Плутонијум

Плутонијум (94Pu)
U - Pu - Am Sm Pu   периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	актиноиди
група, периода	, 7
густина, тврдоћа	19816 kg/m3, bd
боја	сребрнобела
Особине атома
атомска маса	244,06 u
атомски радијус	175 pm
ковалентни радијус	без података
ван дер Валсов радијус	без података
електронска конфигурација	[Rn]5f67s2
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 32, 24, 8, 2
оксидациони број	6, 5, 4, 3
Особине оксида	амфотерни
Кристална структура	Monoclinic
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	912 K (639 °C)
температура кључања	3503 K (3230 °C)
молска запремина	12,29×10-3 m³/mol
топлота испаравања	344 kJ/mol
топлота топљења	2,84 kJ/mol
брзина звука	2260 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност	1,28 (Паулинг) 1,22 (Алред)
специфична топлота	без података
специфична проводљивост	0,666×106 S/m
топлотна проводљивост	6,74 W/(m*K)
I енергија јонизације	584,7 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Плутонијум (Pu, латински - plutonium) - је актиноид. Име је добио по патуљастој планети плутон.

Плутон је радиоактиван метал из групе актиноида, први пут добијен и испитан од стране америчког хемичара Glenna T. Seaborga 1941. године. Научници су искористили уранијум, који су бомбардовали језгрима деутеријума (изотоп водоника). Плутон је веома реактиван. Ако дуго стоји на ваздуху прекрив се златним слојем оксида. Јавља се у 6 алтотропских модификација и гради једињења у којима се јавља са четри оксидациона броја. Познато је 15 изотопа плутона чије се атомске масе крећу између 232 и 246. Због високог степена радиоактивности смртоносан је за човека чак и у минималним количинама. Опаснији је од уранијума због мање критичне масе.

Заступљеност: трагови овог елемента се јављају међу рудама уранијума.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Плутонијум