses” [Experience with radical irradiation of bronchial cancer]. Ceskoslovenská Onkológia (на језику: German). 3 (2): 109—115. PMID 13383622. 
  133. ^ Saunders, M (1997). „Continuous hyperfractionated accelerated radiotherapy (CHART) versus conventional radiotherapy in non-small-cell lung cancer: a randomised multicentre trial”. Lancet. Elsevier. 350 (9072): 161—165. PMID 9250182. doi:10.1016/S0140-6736(97)06305-8.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  134. ^ Lennox, SC (1968). „Results of resection for oat-cell carcinoma of the lung”. Lancet. Elsevier. 2 (7575): 925—927. PMID 4176258. doi:10.1016/S0140-6736(68)91163-X.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  135. ^ Miller, AB (1969). „Five-year follow-up of the Medical Research Council comparative trial of surgery and radiotherapy for the primary treatment of small-celled or oat-celled carcinoma of the bronchus”. Lancet. Elsevier. 2 (7619): 501—505. PMID 4184834. doi:10.1016/S0140-6736(69)90212-8.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  136. ^ Cohen, M (1977). „Intensive chemotherapy of small cell bronchogenic carcinoma”. Cancer Treatment Reports. 61 (3): 349—354. PMID 194691.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)

Spoljašnje veze

Rak pluća на Викимедијиној остави.
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rak_pluća&oldid=9569870”