Арсен

Уколико сте тражили лично име, погледајте чланак Арсен (име).

Арсен (33As)
Ge - As - Se   P As Sb       периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	металоиди
група, периода	VA, 4,
густина, тврдоћа	5727 kg/m3, 3,5
боја	металносива
Особине атома
атомска маса	74,92160 u
атомски радијус	115 (114) pm
ковалентни радијус	119 pm
ван дер Валсов радијус	185 pm
електронска конфигурација	[Ar]3d104s24p3
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 5
оксидациони број	±3, 5
Особине оксида	средње кисели
Кристална структура	ромбоидна
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	1090 K (817 °C)
температура кључања	887 K (614 °C)
молска запремина	12,95×10-3 m³ /mol
топлота испаравања	34,76 kJ/mol
топлота топљења	369,9 kJ/mol
брзина звука	без података
Остале особине
Електронегативност	2,18 (Паулинг) 2,20 (Алред)
специфична топлота	330 J/(kg*K)
специфична проводљивост	3,45×106 S/m
топлотна проводљивост	50 W/(m*K)
I енергија јонизације	947,0 kJ/mol
II енергија јонизације	1.798 kJ/mol
III енергија јонизације	2.735 kJ/mol
IV енергија јонизације	4.837 kJ/mol
V енергија јонизације	6.043 kJ/mol
VI енергија јонизације	12.310 kJ/mol

Арсен (As, лат. arsenium) је металоид VA, групе. Има четири изотопа: 73, 74, 75 i 76, од којих је постојан само 75.

Заступљен је у земљиној кори у количини од 2,5 ppm (енгл. parts per million) у облику неколико минерала од којих је најраспрострањенији арсенопирит који се често налази и у лежиштима пирита.

Његова једињења су била позната још у античко доба. У чистом облику први га је издвојио алхемичар Алберт Велики у XII-ом веку, мада на то откриће претендују и старији арапски алхемичари и кинески народни лекари.

Сигурно најпознатије једињење арсена је врло токсичан As₂O₃. Нетоксичне соли арсен(V) су састојци пестицида, као и додаци стаклу дајући му зеленкасту боју.

природан арсен

Биолошки значај - неколико ензима који су неопходни за живот садрже арсен. Арсен је један од микроелемената и његова минимална дневна количина је веома ниска 0,04 милиграма. Соли арсен(III) су веома отровне и изазивају рак.

Смртоносна доза износи 50 милиграма. Соли арсен(V) су неотровне али имају јако бактерицидно дејство. Ипак уношењем великих количина оне се нагомилавају у организму и редукују се до токсичних соли арсен(III).

Арсен поседује две алотропске модификације: прва модификација- алфа је крх метал, који бурно реагује са водом. Друга модификација- бета је златне боје, много мање реактивна од алфа модификације. Чист арсен се додаје неким легурама челика, а и додаје се силицијуму у електричној индустрији.

Једињења арсена

Арсен гради два оксида:

Арсен (III)-оксид (As₂O₃) - Познатији је и по називу арсеник. Индустријски је најважније једињење арсена. Добија се пржењем неке арсенове руде, најчешће арсенопирита:

$2 FeAsS + 5 O_2 \rightarrow Fe_2O_3 + SO_2 + As_2O_3$

Има одлике безбојне стакласте масе која стајањем постаје непрозирна. Јак је отров, али се и у малим количинама употребљава као лек. У вези са њим су основане неке спекулације у вези са смрћу Наполеона Бонапарте. Киселе и базне особине овог оксида су слабо изражене. Арсенатна киселина, која се гради дејством воде на арсен (III)-оксид, показује слабо киселу реакцију. Према томе, арсен (III)-оксид је амфотеран оксид, али са јаче израженим киселим особинама.

Арсен (V)-оксид (As₂O₅) - Добија се када се арсениковој киселини одузме вода. Када се арсенатна киселина загрева 2 сата на око 210°C добија се овај арсенов оксид као бела, стакласта чврста супстанца која се расплињује:

$2 H_3AsO_4 \rightarrow As_2O_5 + 3 H_2O$

При загревању, распада се на арсен (III)-оксид и ослобађа се кисеоник. Лако је растворан у води, стварајући арсенатну киселину. Познато је неколико арсената од којих индустријски значај има калцијум-арсенат (Ca₃(AsO₄)₂), који су употребљава за уништавање штеточина и натријум арсенат, Na₂HAsO₄•12 H₂O који се употребљава при штампању памучног платна.

Арсенитна киселина (H₃AsO₃) - Гради молекул пирамидијалног облика са OH групама везаним за арсен. Слаба је киселина. Опаснија је у свом анхидриду.

Арсенатна киселина (H₃AsO₄) - Безбојна слаба киселина. Индустријске сврхе ове киселине су веома ограничене због њене отровности. Има улогу у облагању неких дрва и за неке пестициде. Коришћена је и против трипанозоме, узрочника болести спавања. Ова употреба није била веома практична због велике количине потребне за дезинфикацију, која би одала токсичне последице.

Литература

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Арсен